TO NISU NAŠA DECA

Održan pomen banjalučkim bebama na kome je govorio dr Mihailo Vukas iz Geteborga i otkrio istinu o njihovom stradanju

dr-mihajlo-vukas-se-izvinjava-majkama-stradalih-beba-u-banja-luci
Dr Mihajlo Vukas se izvinjava majkama stradalih beba u Banja Luci.

– Kriv sam što nisam obavio svoj zadatak i dopremio kiseonik za bebe koji su darovali naši švedski prijatelji. Kada su bebe preminule pitao sam zapadne političarе zašto su tе bebe ubijene, dobio sam nemilosrdan odgovor – priznao nam je dr Vukas

Dr Marko LOPUŠINA

Kada je u sredu u centra Banja Luke, kraj spomenika „Život“ 12 stradalih beba održan pomen, svojim govorom dr Mihailo Vukas, hirurg i patriota iz Geteburga okupljene zvaničnike, građane i majke ostavio je bez reči. Govoreći sa suzama u očima dr Vukas je rekao:
– Nisam stigao da posao završim i kiseonik dopratim do Banjaluke preko Drine. To je moja greška i moja rana zbog koje i danas patim. Kada su bebe preminule pitao sam zapadne političare zašto su te bebe ubijene, dobio sam nemilosrdan odgovor da to nisu njihova deca. Majke, molim vas za oproštaj – naklonio se majkama Mihajlo Vukas.
Posle njegove ispovesti zavladala je tišina, koja je bila znak poštovanja okupljenog naroda na istinu sa kojom se suočio. Ovo kazivanje i ovakav događaj doktor Mihalo Vukas nije planirao, ali ga je priželjkivao 27 godina.
– Sve je ispalo kako je sudbina htela. Došao sam u Banja Luku da budem promovisan u akademika Republike Srpske – kazuje eksluzivno za „Štajerske novice“ doktor Vukas – Primljen sam sa još 17 kandidata u Akademiju nauka i umjetnosti i počastvovan visokim zvanjem. U međuvremenu obišao sam dva spomenika, koji su u centru grada podignuta stradalim bebama i poklonio se njihovim senima. Mene 27 godina krize savest zbog toga što nisam uspeo da im pomognem i u jednom trenutku je zaplakao od muke. Tada mi je prijatelj predložio da govorim na pomenu i ja sam osetio potrebu da se izvinim majkama i srpskom narodu, što sam ih u odsutnom trenutku izneverio. Sada mi je zbog toga mnogo lakše, kao da sam ponovo rođen.
Mihailo Vukas, o kome smo već pisali, je rođen u Nišu 1939. godine. Diplomirao je 1963. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Specijalizirao je torakalnu hirurgiju u Univerzitetskoj bolnici u Geteborgu 1976. u Švedskoj i potom i opštu medicinu (1998). Doktorsku disertaciju je odbranio 1977. na Geteborškom univerzitetu. Radio je krajem šezdesetih kao lekar opšte prakse na specijalizaciji u Domu zdravlja Voždovac i potom predavao anatomiju u Srednjoj medicinskoj školi za fizioterapeute u Beogradu. Od 1968. bio je hirurg opšte hirurgije u mestu Molndal u Švedskoj, potom torakalne hirurgije u Geteborgu i od 1986. u Hjart-Lung centru u Geteborgu. Držao je praktičnu i teoretsku nastavu studentima Medicinskog fakulteta u Geteborgu. Bio je gostujući profesor na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu i predavač kardiovaskularne hirurgije na postdiplomskoj nastavi u Geteborgu. Izvršio hiljadu operacija na srcu i srce zeca držao četiri sata u životu van tela.
U Švedskoj je bio član rukovodstva srpskih i jugoslovenskih udruženja, predsednik Regionalne organizacije Svetske srpske zajednice za Skandinaviju; osnivač Informativnog centra Srbije za Skandinaviju, Srpske Nacionalne akademije za Skandinaviju. Bio je organizator zvanične posete SLD Švedskom lekarskom društvu i Crvenom krstu Švedske, delegacije Skupštine Republike Srbije 1990. Predsednik Jugoslovenskog saveza, osnivač Srpskog lekarskog društva i odbora Sabora srpskog ujedinjenja 1993. u Švedskoj.
Akademik je Velike masonske lože Švedske, predsednik Skupštine Matice iseljenika Srbije, član Srpske kraljevske akademije i akademik Republike Srpske. Pisac je desetak knjiga, u kojima je opisao kako je uz pomoć Šveđana obezbedio kisenik za banjalučke bebe.
– Članovi Bratstva slobodnih zidara Švedske su mu ponudili pomoć, ali i poziv da postane član Velike lože Švedske. Postao sam mason da bih izvršio veliku humanitarnu obavezu prema svom narodu – priča nam dr Vukas – Verovao sam da boce sa kiseonikom, koje su iz Geteborga krenule 1992. godine kao humanitarni kontejner Kraljevine Švedske ima prođu preko svih granica. Tako je i bilo na putevima Evrope do Beograda. A onda su nas zaustavili…
Vukas se vratio u Švedsku, a kontejner su sa oznakama Kraljevine Švedske i Međunarodnog Crvenog krsta preuzele srpske vlasti. Međunarodna zajednica nije dozvovila da kontejner sa kiosenikom za ukupno 14 srpske bebe, koje su ležale u banjalučkoj bolnici pređe Drinu i uđe u BiH. Odlukom Saveta bezbednosti UN u maju i junu 1992. godine bili su zabranjeni međunarodni letovi, čak i oni sa bocama kiseonika iz Beograda za Banja Luku, zbog čega je preminulo 12 tek rođenih beba koje su bile u inkubatorima.
– Bio sam užasnut kada sam saznao da je prva beba umrla 22. maja 1992. godine, nakon čega je usledila agonija i smrt ostalih beba. Do 19. juna 1992. u Banjaluci je umrlo 12 beba koje su postale simbol kršenja ljudskih prava i neljudskosti međunarodne zajednice. Trinaesta beba Slađana Kobas bitku za život izgubila je sa 14 godina, a četrnaestoj bebi Marku Medakoviću nedostatak kiseonika ostavio je posledice za celi život. Pitao sam ljude iz Međunarodne zajednice zašto ste ubili decu, odgovorila mi je državna sekretarka SAD svojom izjavom u javnosti kada je rekla: “To nisu naša deca” – otkrio nam je dr Mihailo Vukas.
Poseta Banja Luci i sudbinsko prisustvo na pomenu srpskim bebama, kada se izvinio majkama akademika Mihaila Vukasa je inspirisala da nastavi svoju priču o emotivnoj povezanosti njega i stradale dece.
Svet mora da sazna istinu o ovom surovom zločinu koji je izvršila Međunarodna zajednica sa UN na čelu nad nevinom srpskom decom. Već u Banja Luci napisao sam prve redove romana koji sam naslovio tom zlokobnom rečenicom: „Nisu naša deca“. Kada ga završim roman ću da prevedem na svetske jezike i objaviću ga u Švedskoj, u znak zahvalnosti švedskim prijateljima i uz znak oprosta srpskih majki na mojim greškama – rekao nam je na kraju razgovora .