Boris Vukobrat, levo, kod partrijarha Irineja

U toku je izrada prve Mape preduzeća ljudi srpskog porekla u rasejanju

U svetu ima oko sto hiljada srpskih firmi i poslodavaca. Većina njih bavi se trgovinom nekretnina, građevinarstvom, ugostiteljstvom, mada ima velikih fabrikanata, naftaša i bankara.

Marko Lopušina

Zbog nasušne potrebe da spojimo poslovni svet iz otadžbine sa biznismenima u dijaspori mi radimo na prijektu „Mapa preduzeća ljudi srpskog porekla u rasejanju“, koj itreba d abude završen do leta 2016. godine.

Dejan Ilić, industrijalac, pronalazač i oskarovac

Ovo nam je saopštila Borka Radovanović, direktor Srpskog centra za saradnju iz Beograda, koja se je sa svojim kreativnim timom upustila u veoma težak posao da popiše i anketira sve poslovne ljude srpskog porekla u tuđini. Ovaj posao je težak zato što u državi Srbiji niko nema precizne podatke o tome koliko ima naših ljudi u rasejanju, ni kojim se oni poslovima tamo bave.

Jedno je izvesno – Srbi u dijaspori su u većini radnička klasa Zapada. To je utvrdila Svetska banka, koja je lane evidentirala novčane uplate 1,9 miliona Srba iz inostranstva, koji su svoje devize slali u otadžbinu da pomognu rođake ili da razviju sopstveni biznis u Srbiji.

Muzej Zepter u Beogradu

Prema podacima Instituta za međunarodnu privredu i politiku nejveći broj srpskih iseljenika su radnici u fabrikama, bolnicama, velikim trgovinskim lancima i delatnostima usluga. Svega 15 odsto iseljenih Srba vlasnici su privatnih firmi i biznismeni.

• U svetu ima oko sto hiljada srpskih firmi i poslodavaca. Prosečna vrednost njihovih firmi je oko 150.000 evra. Većina njih bavi se trgovinom nekretnina, građevinarstvom, ugostiteljstvom, mada ima velikih fabrikanata, naftaša i bankara.

U dijaspori danas je stotinak veoma uspešnih i bogatih ljudi čiji kapital vredi najmanje 30 milijardi evra. Njih 15 su istinski milijarderi. Na listi deset najbogatijih Srba u svetu nalaze se i Boris Vukobrat iz Pariza, Dušan Vasiljević iz Južne Afrike i Dejan Ilić iz Nemačke. Boris Vukobrat je vlasnik firme “Kopešim”, koja je pod njegovim vođstvom dosegla vrh piramide evropskih kompanija, jer je imala godišnji promet od milijardu dolara. Vukobrat se bavi trgovinom nafte i posluje, uglavnom, sa Rusima.

Najbogatija Srpkinja u dijaspori Slavica Radić Eklston sa bivišim suprugom

Kanadska poslovna žena (Ubavka) Rebeka Mekdonald poznata je u Severnoj Americi, kako to piše u poslovnom almanahu, kao „vlasnik firme vredne preko dve milijarde dolara, koja je tri puta zaredom bila proglašavana za poslovnu ženu godine u Kanadi.“ Kompanija za prodaju gasa „“Energy Savings Income Fund”“, koju vodi gospođa Rebeka Mekdonald danas snabdeva energijom 1,7 miliona potrošača širom Kanade i Amerike. Zapošljava 1.300 ljudi. To je najveća firma u Severnoj Americi, koja planira da se razvije u kompaniju vrednu 5 milijardi dolara.

        Prema anketama koje su vođene u dijaspori većina srpskih biznismena iz inostranstva želi da posluje u otadžbini.

     – Inđija više nije varoš između velikog Beograda i velikog Novog Sada. Izgradnjom tržnog centra i hotela Inđija je danas postala grad. A na putu je da bude i metropola, jer se nalazi na evropskoj raskrsnici, koja vodi na tri kontinenta. Ovuda vode koridori drumskih, vazdušnih i vodenih puteva ka Evropi, Africi i Aziji. I ja verujem da sam zajedno sa mojim timom projektanata i izvođača dao posticaj za lepšu budućnost, ne samo Inđije već i čitave Srbije.

 Najuspešniji srpski biznismen na svetu Filip Cepter      

Ove reči nije izrekao nijedan srpski političar, već jedan od najboljih građevinara na Starom kontinentu. To je Mirko Latinović, vlasnik kompanije “Trejdjunik” iz Moskve, koji je sa svojom braćom i suprugom Olgicom, projektovao i izgradio velelepni tržni centar “TQ siti” u Inđiji.

– U poslovno-stambeni kompleks “TQ siti” naša kompanija “Trejdjunik“ uložila je 35 miliona evra. Obuhvata trgovinski i izložbeni centar, stanove, hotel i heliodrom. Površina izgrađenog prostora je oko 50.000 metara kvadratnih. Ovaj “grad u gradu”, kako ga u Inđiji već zovu, zaposlio je oko hiljadu ljudi – rekao nam je Mirko Latinović.

Kompanija “Zepter group” iz Monaka, koja je proslavila 25 godina postojanja i rada u Srbiji od osnivanja do danas, na tržištu Srbije kompanija ima desetak preduzeća, više od 875.000 zadovoljnih kupaca, tri miliona prodatih proizvoda i Muzej Cepter u centru Beograda. Pored ekoloških šerpi i lonaca, kompanija „Zepter“ ispunjava i misiju zdravlja i lepote, koju širi više od 4.000 obučenih, profesionalnih saradnika i menadžera.

      Međutim, ovakav poslovni poduhvat je jako teško izvodljiv s obzirom da država Srbija nije spremna da lako i efikasno uključi Srbe iz rasejanja u svoj privredni sistem. Većina srpskih biznismena iz rasejanja je pristala da ulaže u otadžbini, ali uz uslov da sve to bude urađeno u diskreciji. Jer, kako nam je jedan od njih rekao, “u Srbiji nema uslova za normalno poslovanje i zato je najbolje da se radi i da se ćuti”.

Poslovni centar Borisa Vukobrata u Beogradu

Glavna prepreka su korupcija u srpskoj ekonomiji i otpor lokalnih vlasti prema srpskim investitorima iz dijaspore.

       To je na svojoj koži iskusio, sigurno, najuspešniji Srbin na svetu, Filip Cepter, koji je u vreme kada je bio predsednik Olimpijskog komiteta u Srbiji, prosto oteran iz zemlje. 

– Najbogatija srpska porodica ima svoje Zepter carstvo, koje gradi više od tri decenije i koje se prostire na pet kontinenata. Broji više od sto filijala i zapošljava oko 120.000 ljudi. Kompanija ima kapital procenjen na pet milijardi evra.

Ovako su lane italijanski poslovni i elitni časopisi predstavili javnosti Madlenu i Filipa Ceptera kao „najuspešniji srpski par u Evropi, koji ima tri veličanstvene vile“ u Parizu, Monte Karlu i Beogradu. To su rezidencija “Ema” na Dedinju, kuća Bonaparte u Monaku i vila porodice kneza Pavla Karađorđevića u Parizu. U međuvremenu Filip Cepter je znatno smanjio svoje poslovne aktivnosti u Srbiji.

Od poslovanja sa otadžbinom odustao je i Milan Mandarić, industrijalac i bankar.

 Ubavka Rebeka Mekdonald, bizsnismen iz Kanade  

– Odustao sam zato što u Srbiji ne postoje normalni uslovi za biznis, zato što u poslovanju ima previše posrednika i političkih mešetara, koji traže novac za sebe, ne želim da investiram u otadžbini. Imao sam u planu da kupim neke fabrike hrane i neka poljoprivredna dobra, ali odlučio sam da sačekam neka bolja vremena.

           Ovo nam je poručio Milan Mandarić, jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi u SAD i Velikoj Britaniji, vlasnik fabrike elektronskih čipova u Kaliforniji, vlasnik fudbalskog kluba “Lester” u Engleskoj i član uprava mnogih svetskih banaka. Mandarić već pet godina živi u Londonu, dok je njegova supruga Gordana sa kćerkama u San Francisku. U Engleskoj se proslavio kada je pre pet godina kupio klub “Porsmaut” i uveo ga u prvu ligu. Planirao je svojevremeno da kupi FK “Vojvodina”, pa i FK “Crvena Zvezda”, ali je odustao od te ideje.

Jedina institucija koja u kontinuitetu u ime države Srbije održava poslovne odnose sa dijasporom jeste Privredna komora Srbije. Njeno rukovodstvo već godinama smatra da je jedna od najvažnijih karika u tom lancu poslovne saradnje i podrške srpskim preduzećima i investitorima iz rasejanja uspostavljanje mreže kontakata u inostranstvu.

• Radićemo sa predstavnicima države, sa našim ljudima iz dijaspore i sa svima koji mogu da doprinesu da dođemo do što efikasnijeg predstavljanja privrede u svetu. Dobićemo efikasniji sistem koji okuplja celu privredu, bićemo podrška i oslonac i malim i velikim, i domaćim i stranim kompanijama, privrednicima u zemlji, ali i našim ljudima u inostranstvu i pouzdan partner državi u kreiranju ambijenta podsticajnog za poslovanje i investiranje, održivi rast i novo zapošljavanje – poručio je Marko Čadež, predsednik PKS.

Na sednici Poslovnog saveta PKS krajem 2015. godine, uostalom, predstavljen je predlog novog modela saradnje poslovne dijaspore i matice, investicione klime i podsticaja za ulaganja u Srbiji. Razgovaralo se i o konkretnim projektima poslovnog umrežavanja u 2016. godini sa ciljem povezivanja privrede Srbije sa zemljama u kojima je organizovana naša poslovna dijaspora. Ohrabrujuće je da su kao primer navedeni projekat Srpskog Logističko –Distributivnog centra u Torontu, sajam Srpske poslovne dijaspore u Cirihu, Srpsko-Francuski Biznis forum u Lionu i Sentetjenu. Izrada Mape

preduzeća ljudi srpskog porekla u rasejanju kao samostalni projekat doprinos je realizaciji ideje i potrebe da biznismeni iz srpskog rasejanja postanu kao investitori sastavni deo privrednog sistema Srbije.