Srbi osvajaju Sejšele

        Svoju turističku sezonu Sejšelska ostrva su otvorile avionskom linijom iz Beograda za glavni grad Viktoriju. Niskom cenom avionske povratne karte (od 460 evra) u prvi ovogodišnji turistički let i posetu Sejšelima uputilo se desetak Srba. Među njima je i mladi kuvar Petar Savić, koji je našao stalan posao u Viktoriji.

Jovan Pajić

        „Plata je odlična, a hrana i smeštaj su besplatni. Najveće zadovoljstvo mi je obilazak i poseta nekih stotinu plaža sa prozirnim tirkiznim bojama mora“, već uživa u slobodnim danima kuvar  Petar Savić.

          Za dolazak na Sejšelska ostrva dovoljno je da imate negativan test na korona virus i nešto para u novčaniku. Granice za strance u ovoj ostrvskoj državi otvorene su 25. marta, tek kad je vakcinisano 90 odsto stanovništva.

       Iako su skoro svi građani vakcinisani, svuda se nose maske. Plaća se kazna na licu mesta ako nekog uhvate bez maske na licu. Na ulazu i u bašte restorana gostima se meri telesna temperatura. Podatak se upisuje u sveščicu sa sve ličnim podacima i adresom stanovanja stranog turiste. Svi ti podaci se dnevno šalju Ministarstvu zdravlja.

         “U privatnom smeštaju gazdarice svakog jutra srpskim gostima mere telesnu temperatutu i dojavljuju ministarstvu.

Sejšelska ostrva su jedna od najbogatijih afričkih zemalja. Ljudi žive od turizma i ribe. Vremenska razlika je plus dva sata za Sejšele u odnosu na Srbiju. Prosečna plata je 600 evra. Nekretnine su ovde preskupe”, javlja nam jedan srpski turista.  

         Država raj na istoku Afrike u Indijskom okeanu ima oko hiljadu ostvra, a za turiste je organizovana poseta na njih stotinak. Ide se brzim brodovima za oko sat vremena i za 100 evra ili trajektom za tri sata i za 10 evra po osobi. 

         Prvi Srbi u većem broju stižu na Sejšelska ostrva početkom osamdesetih. Bili su to pilot Srđan Janošević, koji je postao sveštenik srpske pravoslavne crkve, sa suprugom Vesnom i ćerkom Srđanom. Ćerka mu se školovala na Sejšelima i u Engleskoj. I radila je kao novinar na sejšelskoj televiziji, a bila je i portparol predsednika zemlje Džejmsa Mičela. 

          Devedesetih godina prošlog veka stižu srpski poslovni ljudi, koji ovde sele svoja preduzeća, inače u Srbiji pod embargom Međunarodne zajednice. Potom se sredinom devedesetih na ostvrima otvaraju srpske of-šor kompanije, koje su korišćene za spoljnu trgovinu, ali i za legalizaciju srpskog kapitala.

         Pre kuvara Petra Savića tokom 2015. godine u  kuhinji restorana luksuznog hotela “Four seasons resort” na Sejšelskim ostrvima kao kuvar radio je Jovan Pavić, poreklom iz Valjeva. Hranio je uglavnom poslovne ljude iz Dubaija, koji ovde dolaze na radne sastanke i provod.

         Tokom 2018. Perspektivni košarkaški trener Nikola Maslarević je došao na Sejšele da trenira njihov košarkaški tim. Maslarević je pre toga bio uspešan u čačanskom “Borcu”, pa je nastavio s odličnim rezultatima i na Sejšelskim ostrvima.

         Sejšeli su udaljeni 6.500 kilometara od Srbije. Njihovi stanovnici su Kreoli, koji govore maternjim jezikom, ali koriste francuski i engleski, jer su svojevemeno bili kolonizovani.

         Na Sejšelskim ostrvima je rođen Aleksandar Jovanović.

Srpski je naučio od oca Dejana Jovanovića, stomatologa, koji je dve decenije živeo i radio u Viktoriji. Od majke Amje, Kreolke, učio je kreolski, ali i srpski jezik, jer je svojevremeno studirao u Jugoslaviji.
          Aleksandar za sebe kaže da je Srbin sa Sejšela. U domu Jovanovića na Sejšelima govori se srpski. Neprestano sluša “Garavi sokak”, i pevuši: “… I nakrivo nosim šešir, ali ne za džabe, to je meni, to je meni ostalo od babe…”
           Sa Jovanovićima je živeo i deda Milan, zubni tehničar, koji je pola veka radio u Švajcarskoj i svoje penzionerske dane, uglavnom, provodi na Sejšelima. Ćerka i unuka Saša peva i “Oj, Moravo, moje selo ravno”.

        Danas među turistima najviše je Rusa, pa Arapa. Država Sejšeli se malo boji stranaca. Jer, stranac, na primer, može da kupi kuću, ali ne može da je izdaje. Ili stranac kao turista ne sme da se vozi gradskim prevozom, nego samo taksijem ili renta karom.

        “Restorani imaju cene jela i pića kao kod nas, a prodavnice su nešto skuplje. One su namenjene strancima i zato imaju visoke cene. Prodaju se više jagode, maline i šampinjoni iz Evrope (šampinjoni 500 dinara ono što je kod nas do 150), nego domaće voće i povrće. Sejšalani misle da stranci žele evropsko voće i povrće, a ne lokalno, pa zato ne mogu da se kupe u prodavnicama mango, papaja ili kokos”, javljaju nam srpski turisti.

          Sejšeli su jedna tačka u Indijskom okeanu. Najbliža obala je afrička, udaljena je od nje oko 1.000 kilometara, u visini Kenije. Srbija je u ovoj državi imala Počasni konzulat na najvećem ostrvu Mahe. Najveći prijatelj Sejšela među Srbima je novinar i turistički istoričar Nenad Blagojević. Najveći moreplovac na Sejšelima bio je Srboljub Kojadinović. I mornar Vid Popović.

Marko Lopušina