ZAŠTO PROPADAJU NOVINE U SRBIJI ?

  • Tiraži štampanih i prodatih novina su mizerno mali. Razlozi su loša, rialiti uređivačka politika, prepisivačko novinarstvo, poltronstvo novinara političarima, kriminalcima i pevaljakama, kao i nedostatak prave srednje klase

Dr Marko Lopušina

  • Dragi kolega mi danas štampamo 40.000 primeraka dnevno, a prodajemo jedva 20.00 novina dnevno. Živimo od prodaje oglasnog prostora i od dotacije države.

      Ovaj odgovor sam dobio na pitanje zašto mu pada tiraž lista, od jednog urednika lista, koji se hvali da je dnevnik koji vodi najčitaniji u Srbiji. Taj beogradski list se devedesetih prodavao u preko 200.000 primeraka dnevno. Ovaj slučaj nije usamljen, jer u Srbiji dnevni listovi već mesecima gube tiraž. Neki se štampaju i u mizernih 15.000 primeraka. Čak i tabloid koji ima najnižu prodajnu cenu, a glas je vladajuće stranke, pao je na ispod 40.000 prodaje svakog dana.

      Na prvi pogled ozbiljnom čitaocu novina je jasno zašto dnevni listovi propadaju i lagano umiru u Srbiji? U njima, sem u listu „Danas“ i u dnevniku „Politika“, zaista nema ništa oztbiljno, pametno i informativno da se pročita. Srpske dnevne novine su postale javni rialiti medij ili žuta štampa, jer pored glavnih propagandnih tekstova o partiji na vlasti i njenom predsedniku, u njima dominiraju priče iz sveta kriminalnog podzemlja, laskavi tračevi sa estrade. Oni su dosadni bilteni politike, mafije i estrade.

       Dnevni listovi prosto „lešinare“ nad mafijaškim ubistvima i nesrećama običnih ljudi, koji se nedeljama nalaze na naslovnim stranicama. Stalno se dopisuju i čak izmišljaju nove informacije iz „nezvaničnih izvora“ o klanu Velje Nevolje ili o crnogorskoj mafiji u Srbiji. Kao estrade novina, na primer, nedeljama pišu o nekoj pevaljki, koja se operisala – pa da li je živa ili nije?   

       Dnevni listovi besplatno reklamiraju najači tv rialiti program u zemlji i sve pevaljke. List urednika sa kojim sam razgovarao, na primer, na duplerici je razvukao priču i fotose Karleuše. A da joj za to nije naplario oglašavanje. Koja god pevaljka sklopi posao s apolitičarima ili strankom, nađe se besplatno u dnevnim novinama. Čak i početnica Arkanova ćerka dobija veliki prostor, iako malo ko zna bilo koju njenu pesmu. Time njoij cena raste za koncerte po klubovima, jer je novine prikazju kao „boginju lakih nota“.

       Tiraži štampanih i prodatih novina u Srbiji su mizerno mali, jer su se dnevnici okrenuli šali, zabavi, zezanju i senzacionalizmu. Naspram tekstova o SNS, da se ne bi bavili ozbiljnih društvenim i političkim temama, po principu autocenzure, redakcije srpskih dnevnika su se okrenule virtuelnom svetu podzemlja, estrade, sporta. Izmišljaju se nekakvi „ratovi“ Novaka Đokovića sa drugim državama, sa stranim teniserima, navijačima, pa čak i sa ženom Jelenom, jer je „grdi da loše vaspitava njihovu decu“. Time se zakon o privatnosti krši bez ikakvih posledica po novine.

       Razlozi pada prodaje i čitanosti su loša, rialiti uređivačka politika, prepisivačko novinarstvo, jer sve dnevne novine objavljuju potpuno iste tekstove o tome koja pevaljka ima gaćice a koja nema kad javno peva. Poltronstvo novinara političarima ogleda se u tome da im se ne postavljaju ozbiljna pitanja već se dovode da pričaju beskrajno samo svoje, često i netačne priče. Podilaženje kriminalcima, koji se veličaju u ulične heroje, a osuđivani su za ubistva, narkomaniju, kockanje, kurvanje. To isto važi i za neke muške likove  sa estrade. Postoji pevaljka koja je kockar, pevač koji je kockar i narkoman. Pevaljke tim novinama svakog dana šalju „svoje informacije“ o nastupima, o bivšim i sadašnjim momcima, o uživanjima u krevetu i van njega. Rekorder u tome je Nataša iz Novog Sada, koja šalje svoje vesti, gotovo, svake nedelje.

     Preko estradnih pevaljki, lepih žena poznatih srpskih javnih ličnosti, dnevne novine šire ogolenji seksizam. Prikazuju razgolićenu decu poznatih pevača i pevaljki, prikazuju gole starlete, estradne prostituke i neobučene muškarce. Poseban senzacionalizam se prikazuje tekstovima o pobijenim Beograđanima, koji se jednom mesečno objavljuju kao „nova istina“. Tako je izmišljena priča da je „Legija ubio Tapija“, da je Arkan bio narodni heroj. Izmišljene su i mnoge „ispovesti“ dama iz podzemlja, nesrećnica sa ulice i prevarenih bogatašica.

     Jedan od glavnih razloga za pad tiraža novina je i nedostatak prave srednje klase. Nekadašnji profesori, inženjeri, biznismeni, oficiri čitali su redovno svoj dnevni omiljeni list. „Večernje Novosti“ su početkom 21. veka imale prodajni tiraž od preko 200.000 dnevno.  Da nekadašnja srednja klasa je izumrla tako što je ostala bez posla, posle gašenje njihovih velikih preduzeća ili je penzionisana. Mnogi ti ljudi su žrtve neuspelih privatizacija. Njihovo mesto na društevnoj listi zauzeli su brzi bogataši, bivši ratni profiteri, krijumčari iz devedesetih godina, koji ne čitaju novine i knjige, ali gledaju u mobilne telefone. To čine i mladi ljudi, novine ne kupuju, a telefone mobilne stalno menjaju. Srbi danas sve znaju, a ništa ne čitaju !

        Pisano novinarstvo se sve manje prodaje na kioscima, zato što je na delu elektronska „prodaja“ vesti preko KLIK čitanja. Naime, mnogi dnevnici, pre svih „Blic“, imaju jake portale kao medijsko izdanje novina, zato ih mlađi svet i brzi bogataši vole. Taj portal Blica“, na primer, ima veliku posećenost. Vesti se prikazuju na klik naslovu, koji je najčešće prazna navlakuša, priča bez informacija. Kako se broj klik čita, prema onome šta gledaoci-čitaoci klikću, novina se uređuje besmislenim tekstovima o estradnim, rialiti i mafijaškim „zvezdama“.

      „Umro je poznati glumac“, piše na naslovu i kad kliknete vidite da nije reč o srpskom, već o američkom glumcu. Briga me za američkog matorog glumca, ali ta klik informacija je već prodata. Čitanost je velika, a na osnovu te gledanosti-čitalaca dobijaju se reklame, koje se skupo naplaćuju. Sem „Blica“ nijedna druga dnevna novina u Srbiji nema zaradu na klik novinarstvu, jer nije kadrovski i tehnološki za to opremljena. Mnoge redakcije štampanih izdanja novina gase svoje listove i prelaze na elektronska izdanja, na portale. A dve novine „Kurir“ i „Blic“ imaju svoje televizije. Očigledno je da će dnevne novine u Srbiji umreti, a nove televizije se roditi.