Brazilski Indijanci umiru, a Srbi su živi i zdravi

Korona kosi Brazilce zbog nemara vlasti

Profesor Aleksandar Jovanović sa suprugom i ćerkom. (Privatna-arhiva).

– U smiraj pandemije, u kojoj je od korona virusa obolelo 5,4 miliona ljudi, novo smrtno žarište bolesti pojavilo se u Brazilu

Marko Lopušina

“ U Brazilu je zaraženo 349.113 stanovnika, a preminulo je 22.165. Naša zemlja pretekla je Rusiju po broju zaraženih i sada je na drugom mestu u svetu posle SAD. Situacija je stvarno ozbiljna u svakom pogledu. Stopa smrtnosti od korone virusa u Brazilu je 6,4 procenta. Najviše bolesnih i preminulih ima u državi i gradu Sao Paolo” – javio nam je profesor Aleksandar Jovanović, koji živi u Sao Paolu.
Država i grad Sao Paolo su prostor sa najvećom koncentracijom brazilskih Srba. Ima ih oko 5000, ali srećom niko od njih nije bolestan.
Brazil je savezna republika i najveća država u Južnoj Americi. Prvi Srbi se pojedinačno useljavaju krajem 19. veka, a masovno početkom 20. ere. Doseljavani su (1924) iz Dalmacije, Crne Gore, Hercegovine i Vojvodine, a kasnije iz Krajine i Slavonije. Naseljavali su prvo provinciju i grad Sao Paolo i potom Rio de Žaneiro. Bilo ih je tada oko 4.000 i bili su deo jugoslovenske kolonije. Ak¬ti¬vno su učes¬tvo¬va¬li u or¬ga¬ni¬zo¬va¬nju druš¬tve¬nog ži¬vo-ta. Prvo je stvoren (1903) Ju¬go¬slo¬ven¬ski tam¬bu¬raš¬ki zbor, pa Ju¬go¬slo¬ven¬ski soko, a i ogra¬nak Ju¬go¬slo¬ven¬ske na¬ro-dne od¬bra¬ne “Ri¬je¬ka”. U ru¬ko¬vod¬stvu su tada bili Ste¬vo Se¬ljan, Božo Dra¬ga¬nić i Đuro Se¬ku¬lić, kao i bra¬ća Kra¬lje-vić i Boš¬njak.
Tridesetih godina prošlog veka naši doseljenici imali su nove organizacije – Ju¬go¬slo¬ven¬ski na¬ro¬dni dom, Klub ju¬go¬slo¬ven¬skih žena i Ju¬go¬slo¬ven¬sko pot¬por¬no druš¬tvo.
Sre¬di¬nom še¬zde¬se¬tih go¬di¬na u Brazilu je ži¬velo 8.000 Srba i Crno¬go¬ra¬ca. Naj¬vi¬še ih je bilo za¬po¬sle¬nih u in¬dus¬tri¬ji i za-nat¬stvu, ko¬mu¬nal¬nim de¬la¬tno¬sti¬ma, trgo¬vi¬ni, ugo¬sti¬telj¬stvu i po¬ljo¬pri¬vre¬di. Krajem 20. veka okupljali su se u Druš¬tvu pri¬ja¬te¬lja Ju¬go¬sla¬vi¬je u Sao Pa¬olu. Predsednik je bila pro¬fe-sor isto¬ri¬je Nor¬ma Ma¬ri¬no¬vić-Doro.
“Treći talas doseljavanja Srba započeo je krajem devedesetih i još traje. Doseljenici su prvo bile ratne izbeglice, a potom profesionalci stručnjaci, naučnici i sportisti. Useljeničke agencije stručnim radnicima nudile su tada plate od 3.000 dolara” – otkriva nam dr Jovanović.
Srbi u Brazilu imaju Misionarsku parohiju Sv. Petra i Pavla u Sao Paolu. Paroh SPC bio je sveštenik Marko Obradović. Prilikom posete mitropolita Amfilohija, administratora SPC za Južnu Ameriku, dogovoreno je 2012. godine da se na novom placu u Belo Žerdimu podigne prva srpska crkva. Hram SPC će, kad bude završen, biti posvećen Preobraženju Gospodnjem.
U čitavom Brazilu živi i 400 Srba sa našim državljanstvom i pasošem. Od početka pandemije oko 100 naših državljanja je bilo u Brazilu na proputovanju ka Boliviji i Ekvadoru. Njih je Ambasada R. Srbije uspešno vratila kući.
Dr Aleksandar Jovanović je poznat srpski aktivista i profesor Universidade de Sao Paulo. Rođen je u Subotici 1950. Diplomirao i doktorirao slavistiku, koju predaje u Brazilu. Objavio više radova, eseja i publikacija o jugoslovenskoj književnosti, o Vuku S. Karadžiću i Ivi Andriću. Preveo na portugalski dela Milorada Pavića, Ive Andrića, Meše Selimovića i Vaska Pope. Član UKS. Saradjuje sa Beogradskim univerzitetom i Novosadskim univerzitetom. Aktivan u iseljenickim organizacijama, u klubu “Sajug”. Istražuje kulturni život srpske dijaspore u Brazilu.
U Sao Paolu i širom Brazila danas živi dvadesetak članova familije Jovanović. Glava porodice profesor Aleksandar i njegova supruga Marija Luijza Jovanović pokušavaju dva puta godišnje da ih okupe na slavskom i božićnjem ručku.
“ Imamo pet kćerki, koje su rođene u Brazilu i imaju srpska imena i zetove Brazilce. Kćerke su Milena, Aleksandra, Ljudmila, Darinka i Tamara. Moja najstarija ćerka zove se Milena. Ćerka mi je doktorirala na političkim naukama u Parizu. Imamo i divne unuke srpske krvi” – ponosno govori otac i deda Aleksandar Jovanović.
Kako nam je rekao Brazilci su obavezni da nose maske, ali su Brazilci podeljeni oko toga da treba da sprovode mere izolacije i fizičke distance. Polovina Barzilaca te mere ne poštuje i izlaze napolje. Po broju ljudi koji se dnevno zaraze koronavirusom, Brazil je početkom maja bio četvrti u svetu, posle SAD, Francuske i Velike Britanije. Sumnja se da je broj umrlih od pandemije u Brazilu mnogo veći nego što ih vlast prijavljuje. U Manausu, glavnom gradu Amazonasa, sada tela preminulih sahranjuju u masovnim grobnicama, po stotinu dnevno.
Profesor Jovanović smatra da je nemar nekih ljudi iz vlasti glavni krivac što korona kosi Brazilce:
“ Zdravstveni sistem je pao zdravstveni sistemi u Rio De Žaneiru, Sao Paulu, Seari i Pernabuku. Bolnice su prepune Ima nekoliko sasvim izbezumljenih ljudi u Vladi Brazila. Što se našeg predsednika tiče, nemam reči da opisujem njegovo ponašanje” – kaže Aleksandar Jovanović.
Strane agencije izveštavaju da je predsednik Žair Bolsonaro na meti oštrih kritika opozicije i javnosti, zbog načina na koji je upravljao krizom. Dva ministra zdravlja su, od početka epidemije, napustila dužnost zbog njegovog protivljenja merama socijalne distance i zalaganja za upotrebu hlorikina, čiji pozitivni efekti u lečenju ovog virusa još nisu dokazani.
Daleko od bolnica kojima često nedostaje osnovna infrastruktura, starosedeoci Brazila umiru alarmantnom brzinom od kovida 19. Stopa smrtnosti među autohtonim narodima dvostruko je veća nego u ostalom delu Brazila. Kako tvrdi Artikulacija autohtonih naroda Brazila, koja predstavlja oko 300 etničkih grupa smrtnost je najveća među 900.000 autohtonih stanovnika te zemlje. Među brazilskim Indijancima zabeleženo je 980 potvrđenih slučajeva ovog virusa i najmanje 125 smrtnih slučajeva.
Život u Brazilu je, iz iskustva profesora Aleksandra Jovanovića, podnošljiv:
“ Srećom snabdevanje namirnicama još nije problem. Artikli i hrana se mogu naručiti, ali doslovno sve što se donese mora naknadno da se dezinfikuje. Naše tri ćerke, zetovi i unuci žive blizu nas i dobro su. Mi smo od 14. marta u izolaciji, tačnije zatvoreni u našem stanu. Svaki od nas, ja i supruga, radimo od kuće, koliko je to uopšte moguće” – opsuje nam profesor Jovanović.
Brazil ima 210 miliona stanovnika. Vlasti siromasnim i nezaposlenim ljudima daju po 100 dolara, međutim nisu svi uspeli zbog izolacije da podignu taj novac. Od početka pandemije milion ljudi u Brazilu ostalo bez posla Tako se osim zaraze korona virusom i smrti, Brazilom širi i beda.
“ Niko nema pojma kako će se ova pandemija razvijati, a pogotvo kako će se završiti. Gadno jeste! Brazil danas izgleda kao voz koji juri 300 km na sat, ali bez pravca i bez mašinovođe” – opisao nam je ovu situaciju dr Aleksandar Jovanović, profesor iz Sao Paola .