PROTESTI POLJOPRIVREDNIKA U SRBIJI

Digla se kuka i motika!

Ispunjavanje zahteva seljaka, sad na ulicama, što nije dobro, predstavlja spasavanje vlasti, sela, seljaka i – države! U vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su bile namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno je čak četiri milijarde evra za političke partije! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima! Potreban novi koncept agrara koji može rešiti probleme. Jer, uredbama se samo ,,gase požari’’!

Poljprivreda Srbije već decenijama stagnira. Jer, vrednost godišnje proizvodnje  u godinama koje su bez suša kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Od 4,1 miliona hektara oraničnih površina koristi se samo 3.476.000 hektara. Te njive se obrađuju sa 450.000 traktora i 25.000 kombajna. Većina tih mašina je starija od svojih vlasnika. U zemlji imamo 565.000 gazdinstava, a od toga njih 216.723 imaju parcele manje od dva hektara. Sve te njive rasparčane su u 19 miliona prcela. Na njima se obezbedila prehrambena sigurnost i u prošloj, 2021. godini kada je pad proizvodnje bio pet odsto. Ovi protesti su posledica pljačkaške privatizacije, koja je obavljena uz pomoć države, posle demokratskih promena 2000. godine. Tome je doprinela i štetna Strategija razvoja poljorpvirede, doneta krajem jula 2014. godine i važiće sve do 2024. godine. Nju je napisalo 200 naših eksperata na 145 strana. O štetnosti te strategije i nemogućnosti njene primene u Srbiji ukazivao je tada prof. dr Koviljko Lovre, nekadašnji savezni miinistar poljorpivrede. Na to njegovo upozorenje niko se nije osvrtao,. Kreatori i vlasti su čak govorili kako je to idealno jer predviđa rast agrarne proizvodnje od 9,1 odsto ili najmanje 6,1 odsto godišnje! To je služilo samo za pokazivanje kako imamo vrhunsku proizvodnju, isplativu seljacima. Ne sme se gubiti iz vida da su seljaci uvek pomagali državi kada joj je bilo teško. I kada je bila u krizama još većim i težim nego što je sad.  Vlast je imala šansu da im sve to vrati sa svojim odlukama ove godine, ali, zbog što duže vlasti, čuvali su svoje pozicije, pa se ogrešili o seljake.

Kada je došla kriza imali smo dovoljno, čak i viškove pšenice i ulja, kukuiruza…  Mogli su značajni viškovi da se izvezu, jer je pšenica bila dostigla najvišu cenu u istoriji. Ali, vlada nije  ili nije htela da zna šta sve ima na zalihama, pa  stigla zabrana izvoza. Tek kada su seljjci izašli na ulice, a to je početak dizanja kuke i motike, da traže pravdu, naš 13 ministar agrara od 2000. godine, popuštanjem, zahtevima seljaka, priznao je te greške! I ne samo on, već i vlada, koja kroz svoje zakasnele kompromise, sa svojim zakasnelim odlukama, pokušava da ,,ugasi požar”. Sad se ide u krajnost ne gledajući da i u mirnodopsko vreme u robnim rezervama mora da bude 10 odsto od ukupnih potreba životnih  namirnica. Daje im se slobodni izvor! Ni to nije dobro, pa vlast ide u nove greške. Može slobodan izvoz, ali samo posle tačno podmirenja sopstvenih potreba, pa se mogu prodavati tržišni viškovi. Jer, nekad davno, vlada koja je bila pre ove sa ,,vrhunskim rezultatima” bila je donela i zakon po kome i u mirnodopsko vreme tadašnja Jugoslavija i Srbija u okviru nje moraju da imaju, u robnim rezervama 10 odsto svih osnovnih prehrambenih potrepština.. Oni to ni sad ne pominju kada sve odobravaju i pokušavaju novu prevaru seljaka! Vlada sve to opet čini kako bi spasila svoju vlast, seljake, selo i državu! Kreatori vlasti decenijama nisu hteli da slušaju njihove vapaje i molbu za pomoć. Sad hoće posrednim putem da ,,ugase požar”. Verujući u onu staru da seljak nikad neće ostaviti njivu nezasejanu, pa neće ni sad kad treba da počne jesenja setva na blizu milion hektara. Sad, možda i hoće, ali, posejaće znanto manje, samo za sebe. Mora se vratiti poverenje da bi se spasavala i država koja ih vara. A, povratak poverenja najteže će ići na ovaj način. Sa rešavanjem problema na ulici. Slušali smo da se oni mogu rešavati na ulici i da se to neće dogoditi u Srbiji…

Izvoz sirovina

Od izvoza sirovina za proizvodnju hrane u 2021. godini u  Srbiju je stiglo 4,9 milijardi dolara! Od kukruza 557 miliona dolara, pšenice 255, malina, 426 miliona, hrane za pse i mačke 147, ulja od suncokreta 86, zamrznuto voće je izvezeno za 94, sirovo ulje za 98, jabuke su donele 127 miliona dolara, šećer je prodat za 101 miliona dolara, šećerna voda za 102, sladoled je iz sveta doneo 80, duvan 196, cigarete su izvezene za 229 miliona dolara. Tu treba napomenuti da je u prošloj godini pšenica bila zauzela rekordne površine od 630.000 hektara i dobijen  je rod od samo 3.184.000 tona. Zadovoljni smo kvalitetom, ali ne i prinosom. Razlog se nalazi u tome što je skupo kvalitetno seme, pa je 60 odsto zasejanih površina, zauzelo nekvalitetno seme ,,tavanka” (sa tavana i skladišta proizvođača)U ovoj godini kada je suša obrala rod od najmanje dve milijarde dolara, svega  će biti manje. Ali, opet dovoljno za prehrambenu sigurnost zemlje. Sad je potez na državi da li će priznati elementarnu nepogodu i sve to nadoknaditi ili samo saopštiti procenat o padu proizvodnje?!

U toj godini rekordnog izvoza s kojim se vlasti hvale na uvoznoj strani među agrarnim proizvdoima dominiraju: ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 155 miliona dolara, prerađeni duvan u vrednosti od 82 miliona dolara, duvan ižiljeni za koji smo platili 77 miliona dolara, banane sveže za koje smo platili 69 miliona dolara, ostali pekarski proizvodi u vrednosti od 63 miliona dolara, za sirovu kafu je potrošeno 63 miliona dolara zamrzniuto svinjsko meso je plaćeno 64 miliona dolara, a uvezena je i hrana za pse i mačke u vrednosti od 64 miliona dolara.

O štetama vlasti koja se nanosi seljacima najbolje pokazuje sledeće analiza bivšeg svaznog ministra poljorpvirede Jugoslavije dr Koviljka Lovre, iznjeta pre nekolikog godina na skupu poljoprivrednika, u kojoj se kaže:  Agraru uzeto četiri milijarde evra!

,,Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na polјoprivredu Srbije. Korporativni cilј je stvaranje i prisvajanje profita. Cilј kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a  koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodelјenih subvencija 70 odsto pripada polјoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde se  taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Polјoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto. Tek kada su seljaci izašli na ulice da traže pravdu prd počtak jesenj setve, vlada je počela da priznaje greške i svoje neznanje! I da popušta.

Ovome treba dodati i nalaz državngo revizora u kome na 85 strana piše da nema rezultata ali ni traga utrošenog novca od 28 milijardi dinara subvencija datih za stočarstvo poljoprivrede od 2016. do 2018. godine. Posle toga državni revizor je kontrolisao  gde je utrošen novac namanejne za ruralni razvoj od 2018. do 2020. godine. I posle ove kotnrole rezutlat je isti, nema rezultata, ali ninovca. SWamo uova dva slučajaq potoršeno je 54 miluiajrde dinara ,a to ej oko 457 milioan evra. Utrrišen novac,m a staje i obori prazni, nemaq stoke, nema ni mnesa pa se moa uvoziti. Istovremeno sela se prazne i nestaju. Svi ovi sumnjivi poslovi i utriošeni novac obavljeni su preko Ministarstva poljorpvirede Vlade Srbije.

Svet napredovao, mi zaostajali

I dok su naše vlasti tako radile, svet u poljoprivredi napredovao naša zemlja nazaduje u agraru  već decenijama. Jer,vrednost po hektaru agrarne  proizvodnje samo je 1.000 evra. Istovremeno u Holandiji, koja ima površine kao i Vojvodina samo 1,7 miliona hektara otetih od mora, vrednost proizvodnje po hektaru je čak 24.000 dolara, Danskoj 17.000 dolara.

Posle donošenja odluke Vlade da se dozvoli slobodan izvoz sirovog i rafinisanog ulja, složila se i Privredna komora Srbije uz datu podršku, zakasnelu odluku vlasti. U njenom saopštenju stoji: prema procenama prinosa žetve suncorketa, koja je u toku, sa zasejanih površina od 250.000 hektara u naredne dve nedelje očekuje se oko 750.000 tona (?) suncokreta. Uzimajući u obzir i postojeće zalihe sirovog suncokretovog ulja, Grupacija proizvođača biljnih ulja u Udruženju za biljnu proizvodnju i prerhambenu industirju PKS, pokrenula je inicijativu da se dozvoli nesmetan izvoz i sirovog i rafinisanog suncorketovog ulja.

Međutim, zaboravili su da je rod suncokreta od tri tone po hektaru procenjivan kada je on posejan, a da ćemo sad biti zadovoljni ako to bude i po dve tone. A, to je tek oko 500.000 tona.Jer, je suša obrazaql oko trećinu roda suncokreta. I to će obezbediti naše potrebe do 85.000 tona ulja i značajan izvoz, od najmanje 100.000 tona. Ali, to je sve zasluga seljaka i Boga koji još nije sve obrao. U ovakvom ohrabrenju još se navodi  da će sa odobrenjem zadržati dosašnja tržišta i dobiti šansu za osvajanje novih, da će se osloboditi zaliha za novi rod suncokreta. Seljaci su dobili i ohrabrenje da je svetsko tržište sirovog i rafinisanog ulja suncokreta, usled ukrajinske krize, potpuno destabilizovano rastom tražnje i cenam, pa je i to njihvao šansa. Prema podacima PKS cena ulja je bila porasla sa 1.200 evra po toni na 2,000 evra po toni. Nakon skoro šest meseci, piše u ohrabrenju – saopštenju PKS, trenutna cena sirovog ulja je snižena i kreće se od 1.200 do 1.300 evra po toni. Takođe, varirala je i cena rafinisanog ulja na svetskom tržištu i iznosilča je i do 3,5 evra po litru. Trenutno na navedenom tržištu cena je snižena i iznosi oko 2,2 evra po litru.

Cena jestivog ulja na domaćem tržištu, Uredbom Vlade RS je fiksna još od 15. novembra 2021. godine i novom izmenom Uredbe ta cena je oganičena do 31. avgusta (iznosi oko ,35 evra po litru). I samo ovo ohrabrenje sa Uredbama, koje su od postojanja služile samo za ,,gašenje požara”, neće rešiti problem Jer, uredbe nijednoj vlasti do sada za poslednjih pola veka nisu donele ništa dugoročno dobro. Već su služile samo trenutno za ,,gašenje požara”. To se može reći i za ove.

,,Sve se to mora rešiti sa novim konceptom agrarne politike u Srbiji. Nju moraju da stvore novi kreatori agroekonomske politike. U njoj se prerađivačka industirja mora vratiti u vlasništvo primarnih proizvođača. Tada će oni o svemu da odlučuju kroz zadružni sistem, horizontalno i vertikalno. Najveći problem agrara Srbije je i spor obrt kapitala. Po novom konceptu novac se mora obrtati najmanje 52 puta godišnje, odnosno na kraju svake nedelje. Tako rade uspešni. Imamo i Srbiji. Dok god ne bude tako svake godine ćemo se sretati sa seljacima na protestima i tako trenutno, uredbama ili ,,gašenjem požra” samo trentuno rešavati probleme. To mora sistemski i dugoročno da se reši”, kaže profesor dr Vitomir Vidović iz Novo Sada, koji je vlasnik i reprocentra svinja u okolini Novo Sada.  (B. Gulan)