Kosovo za nas nije samo geopolitičko pitanje, već i pitanje identiteta. Patrijarh Porfirije za RTS.

Patrijarh Porfirije za RTS: Kosovo za nas nije samo geopolitičko pitanje, već i pitanje identiteta.
Moje će biti da u ime svih iznesem ono što je na dobro i što je na korist našem narodu, našoj Crkvi, pa ako hoćete, i našoj državi, ali i svim članovima naše Crkve koji se nalaze širom Zemljinog šara, rekao je patrijarh srpski g. Porfirije u ekskluzivnom razgovoru za RTS. Naveo je da je referendum na Kosovu izvršen 1389. godine i da je Kosovo ne samo kolevka našeg naroda već i kivot prepun moštiju svetih.


Njegova svetost patrijarh srpski g. Porfirije je rekao da je, po ustoličenju, prvi osećaj i dominantni osećaj koji ga je držao nekoliko dana, i još traje, osećanje straha pred velikim izazovima, ali i bremenom koje, u principu, nosi bilo koji patrijarh.
Razgovor Olivere Jovićević sa patrijarhom srpskim g. Porfirijem
“U isto vreme, moram da kažem, sećajući se reči apostola Pavla, koji kad sebe predstavlja onima kojima se kroz svoja pisma obraća da bi ih poučio, kaže za sebe, sluga Božji i apostol Hristov, za nadu u život večni. Zašto to kaže? Zato što s jedne strane, upravo ljubav novih koja me je dočekala na ovom novom položaju, daje snagu i hrabrost. S druge strane, ove reči apostola Pavla jasno govore o tome ko treba da bude i kakav treba da bude patrijarh, ali i šta je crkva u principu”, naveo je patrijarh srpski Porfirije u ekskluzivnom razgovoru u emisiji Upitnik.
Naveo je da će njegovo biti da u ime svih iznese ono što je na dobro i što je na korist našem narodu, našoj crkvi i našoj državi, ali i svim članovima naše crkve koji se nalaze širom planete.
“Referendum na Kosovu izvršen je 1389. godine na Vidovdan”
Govoreći o Kosovu i Metohiji, patrijarh Porfirije je naveo da u ovom trenutku, fizički, naša država nije prisutna tamo u punom smislu te reči, ali da je “suštinski Kosovo deo Srbije”.
“Referendum na Kosovu izvršen je 1389. godine, na Vidovdan, i Kosovo je naprosto za nas ne samo kolevka našega naroda, to je i kivot prepun moštiju svetih. Kosovo nije samo geopolitičko pitanje za nas, nego je to zaista za nas tema našega identiteta. Ja sam potpuno siguran da, bez obzira na real-političke okolnosti koje nisu ni najmanje naklonjene našem narodu, i naša država čini sve diplomatskim i strateškim metodama kako bi se, pre svega, sačuvao mir i kako bi se učinilo što više za dobro našeg naroda”, istakao je patrijarh srpski.
Dodao je da misli da niko patriotski raspoložen ne može pomisliti da Kosovo nije deo Srbije.
“Šest vekova je Kosovo molitvena priča, molitvena tema za nas Srbe i posle šest vekova mi smo ostali na Kosovu i Kosovo je ostalo unutar Srbije. Prema tome, razgovarati o zajedničkom životu da, ali sve mimo toga i izvan toga, što se tiče crkve, bilo bi odricanje od našega bića”, naglasio je patrijarh Porfirije.
Podsetio je da je postao monah na Kosovu, u Dečanima.
“Moj prvi episkop bio je blaženopočivši patrijarh Pavle i on je govorio da je molitva najjače oružje protiv zla i još je dodavao, ako je Bog sa nama, ne može nam onda niko ništa. Ja verujem da Bog jeste sa nama, jer kada je reč o Kosovu, istina je na našoj strani u potpunosti”, naveo je patrijarh.
“Moramo da negujemo sećanje, ali da se borimo protiv zlopamćenja, treba da gledamo u budućnost”
Patrijarh Porfirije je od 2014. godine bio mitropolit zagrebačko-ljubljanski. Naveo je da mu je žao što će se fizički odvojiti od mnogih ljudi koje poznavao u Hrvatskoj, ali i od vernog pravoslavnog naroda s kojim je, kako kaže, tek započeo da pravi crkvenu zajednicu.
Govoreći o Jasenovcu i drugim stratištima u Hrvatskoj, patrijarh srpski je naveo da su mnogi naši sunarodnici stradali zbog toga što su pravoslavne vere.
“Moramo da negujemo sećanje i da pamtimo, ali u isto vreme kao hrišćani da se borimo protiv zlopamćenja, jer moramo gledati u budućnost. Ne smemo dozvoliti ni na koji način u toj kulturi sećanja da budemo zarobljeni bilo kojom vrstom osvetoljubivosti i mržnje zato što ćemo ponovo sebe zarobiti. Ta spirala zla koja je počela nekada neće imati kraj”.
Poručio je da se o svemu mora razgovarati i da je to jedini način da se ide dalje.
Naveo je da poseta pape Srbiji zavisi od mnogo faktora.
“Naročito važne i epohalne događaje vezane za Crkvu ja neću promišljati sam i sve mora biti produkt sabornog promišljanja i molitvenog promišljanja i razgovora našeg Sabora čitave Crkve”, istakao je patrijarh.
Dodao je da do sada nije bilo inicijative Vatikana, a ni obrnuto.
Govoreći o pitanju autokefalnosti pravoslavne crkve u Makedoniji, patrijarh Porfirije je naveo da neće imati više razumevanja u odnosu na svoje prethodnike.
“Svako od nas ostavlja neki svoji poseban pečat i dakako da mi je suštinski stalo da se prevaziđe raskol sa makedonskom crkvom. Ovog trenutka je naša crkva posle Niškog dogovora našla rešenje da za ohridskog arhiepiskopa postavi i izabere arhiepiskopa Jovana, tako da svi pravoslavni vernici imaju mogućnost učestvovanja u liturgijskom životu, ali ta tema ostaje otvorenom i ja verujem da će naš Sabor biti spreman da se dođe do rešenja koje je u skladu sa kanonima bez ikakvih političkih uticaja i pritisaka”, istakao je patrijarh.
“Poznavao sam i poznajem veliki broj političara”
Patrijarh Porfirije je rekao da je poznavao i da poznaje veliki broj političara i izvan Srbije i da ni sa jednim nije imao probleme.
“Neko će reći, a ima takvih glasova, on je neko ko menja partije, kao da sam ja političar. Za mene je politika ambijent u kojem crkva između Scile i Haribde, poistovećenja sa politikom i sukobljavanja sa druge strane sa politikom, treba da pronese upravo reč o Hristu. Hristos je naša mera. Mi propovedamo život večni”, naveo je patrijarh.
Podsetio je na reči Svetog Serafima Sarovskog, koji je rekao: “Steci mir u sebi i mnogi će naći mir u tebi”.
“Ako neki političar, lekar, novinar, stekne mir Hristov u sebi, taj posao kojim se bude bavio biće obasjan i prožet njegovim mirom”, istakao je patrijarh srpski.
Naveo je da se crkva ne može poistovetiti ni sa jednom politikom, ali da svedoči suštinsku sabornost u Hristu.
Istakao je da je sa svim političarima u Hrvatskoj imao jednako otvoreno raspoloženje i kako je naveo, “valjda je Bog hteo da ni sa jednim nije imao problem”.
“Za sve što je trebalo za Crkvu, za moj narod, u dve reči sam uspevao da realizujem. U Srbiji, ne moram navoditi imena. Nomina sunt odiosa, kako kažu Latini. Mnoge političare sam poznavao i to one koji su vodili državu i poznajem i imao bliske susrete sa njima, razgovore, ali nikad to svoje poznanstvo nisam zloupotrebio, čak ni u smislu manastira u kojem sam boravio, iako je moj manastir, dok sam živeo u Kovilju, prvi dobio u procesu restitucije svoju zemlju”, naveo je patrijarh Porfirije.
Naveo je da su u manastir Kovilj, u kojem je boravio 30 godina, dolazili mnogi političari.
“Mogu da pomenem da je dolazio Đinđić. Njega mogu da pomenem, pošto, Bog da mu dušu prosti, otišao je nesrećno, Bogu na istinu, ali to malo ko zna. Čak ni oni koji su iz njegove partije i koji su njega nasledili to ne znaju, a ja sam i njih poznavao i nikada nisam govorio o tome”, rekao je patrijarh.
“Nikada nećemo izdati pravoslavnu crkvu i svoj narod”
Kazao je kako su mu neki poznanici iz sveta politike rekli kako je “izdao ove, a sada se priklonio ovima”.
“Nikada nećemo dozvoliti, jer i takve glasine postoje, da ćemo na bilo koji način izneveriti predanje crkve i poredak crkve. Ako hoćete da upotrebim i tu reč, nikada nećemo izdati pravoslavnu crkvu i nikada nećemo izdati i svoj narod. Ja sam u Hrvatskoj ovako govorio. Spreman sam, sa Svetoga Duha, to je mesto na kom sam stanovao, na kolenima da idem do Jelačićevog trga, znajući u dubini svoje duše šta činim, ako bi to rezultiralo dobrom za moj narod u pravom smislu te reči, šta god ko rekao”, naglasio je patrijarh.
Rekao je da smatra da postoje mnogi vuci u jagnjećoj koži koji bi hteli da pošto-poto unesu razdor u Crkvu, ali da je potpuno siguran da se to ne može desiti zato što je srce crkve živi Bog koji se zove Isus Hristos.
Patrijarh je poručio da će on uvek apelovati na prevazilaženje sukoba i nesporazuma i da će apelovati na dijalog i razgovor.
“Iz toga, siguran sam, proisteći će, u najmanju ruku, bolje upoznavanje, a iz toga onda bolje razumevanje, a kada postoji elementarno razumevanje među ljudima, pa makar eto i na političkoj sceni, verujem da može doći do mirnijih uslova života”, kazao je patrijarh.
Govoreći o istopolnim zajednicama kao zahtevu koji dolazi iz Brisela, patrijarh Porfirije je rekao da je brak pojam iz Starog zaveta i da Brisel vrši ne samo političke već i društvene pritiske na države koje treba da postanu članice.
“U tom smislu, kada je reč o eventualnom zakonu, naravno da mi ne možemo biti za to da se istopolne zajednice nazovu istim imenom kao zajednice muškarca i žene, u najmanju ruku”, istakao je patrijarh srpski.
Govoreći o epidemijskoj situaciji, patrijarh Porfirije je naveo da smo dužni da poštujemo lekare i slušamo sve protivepidemijske mere, ali i da u razmišljanje o merama moraju biti uključeni i sociolozi i psiholozi i sveštenici.
“Duboko verujem da je moguće da i u ovim uslovima kakvi su danas organizovati bogosluženja i sve verske obrede tako da poštujemo epidemiološke mere i da čuvamo tako onog drugog od sebe”, istakao je patrijarh.