PREDSTAVNICI VLADE AP VOJVODINE U POSETI SAVEZU SRBA SLOVENIJE.

Jedinstvo i sloga Srba u Sloveniji je garant za očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta.

Tekst: Mirjana Ribič i Rade Bakračević

Foto: Rade Bakračević

Ljubljana: – Sastanak između  članova Saveza Srba Slovenije i delegacije pokrajinske vlade Vojvodine  mogli bi smo rezimirati izrekom: »Budite strpljivi VELIKI SNOVI grade se na vremenu«, a to je čuvena misao Mahatme Gandhija, velikog političara Indije i mudraca, čije se misli prevedene skoro na svim svetskim jezicima.

Vladimir Kokanović, predsednik Saveza Srba Slovenije je upoznao goste iz Novog Sada sa problematikom Srba u Sloveniji i istakao da je u procesu razvoja srpske kulture i rešavanja statusa Srba u Sloveniji najvažnija sloga i jedinstveni stav svih Srba koji žive i rade u Sloveniji.

Delegacija Pokrajinske vlade, predvođena pokrajinskim sekretarom za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandrom Sofićem i direktorom Fonda za izbegla i raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu Duškom Ćutilom, boravila je u višednevnoj poseti Sloveniji, gde se sastala sa rukovodstvom Saveza Srba Slovenije.

Vladimir Kokanović, predsednik Saveza Srba Slovenije, predstavio je aktivnosti koje Savez sprovodi u cilju očuvanje srpske tradicije i kulture. Kokanović je posebno istakao da je rešavanje statusnog pitanja Srba u Sloveniji jedno od prioritetnijih i da će se srpska društva u narednom periodu posebno na njemu angažovati.

Sekretar Sofić pohvalio je rad Saveza Srba Slovenije i istakao da Srbi u Sloveniji imaju i da će imati sve snažniju podršku Pokrajinske vlade. On je naglasio da je položaj Srba u regionu jedna od važnijih stavki u političkoj agendi AP Vojvodine.

Sastanku je prisustvovao i predsednik Saveza srpskih društava Slovenije Zlatomir Bodiroža, koji je rekao da su sloga i jedinstvo misija svakog Srbina u Sloveniji, te da se mnoga društva za ostvarivanje tog cilja u Sloveniji zalažu već duže od 30 godina.

Bodiroža je naglasio da ga posebno raduje činjenica što je upravo na dan srpskog jedinstva potpisana Deklaracija koja je ujedinila Srbe u Sloveniji.

Duško Ćutilo podsetio je da je u proteklom periodu obavio niz sastanaka sa Kokanovićem i da je detaljno upućen u rad Saveza, te da o tome redovno obaveštava Pokrajinsku vladu i predsednika Igora Mirovića.

Takođe, on je izneo da je Fond, na čijem je čelu, usvojio predlog Vladimira Kokanovića i da će podržati izradu monografije “Srbi u Sloveniji” i pružati bezrezervnu podršku u aktivnostima Srba iz Slovenije na ostvarivanju svojih prava.

Sofić je sa saradnicima tokom boravka u Sloveniji obišao i grad Novo Mesto, kao i opštine Metlika, Črnomelj, Belu Krajinu i selo Milići,

gde su sa gradonačelnikom Novog Mesta Gregorom Macedonijem i predsednikom opštine Črnomelj Andrejom Kravšekom razgovarali o nastavku saradnje na očuvanju srpske tradicije i kulture u ovim opštinama.

Delegacija AP Vojvodine posetila je i Regionalnu razvojnu agenciju Gorenjske gde su se sastali sa direktorom Rokom Šimencom.

Takođe, prisutvovali su i manifestaciji “Nikola Tesla” u organizaciji Saveza Srba Slovenije, koja se održava u sklopu projekta “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

U poseti Sloveniji boravili su i zamenik sekretara Radivoj Paroški, podsekretar Darko Milanković i pomoćnica Vidosava Enderić.

Iz Slovenije na sastanku su prisustvovali: Nikola Milančev istoričar u penziji i aktivista za statusna prava Srba u Sloveniji, Zlatomir Bodiroža, predsednik Saveza Srpskih društava u Sloveniji, Rade Bakračević, predsednik nadzornog odbora Saveza Srba Slovenije i urednik portala »Štajerske novice«, 

profesor Vesna Bajić Stojiljković, doktor muzikologije i potpredsednica Saveza Srba Slovenije, Milena Nedeljković, predsednica ogranka Srpskih studenata u inostranstvu-OSSI, u Ljubljani.

Delegaciju iz Pokrajinske vlade Vojvodine su predstavljali: Aleksandar Sofić, pokrajinski sekretar Vlade Vojvodine za regionalnu saradnju, Nikola Banjac, Generalni sekretar skupštine AP  Vojvodine

Darko Milanković, Podsekretar u Sekreatrijatu za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Duško Ćutilo, direktor Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu, Vidosava Enderić,

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu i Radivoj Paroški, zamenik pokrajinskog sekretara Vlade Vojvodine za regionalni razvoj.

Tri važna pitanja za kulturni i društveni razvoj Srba u Sloveniji: Da li Srbi u Sloveniji mogu biti nacionalna manjina sa istim pravima koja imaju Italijanska i Mađarska nacionalna manjina?

Istorijske činjenice koje potiču još iz 15. veka, govore da su se Srbi naselili u Beloj krajini, to jest južnom delu Slovenije.

Tokom vekova došlo je do asimilacije potomaka nekadašnjih Srba-uskoka, koji su branili granice Austrijskog carstva pred Turcima.

Međutim, u Beloj Krajini su ti potomci očuvali svoj kulturni identitet kroz aktivnosti folklornih društava  i drugih običaja.

Taj podatak govori da su Srbi u Sloveniji autohton narod i da imaju prava na status nacionalne manjine, što znači da mogu imati škole na svom jeziku i promovirati svoju kulturu i jezik i preko nacionalne državne televizije i radija.

To takođe podrazumeva i političku aktivnost delegata-Srba u Skupštini Republike Slovenije.

Da li će se taj veliki san Srba ostvariti, je zadatak kojim se bavi Savez Srba Slovenije.

Kao što smo imali prilike čuti, najnovije izjave slovenačkih političkih predstavnika govore, da ne postoji politička volja, da bi dobili Srbi status nacionalne manjine u Sloveniji.

Prema popisu iz 2011. godine u Sloveniji živi oko 35.000 Srba, pretežni broj su ekonomski emigranti, u zadnjih nekoliko godina, prema nezvaničnim podacima u Sloveniji se taj broj povećao na manje od sto hiljada.

Egzistencijalni problemi Srba iz Srbije i Republike Srpske su uzrokovali ekonomske migracije. Većina njih su privremeno prijavljeni u Sloveniji i rade u sektorima građevinarstva, pošte, železnice itd.

U zadnjih nekoliko godina je zapaženo zapošljavanje lekara i drugih intelektualaca iz oblasti medicine, informatike pa i kulture.

Svi ekonomski  migranti su za Sloveniju strani državljani sa privremenim bivanjem i nemaju pravo na dvojno državljanstvo, a državljani Slovenije mogu postati tek nakon pet godina, ako se odreknu svog državljanstva.

To povlači za sobom i druga pitanja, kao što su: kupovina nekretnina i zapošljavanje u državnim ustanovama Republike Slovenije itd.

Posebno treba istaći da su slovenački zakoni kod zapošljavanja lekara prilično rigidni, jer lekari iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, iako imaju dugogodišnji radni staž, moraju polagati dodatne ispite i u roku godinu dana položiti ispit iz slovenačkog jezika.

Osim toga, prilikom zapošljavanja, dobivaju platu kao da su početnici u poslu, a ne iskusni lekari. Tek nakon položenih ispita dobivaju višu platu.

Poznato je da su u Sloveniji veoma traženi lekari-specijalisti i porodični lekari pa i stomatolozi, međutim zapošljavanje je smanjeno zbog finansijskih ograničenja u državnom budžetu.

Vrhunski stručnjaci-lekari iz bivših republika zajedničke države su tretirani kao strani državljani i zbog toga ne mogu rešavati stambena pitanja. Zajedno sa svim emigrantima dele sudbinu podstanara.

Čak, iako imaju novac za kupovinu stana ili kuće, nemaju pravo na kupovinu, jer su strani državljani, a na državljanstvo moraju čekati pet i više godina.

Zato određeni broj lekara, nakon svih položenih ispita i nekoliko godina radnog staža u Sloveniji, odlaze u Nemačku, Austriju ili neku drugu evropsku državu.  

Pitanje dvojnog državljanstva se jedino može rešiti, ako se dve države, Republika Srbija i Republika Slovenija međusobno dogovore za priznanje dvojnog državljanstva.

Drugo pitanje se odnosi na saradnju i povezanosti srpskih studenata u Sloveniji ( a njih je oko 400 aktivnih). Takođe je veoma važno pvezivanje studenata iz Republike Srpske i Srbije sa studentima iz Slovenije.

Pokretač tih aktivnosti i saradnje između slovenačkih i srpskih studenata je Milena Nedeljković, osnivač i predsednica ogranka Srpskih studenata u inostranstvu.

Članovi ogranka u Ljubljani su aktivni i žele da postignu što bolju saradnju sa studentima iz Slovenije, a većina njih žele da rade i žive u Sloveniji i ovde rešavaju svoje egzistencijalne probleme.

Treći i veoma važan projekt je dopunska nastava srpskog jezika za srpsku decu, koja pohađaju slovenačke osnovne škole.

Vladimir Kokanović  je posebno istakao, da je Savez Srba Slovenije inicijator projekta  dopunske nastave srpskoj jezika u Sloveniji za svu decu srpskog porekla. Nastava se izvodi od 2020. godine u uslovima epidemijske situacije. Projekt finansira Ministarstvo prosvete  nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. U Novoj školskoj godini zanimanje za dopunsku nastavu srpskog jezika je veoma veliko, upisano je oko 1500 đaka širom Slovenije.

Članovi delegacije iz Pokrajinske vlade Vojvodine, to jest iz Novog Sada su pažljivo slušali sagovornike i predložili svoju pomoć kod rešavanja svih spomenutih pitanja. Posebno su ih zanimale aktivnosti srpskih studenata u Sloveniji. Nakon sastanka članovi delegacije su otišli u posetu kod Srba iz Bele Krajine.