Eksluzivno za ŠTAJERSKE NOVICE
Dr Aleksander Soranto Neu
Nemački poslanik Aleksander Soranto Neu poručuje: Srbi ne popuštajte !
– Aleksander Soranto Neu kaže da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu i Metohiji, da Kfor danas čine iste snage, koje su nekada ratovale u korist Albanaca, stajući na stranu OVK
Marko Lopušina
Đuro Plavšić
U nemačkom Bundestagu je, povodom odluke o produženju mandata nemačkim vojnicima pri Kforu, došlo do rasprave o Kosovu. Ponajviše se govorilo o ulozi Nemačke na KiM, tokom koje su pojedini poslanici kritikovali protivljenje Berlina rešenju kroz razmenu teritorija. Poslanik levice Aleksander Soranto Neu (Noj) ukazao da su Priština i Beograd, predsednik Hašim Tači i predsednik Aleksandar Vučić izneli ideju o rešenju kosovskog problema kroz razmenu teritorija. I da je to naišlo na podršku SAD, pojedinih članica EU, ali se Nemačka žestoko usprotivila.
– Nemačka vlada se usprotivila, jer bi razmena teritorija mogla da donese destabilizaciju regiona, a kao da već Nemačka nije učestvovala u prekrajanju karte na Balkanu i destabilizaciji Jugoslavije – kazao je poslanik Aleksander Soranto Neu.
Poslanik Neu je podsetio da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu i Metohiji, da Kfor danas čine iste snage, koje su nekada ratovale u korist Albanaca, stajući na stranu OVK. Dr Aleksander Neu je Kosovo, s tim u vezi, nazvao nemačkom kolonijom.
Doktor Aleksander Soranto Neu je rođen 1969. godine u Harmoni, gradu u Severnoj Rajni Vestfaliji. Završio je gimnaziju u Siegburgu, a studije političkih nauka 1995. godine u Bonu. Radio je kao novinar, specijalizovan za jugoslovenske radnike u Nemačkoj. Početkom 21. veka postao je član Partije Die Linke, nemačke levice. Od 2013. godine poslanik je Di Linke u nemačkom Bundestagu. Član je Odbora za odbranu i Odbora za spoljne poslove Bundestaga. Doktorirao je na izveštavanju američkih i nemačkih medija o ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Sa OEBS-om je boravio u Bosni i Hercegovini, kao i na Kosovu i Metohiji. Od tada se trudi da istinu o pritiscima na Srbe prenese u javnosti. Autor je na desetine naučnih članaka o nemačkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.
Odazvao se našem pozivu da govori za našu knjigu „Srbi u Berlinu“. Nemački Srbi ga posebno cene, jer je kao poslanik u Bundestagu govorio istinu i tzv. nezavisno Kosovo nazvao “prvom mafijaškom državom” u Evropi.
– Doktore Noj zahvalni smo Vam na podršci koju dajete srpskom narodu. I pitamo otkuda Vama interesovanje za Srbe, Srbiju i naš region?
– Ja sam poreklom iz nekadašnje Jugoslavije. Moj otac i majka imaju makedonsko poreklo. Interesuje me sudbina makedonskog, srpskog i ostalih naroda dole sa Balkana. Bio sam protiv toga da Makedonija menja naziv države, a time i ime svoje nacije, kako Makedonci ne bi postali severni Makedonci.
– Srbija je mala zemlja, a vi joj poklanjate pažnju, više nego velikim silama?
– Srbija je do kraja devedesetih godina prošlog veka imala veliki geografski i strateški značaj na Balkanu. Kako Srbija sa Rusijom ima tradicionalne i kulturne odnose u rangu prijateljstva dve države, to je Srbija trn u oku Zapadu. Velike zapadne sile na sve načine pritiskaju Srbiju da se okreće Zapadu. Sve i da to učini Srbija time ne bi ništa politički dobila. Igubila bi spoljno-političko interesovanje zapadnog sveta za nju. Evropska Unija ne želi Srbiju u svoju zajednicu, ali joj neda da bude bliska sa Rusijom. Sve što EU obećava Srbiji su čiste laži u funkciji taktike zavaravanja zvaničnog Beograda.
– I Zapadna vojna alijansa poziva Srbiju da bude njen član ?
– NATO hoće Srbiju u svom savezu zbog teritorije sa kojom bi onda ova vojna alijansa raspolagala. Moj savet Srbiji je da ne treba nikada da postane član NATO, čak i ako postane deo EU.
– Možete da nam predočite koliko dugo će da traje ovakva zapadna politika prema srpskom narodu i regionalnim državama ?
– Situacija je takva da Rusija jača svoj uticaj i položaj u balkanskom regionu, a da Zapad istovremeno slabi svoje pozicije na Balkanu. Uz to i Kina jača svoje pozicije u svetu i uticaj na Balkanu. Velike zapadne sile nemaju više dominaciju u balkanskom regionu i zato će se i u narednom periodu truditi da izvode političke incidente, ne bi li oslabile Srbiju, BiH, Crnu Goru i Makedoniju. Izazivanjem kriza Zapad u regionu stvara napetosti i nudi nove ultimatume, kojima pritiska Srbe, koji žive u četiri balkanske države. Ova igra dominacije će trajati jako dugo.
– Zar Srbija nije deo Evrope? Kakav je smisao te političke ponude da Srbija uđe u EU?
– Radi se o političkoj propagandi, kojom se tvrdi da ako niste član EU, onda niste u Evropi. Tu se pre svega misli na Moskvu, Istanbul i Beograd, velike gradove, koje zajedno sa njihovim državama Rusijom, Turskom i Srbijom EU udaljava od Starog kontinenta. Cilj je da se Srbija, Rusija i Turska gurnu dalje od Evrope i stave na listu čekanja za ulazak u EU. Tako Evropljani mogu lakše da ucenjuju Ruse, Turke i Srbe ne bi li im iznudila određene političke odluke i ne bi li ih EU držala pod kontrolom.
– Koliko bi se ta situacija promenila, ako bi Srbija priznala tzv. nezavino Kosovo?
– Srbija i da prizna to nezavisno Kosovo kao državu, ne bi postala članica EU. Niti bi uz pomoć EU rešila ijedan svoj politički problem. Naprotiv, to bi ohrabrilo EU i SAD da nastavljaju da ucenjuju zvanični Beograd zahtevima za samostalnos i za Sandžak i Vojvodinu. Ulaskom u EU Srbija više ne bi bila domaćin u svojoj kući i ne bi mogla sama da rešava svoja unutrašnja politička pitanja. Živeo sam tamo, radio za OEBS na Kosovu. Situacija na severu je loša, a u srpskim enklavama na jugu mnogo gora. Nema dobrog rešenja, postoji samo rešenje koje je manje zlo. Možda se i varam, ali mislim da će srpske enklave u budućnosti izgubiti stanovništvo i tako se ugasiti.
– Kako Vi komentarišete stav zvaničnog Berlina prema pitanju odnosa Srbije i Kosova?
– Očevici smo posebne politike zvaničnog Berlina, od koga čujemo da je Kosovo suverena država, kao i Srbija. Ako su obe države suverene, onda je to tema za njih, da kao suverene razmene teritoriju. Berlin se, međutim, protivi toj inicijativi. Jasno je da Berlin i Brisel posmatraju region jugoistoka Evrope, kao koloniju koju možete da usmerite gde vama odgovara. Granice su promenjive, ako je to u interesu Nemačke, kao što je bilo u slučaju bivše Jugoslavije. Nemci tvrde da granice moraju i dalje da postoje tamo gde njima odgovara, kao, na primer, u Ukrajini ili u Gruziji. Reč je o selektivnom izboru međunarodnog prava, da se umnoži uticaj i moć Zapada. Po tom pitanju politika Nemačke je jasna i konstantna.
– EU je naglo obustavila prijem novih članica, a sa time i odložila prijem Srbije?
– Evropska Unija nije voljna da se širi, ali ne želi u svom članstvu narode i države koji ne odgovaraju njenim političkim projektima. A to su, na primer, narodi sa Balkana i sa Kavkaza. Drugo EU ima mnogo svojih unutrašnjih problema, koje treba hitno da rešava. Mi zapravo ne znamo kako će EU da izgleda za deset godina, ali mogu da vam potvrdim da Evropska Unija nije ono danas što je bila pre tri godine.
– U Nemačkoj živi više od pola miliona Srba, koji svojim radom doprinose napretku privrede i standarda. I pored toga Nemačka je kao država protiv Srba i Srbije ?
– To je pitanje političkih interesa Nemaca. Uspeli su da označe Srbe kao loš narod, ratoboran, opasan, jer želi da „uništi druge narode“. Nemcima je lakše da drže takvu političku liniju prema Srbima, nego da je ispravljaju. Godine 1995. u Dejtonu zapadnjaci su se izjasnili za srpski narod i podržali ga da uvede mir na prostoru bivše Jugoslavije. Sa druge strane Nemačka ne želi da uzdiže Srbe i da im prizna da su se borili za slobodu Evrope od nacista i terorista. Već 1998. godine Srbi su opet optuženi da nevaljaju kao narod, da su jako opasni. U medijima i javnosti je stvorena slika da kad kažeš Srbin – da treba da ustukneš, jer oni su „ubice Albanaca, ubice Bosanaca i drugih“. Znam da su zbog takvo stvorene mržnje prema Srbima, neki ljudi na Balkanu, kao rasisti silovali srpsku decu i ubijali njihove majke.
– Posle bombardovanja Srbije i Crne Gore od snaga NATO tokom 1999. godine učinilo se da je Srbija oslobođena tih pretnji od strane SAD, Nemačke, Velike Britanije?
– NATO bombardovanje iz 1999. godine još nije završeno. Ono postoji kao pretnja, jer Srbija ne priznaje takozvano Kosovo. Ne želi da uvede sankcije Rusiji i ne želi da postane članica NATO. Te otpore srpskog naroda i države Zapad ne želi da prihvati i zato se Srbi i Srbija nalaze u teškom položaju.
– Od 720. godine u Berlinu su živeli Sloveni i Lužički Srbi, koji su mu dali prvo ime Barljin. Zašto zbog te istorijske činjenice nije im ogućeno nastaviti prijateljstvo Nemaca i Srba?
– U nemačkoj državnoj eliti i dalje postoje predrasude prema slovenskim narodima, kako prema Srbima, tako i prema Rusima. Za tu elitu su narodi Istočne Evrope nešto ispod Nemačke, za razliku od naroda Zapadne Evrope. Nemačka i Francuska su vekovima ratovale. Nemci i Francuzi se dugo nisu podnosili. U vreme vladavine Adenauera i De Gola to neprijateljstvo je pretvoreno u prijateljstvo Nemaca i Francuza. Zašto to nije učinjeno i sa Srbima, zato što postoje teške predrasude o srpskoj državi i narodu.
– Recite nam zašto i pored Dejtonskog mirovnog sporazuma, situacija u BiH nije stabilna. A za to se okrivljuju samo Srbi?
– Bosanski političari su danas nezadovoljni Dejtonskim sporazumom, jer žele da uzmu sve što Srbi imaju u BiH. Za vreme rata tokom devedesetih godina prošlog veka izginulo je jako mnogo ljudi na srpskoj, hrvatskoj i bosanskoj strani. Autonomiju, koju je dobila Republika Srpska je veliki politički uspeh Srba u tom ratu. Republika Srpska ne bi smela nikada da izgubi svoju autonomiju, ni da je prenese na Federaciju BiH, jer bi srpski narodi i borci time bili poniženi. Potom bi BiH ušla u EU i u NATO, a Srbi bi izgubili zemlju i svoj nacionalni identitet. Ne postoji nijedan razlog zbog čega bi Srbi u BiH napustili svoju republiku, koju imaju već 25 godina. Kako se politički odnos snaga u regionu menja u korist Srba, mislim da Dejtonski sporazuim neće biti promenjen.
– Doktore Noj u više navrata ste pohvalno ocenili politiku neutralnosti i samostalnosti Republike Srbije. Zašto?
– Zato što smatram da Srbija treba da nastavi da vodi mudru politiku praćenja sopstvenih interesa i da se nipošto ne odrekne svog suvereniteta.
Moj savet vam je: „ Ne popuštajte Srbi. Izdržite sve pritiske!“