Пише: Михаило Петра Вукас, академик

Dr-Mihailo-Vukas-iz-Geteborga-foto-M.L.

– Сведоци смо да људи умиру, а они који преживе имају доживотна оштећења органа, можда и читавих система органа.

Сведок сам последње велике пандемије Свињског грипа, са тешким рeспирaтoрним инфeкциjама изaзвaним Инфлуeнцa A вирусимa. Беше то године 2009. Било је тешко. Нисам могао да избегнем ни сезонске епидемије инфлуенце ( грипа), која сваке године однесе десетине хиљада живота. Али, пандемија данас се не може да упореди са било којом епидемијом од раније.
Инфлуенца може да обори са ногу много старијих и по неког млађег. Предамном су се људи једноставно губили, нестајали и умирали у миру и спокоју. Инфекција Корона вирусом има другачији – драмазтичан развој болести. Из благе нагло и изненада ескалира у неконтролисану фазу обољевања више органа. Пацијенти умиру на савим други – застрашујући начин, У клиничкој слици доминира врло тешко конзтролисана „упала плућа“. Тешко дисање брзо доводи до паничне реакције борбе за сваки удах, а још више за потпун издисај.
Неки пацијенти улазе у септични шок праћен колапсом више органа, по живот опасну инфламаторну реакцију при чему имуна-одбрана активира више различитих сигнал-субстанци. Више виталних органа не могу да одрже своје биолошке функције. На све то може да се накалеми поремећај од клиничара назван „шок-плућа“, где долази до акутног разарања плућног паренхима, живих ћелија свих делова плућног ткива. Резултат је озбиљан па и фаталан поремећај у размени гасова. Последице су трајне и ако пацијент преживи акутну фазу инфекције,и то не само плућа већ и других органа.
На питање зашто немамо ни приближно ефикасан метод за лечење је одговор кратак и јасан:
– Ми не знамо ко је вирус КОВИД -19.
Најдубљи и најснажнији страх је да ни сам вирус не зна ко је. Јавност није упозната ни са вирусима Ковид 1-18. Па, шта онда очекивати од К-2о и К-20+ ?
И даље остаје отворено питање који је од ових био активан у ком делу света – у којој популацији?
Клиничке слике нису идентичне. Чак се и не подударају у многим моментима болести –онима из Кине и онима у Италији, Шпанији, Енглеској. За САД још не знамо. О свему томе нема јавних извештаја. Епидемија је и даље на узлазној путањи на многим местима, а нигде није угушена.
Клиничарима се намеће и следеће питање: – да ли вирус функционише под контролом властитог генетског кода или је овај поремећен (оштећен?) – па је комуникација између секвенци у гену прекинута. Вирус се понаша „ирационално“ без команде за акције и циља инфекције.
Ово нам намеће и још драстичније изведрено питање – како је до тога могло да дође?
И вируси пролазе кроз своју еволуцију. А то траје. Да ли је ово данас исхитрена последица манипулисања у некој, или још опасније, неким лабараторијама?
Генетски инжињеринг – КРИСПР – је можда негде измакао контроли. Добивени су бастард наследници – нелегитимна деца, која срљају попут муве без главе. А та су најопаснија. Неурачунљива, па прена томе и непредвидљива.
Али, и бастарди имају очеве. Нажалост, најчешће непознате.
Ко је овде и где био зачетник рађања вируса смрти ће време показати. Дотле ће вирус (на алат. отров) да хара диљем планете?
На крају целе ове приче остаје не одговорено питање – ако имамо више „дегенерисаних“ КОВИД 19 за који ћемо добити вакцину?
Ја сам, ипак, генуини клиничар. И то из категорије оних што мало знају, али подоста могу – непоправљивих оптимиста – хирурга. За нас је увек била девиза –и над попом има поп. Неко ће и овоме принети кандило, њему ће колеге, сродни, запалити тамјан. И пошто сам Србин, од мајке топличачнке рођен и оца Србина са Кордуна зачет, остајем тврдоглави инаџија.
Чак сам и са српским архајским геном у крви, па зато верујем да ћемо и са овом пошасти изаћи на крај. Цена је висока, али свет остаје. Српски народ опстаје.
Само, стрпљења и дисциплине мора бити. Морамо да користимо једино средство које имамо на располагању. Изолацију свакога од сваког. У овом моменту човек мора да бежи од „отрова“. Пре или касније наћи ћемо противотров.

Михаило Петра Вукас, академик, доктор медицине
Гетеброг, Шведска