Mađarska ne poštuje presude a Srbija trpi štetu

PORTACIJE IZBEGLICA U SRBIJU — NEZAKONITE, POTVRDIO EVROPSKI SUD

Mađarska ne poštuje presude a Srbija trpi štetu

Svedok Online

Svedok Online

Feb 18·6 min read

Tekst i foto: Vlastimir Vujić, Budimpešta

Vlada Mađarske se ni ne trudi da prikrije kršenje zakona. Štaviše, ona je javnosti sve to i prezentirala, hvaleći se brojem (nelegalno) proteranih ljudi, od kojih je čak preko 60.000 poslala u Srbiju!

Aleksandar Vučić i srpski politički vrh često se hvale dobrim odnosima sa Mađarskom i njenim premijerom Viktorom Orbanom. Međutim, kakvi su to „dobri odnosi“ ako jedna strana konstantno gura probleme drugoj strani, pa čak i diže ogradu, kao što je to slučaj sa dešavanjima na granici između Mađarske i Srbije?

Vlada Mađarske na nedeljnoj bazi objavljuje liste po kategorijama proteranih i tačnim brojem ukupnih slučajeva migranata i izbeglica. Reč je o deportaciji koju sprovode mađarski graničari.

Prema zvaničnim statistikama Ministarstva unutrašnjih poslova Mađarske, samo u januaru ove 2021. godine, 2.824 izbeglice su „pokupljene” u blizini granične ograde sa Srbijom i silom prebačene natrag na srpsku teritoriju. Uz to su zabeležena još 184 slučaja izbeglica koji su prošli kroz krivični postupak u Mađarskoj. I oni su deportovani u Srbiju (ni o jednom od ova dva slučaja nijedan srpski medij nijednu reč nije objavio).

Ti takozvani pušbekovi (srpski rečeno, odvraćanje ili guranje nazad)ne predstavljaju samo kršenje međunarodnih sporazuma (poput Ženevske konvencije o izbeglicama čija je potpisnica i Mađarska.), već i kršenje pravosnažne presude Evropskog suda pravde (ESJ) iz decembra 2020. godine kojom su prisilna vraćanja migranata proglašena nezakonitim.

Ali, mađarska vlada presudu ignoriše. Od 17. decembra 2020. (dana izricanja presude.), mađarski graničari vratili su 4.504 izbeglice u Srbiju (a od 2016. godine do sada — čak 60.028 osoba). Premijer Viktor Orban i nekoliko najuticajnijih članova njegovog kabineta više puta su medijima ponovili da će i dalje nastaviti sa pomenutom praksom (sic.).

Stručnjaci za izbegličku politiku u Helsinškom odboru Mađarske — za „Svedok“ — su ocenili da je to „otvoreno i vrlo ozbiljno zanemarivanje“ presude Evropskog suda, a time i zakona Evropske unije koji je za Mađarsku — obavezujući. Još su dodali „da su u oblasti prava stvari retko kada kristalno jasne, ali da je upravo to slučaj sa presudama ESJ, koje i Budimpešta mora da poštuje i sprovodi“.

Kršenje zakona EU i igre oko „tranzitnih zona“

Ovo, inače, nije prvi put da je Evropski sud pravde osudio mađarsku vladu zbog njene izbegličke politike. U maju 2020. godine sud u Strazburu proglasio je nezakonitim i smeštaj izbeglica u takozvanim — tranzitnim zonama.

Krajem 2015. godine Mađarska je formirala dve tranzitne zone na graničnoj ogradi sa Srbijom, u kojima su izbeglice mogle da podnesu zahtev za azil. Poslednjih godina tamo su se (malo po malo) — pooštravali uslovi boravka. Parovi i porodice su razdvojeni, samo su bebe smele da ostanu sa majkama. Izbeglice su boravile u veoma tesnim sobama, koje su ličile na ćelijenekog visoko-obezbeđenog zatvora. Na kraju im čak gotovo uopšte nisu delili ni hranu.

Mađarski aktivisti za ljudska prava kritikovali su tu praksu i ocenjivali da je to iscrpljivanje i izgladnjavanje migranata. Sa druge strane, vlada Mađarske navodila je da izbeglice nisu zatvorene i da u bilo koje vreme mogu da napuste tranzitnu zonu i da odu po hranu. Međutim, prema mađarskom zakonu o azilu, napuštanje tranzitne zone automatski znači da se za te migrante postupak okončava i da oni više ne mogu da podnesu novi zahtev za azil.

Evropski sud pravde ocenio je uslove u tranzitnim zonama kao nezakonito lišavanje slobode, a Mađarska je nakon toga tranzitne zone — zatvorila. Od tada izbeglice mogu da zatraže azil samo u mađarskim ambasadama država koje nisu članice EU, pre svega u Srbiji i Ukrajini. Zbog te uredbe, Evropska komisija je prošle jeseni pokrenula još jedan postupak protiv Mađarske, koji je još uvek u toku.

Nedoslednost Evropske Komisije

Na pitanje medija, zbog čega mađarska vlada odbija da sprovede presudu Evropskog suda iz decembra, portparol vlade u Budimpešti Zoltan Kovač nije želeo direktno da odgovori? U pisanom saopštenju njegove Službe za komunikaciju, koje je gotovo od „reči do reči“ identično objavi na Fejsbuku (iz decembra) mađarske ministarke pravosuđa Judite Varga, navodi se: „Vlada će nastaviti da štiti granice Mađarske i Evrope i učiniće sve što je u njenoj moći da spreči formiranje međunarodnih migrantskih koridora“. Pored toga, kako se dalje navodi, uslovi pod kojima se Mađarskoj sudilo u procesu oko migranata više ne postoje, pa je presuda zato zastarela?!

Kovač, međutim, ne objašnjava — šta se tačno pod tim podrazumeva? S obzirom na odbijanje mađarske vlade da sprovede presudu Evropskog suda iz decembra 2020, Andraš Lederer iz Helsinškog odbora Mađarske poziva Evropsku komisiju na akciju. „Ako je EU bila ucenjena „vetom“ od Budimpešte na usvajanje šestogodišnjeg budžeta Unije ako im u novom ciklusu budu uskraćena fondovska sredstva (zbog nepoštovanja vladavine prava u državi) i jednogodišnjim odlaganjem rasprave o izbacivanju Orbanovog Fidesa iz porodice Evropskih narodnih stranaka (EPP), Briselu je, ipak, ostalo još jedno veliko oružje. A to je — uvođenje značajnih finansijskih sankcija Mađarskoj zbog neizvršavanja presuda Evropskog suda i to u obliku svakodnevnih, visokih novčanih kazni“ — predložio je Lederer.

Ovaj mađarski aktivista za ljudska prava, po tom pitanju, međutim, nije veliki optimista. Zašto? „Čini se, na žalost, da Evropska Komisija nije u toj meri dosledna koliko bi trebalo da bude — kada se neka država-članica oglušuje o zakon koji je na snazi“ — kratko je dodao.

„Pratnja“ od otvorene kapije…

U Mađarskoj se za deportacije koristi izraz „pratnja uhvaćenih ilegalnih migranata do otvorene kapije privremenog bezbednosno-graničnog sistema ograđivanja (IBH)“. Skraćenica IBH odnosi se na graničnu ogradu sa Srbijom (dugu 175 kilometara), koja je od 2015. godine postala objekat visokog obezbeđenja. Duž ograde su, na podjednakim rastojanjima, postavljene kapije (odnosno vrata.). Izbeglice proteruju nazad odmah nakon lišavanja slobode.

Poslednjih godina Mađari se služe jednim trikom: granična ograda sa Srbijom nalazi se na mađarskoj teritoriji (nekoliko metara pre stvarne granice). „Pratnja“ izbeglica kroz kapiju u sistemu granične ograde, prema shvatanju mađarske vlade, nije deportacija — jer su migranti nakon prolaska još uvek na mađarskoj teritoriji (dakle čak i sa spoljne strane ograde). to je ono oko čega se predstavnici mađarske vlade stalno raspravljaju kada se postavi pitanje da li su njihove deportacije kršenje ženevske konvencije o izbeglicama.

Međutim, u presudi Evropskog suda pravde prebacivanje izbeglica na drugu stranu granične ograde proglašeno je nezakonitim, čak i ako se oni nakon prolaska kroz kapiju još uvek nalaze na teritoriji Mađarske. S obzirom na to da ljudi nemaju drugog izbora osim da napuste mađarsku teritoriju, to je isto što i deportacija. Vraćanje izbeglica bez određenih garancija (poput ispitivanja svakog pojedinačnog slučaja), krši smernice eu, ocenio je Evropski sud.

Fronteks otišao sa granice

U znak protesta, Agencija EU za kontrolu granica (Fronteks), 27. januara ove godine obustavila je svoje aktivnosti u Mađarskoj dok nacionalistička vlada u Budimpešti ne uskladi zakone sa presudom Evropskog suda pravde (iz decembra 2020.) povodom odnosa prema migrantima.

Primena presude značila bi da Orbanova vlada počne da prihvata legalne zahteve za azil i da migrantima dozvoli da u Mađarskoj ostanu do donošenja odluke o tim zahtevima, kao i da prestane s praksom da ljude na granici proteruje u Srbiju — čime krši propise EU. Podsetimo, Fronteks je pomagao Mađarskoj (koja je bila na popularnoj „ruti“ izbeglica, zbog rata u Siriji — prema Zapadnoj Evropi) — još od samog početka, 2014. godine. Do danas joj je poslato nekoliko vodova policajaca, na desetine terenskih vozila i druge opreme za nadzor i obezbeđenje granice i otkrivanje falsifikovanih dokumenata.

Zašto Beograd ćuti?

Ako su odnosi Beograda i Budimpešte toliko dobri kako se u Srbiji tvrdi, nameće se pitanje zbog čega srpski politički vrh ćuti kada je reč o načinu na koji se Mađarska ponaša prema migrantima i izbeglicama koje odlaze preko Srbije?

Zar jedna Mađarska, koja je članica EU i ima jaču ekonomiju nije u stanju da izdržava izbeglice, a Srbija — koja je sama u svemu — jeste? Ili je to deo cene koju Vučić plaća Orbanu za podršku unutar EU (iako je autoritet Mađarske u Uniji danas, blago rečeno, veoma upitan).

Niti je pošteno prema Srbiji, niti prema hiljadama ljudi koji preko nje dolaze da se na granici EU — granici sa Mađarskom — suočavaju sa žicom i zidovima i da se problemi kače oko vrata siromašnijim susedima. Ili, što bi u Briselu rekli — takvo ponašanje nije evropsko.

Svedok Online

„Svedok“ se bavi političkim, ekonomskim i društvenim dešavanjima u Srbiji i u svetu. Od maja 1996. do marta 2020. Svedok je izlazio u štampanom izdanju.