СНАГА ЈЕ У ЈЕДИНСТВУ

– Оно што је у прошлости често било присутно и данас је, подељени смо, раздељени, посвађани, а то нашем добру не води и само охрабрује непријатеље који желе да нас виде подвојене и посвађане, јер је у томе њихова моћ и снага а наша немоћ. – Аутокефалија је значајна не само за Цркву него и за државу, јер без Цркве држава није оно што би требало да буде. – Косово и Метохија рак рана Србије. – Црквени великодостојници и гости присуствовали освећењу славског жита и ломљењу славског колача у спомен светитеља коме је посвећен краљевачки храм. – Само је јединство у Господу, у вери и Цркви, оно што ствара наше духовно јединство и оно што нас чини у овом свету и овом животу

Дан кад су 10. маја 1594. године на врачарском платоу у Београду Турци спалили мошти Светог Саве Српска православна црква слави као један од најзначајнијих празника. Тај датум је изабран и за славу краљевачког храма посвећеног спаљивању моштију првог српског архиепископа који је ове године,
са свештенством и народом, имао несвакидашњу част да дочека патријарха Иринеја и велики број архијереја Српске православне цркве.
Литургијским слављем у Храму Светог Саве предстојао је патријарх Иринеј уз саслужење митрополита црногорско-приморског Амфилохија, загребачко-љубљанског Порфирија и добробосанског Хризостома, епископа жичког Јустина, канадског Митрофана, шумадијског Јована, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, тимочког Илариона, буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила и захумско-херцеговачког Димитрија. Саслуживали су им секретари у Епархији жичкој архимандрити Дамјан и Сава, протојереји-ставрофори Саво Јовић, Љубинко Костић, Ненад Илић и Мирослав Јаковљевић, протојереји Иван Радовановић и Радоја Сандо, протонамесник Александар Јевтић, војни свештеник јереј Владимир Благојевић, протођакони Иван Гашић, Александар Грујовић и Андрија Јелић и ђакон Стефан Милошевски.
У обраћању присутнима патријарх Иринеј је подсетио на хагиографске описе средњовековних сабора који су у прошлости српског народа одржавани на просторима Епархије жичке, а наступ Камерног хора Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, под диригентском палицом Рада Радовића, значајно је улепшало значајан догађај. Црквени великодостојници и гости присуствовали су освећењу славског жита и ломљењу славског колача у спомен светитеља коме је посвећен краљевачки храм.
– Ево нас у овом светом и предивном храму посвећеном највећем апостолу народа нашега Светом Сави, првом архиепископу и просветитељу српском. Нека је благословен данашњи дан, нека је благословено ово свето сабрање јер свако сабрање наше у светим храмовима је свето сабрање у благодати божијој, у благодати Духа Светога. Зато Црква позива да се сваке недеље и празника нађемо сабрани у светом храму Божијем, у дому Божијем, а где има веће радости него бити у дому Божијем са оцем свих нас, Господом спаситељем нашим?
Ова је година посвећена осам векова наше свете Православне цркве када је Свети Сава, благодарећи разумевању тадашњег патријарха цариградског и цара византијскога, изборио и добио аутокефалност. То је време када су наша света Црква и наша немањићка држава биле у пуном јединству, у симфонији својих односа. Благодарећи том јединству, пре свега благодаћу божијом, наша држава је процветала свим вредностима, моралним и духовним, и била темељ и основ каснијем царству српском. То је било време када је држава водила бригу да брани и штити свој народ, Црква се молила Богу а народ божји усмеравала путу и закону божијем. То је најидеалније време нашег историјског постојања. Оно је послужило као узор потоњим владарима и представницима цркве да заједнички делају на њиви божијој која се назива Црква.
Он нас је учинио великим у тадашњем временима, и не само то. У таквом односу државе и цркве створена је моћна држава која је била призната и позната у свету. Још много важније од тога, та држава је имала културу, истина делом позајмљену из Византије, тако да је то било најсјаније време наше историје.
Ми смо мали народ коме је Бог даровао велике дарове, даровао нам је велике личности почевши од светога Немање, Светог Саве и других светих и великих из нашега рода који су створили такву историју и културу којима се данас поносимо.
То нам говори и позива нас да и данас будемо јединствени. Али, постоји јединство и ван пута божијег, и ван добра божијег. То јединство је кратко и несигурно и нема темељ да опстане и постане живот народа. Само је јединство у Господу, у вери и Цркви, оно што ствара наше духовно јединство и оно што нас чини у овом свету и овом животу. Данас нам је потребно то јединство. Нажалост, оно што је у прошлости често било присутно и данас је, подељени смо, раздељени, посвађани, а то нашем добру не води. То само охрабрује непријатеље који желе да нас виде подвојене и посвађане, јер је у томе њихова моћ и снага а наша немоћ. Зато се у овој јубиларној години молимо Господу, да нам пре свега усади веру у срца. То је темељ свих врлина и доброта у животу једнога народа. Она се најбоље показала на почетку наше историје и нашег народа, да оживи веру у нама јер смо без вере и као појединци и као народ ништавни. Не само пред Богом, него ништавни и пред људима. Један народ држи снага јединства и међусобне љубави. Данас нажалост има мало тога. Зато се у овој јубиларној години молимо Господу да нам подари божански дар и благодат Духа Светога да би могли да се одржимо на овом свету, у свету који нас опкољује не љубављу него мржњом. То је дубока мржња, сатанска мржња која није само зло наше него зло нашега времена, а то је последица хлађење наше љубави према Богу, према својој вери и Цркви. Црква нас је водила у времену када је нестало и краљева и царева и велможа. Онда је Црква са народом својим делила и добро и зло и довела нас до оног што смо желели – до слободе, до своје државе.
Ропство под Турцима било је страшно, дуго и тешко, али нас је вера одржала. Црква нас је одржала. Наши односи су нас одржали да све то поднесемо са вером и надом за долазак бољих дана и да дочекамо те дане. То је пут и позив данас да дођемо Богу и Цркви, а кад дођемо Богу и Цркви знајмо да смо дошли себи јер сваким удаљавањем од Бога, од вере и Цркве свете удаљујемо се сами од себе.
У Новом Завету постоји прича о блудном сину која нас поучава о пропасти оних који одступају од Бога. Тек када се блудни син сетио оца свога, дошло је спасење. То је и нама данас потребно као једини истинити пут којим нас је Свети Сава позвао да идемо. Нема другога пута осим Божијег, Христовог и светосавског. Сваки други пут води у безнађе. Зато се молимо данас, свуда и свагда, посебно ове године када славимо велики јубилеј Цркве. Аутокефалија је значајна не само за Цркву него и за државу, јер без Цркве држава није оно што би требало да буде. Тек са Црквом она је постала наш понос.
Данас у свету постоје хиљаде и хиљаде учитеља, философа, мудрих људи који нам нуде нова решења, нове путеве за које Господ не зна. Зато нам је Господ дао велике угоднике божије, почевши од светога Јована, преко светог Немање и Саве, и других светитеља, бројних мученика нашега времена који су ишли тим путем, а многи пострадали. Али, њихово страдање није уништење. Они су прослављени јер су страдали за име божије и веру Христову.
Сви који су пострадали у недавним страдањима, а Бог зна њихова имена, добили су венац мученички раван с оним светим мученицима које Црква вековима слави. То су наши учитељи, будни учитељи са Духом Светим који нас позива да идемо њиховим светим путем. Тај пут никога није изневерио и тим путем стигли су својем циљу. Зато можемо да слушамо све што се чује у овоме свету који лежи на злу, али знајмо само оно што нам Господ каже, оно што је речено у Јеванђељу, оно чиме Црква живи и ми у цркви. То је истина за коју вреди живети, али за коју вреди и умрети ако дође прилика за то.
Данас нам је рак рана наше Косово и Метохија. То је света српска земља коју не смемо ни да помислимо да се одрекнемо. Ако би то учинили клетва светог кнеза Лазара и других светитеља дубоко ће нас стићи, доживећемо велику трагедију и велику невољу. Проклеће нас историја, проклеће нас сви који су до сада пострадали на Косову и Метохији. Зато се молимо Господу да та мисао на светиње Косова и Метохије буде присутна у сваком уму и усвакој српској глави.
Сила отме земљу и градове. Могу да отму и Косово. Пет стотина година били смо под Турцима, али је дошло време да се ослободимо. Ако сила узме нека узме, али не смемо да им дамо. То је основно. У последње време та идеја и мисао провејава у главама наших највиших, и радује када чујемо Косово нећемо дати. То је оно што народ жели, што ће народ подржати и што сви желимо да останемо за свагда сједињени са Косовом и косовским светињама. Ситуација у погледу Косова се мења, мада веома споро, а ја се не уздам само у моћ и помоћ моћника него у помоћ светих косовских мученика, косовских светитеља.
Нека је благословен данашњи дан кад је спаљен наш велики апостол Свети Сава. Спалили су његово тело, али не личност и светињу Светога Саве. Она је увек присутна у нама. Свети Сава је и данас са нама, тамо где се подиже највећи храм на Балкану и шире, у свету. Ако да Бог да га идуће године у потпуности завршимо, да га осветимо и предамо Богу, Светом Сави и српскоме народу. Биће то велики дан, велика радост за коју се припремамо и ове и идуће године. нека нам Господ буде на помоћи, да нас благослови, да нас његова рука води и руководи и да нас приведе тамо где нам је поставио циљ и смисао нашега живота. Срећан празник – поручио је патријарх Иринеј.