SRBI IZ DIJASPORE DOBITNICI NAJVEĆIH ODLIKOVANJA REPUBLIKE SRBIJE

Odlikovanja za Srbe iz dijaspore

Odličje za Gorana Bregovića

       Povodom Sretenja i Dana državnosti Srbije

predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je 170 odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama. Sretenje jedan od najvažnijih datuma u verskoj i političkoj istoriji zemlje, jer je to datum kada se rađala moderna srpska država.

      „Ovo je veliki dan za Srbiju, dan kada se rađala moderna srpska država. Danas smo ponosni na svoje pretke ali i spremni da radimo za budućnost naše dece. Sretenje je bukvar i čitanka, vreme preispitivanja i jedinstva srpskog naroda ma gde da živi“, kazao je Vučić.

Ordenje i medalje za Sretenje, državni praznik Srbije

       Orden Karađorđeve zvezde I stepena Aleksandar Vučić je uručio režiseru filma „Dara iz Jasenovca“, Predragu Gagi Antonijeviću iz SAD, za zasluge u oblasti filma. Rođen je u Užicu 1959.  Diplomirao filmsku režiju i 1991. otišao u SAD, gde se afirmisao kao reditelj. Radio sa Oliverom Stounom, rediteljom i Denisom Kvajdom, glumcem. Živeo je do 2019. godine u Holivudu, a onda se vratio u Beograd.

      Isti Orden za zasluge u oblasti muzičke delatnosti dodelio je Goranu Bregoviću iz Pariza, Borislavu Bori Đorđeviću iz Ljubljane i pariskom slikaru Milanu Ciletu Marinkoviću.

     Ova četvorica dobitnika su postigli svetsku slavu i pravi su kulturni ambasadori Srbije.Antonijević je, na primer, decenijama oblikovao filmsku umetnost u Holivudu i Srbiji, a Bregović je poslednjih godina kao izaslanik kulture Srbije učestvovao na nekoliko Svetskih festivala muzike.  

         Bregović je Sarajlija (1950), Beograđanin od 1984. godine, ali i Parižanin od 2000. godine. U rodnom gradu pohađao je Muzičku školu (odsjek violina) i Filozofski fakultet (Odsjek za sociologiju). Jedan je od najistaknutijih predstavnika jugoslovenske rok i srpske etno muzike. Svirao je u muzičkim grupama: „Izohipse“, „Beštije“, „Kodeksi“ i „Jutro“. Osnivač je, kompozitor, gitarista i vođa grupe „Bijelo dugme“ (1974) i „Orkestra za svadbe i sahrane“ (1996). Kompozitor je filmske muzike i dobitnik nagrada na filmskim festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji, Sao Paulu i Varšavi. Glumio je u italijanskom filmu Dani Abandon (2005). Počasni je građanin Buenos Ajresa, Tirane i Atine i počasni doktor britanskog Univerziteta Šefild. Živi u Parizu i Beogradu.

       Zlatnom medaljom za zasluge odlikovana je i umetnica performansa Marina Abramović iz Njujorka za izuzetne zasluge u oblasti umetnosti. Abramović je svetska diva umetničkih performansa, koja je pre tri godine imala veoma uspešnu izložbu u Beogradu. Javljajući se video porukom Abramović je, između ostalog, rekla:

     “Hvala državi i narodu, posebno mladim ljudima koji me podržavaju. Ja sam rođena u Beogradu, studirala sam u Beogradu, prvi performans izvela sam u Beogradu. Od srca vam hvala”.

        Rođena je 1946. godine. Odrasla je u partizanskoj porodici oca Voja i majke Danice, ali i pod uticajem ujaka, patrijarha srpskog Varnave. Maturirala (1965) u Drugoj beogradskoj gimnaziji, diplomirala slikarstvo (1970) na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i na Fakultetu finih umetnosti u Zagrebu (1972.) . Asistent na Višoj pedagoškoj akademiji u Novom Sadu (1973). Odselila se u Amsterdam (1976). Od 1990. godine je gostujući profesor na evropsksim akademijama umetnosti. Počasni doktor Art instituta u Čikagu, profesor likovne umetnosti u Srbiji, Nemačkoj, Francuskoj, SAD, Holandiji. Tvorac je umetničkog preformansa (1973). Rodonačelnik modernizma.

    Iz Njujorka se javio i violinista Stefan Milenković, dobitnik Ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena, koji je priznao da je umetnički ambasador svoje otadžbine, a ne samo umetnik na sceni. Ovaj Beograđanin (1977), muzičko obrazovanje stekao u porodici i na Univerzitetu muzičke umetnosti BU (1994). Studije nastavio na Koledžu Džulijard u Njujorku. Prvi put je svirao kao solista uz pratnju orkestra kad je imao pet godina. U šesnaestoj je održao svoj hiljaditi koncert u Montereju (Meksiko). Aktivno svira na priredbama i koncertima od 1984. Nastupao je ispred američkog predsednika Ronalda Regana na Božićnom koncertu u Vašingtonu (1987) i za sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova u Beogradu (1988). Napustio je Jugoslaviju 1992. Iselio se prvo u Italiju, potom u SAD. Vratio se u Srbiju 2020. godine i postao profesor ua Novosadskoj akademiji.

       Profesor dr Jovanka Lastić iz Mađarske dobila je Zlatnu medalju za zasluge. Ona je direktorka Srpskog zabavišta, osnovne škole, gimnazije, kolegijuma i biblioteke „Nikola Tesla” u Budimpešti . Za svoje zasluge za školovanje srpskih naraštaja u Mađarskoj lane je dobila Orden Svetog Save drugog stepena. Tada je iskreno rekla:

       „Bila sam vrlo ganuta što sam pred tolikim svetom dobila ovako visoko odlikovanje, uz toliko pohvalnih reči. Naravno da to nije samo moja zasluga, nego i onih koji su danas ispunili crkvu, a to su moje kolege, pedagozi i đaci naše škole, koji ovu školu čine posebnom i koji su zaslužni što se u poslednjih desetak godina tako intenzivno razvijamo.  

      Posebno sam bila dirnuta, jer bi moji roditelji, koji, nažalost, nisu više među živima: majka Sofija, rođena Šošić, koja je preko trideset godina bila pedagog u toj školi gde sam ja direktor, i moj otac Vojislav Lastić, koji je celog svog života bio nacionalno svestan i uvek je radio za interes srpske zajednice u Mađarskoj, bili veoma ponosni na mene.”

       I Srpska nacionalna akademija u Kanadi dobila je Zlatnu medalja za zasluge Ova nacionalna organizacija osnovana je u Torontu kao The Serbian Heritage Academy of Canada 1981. godine. Osnivači su bili advokat Nikola Pašić, bibliotekar Sofija Škorić, istoričar Dušan Bijelić, inženjer Nikola Aleksičenko i nastavnik Pavle Pavlović. Cilj joj je da neguje i razvija srpsku kulturnu baštinu. Svojim kulturnim delovanjem, kroz konkurse za autorska dela, izložbe mladih i odraslih slikara, literarne večeri autora iz dijaspore i otadžbine, i kroz sopstvena izdanja, SNA je značajan činilac u srpskom duhovnom prostoru i Toronta i Kanade.  Poslednjih godina vodili su je Sofija Škorić, dr Rajko Radojević i Žarko Brestovac.

Marko Lopušina