ДЕЛЕГАТИ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА СРБА СЛОВЕНИЈЕ У СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

i

РЕДОВНА СЕДНИЦА ОДБОРА СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА ДИЈАСПОРУ И СРБЕ У РЕГИОНУ

СРБИ ИЗ СЛОВЕНИЈЕ ПРЕДСТАВИЛИ СЕ ЧЛАНОВИМА ОДБОРА СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ

a

Делегација Националног савета срба Словеније је 8. јуна 2017. године на позив мр Ивана Костића, председника и Миодрага Линте, потпредседника Одбора Скупштине Републике Србије за дијаспору и Србе у региону, учествовала у раду 7. седнице тога одбора, која је имала на дневном реду: „Положај и перспективе Срба у региону“. Делегацију су представлјали: др Биљана Жикић потпредседница, Никола Тодоровић секретар и Данило Радуљ члан председништва и Председник Комисије за кадровске и административне послове НССС.

b

На седници Одбора су учествовале следеће делегације националних организација земаља региона: Српског националног вијећа Хрватске, Српског националног савјета Црне Горе, Српског националног савјета Македоније, Српског савета Румуније, Српске самоуправе Мађарске, Српског друштва Морача из Албаније и делегација НССС, организација „Ствараоци Републике Српске“ и Друштво српских домаћина Србије. Поред званичних представника наведених националних организација земаља региона на овој седници су учествовали и посланици у парламентима домицилних држава, и то: Младен Босић и Саша Кошарац  из БиХ, Андрија Мандић из Црне Горе, Иван Стоилковић из Македоније, Љубомир Алексов из Мађарске, и српски посланици у парламенту Хрватске и Румуније. Мр Бранислав Рајић, посланик у словеначком парламенту због раније преузетих службених обавеза, није могао учествовати у раду овог Одбора.

c

Седници су председавали: мр Иван Костић, председник Одбора, мр Владимир Божовић, изасланик председника владе, односно Председника Републике Србије, Ђорђе Милићевић, потпредседник Скупштине Србије, Ацо Јовановић помоћник министра у Министарству спољних послова Србије надлежан за конзуларне послове, Вукман Кривокућа, Управа за дијаспору и Србе у региону и Миодраг Линта, потпредседник Одбора.

d

У садржајном погледу седница је била изузетно добро припремљена и одлично усмеравана, пре свега од стране мр Ивана Костића, који је у уводном поздравном говору нагласио важност ове заједничке седнице. Ђорђе Милићевић, потпредседник Скупштине Србије нагласио је обавезу Србије према Србима у региону, у моралном и материјалном погледу, имајући у виду да положаји Срба у земљама региона, ако изузмемо Србе у Румунији и Мађарској, најчешће нису добри. Због тога, институције Србије морају трагати за решењима којима ће се тај положај суштински поправити.

f

Мр Владимир Божовић је у свом излагању направио пресек стања српских заједница у земљама региона, за које се може слободно рећи да је у појединим земљама забрињавајуће, а посебно је поздравио позитиван правац деловања Националног савета Срба Словеније као кровне организације Срба у Словенији. Србија води политику помирења у земљама региона, и управо зато и не реагује на провокације појединих званичника из земаља региона, што не треба узети за слабост Србије, него обратно. Срби у региону треба да верују својој матици, а Влада Републике Србије апелује на јединство Срба у земљама региона, које је потребно и Србима у региону и Србији, као њиховој матичној држави, нагласио је мр Божовић.

h

Аца Јовановић из Министарства спољних послова Србије говорио је о спољној политици Србије и напорима да се односи између Србије и земаља региона поправљају, као и положај Срба у тим земљама, али и очекивању Србије од српских заједница у земљама из којих долазе, да се активно укључују у признавање свог статуса у земљама у којима живе. Посебно је нагласио бољу сарадњу између Министарства просвете …, везане за пројекат „учење српског језика“ за Србе у региону и закључио да се морају закључци ове седнице реализовати. Вукман Кривокућа је нагласио да се рад Управе за дијаспору и Србе у региону заснива на Стратегији, која је већ одавно у функцији, и покушају да Управа буде од помоћи српским заједницама у земљама региона. Миодраг Линта је пре свега говорио о положају Срба у Хрватској, систематској дискриминацији, али и лошем положају српских заједница у земљама региона, за које треба Влада Републике Србије да усвоји мере, како тај положај поправити.

 

19029572_437929263248590_1565517757868107739_n

Сви посланици из домицилних земаља региона су говорили о положају српских заједница у својим државама, најчешће о дискриминацији, ако се изузму Румунија и Мађарска. Наглашавали су да се српски језик и ћирилично писмо систематично прогони из институција домицилних држава, да не постоје адекватне мере, које би обезбедиле равноправну употребу српског језика, али било је говора и о судским прогањањима припадника српске заједнице и неадекватној заступљености Срба у институцијама домицилних држава. Најслабија ситуација је за Србе у Хрватској, Црној Гори и Федерацији БиХ.

О положају српске заједнице у Словенији говорио је Никола Тодоровић, секретар НССС, где је нагласио да ова седница представља реализацију једног од закључака 3. Конференције националних савета земаља региона, која је одржана лањске јесени на Јахорини. Циљ је био НССС да окупи већи број истакнутих припадника нашега народа у Словенији, који могу допринети бржем и квалитетнијем решавању нашега статуса, али и да будемо од помоћи Србији и Републици Српској, када су њихови државни и национални интереси у питању. То би требао да буде наш циљ и посланство у домицилним државама, где морамо преузети бригу пре свега сами, а матична држава само да нам помогне. Захваљујући председнику Рајићу, ми смо први пут на добром путу да се наш статус неколико поправи. Обзиром да постојећа друштва и савези немају јасних програмских и кадровских решеља за поправљање статуса је НССС, у чијем саставу је знатан број наших интелектуалаца, приступио изради »Стратегије за очување и унапређење националног идентитета српске заједнице у Словенији и унапређење односа између српске заједнице и институција Републике Словеније и институција Републике Србије и Републике Српске«, коју смо прошле седмице представили институцијама Србије, а у априлу месецу такође и институцијама Републике Српске.

У том аналитичком погледу ми смо констатовали неколико важних чињеница, које би требало имати у виду, када су у питању односи не само између постојећих друштава, него и када су у питању односи са институцијама матичне, али и домицилне државе. Констатовали смо да се наши проблеми не могу решити без политике или приближавања некој политичкој опцији, а која би била спремна да артикулише наше интересе у домицилној држави, док представници институција матичне државе треба да нам буду од помоћи, тако што ће увек подсећати на нерешена питања наше заједнице са својим саговорницима из Словеније. Такође постоје и други начини, како матична држава може да помогне припадницима српске заједнице у земљама региона. У Стратегији смо констатовали да је подручје просвете, образовања и научне сарадње најболнија тачка очувања и унапређења нашега националног идентитета. Док се српски језик системски не уведе као допунска настава барем у оне школе, у којима има припадника српског народа, неће бити виднијег напредка. Друштвена и државна небрига у задњих 70 година по питању српског језика је допринела, да се у Белој Крајини не говори више српски, а ћирилично писмо је већ сасвим заборављено; учење српског језика, ако хоћемо да опстанемо као народ, не може остати на љубитељском нивоу, или само на леђима родитеља. Домицилна и матична држава морају преузети бригу за системско учење српског језика, нагласио је Тодоровић.

Што се тиче привредне сарадње између домицилне и матичне државе, та је изузетно добра и сваке године се унапређује, али робна размена није уравнотежена, пре свега на штету Србије. У Стратегији смо констатовали да смо и медијски потхрањени. Нити словеначка, нити српска национална ТВ не извештава у довољној мери о нашим активностима, нема адекватне заступљености нити у садржајном нити у временском оквиру. Такође смо констатовали да живимо у турбулентном времену и простору и са жаљењем утврдили да то многи или не виде, или су под утицајем других и туђих интереса, па се та чињеница занемарује. У Стратегији смо подсетили на важност међусобне солидарности, за коју никада нисмо сигурни, када ће и колико бити потребна. У време распада бивше државе и ратних дејстава у појединим републикама, Срби из Словеније су дали огромну помоћ, а та помоћ се је показала као изузетно важна и у време катастрофалних поплава у Србији и Републици Српској 2014. године. Поучени тим искуством, у стратегији има међуљудска и међудржавна солидарност посебно место, подсетио је Никола Тодоровић.

У Стратегији смо констатовали да и наша међусобна сарадња има простора за унапређење, иако се наша позиција може појачавати уз помоћ институција матичне државе. На крају подсетио је Тодоровић да само јака Србија (економски, политички и у сваком другом погледу) може да ојача наше позиције у земљама региона. Зато је упутио апел и коалицијама и опозицијама у Србији и у Републици Српској да раде на јачању јединства српског народа. Учешће др Биљане Жикић и Данила Радуља у делегацији НССС је било од посебног значаја, пре свега у погледу унапређења будућих односа измеђи институција Србије и НССС, али и националних савета земаља региона. Већина чланова делегација и представника институција Србије су у међусобним разговорима наглашавали важност помлађивања националних савета земаља региона.

Након завршене 7. седнице Одбора, сви национални савети земаља региона су у Дому Народне Скупштине Србије, а у складу са одлуком Председништва НССС, свечано потписали Договор о међусобној сарадњи са Друштвом српских домаћина Србије (ДСД), које је у садржајном и организационом погледу пуно допринело да су се делегације националних савета земаља региона комотније осећале у Србији. Такође смо упутили захвалност ДСД за изузетно леп програм посете српским манастирима на Фрушкој гори и поклоњеној пажњи, коју смо имали током целог боравка у Србији.

Никола Тодоровић

Секретар НССС

Фото: СРПСКО КОЛО