Nema dovoljno vakcina za Srbe u dijaspori

Nema dovoljno vakcina za Srbe u dijaspori

       Masovna vakcinacija počela je u svim zemljama sveta, u kojima žive naši ljudi. S toga je bilo interesantno da čujemo mišljenje pojedinaca o tome kako teče vakcinacija i d ali će s eoni vakcinisati u inostranstvu.

      “Ma kakva vakcina? Ako mi u Brazilu i uspemo da dođemo do vakcine, dobićemo kinesku. Savezna vlada je računala na oksfordsku vakcinu, ali su nam Britanci poslali samo dva miliona doza. Fajzer je nudio saveznoj vladi 70 miliona vakcina prošlog septembru, ali je ” naš dragi predsednilk” odbio. A Brazil ima 215 miliona stanovnika. Ruska vakcina jos uvek nije odobrena kod nas za upotrebu”, rekao nam je profesor Aleksandar Jovanović iz Sao Paola, koji se, inače, lično oseća zdravstveno jako dobro.

      U Švajcarskoj se narod elektronski prijavljuje za vakcinisanje, da bi potom vlasti odredile kada je ko na redu za vakcinisanje. Novinarka Anđelka K. iz Ciriha ne razmišlja još o vakcinaciji.

      “ Ne planiram još da se prijavim. Čekam da vidim, kako će vakcinacija odvijati. Vreme u Švajcarskoj je loše i poprilično je depresivna situacija”.      

      U Poljskoj je stanovništvo kategorisano za vakcinaciju. Situacija je napeta. Fakulteti sa studentima rade po onlajn sistemu, kaže dr Marko Babić iz Varšave:

   . “Za sada me korona ne dira.Profesori su u prvoj kategoriji zaštite, što znači da odmah dobijaju ovaj lek, ali ja se nisam još vakcinisao. Koristi se isključivo Fizer i Moderna vakcina”. 

       Ako je suditi po praksi većine srpskih penzionera u dijaspori, ali i povratnika u zavičaju, bezbednosti radi sedi kod kuće. Jedan od njih nam je to i lično priznao:

       “Ja sam poseban slučaj. Zimujem u svojoj kući u Insburku. Odem jednom sedmično ukupovinu. Ne družim se. Ne moram da žurim sa vakcinom. Ima vremena. Uzeću je tek ako budem morao zbog putovanje u zavičaj. Najverovatnije ću koristiti rusku vakcinu. Zapadne vakcine ne želim. Ne želim da primim ni novac, koji nama panezionerima u Srbiji daje predsednik. Pokloniću mu  mojih110 evra”, izričit je Milan Š. penzioner iz Austrije i iz Srbije.

        U Nemačkoj je način vakcinisanja određen po grupama stanovnika. Prvo se vakcinišu stari i oboleli ljudi, potom rizične grupe ljudi, koji su u dodiru sa bolesnima, na kraju obični građani.

        “Nemci su ljuti, malo njih je za vakcinisanje, svega nešto oko 1.400.000. Možda to nije tačno, jer je ovde kampanja protiv vakcinisanja jaka. Uzima se Fajzerova vakcina . Pokazalo se d aje rizična, jer ima 29 mrtvih. Državana televiziji neobjavljuje ništa o tome. Teško je biti pametan u ovo vreme, pa ću ja sačekati sa vakcinacijom”, iskren je biznismen Đoka R. iz Berlina.

        Na čekanju je i Mića K. iz Minhena, jer prioritet imaju ljudi preko 80 godina. Nije siguran kada će doći na red za vakcinisanje:

     „ Za sada nema kineskih, ni ruskih vakcina u Nemačkoj, ali zbog zastoja u snabdevanju AstraZeneca  i nedovoljne količine Fizer, Moderne i Johnson & Johnson vakcina, razmišlja se o proveri i uvozu kineskih i ruskih vakcina. Što se mene tiče nemam predrasude i sve vakcine dolaze u obzir, osim AstraZenece, koja za starije od 55 godina ima niži nivo zaštite“, tvrdi Mića K.

      Inače Nemačka je jedina u Evropi za 400 miliona evra kupila 200.000 doza leka Bamlavinimab (REGN-COV2 ), koji profilaktički za grupu rizičnih pacijenata daje odlične rezultate od momenta kad se pojave prvi simptomi. Nemci se nadaju d a je to za njih novi lek protiv kovida 19.

      Profesorka muzike Ljuljana S. iz Nemačke

se neće vakcinisati, ali se nada da je neće primoravati vlasti na to:

       “Smatram da je naše telo i naš imunološki sistem najbolja i najbezbednija vakcina. Ne razmišljam o tzv. pandemiji i brojevima bolesnih i mrtvih, koje nam država SAD servira. Više mislim na ono što nam tek

dolazi, a to je ekonomski kolaps i nasilno smanjenje broja ljudi na planeti”.

     Nemačka je za sada zatvorila granice za strance. I Češka i Francuska. Slično je i u Skandinaviji. U Švedskoj, kaže doktor Saša Milošević, vakcinisanje još nije obavezno i pod moranje:

         „  Šveđani su počeli, pa zaustavili vakcinisanje. Za sada vakcinišu samo ljude koji su u dodiru sa bolesnima. Najviše se koristi kineska. Kažu da nemaju dovoljno vakcina za sve građane. Meni kao lekaru u penziji još nisu ponudili vakcinaciju. Kad me pozovu uzeću kinesku vakcinu“.

        U SAD gde vlada veliki otpor građana prema vakcinaciji, naši ljudi, takođe, odbijaju da se vakcinišu.

    “Još nisam siguran dali ću uopšte da se vakcinišem. Razlog je što sam se dve godine uzastopno vakcinisao protiv gripa i bio bolestan. Kad sam prestao sa vakcinisanjem postao sam zdrav. Pravilno se hranim, dosta šetamo dosta i trudim se da budem maksimalno aktivan i zdrav. Pripadam rizičnoj grupi i imam pravo na vakcinu Fizer”, kaže Lazar Nikolić iz Pensilvanije.  

      Iz države Ohajo javio nam se M. Milenković, koji je sumnjičav na činjenicu da usred pandemije dolazi samo jedan lek – vakcinacija, Boji se da je vakcinisanje javno zavođenje i kotnrolisanje ljudi.

    I B. Dražović iz Milvokija se još nije odlučio za vkacinisanje:

“ Zbunejn sam, jer u pandemiji svako spinuje za seb i svoju stranu. Ona stara crnogorska izreka kaže: – Gde je puno obecanja, malu torbu ponesi”.

       U Južnoj Africi, kako javlja inženjer Moma S. kupiće se indijska vakcina, koja je jeftina i izdržljiva na velikim vrućinama. 

Marko Lopušina