Најављена почетком ове године као велики пројекат издавачке куће „Глас Србије“ књига о Милунки Савић коначно је дошла до последње фазе – штампарије и њено објављивање очекујемо у септембру а велику промоцију заказујемо за београдски сајам књига.

Књига о Милунки је једним делом биографија пропраћена великим бројем фотографија и веома интересантних докумената док у другом делу доноси изненађе читаоцима. Аутор Милан Богојевић доноси десет романсираних кратких прича које попуњавају историјске празнине у животу Милунке Савић на један начин који је био својствен за војнике – писце из Великог рата: Станислава Кракова, Стевана Јаковљевића, Милана Шантића…

Читалац лако може да се стави на место Милунке Савић, да осети прве дане проведене у војсци, да омирише барут и чује експлозију.

Издавачка кућа „Глас Србије“ посебно је захвална рецезентима књиге; књижевнику и редитељу Александру Диклићу, писцу бестселера „Београд вечити град“ и „100. Сенки над Београдом“, затим најперспетивнијем српском историчару Александру Гајићу као и књижевнику Антонију Ђурићу писцу култних књига „Солунци говоре“ и „Жене Солунци говоре“.

Преносимо вам делове из рецензија…

„Милан Богојевић је човек који се непогрешиво ставља у улогу Милункиног ордонанса, човека који је брани од заборава свих нас. Ова љубав и оданост, његов рад уздиже изнад књижевног хоризонта и ставља га у ред сопственог жанра, у смисао родољубиве литературе – без научних ограда. Историјска Милунка Савић заслужује овог аутора баш због његове жеље да јој приђе, опише и напослетку, одбрани од заборава.“ – пише Александар Диклић.

„Аутор Милан Богојевић, кроз призму војника и имагинарног саборца са једном дубоком временском дистанцом, представио је живот најодликованије српске жене и веома питким речима дефинисао апсурд једног живота у српском друштву на чему би му позавидео и Албер Ками. Његов књижевни првенац – ”Атентат 1934”, представља сагледавање једног историјског догађаја у одређеном хронолошком и просторном контексту кроз анализу безбедносне организације и свих насталих пропуста. Управо, читајући оба дела, може се приметити апсолутна посвећеност Богојевића тематици и приступ који није чест и својствен у историографији, али исто тако представља новину и предност за историчаре и обичног читаоца, који свакако не би обратили пажњу на одређене околности, које је констатовао и приказао аутор Милан Богојевић. Наиме, Милан нам пружа могућност и уједно нам указује на разматрање различите перцепције посматрање једног момента, особе, догађаје у контексту историје. Он посматра Милунку као свог саборца, војника, колегу кога неће оставити на бојном пољу, а који такође је веома добро зна шта је Милунка учинила за њега, његову породицу, пријатеље, околину, народ.“ – каже о књизи историчар Александар Гајић.

Последњи суд о књизи даће читаоци а ми искрено верујемо да ће тај суд бити позитиван.

На крају желимо да се захвалимо аутору Милану Богојевић који је одабрао нашу издавачку кућу и да пренесемо његове речи које су нас посебно дирнуле:

„Заиста сам срећан због договорене сарадње са издавачком кућом „Глас Србије“, то је била моја жеља од када сам упознао Мају Ковачевић. Мислим да она као мајка једанаесторо деце треба да објави књигу о Милунки Савић. Мање је позната чињеница да је Милунка била велики хуманиста и човек она је одшколовала више од тридесеторо туђе деце из околине Копривнице и то са веома скромним примањима. Мање је позната чињеница да је она била мајка три ћерке, једне своје и две усвојене, од тога је једно дете било ометено у развоју што додатно показује њену величину. Зато мене ту постоји нека симболика и моћ повезивање „Милунке и Маје“. Не желећи да истичем али је неопходно да споменем да сам се у старту одрекао ауторског хонорара јер у супротном не би било те симболике о којој причам…“

Маја Ковачевић

Директор издавачке куће „Глас Србије“