Nova kriza na pomolu: Stvaranje nove desnice u Evropi brine Zapad

POSLE ODLUKE FIDES-A DA NAPUSTI EVROPSKU NARODNU PARTIJU:

U Briselu raste strah od talasa iz centralne i istočne Evrope koji bi mogao da sruši dominaciju tradicionalnih zemalja Zapada

Piše: Vlastimir Vujić (Budimpešta)

Viktor Orban, tvorac koncepta „iliberalne demokratije“, koji već godinama izaziva glavobolje u Briselu, sada stvara novu muku Evropskoj uniji. U tom novom političkom galimatijasu, poluge više nisu ekskluzivno u rukama tradicionalnih zapadnih demokratija (Nemačke, Francuske, SAD) već — u rukama zemalja centralne Evrope koje imaju bliske odnose i daleko veće razumevanje sa Rusijom i Kinom.

Orbanovo napuštanje EPP — ko je na gubitku?

Posle višegodišnjeg sporenja u vezi sa vladavinom prava i poštovanja evropskih vrednosti u Mađarskoj, vladajuća desno-konzervativna stranka Fides premijera Viktora Orbana trećeg marta napustila je Evropsku narodnu partiju u Evropskom parlamentu.

Povlačenje ovog poteza dovodi se u vezu sa promenom poslovnika Poslaničkog kluba EPP (Evropske narodne partije, koja obuhvata stranke desnog-centra u Evropskom parlamentu i predstalvja najveću političku grupaciju u Evroskoj uniji), koji sada omogućuje lakše izbacivanje pojedinih nacionalnih delegacija iz te briselske grupacije.

Fides Viktora Orbana već godinama igra igru na ivici žileta, iritirajući Brisel, uključujući i mnoge partije koje — poput Fidesa — pripadaju desnici. Optužuju ga da je postao centralnoevropski Putin, da njegov flert sa Kinom i Rusijom ide protiv politike Brisela, a da nejgove restriktivne politike u samoj Mađarskoj (od gušenja slobode medija pa do širenja neprijateljstva prema migrantima) nisu u duhu evropskih vrednosti. Tako posebno od dolaska Ursule von der Lajen na čelo EU krajem 2019, kao i sve većem zajedničkom angažovanju Nemačke i Francuske na preuređivanju Unije, sve više jačaju pozivi i stvara se sve veći pritisak za obračun s Orbanom.

Jedan od koraka u pravcu političke neutralizaije Orbana jeste i nastojanje da se u Evropskom parlamentu suzi platforma za njega i predstavnike njegove stranke, time što će biti izolovani. Značajan korak ka tome jeste upravo promena poslovnika EPP omogućio je lakše isključenje „neposlušnih“, a tu se pre svega misli na Orbana.

Predlog vođstva Kluba EPP za promenom poslovnika prihvaćen je velikom većinom glasova, 148 za, 28 protiv i 4 suzdržana. Interesantno je da su dve jedine republike iz sastava bivše SFRJ, koje su danas države-članice EU, Hrvatska i Slovenija, glasale dijametralno suprotno. Evroparlamentarci vladajućeg HDZ-a iz Hrvatske glasali su za promene, dok su zastupnici Slovenačke demokratske stranke (SDS) premijera Janeza Janše (kojeg evropski mediji već smatraju novim „belim gavranom“ u redovima EPP-a, jer je veliki pristalica i sledbenik politike Viktora Orbana!?) — bili protiv promene poslovnika.

Izlaskom iz EPP-a Fides je tako preduhitrio isključenje kompletne stranke iz grupe (koje je omogućeno izmenama poslovnika). Odlaskom Orbanove delegacije grupa EPP izgubila je 12 evroposlanika (možda i više, s obzirom na njegove tesne veze sa mađarskom manjinskom partijom u Rumuniji, RMDS i pojedinim drugim strankama unutar EPP). Ipak, EPP i ubuduće ostaje najjača poslanička grupa u Evropskom parlamentu.

Razvod EU narodnjaka i mađarskih mladih demokrata: Viktor Orban izbegao parnicu i zbog sve lošijeg rejtinga stranke, a predizborna je godina (Foto: Vlastimir Vujić)

Međutim, Orban je tokom godina pokazao da izvanredno dobro poznaje mehanizme funkcionisanja Evropske unije, koristeći prava koja ima kako bi dezavuisao Brisel i protivničke struje. Iako je EPP 2019. godine njegovu stranku Fides suspendovala (ne može prisustvovati sastancima, nema pravo predlaganja kandidata za bilo kakve funkcije, niti ima pravo glasanja) — predstavnici Fidesa redovno su učestvovali u radu poslaničkog kluba EPP (sic!) i sa te pozicije opstruirali i rušili odluke. Za isključivanjem Fidesa nije bilo dovoljno političke volje, jer tome nije bila sklona nemačka Hrišćansko-demokratska unija (CDU, koju predvodi Angela Merkel), koja ima najjaču nacionalnu delegaciju u Poslaničkom klubu u Evropskom parlamentu i bez čijih glasova nije bilo moguće doneti takvu odluku!

Istočno od Brisela: Rašanje nove Evrope

Da li će izlazak Mađara dovesti do promena u odnosu snaga u institucijama EU i uticati na politiku Unije? Sigurno da na geopolitičkom planu izlazak Fidesa iz grupe Evropska narodna partija — nije za potcenjivanje.

U Briselu, ali i u Berlinu i Parizu — koji su danas glavni centri politike Evropske unije, sve više jača strah i zabrinutost od nekog novog talasa tvrde desnice, koji će ovog puta doći iz prestonica centralnih i istočnih članica Evorpske unije, koje imaju mnogo više isotirijskih, ali i političkih veza sa Rusijom a sve više i Kinom.

Tvrdo-desni talas koji je zahvatio Evropu u drugoj polovini druge decenije 20. veka (Bregzitom, pobedom Trampa u Americi, velikim uspesilma anti-islamskih i tvrdo-konzervativnih partija u Francuskoj, Holandiji, i uspon tvrde desnide u Nemačkoj i Italiji), ulio je strah zapadnim liberalima od potpunog urušavanja i preoblikovanja evropskog projekta koji se bazira na vrednostima liberalne demokratije i konceptima koji su kreirani (i većinom koriste) državama tradionalnog Zapada i ne uvažavaju dovoljno specifičnosti i kulturne vrednosti i poglede zemalja centralne i istočne Evrope.

Iako su te antievropske sile lansirane Bregzitom i Trampom u poslednjih godinu-dve čini se utihnule, strah i dalje postoji. Zaokret Evrope ka tvrdoj-izolacionističkoj-nacionalističkoj desnici desio se posle ekonomske krize 2007–8. Pitanje je šta će se desiti kao posledica ove — još veće(!) — ekonomske krize izazvane koronavirusom?

Uz to, Nemački autoritet — koji je bio motor EU i komandni centar Unije za izlazak iz krize 2007–8 — biće okrnjen odlaskom najuticajnijeg političara u Evropi, Angele Merkel, koja bi trebalo da napusti dužnost kancelara na kraju ove godine. Francuski predsednik Emanuel Makron (koji pokušava da nametne Francusku kao ravnopravnog igrača sa Nemačkom kada je reč o vođenju Evrope) takođe uživa manju podršku danas nego što je to bio slučaj kada je došao na vlast 2017. Koliko mu je pozicija labava pokazali su protesti „žutih prsluka“ koji su mesecima blokirali Francusku i sejali haos na ulicama Pariza.

Nova preraspodela moći — od zapada ka istoku EU

U vremenu kada EU i svet prolze kroz novu ekonomsku krizu, a politički autoriteti tradicionalnih centara Unije se ljulaju, raste bojazan da bi u članicama Unije — u krugu zemalja koje su pristupile 2004, a tu spadaju Mađarska, Poljska, Slovačka… — mogao da dođe novi izazov i zahtev za novom preraspodelom moći i prioriteta, ali i principa na kojima je Unija bazirana.

Glavni simboli tog straha su upravo Viktor Orban, kao i tvrdo-konzervativna vlada Andreja Dude u Poljskoj. Poput Mađarske, Poljska (koja je sada jedna od najvećih ekonomskih sila Unije) se okrenula tvrdim konzervativnim politikama u svim poljima: od pritiska na prave i takozvane nezavisne medije, do zabrane abortusa i tvrdnje da je poljska država neraskidivo vezana za Rimokatoličku crkvu, do islamofobije.

Strah Brisela je da bi ekonomska kriza izazvana koronavirusom, kao i očita identitetska kriza koja traje u EU još od 2007. mogla da bude povod za novi anti-liberalni talas. Pogotovo što su izbori proteklih godina pokazali da i u Češkoj raste podrška tvrdoj desnici, te da takvi pogledi imaju tradicionalno jako uporište u južnim zemljama — Španiji, Italiji i Grčkoj.

Uz to — kao što je i kriza sa nabavkom vakcina protiv koronavirusa pokazala — Rusija i Kina su spremne da stupe na scenu i pomognu, a to je direktno novi udar na autoritet Brisela i tradicionalnog Zapada. Premda u bivšim republikama SSSR a koje su sada članice Unije postoji i dalje ogromno anti-rusko raspoloženje, rusofobija postepeno biva potisnuta sve većom frustracijom zbog neefikasnosti Brisela/Unije ne samo da zaštiti ekonomski standard, već i kulturni identitet istočnih članica u kojima stanovništvo većinom nema tako liberalne stavove o islamu, istopolnim brakovima ili političkoj korektnosti (koja, istovremeno, sve više uzima maha na Zapadu).

I Zapadni Balkan u igri

Uz sve to, bliski odnosi Orbna i prisustvo Rusije i Kine na Balkanu su još jedan potencijalni problem. Balkanske zemlje koje su kandidati za članstvo u EU vieđene su kao države koje imaju hroničnu političku nestabilnost i demokratski deficit. Kao takve, mogle bi lako da postanu oruđe ili deo anti-zapadne mašinerije unutar Brisela a u savezništvu sa Mađarskom i Poljskom (i, kako se u Briselu redovno sumnja, spletkama i pomoći iz Moskve i Kine).

U ovome leži još jedan od razloga zbog kojih je pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i dalje na dugom štapu. Samo, taj štap počinje polako da preti i Briselu.

Prvi Orbanovi koraci nakon napuštanja EPP

Ono što će biti prva posledica Orbanovog izlaska iz EPP jeste slabljenje autoriteta EPP kao i glasačke mašinerije unutar Evorpskog parlamenta. Isto tako, iako su posebno bili glasni kada je reč o migraciji, rodnim pitanjima i vladavini prava, Mađari su, kao i druge delegacije iz centralne i istočne Evrope, generalno, podržavali politiku slobodnog tržišta u pitanjima regulative unutrašnjeg tržišta i EU agende u međunarodnoj trgovini.

Sada se nameće novo pitanje, čini se ključno: gde će Fides otići?

Kao najverovatniji izbor za tu partiju, analitičari ukazuju na grupu Evropski konzervativci i reformisti (ECR). Kako navode, osim svoje „stare” grupe EPP, Fides se dvotrećinski slagao sa grupom ECR kod glasanja u Evropskom parlamentu. U prilog ECR kao „budućoj” grupi Fidesa (u odnosu na grupu ID koja zastupa još desnije pozicije) govori i to što su im stavovi oko budžeta bliži stavovima članica EU iz centralne i istočne Evrope, a od značaja će biti i druga pitanja, poput slobode kretanja u EU ili trgovine. Ipak, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi se oni budu pridružili, Fides će dodatno ojačati desničare.

Viktor Orban je 25. februara već poslao poruku predsednici ECR Đorđi Meloni (lideru desničarske stranke Italijanska braća, Fdl) nakon što ta stranka nije prihvatila mesto u Dragijevoj vladi i povukla se u opoziciju. Premijer Orban je Melonijevoj poslao pismo „o namerama” za stranačkom saradnjom Fidesa i Italijanske braće.

Odlukom mađarske vlade i vrlo lukavog Viktora Orbana o istupanju iz EPP-a (i to u predizbornoj godini u Mađarskoj i sa izgubljenom četvrtinom „stalnih“ birača zbog brojnih korupcionaških i seksualnih afera članova njegove stranke), premijer je želeo da dobije na „vremenu“ za povratkom Fidesovog ranijeg imidža. Uz to, procenio je da će mu biti bolje da politički „žonglira“ sa raznim konkurentskim uticajima (i uvek bude interesni „jezičak“ prevage na nečijoj vagi), nego da ostane pod direktnim „patronatom“ CDU/CSU i njihovih saveznika.

Paradoksalno — iako je Orban jedan od najvećih kritičara Unije kakva je ona danas, njegov najveći patron je žena koja je ofomila današnju EU, Angela Merkel. Ali ona uskoro odlazi, a to — kako sada stvari stoje — znači novu nestabilnost i sukob, što ide na ruku kritičairma EU odnosno ljudima poput Orbana.

Povratak sa margine: Silvio Berluskoni

Silvio Berluskoni (izvor: Vikipedija)

Enigma je još jedno pitanje — ko će (i da li će neko) doći na mesto Fidesovih poslanika u narodnjačkoj frakciji? Još uvek niko nije tražio prijem u ovu poslaničku grupu. Analitičari, međutim, tvrde da joj je najbliži lider desničarske Lige, jedne od vladinih stranaka u Italiji — Mateo Salvini. To potkrepljuju argumentom da je Liga prihvatanjem angažovanja u nedavno formiranoj italijanskoj vladi, na čelu sa Mariom Dragijem, između ostalog, želela sebi da obezbedi približavanje Evropskoj narodnoj partiji, kako je to ranije izjavio i politički savetnik Lige, Salvinijeva desna ruka, sadašnji ministar ekonomskog razvoja Đankarlo Đorđeti.