SVI SRBI NEMAČKE

Beograd, 24. april – U Matici iseljenika Srbije održana je promocije nove knjige Marka Lopušine SRBI U NEMAČKOJ. Domaćin ove predstave bio je Miodrag Mića Jakšić, predsednik Matice, a glavni govornik Zoran Kolundžija, izdavač.

– Nemačka je po brojui gastarbajtera, više od 450.000 najznačajniji deo naše dijaspore u svetu. Ovo je osmo izdanje Marka Lopušine, našeg najplodnijeg pisca knjiga o istoriji Srba u rasejanju. Opisuje život i rad Srba u Nemačkoj od pre tri veka do danas. Time se zaokružuje ciklus od deset dela ovog autora koja opisuju nastanak i opstanak srpskog naroda u tuđini. – rekao je Zoran Kolundžija izdavač.

Na promociji su govorili i dr Vladimir Grečić, ekspert iz Beograda, Čedomir Mraz, inženjer iz Nemačke i Aleksandar Đorđević, humanitarac iz Frankfurta.

Navršilo se pedeset godina od kako su se Jugoslavija i Nemačka dogovorili oko izvoza jugoslovenske i srpske radne snage i njihovog boravka na privremenom radu. Ovi gostujući radnici na nemačkom se nazivaju gastarbajteri, ali je taj pojam kod nas shvaćen figurativno, pa ih srpska javnost decenijama smatra „nemačkim robovima“. U srpskoj javnosti je malo poznato da su prvi gastarbajteri stigli u Nemačku još početkom 20. veka.

Eko­nom­ski mi­gran­ti ma­so­vni­je sti­žu u Ne­mač­ke obla­sti još pre Prvog svet­skog rata. Bili su to si­ro­ma­šni ži­te­lji Like, Gor­skog Ko­ta­ra, Bo­sne, Dal­ma­ci­je, Srbi­je i Ma­ke­do­ni­je, koji su tra­ži­li po­sao u ne­mač­kim ru­dni­ci­ma. Pri­liv mi­gra­na­ta se na­sta­vio iz­me­đu dva svet­ska rata, po­se­bno po­sle krva­vog gu­še­nja ge­ne­ral­nog štaj­ka ru­da­ra u Bo­sni, ve­li­ke kri­ze u po­ljo­pri­vre­di i pro­gla­še­nja Ob­zna­ne 1920. Broj ju­go­slo­ven­skih gra­đa­na u Ne­mač­koj bio je iz­me­đu dva svet­ska rata u stal­nom po­ra­stu od 14.067 krajem dvadesetih do 58.240 krajem tridesetih. Među nji­ma bilo je de­se­tak hi­lja­da Srba i Crno­go­ra­ca. Tada su u nemačke fabrike odlazili srpski stručnjaci na usavršavanje. Posle Velikog rata i izgradnje zemlje Nemačka je postala privlačna za veći broj naših ljudi – naglasio je u svojoj uvodnoj reči domaćin Mića Jakšić i pohvalio rad Marka Lopušine.

Drugi talas evropske migracije radnika ka Nemačkoj počeo je pedesetih godina, u vreme američke obnove ove porušene i poražene države. Kada je 1964. godine stigao milioniti radnik na privremenom radu Nemačka ga je svečano dočekala i pozdravila. Naime, 10. septembra 1964, na železničkoj stanici Dojc u Kelnu, iz voza je izašao portugalski radnik Armando Rodrigez de Sa. Svečano je dočekan, a na poklon je dobio moped.

Masovan dolazak Srba u Nemačku dogodio se tokom Drugog svetskog rata, kada su kao zarobljenici punili nemačke logore. Odatle su neki od njih po oslobođenju ostali u Nemačkoj, a mnogi otišli kao jeftina radna znaja u SAD, Kanadu, Veliku Britaniju, čak Austriliju.

– Naredni masovni talas doseljavanja počeo je krajem šezdesetih godina prošlog veka, kada je Jugoslavija sa Nemačkom potpisala Sporazum od odlasku jugoslovenskih radnika na privremeni rad. Do danas je tri i po miliona naših ljudi radilo u Nemačkoj i ostvarili poslove vredne preko 350 milijardi maraka. Seoba radne snage i stručnjaka traje i danas. Najvažnije od svega je da su ti ljudi bili i ostali verni Srbiji i uvek misle i pomažu otadžbini – izjavio je Marko Lopušina, koji je izdavaču, kući “Prometej# iz Novog Sada, predao novi rukopis knjige SRBI U AUSTRIJI.