Dinarska štednja isplativija od devizne

NARODNA BANKA SRBIJE: Dinarska štednja isplativija od devizne

Kada se posmatra kretanje štednje u poslednjih deset godina, dinarska štednja je povećana gotovo pet puta i krajem juna 2022. godine dostigla je 85,9 milijardi dinara.  I devizna štednja beleži rast u poslednjih deset godina, sa 7,9 milijardi evra polovinom 2012. godine na 13,2 milijardi evra polovinom 2022. godine. Očuvano poverenje građana

U prvoj polovini 2022. godine ukupna štednja stanovništva beleži rast, što je pokazatelј očuvanog poverenja građana u domaći finansijski sistem. Pojačavanje globalne neizvesnosti kao posledice izbijanja krize u Ukrajini, koja se krajem februara nadovezala na dvogodišnju pandemiju, imalo je za posledicu rekordnu tražnju građana za stranom gotovinom, što je dovelo do određene promene valutne strukture štednje u korist devizne, na račun dinarskih depozita. Zahvalјujući aktivnostima Narodne banke Srbije kojima je očuvana stabilnost kursa dinara prema evru i omogućeno nesmetano snabdevanje domaćeg finansijskog sektora stranom gotovinom, ova kretanja su već tokom aprila zaustavlјena, od maja su ponovo prisutni aprecijacijski pritisci, a od juna se nastavlјa rast dinarske štednje.

Najnovija polugodišnja analiza isplativosti štednje, urađena za period od juna 2012. do juna 2022. godine, potvrdila je veću isplativost štednje u domaćoj valuti. Presudni faktori koji su doprineli takvom rezultatu su, pre svega, postignuta i očuvana makroekonomska stabilnost duži niz godina, više kamatne stope na dinarsku štednju u odnosu na štednju u evrima i neoporezivanje dinarske štednje. Uz to, na veću isplativost uticale su blagovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike s cilјem ublažavanja negativnih efekata krize izazvane pandemijom i eskalacijom sukoba u Ukrajini.

Kada se posmatra kretanje štednje u poslednjih deset godina, dinarska štednja je povećana gotovo pet puta i krajem juna 2022. godine dostigla je 85,9 milijardi dinara. Pri tome, polovina ovog rasta ostvarena je u poslednje tri godine, do izbijanja krize u Ukrajini, i pored smanjenja kamatnih stopa i negativnih uticaja pandemije. Istovremeno je došlo i do pozitivnih promena u ročnoj strukturi u vidu rasta učešća dugoročnih depozita. I devizna štednja beleži rast u poslednjih deset godina, sa 7,9 milijardi evra polovinom 2012. godine na 13,2 milijardi evra polovinom 2022. godine.

Troškovni pritisci po osnovu svetskih cena energenata, primarnih polјoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i otežano funkcionisanje međunarodnih lanaca snabdevanja uticali su na ubrzanje inflacije na globalnom nivou. Inflacija u Srbiji u junu je iznosila 11,9 odsto  međugodišnje. Na pojačane inflatorne pritiske Vlada Srbije je odgovorila privremenim ograničavanjem cena osnovnih životnih namirnica, gasa, naftnih derivata i električne energije za privredu, a Narodna banka Srbije najpre kontinuiranim povećanjem prosečne ponderisane kamatne stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti (od oktobra 2021. godine), a od aprila ove godine i povećanjem referentne kamatne stope. Očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru u značajnoj meri doprinosi ublažavanju inflatornih pritisaka po osnovu rasta uvoznih cena.

Stabilno devizno tržište

Održanje stabilnosti na deviznom tržištu tokom prva četiri meseca 2022. godine još jednom se pokazalo klјučnim za smirivanje tenzija, tako da su se od sredine aprila deprecijacijski pritisci značajno smanjili. Od maja do danas, usled obnovlјenih aprecijacijskih pritisaka, Narodna banka Srbije je intervenisala kupovinom preko milijardu evra. I pored znatne neto prodaje deviza u ovoj godini (u prva četiri meseca), devizne rezerve su ostale na visokom nivou i na kraju jula su iznosile 15,0 milijardi evra, što osigurava pokrivenost od oko pet meseci uvoza robe i usluga (znatno više od standarda).  

Uprkos geopolitičkim tenzijama, učešće javnog duga u projektovanom BDP-u za 2022. godinu je u junu smanjeno na nivo od 53,2 odsto (56,5 odsto na kraju 2021), a učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine) i u junu je iznosilo 3,3 odsto.

Potvrda dobro vođene ekonomske politike u periodu najnovije krize ogleda se u zadržavanju kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+, sa stabilnim izgledima od strane rejting agencija Fitch Ratings i Standard and Poor’s, koje su navele slične argumente za svoje odluke: kredibilitet i kontinuitet monetarne politike Srbije, odgovorna fiskalna politika, otpornost ekonomije, očuvana stabilnost bankarskog sektora, kvalitetnije upravlјanje i viši nivo ekonomskog razvoja u odnosu na zemlјe sa sličnim kreditnim rejtingom i povolјni izgledi za privredni rast Srbije iniciran znatnim prilivom investicija u izvozno orijentisane sektore.

Veća isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju

Štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana i zanavlјana u periodu od deset godina bila je isplativija od depozita položenog na isti rok u evrima. Tako bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2022. godine dobio preko 44.000 dinara (gotovo 380 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio istovetni iznos (Tabela 1).

I nezanavlјana štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana u prethodnih deset godina bila je isplativija, i to u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda.

Dinarski štediša, koji je od juna 2021. godine štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio bi u junu 2022. godine preko 1.300 dinara (11 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio identičan iznos u evrima. (Tabela 2).

Što se tiče  depozita oročenih na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 89 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine, dinarska štednja je bila atraktivnija u svim dvogodišnjim potperiodima. Znači, bez obzira na to da li je štednja oročena na kratak ili dugi rok – u prethodnih deset godina bilo je isplativije štedeti u domaćoj valuti.

Kontinuirano praćenje i analiza isplativosti dinarske štednje biće u fokusu Narodne banke Srbije i u narednom periodu, čime se daje doprinos dalјem razvoju procesa dinarizacije. (B. Gulan)