Vaso Despotović najuspešniji Srbin u Australiji

Vaso Despotović sa porodicom

        Kraj prošle i početak ove godine bili su puni događaja u srpskoj koloniji na petom kontinentu. Savindan, otvaranje Pravoslavnog koledža u Sidneju, Srpski festival, Dan državnosti Srbije samo su neke od manifestacija, koje su okupile u dozvoljenom broju australijske Srbe. Na svim ovim događajima prisustvovao je uvek, kao i obično poslednjih decenija, Vaso Despotović, patriota, humanitarac, poslovni čovek i dobrotvor.

Vaso Despotović kao kum koledža

        Despotović je australijski Vitez Ujedinjenog kraljevstva i vlasnik australijskog izdanja dnevnog lista “Vesti”, za koje kaže da ponajbolje posluje u lancu od Frankfurta preko SAD do Australije. Upitan da oceni kako je protekla prošla koronina godina među australijskim Srbima ovaj po mnogima najuspešniji Srbin u  Austrlijai kaže:

“ Za nas u Australiji 2020. godina je počela s katastrofalnim požarima i poplavama, a kulminirala je pandemijom, opštim strahom od nepoznatog virusa i restrikcijama, koje su promenile način na koji živimo, kako se družimo, radimo, ponašamo…Pandemija je mnogima uzela drage osobe, a zabrane na putovanja i okupljanja uskratile su nas i za pravo da ih ispratimo onako kako bi trebalo, i kako smo želeli. Mnoge porodice su mesecima živele razdvojeno.

        U proteklih godinu dana i mnogi biznisi su se suočili s teškim vremenima. Neki su čak morali da stave ključ u bravu, ljudi su ostali bez posla, većina preduzeća je trpela nezamislive gubitke, a gotovo svi su došli u poziciju da traže nove načine poslovanja, da se prilagođavaju novonastaloj situaciji i čine sve kako bi opstali u ovim vremenima na koja nismo imali ni mogućnost, ni priliku da se pripremimo.

         Jasno je da 2020. za života nećemo zaboraviti, jer je pre svega promenila svet oko nas i naterala nas da menjamo sopstvene rutine. Uticala je i da se ne viđamo toliko s prijateljima, da ne putujemo i da ponekad budemo čak i preterano oprezni u svemu što radimo”, kaže Vaso Despotović.

      Potiče iz sela Čađavica kod Bijeljine, gde je završio osnovnu školu. Rođen je 1955. godine na Vaskrs, pa je zato po babinoj želji dobio ime Vaso. U zavičaju ga znaju po mladalačkom nadimku Cile. Školovao se za mašinskog i inženjera kibernetike u Brčkom i Novom Sadu. Završio je Fakultet organizacionih nauka u Beogradu. U potrazi za, kako mi je rekao, sopstvenom budućnošću, napustio je dobre poslove u Beogradu i otisnuo se na daleki kintinent.

           “Uvek sam u životu želeo više. Gde god sam radio kao programer osamdesetih godina, nudili su mi kadrovski stan, ali ja nijedan nisam dobio, jer bih u odsutnom trenutku prelazio u novu i bolju firmu. Bio sam u beogradskom preduzeću “Jugoeksport” za spoljnu trgovinu vodeći projektant programer 1987. godine, kada sam pročitao u listu “Politika” oglas za posao komjuterskog inženjera u Australiji. Odlučio sam se, malo iz radoznalosti, malo iz avanturizma, da probam da radim u inostranstvu”, opisuje to vreme Vaso Despotović.

           Posle razgovora u Ambasadi Australije predloženo mu je da ide u Sidnej, jer je bilo dosta posla za kompjuterske stručnjake. U Australiju je ušao pre oko 35 godine kao stručnjak za kompjutere i programiranje po osnovu “Skilled Migrant Programa”. Srećom tamo nije bio sam, čekao ga je Novak Novaković, komšija iz Bijeljine.

         “ Moj dolazak u Sidnej je bio sreća u nesreći. Putovanje od Beograda preko Dubaja do Sidneja je trajalo više od 25 sati. – priča neobičnu dogodovštinu Vaso Despotović – U avionu JAT-a jedan putnik je dobio srčani napad i jedva ostao živ. U gužvi koja je nastala upoznao sam Budimira Stevića, jednog od lidera srpske kolonije u Sidneju, koji je bio, gle sudbine, kum mog komšije Novaka. Zahvaljujući ovoj dvojici novih prijatelja svoj prvi dan u Australiji nisam završio sam u nekoj sobici, kako to biva kod naših doseljenika”.

            Kao doseljenički stručnjak, čovek sa dve diplome mašinskog inžinjera i inžinjera kibernetike Vaso Despotović je dobio posao programera u novinskoj kompaniji “Australijski Asošijeted pres”. Pre podne je odlazio na posao, a popodne i uveče je išao u školu engleskog jezika. Kako naši stručnjaci i intelektualci u rasejanju imaju običaj da se udaljavaju od srpske kolonije, Despotović nije sledio taj put, već se od prvih dana uključio u srpski život.

       Kada su počele nevolje na Balkanu, u Australiji su Srbi sakupljali lekovi, namirnice i pomoć za decu palih boraca. Vaso Despotović je učestvovao u organizaciji ove humanitarne pomoći. Ekonomske sankcije, uvedene 1992. godine Jugoslaviji, a i aljkavost naših posrednika, sprečavali su efikasnu pomoć Srpske zajednice narodu u otadžbini. Dolazili su mu prijatelji iz Sidneja i žalili se da njihovi rođaci nisu dobijali pakete na vreme u Srbiji, Bosni i Republici Srpskoj. Vaso Despotović je razmišljao kako da reši taj problem i odlučio je da osnuje svoju firmu kojoj je 1994. godine dao ime “Beo-Eksport”. I tako je pokrenuo vlastiti biznis.

  Danas je Vaso Despotović vlasnik Kompanije “Beo-grup”, koja ima u svom sastavu firme “Beo-eksport”, “Beo-travel”, “Beo-media”, “Beo-radio”, “Vesti” i “Bendigo bank” sa sedištem u sidnejskoj opštini Liverpul, koja ima srpsku crkvu Svetog Luke. Dobitnik je Despotović mnogih nagrada Australije za uspešne poslovne rezultate. Sve ove firme sa predznakom Beograda, srpske prestonice u nazivu, su u funkciji humanitarnosti i biznisa.

  “ Mi pomažemo prosperitet naše zajednice. Oglašavamo se u srpskim medijima, sponzori smo kulturnih i sportskih manifestacija, pomažemo sportske klubove i šampione. I organizatori smo humanitarnih akcija širom Australije i otadžbine. Bilo smo sponzori gostovanja “Crvene Zvezde” u Australiji, košarkašima naše reprezentacije na Olimpijadi 2000. godine u Australiji, našem državnom vaterpolo timu, FK “Beli orlovi”, kajakašu Saši Vujaniću, ali i Srpskom filmskom festivalu, kao i Festivalu srpskog folklora”, počinje da nabraja Despotović .
         Kako su Vaso i njegova supruga Suzana vernici SPC i poštovaoci dinastije Karađorđević, Despotovići su sa australijskim partnerima darivali Crkvu sredstvima za kupovinu placa prvog Srpskog pravoslavnog koledža “Sveti Sava” u Sidneju. Podržali su posetu Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla australijskim Srbima krajem 2004. godine i prvi dolazak prestolonaslednika Aleksandra i princeze Katarine Karađorđevićp novembra 2005.

           Za takav iskren patriotski rad Vaso Despotović je 2004. godine od strane Crkve proglašen za kuma Srpskog koledža, a 2005. godine na predlog Vlade Srbije je od Ministarstva za dijasporu Srbije dobio Orden Vuka Stefanovića Karadžića.

        Prijatno je bio iznenađen kada je na rođendan kraljice Elizabete 2009. godine nagrađen Ordenom Viteškog reda, jednim od najprestižnijih priznanja Ujedinjenog kraljevstva i australijskog društva .

            “ Kako kraljica Elizabeta Druga zna za mene? – bilo je prvo pitanje koje je sebi postavio Vaso Despotović, kada su mu javili da je dobio orden Ujedinjenog Kraljevstva i Australije, sa sa ordenom i zvanje Viteza.

         Ovo veliko priznanje, kao i zvanje Viteza Ujedinjenog kraljevstva nisu  promenili Vasu Despotovića. Ostao je skroman i vredan čovek, koji svu svoju energiju usmerava ka porodici, preduzeću i Srpskoj zajednici.

    “ Ne zaboravimo da bez uspešnih pojedinaca, jakih firmi, jake crkve, naših klubova i bez saradnje i koordinacije među njima ne možemo imati jaku i uspešnu zajednicu, a tome treba svi da težimo.  Moramo da počnemo da cenimo sebe, da bismo mogli da cenimo druge, a zatim će i drugi ceniti nas. Moramo početi da sarađujemo, da izgrađujemo našu zajednicu za dobrobit ne samo nas i naših naslednika ,nego i cele naše zajednice u Australiji “,kategoričan je Vaso Despotović.

      Kao večni optimista Vaso Despotović veruje da će 2021. godina biti mnogo bolja i uspešnija.

      “ Niko ne može da nam oduzme pravo na nadu u bolju 2021. A, da bismo spremno zakoračili u bolje sutra, pre svega treba da budemo složni i spremni da pomognemo jedni drugima otvorenog srca, jer se samo zajedno možemo brže i lakše izvući iz opasnih virova protekle godine.

        Ne dozvolimo da nas posledice pandemije promene kao ljude. Setite se samo koliko smo bili jaki i složni kada je bilo potrebno. Kao na primer pre nekoliko godina kada se cela zajednica podigla da sakupi novac za pomoć ugroženima u poplavama koje su devastirale Srbiju i region. Ili početkom 2020. kada su Srbi Sidneja za kratko vreme skupili značajan novac kao podršku hrabrim vatrogascima koji su branili Australiju od požara. Ili pak najsvežiji primer kada je prikupljen novac za lečenje dece u matici”, rekao je najuspešniji i najhumaniji Srbin na petom kontinentu Vaso Despotović.

Marko Lopušina