MILIMIR VUJADINOVIĆ I PREDSTAVNICI SRBA IZ SLOVENIJE U ZVANIČNOJ POSETI PARLAMENTU SLOVENIJE

Piše: Rade Bakračević, urednik Štajerskih novosti

Ljubljana 16. septembra – Milimir Vujadinović, predsednik Skupštinskog odbora Republike Srbije za dijasporu i Srbe u regionu i delegacija Srba iz Slovenije, danas 16. septembra bili su u zvaničnoj i radnoj poseti Parlamentu Slovenije. Srpsku delegaciju predstavljali su: Zlatomir Bodiroža, predsednik Saveza srpskih društava Slovenije, Vladimir Kokanović, predsednik Saveza Srba Slovenije i Rade Bakračević, predsednik Nadzornog odbora Saveza Srba Slovenije.

Srpsku delegaciju primili su: Robert Polnar, predsednik odbora za finance i Dušan Šiško, predsednik komisije za Slovence po svetu.

Govorilo se o što čvršćem povezivanju Srbije i Slovenije, mada je donet zaključak, da nema otvorenih problema između ove dve prijateljske države.

Milimir Vujadinović je postavio pitanje priznavanje Srba u Sloveniji kao zvanične nacionalne manjine istakavši, da Srbi žive 600 godina u Sloveniji i kao takvi su autohtoni stanovnici Slovenije.

Radna atmosfera u slovenačkom Parlamentu

Zamolio je predstavnike slovenačkog Parlamenta, da pitanje Srba kao nacionalne manjine postave na dnevni red Parlamenta i da On kao predstavnik Srpske skupštine , ne želi ništa više za Srbe u Sloveniji nego što imaju Slovenci u Srbiji. Ovaj njegov predlog podržali su Zlatomir Bodiroža, predsednik Saveza srpskih društava iz Slovenije i Vladimir Kokanović, predsednik Saveza Srba Slovenije.

Zlatomir Bodiroža je naveo, da je glavni problem srpske zajednice u Sloveniji, koja zvanično broji nešto više od 38.000 ljudi, ali se procenjuje da Srba zapravo ima oko 100.000 jeste to što Srbi u ovoj državi nemaju status nacionalne manjine, iako su po brojnosti drugi narod posle Slovenaca, Srbi na području Bele Krajine žive od 1530. godine.

Srpski predstavnici u Parlamentu

Slovenci u Srbiji, gde ih je daleko manje u odnosu na ukupan broj stanovnika nego sto je Srba u Sloveniji, u Srbiji imaju status nacionalne manjine.

Takav status bi Srbima u Sloveniji, kaže Bodroža, pomogao da mnogo lakše ostvaruju svoja nacionalna prava.

Kada je reč o pomoći matice, odnosno država Srbije, kaže da i ona funkcioniše na principu projekata, pa kada se sve uzme u obzir, ne postoje nikakva garantovana sredstva za rad srpskih društava i finansiranje njihovih aktivnosti.

Zabeležen je i zahtev Vladimira Kokanovića, predsednika Saveza Srba Slovenije, da se u sledećem popisu stanovništva Slovenije doda pitanje kojoj nacionalnosti pripadaju državljani Slovenije. Istakao je da će Deklaracija o temeljnim principima dalje saradnje podrazumevati sporazum o saradnji na očuvanju srpske tradicije i kulture, što zapravo znači jedinstvo oko najvažnijih nacionalnih pitanja u Sloveniji, za koje će se od sada svi zajedno boriti radi ostvarivanja statusnih pitanja i izrazio zadovoljstvo zbog činjenica da je sa njima bio predsednik Odbora Narodne skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu, jer je to poruka da matica Srbija zajedno sa Republikom Srpskom vodi računa o najvitalnijim nacionalnim interesima Srba u Sloveniji.

Na ovaj način šalje poruku i matici i svim Srbima u regionu i svetu da Srbi nisu duboko podeljeni, već jedinstven narod oko najvažnijih nacionalnih pitanja i ljubavi prema matici“, rekao je Kokanović.

Savez srpskih društava Slovenije i Savez Srba Slovenije juče su u potpisivanju Deklaracije o saradnji u Ljubljani obeležili Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i odlučili da zajednički deluju, ostavljajući iza sebe dugogodišnje nesuglasice među srpskim društvima u Sloveniji.

Kokanović je dodao, da bi Srbi dobijanjem statusa nacionalne manjine imali pravo na škole na srpskom jeziku, takođe na radio na srpskom jeziku i na finansijsku pomoć države Slovenije, za projekte koje bi dobijala srpska društva. Takav status bi Srbima u Sloveniji, kaže Kokanović, pomogao da mnogo lakše ostvaruju svoja nacionalna prava.Predstavnici slovenačkog Parlamenta obećali su da će sva pitanja srpske delegacije postaviti na dnevni red Parlamenta.