Korona virus zauzela zlatni Prag

        „U Pragu je pao sneg – to je jedina lepa vest u poslednjih nekoliko nedelja u češkoj prestonici. Tužna vest je izveštaj o pandemiji korona virusa u kome se kaže da je za godinu dana preminulo 27.160 stanovnika. Obolelo je 1,6 miliona Čeha“, javlja nam gospodin Raka K. iz Češke.

         Češka je faktički pod opsadom i u vanrednom stanju.

Češki đaci i studenti pohađaju nastavu samo preko interneta i skajpova. U Pragu je strašno. Sve je neobično pusto.

         „U Češkoj i u prestonici vlada policijski čas. Sve je zatvoreno, hoteli, prodavnice, tržni centri još od 27. decembra prošle godine. Vakcine nema, ljudi žive u strahu. A političari se svađaju“, nabraja gospodin Raka K.

          On je Vranjanac, koji je pre tri decenije otišao na privremeni rad u Rusiju, a odatle je krejem devedesetih prešao u Češku. I tu ostao. Inženjer Raka K. je jedan od danas 10000 Srba, koji žive u Pragu, Brnu, Plzenu i Karlovim Varima. Češki Srbi od početka 21. veka imaju status nacionalne manjine. Oni su potomci Srba koji su pristizali još u 12. veku, ali i doseljenici u XV i XVIII veku, koji su se školovali u Zlatnom gradu, ali i novi došljaci, koji su u Pragu, Brnu i drugim varošima pravili umetničku i poslovnu karijeru.

          Češku su kao studenti i intelektualci pohodili Milan Konjović, Jovan Bijelić, Stojan Aralica, Oskar Danon, i čuveni reditelji “češke škole” Emir Kusturica, Goran Paskaljević i drugi kasnije proslavljeni umetnici.

           Prestonica Prag privlači naše ljude masovnije od sredine 19. veka, kada postaje centar političkog okupljanja i delovanja Slovena protiv mađarizacije (Svetozar Miletić), a potom početkom 20. veka kada se ovde okupljaju studenti i komunistički revolucionari (Svetozar Pribićević, Milan Gorkić, Veljko Vlahović).

       Do Drugog svetskog rata na studijama i na radu u Pragu je bilo stotine Srba, od slikara Jovana Bijelića, preko naučnika M. Pupina i N. Tesle do diplomate Ive Vejvode. Iza rata nastavio je da privlači akademce, ponajviše na Akademiji filmske umetnosti i Muzičku akademiju.

         Od početka devedesetih u Prag pristižu poslovni ljudi i radnici u većem broju. Danas grad ima oko 10.500 Srba. Koloniju su uvećale ratne izbeglice, koje rade u ugostiteljstvu (Veso Đorem), turizmu i uslućnim delatnostima. I u poslednje vreme srpsku zajednicu je uvećao masovan dolazak radnika na privremeni rad u industriji i saobraćaju.

        Od pojedinaca poznate ličnosti su novinari Dragan Štavljanin i Branka Mihajlović koja je od 1995. do 2006. godine radila u Radiju Slobodna Evropa, veoma uspešan vinar Milijan Jelić, trgovac Zoran Macura, biznismeni Todor Ristić, Radoslav Zdravković i Zoran Marjanović, ugostitelj i slikar Radoslav Stepanović Stepa, poreklom iz Zubinog Potoka.

        Najpoznatiji su slikar Peđa Đaković, glumac Predrag Peđa Bjelac, proslavljen u filmovima “Hari Poter”, “Hronika Narnije”, “Bordžija”, Nikola Đokić, pobednik češkog Sabora frulaša i pesnikinja Jelena Ćirić, član Udurženja pisaca Češke i Udruženja književnika Srbije.

         Patriotskim okupljanjima i aktivnostima bavila se od devedesetih godina Češko-srpska kulturna alijansa, koju je stvorio Pero Sparavalo sa svojim sinovima Dejanom i Vojislavom Sparavalom. Српски културни i informativni centar inicirao je Petar Marjanović, koji je preuzeo i organizovanjeSrpsko-češke privredne komore, radi okupljanja privrednika.     

       Aktivni su i Srpsko udruženje “Nikola Tesla”, koje je jedno vreme uspešno vodio Borisav Rudić, blizak SPC i Borivoj Jakšić, Srpsko kulturno društvo “Радост”, društvo “Humanitas”, Udruženje “Mostovi”, koje je vodila filolog Tatjana Micić. Njihovi aktivisti Sparavalo, Marjanović, Borislav Šošo, Milan Bažović i Miroslav Renovica, organizatori manifestacije Dani srpske kulture, čijem otvaranju je prisustvovao predsednik Vaclav Klaus, uručeno najviše priznanje Orden za zasluge u zbližavanju češkog i srpskog naroda. Tradiciju održavanja Dana srpske kulture preuzelo je Udruženje Srba „Sveti Sava“.

        Srpski klubovi funkcionišu samo onlajn i preko interneta. Češki Srbi vole da se hvale da je Prag njihov grad, jer u glavnom gradu Češke postoje dva spomenika srpskog genija Nikole Tesle. Jedna od njih, onaj kod Studentskog doma je najveći na svetu.

         “Korona virus je umrtvila Zlatni Prag, kako ga nazivaju Evropljani. Pust je. Ljudi su zatvorenu u svojim domovima. Lekova ima, ali su skupi. Hrane ima, ali je poskupela za 40 odsto. Vakcina zapadnih nema, a ruske i kineske se ne kupuju. A AstruZenek vakcinu ljudi ne žele da koriste. Vakcinisano je jedva milion ljudi. Građani se bune i protestvuju. Situacija je vanredna, postoji strah od pobune ljudi“, javlja nam Raka K.

        Strani turisti, kojih je nekad za Božić i Vaskrs bilo po milion samo u Prgu, više ne dolaze u češki glavni grad. Prag je pust. Čuveni Karlov most je tako pust, da ni ptice ne sleću na njega. Nestala je živa gradska atmosfera punih bašta restorana, kafića, sa mnogo turista, šetača. Usahnuo je život jednog od najlepših gradova Evrope.

        „Prognoze govore da će pandemija u Češkoj da opadne ili da nestaje, tek kada se 80 odsto žitelja zemlje vakciniše. Ovim tempom kako vakcinacija teče pobeda nad korona virusom se očekuje tek za godinu dana“, otvoreno nam kazuje gospodin Raka K. iz Praga

Marko Lopušina