• 

      Kako smo saznali u Patrijaršiji SPC u Beogradu patrijarh srpski Irinej i Arhijerejski sabor SPC su dali u zadatak episkopu Eparhije austrijko-švajcarske g. Andreju Ćilerdžiću i episkopu Eparhije dizeldorfsko-nemačke g. Grigoriju Duriću da reše problem statusa Srpske pravoslavne crkve u Austriji i Nemačkoj.

• 

      Ove dve zemlje imaju najveći broj Srba na privremenom radu, ukupno oko 760.000. U Austriji SPC ima dvadeset hramova i parohija u 15 gradova (Beč, Bregenc, Viner Nojštat, Gmunden, Grac, Ens, Insbruk, Klagenfurt, Kufštajn, Linc, Salcburg, Zalfelden, Sankt Pelten, Tuln i Feldkirh) sa oko 300.000 svojih vernika i 21 sveštenika. U Nemačkoj ima tridesetak parohija, crkava i četrdeset sveštenika sa oko 400.000 vernika.

       Srpska pravoslavna crkva danas ima 27 eparhija u inostranim zemljama sa trojakim statusima. SPC je verska zajednica, na primer, u Skandinaviji, SAD, Australiji, Velikoj Britaniji i shodno tome ima političku zaštitu zemalja domaćina, ima pravo za postavljenje svog predstavnika u vladama i ministarstvima za verska pitanja. Tamo gde je SPC verska zajednica priznata je od države (SAD, Rusija, Švedska, Hrvatska, Australija), član je državnog Saveta crkava i Međunarodnog saveta crkava. A naši sveštenici su stalno zaposleni i država im garantuje primanja ( minimum 3000 evra u Švedskoj) i ima pravo na sufinansiranje. U Kraljevini Švedskoj, na primer, SPC po verniku dobija dotaciju od 40 evra.

      Nažalost, SPC u zemljama sa najviše vernika, u Austriji i Nemačkoj nema status verske zajednice, već je registrovana kao udruženje građana. Time SPC i vernici gube zaštitu ovih država i verska prava. I sama naša Crkva nema verski, politički i društveni uticaj na nemačku vladu i na verski i politički život u ovoj zemlji. U nekim državama SPC je samo mala verska zajednica i sekta.

      Razlozi za ovo neobično stanje u Austriji i Nemačkoj, da je SPC obično udruženje građana su dvojaki i da je pastorče kod austrijskih i nemačkih vlasti, su dvojaki. Prvi razlozi su, kako nam je rečeno u Patrijaršiji, neaktivnost prethodnih episkopa, vladike Kontantina Đokića i vladike Sergija Karanovića, da kod austrijskih i nemačkih vlasti izbore status verske zajednice za SPC.

          A drugi razlozi su unutrašnji potresi u Eparhiji srednjo-evropskoj SPC, koja je devedesetih i početkom 21. veka bila nadležna za Austriju i Nemačku. Posledica toga su bile smene obojice vladika, i Konstantina i Sergija sa položaja episkopa SPC, koji su nadležni i za Austriju i za Nemačku.

         “ U Austriji je u dva navrata, činjen pokušaj da SPC dobije status verske zajednice, ali su oba propala. Bilo je to u vreme dok je SPC u Austriji pripadala Eparhiji srednjo-evropskoj. Protokol za dobijanje statusa verske zajednice nalaže da SPC podnese zahtev Vaznesenskoj patrijaršiji u Carigradu i da priloži pismenu podršku pravoslavnih crkava iz Austrije. Potom bi Vaznesenska patrijaršija taj predlog uputila Vladi Austrije. Međutim, SPC nikada nije podnela taj zahtev nadležnoj Vaznesenskoj patrijaršiji” – objasnio nam je jedan vernik SPC iz Beča.

       Podsetio nas je da je u prvom pokušaju taj zahtev za dobijanje statusa verske zajednica SPC trebalo da podnese zajedno sa Ruskom pravoslavnom crkvom u Austriji. Kako SPC to nije učinila, Ruska pravoslavna crkva je uz pomoć Moskve i Carigrada, dobila status verske zajednice. Drugi put trebalo je SPC uz podršku Grčke mitropolije iz Beča da podnese zahtev Carigradu, ali to nije učinjeno.

         Kada je SPC formirala prvu Eparhiju austrijsko-švajcarsku i imenovala 2014. godine prvog episkopa Andreju Ćilerdžića, dala mu je u zadatak da reši problem statusa verske zajednice naše Crkve u Austriji. I na tome se u Beču radi.

        Takav zadatak je 2018. godine dobio i episkop Grigorije Durić, vladika nove Eparhije dizeldorfsko-nemačke, sa kojim smo o tome razgovarali.

      “Vaše preosveštenstvo, SPC u Nemačkoj nema zvaničan status verske zajednice, već se crkvene opštine zavode kao udruženja građana. Po dolasku na čelo ove eparhije, rekli ste da ćete preduzeti korake za dobijanje zvaničnog statusa SPC. Da li ste imali vremena da pokrenete to pitanje?”

“Naši upravni organi i glavni pravni savetnik na tome rade gotovo danonoćno. Prikupljamo podatke o tome koliko nas ima, koja je struktura naših građana, podatke o finansijama. Veliki broj vernika Srpske pravoslavne crkve ima nemačko državljanstvo, što je povoljno za nas u ovom procesu, a to govori da će Srpska pravoslavna crkva ovde imati nesumnjivu budućnost. Treba da postavimo sve stvari na svoje mesto. Do sada se nije vodilo dovoljno računa o statistikama, ali sada planiramo da to promenimo. Želja nam je da uspostavimo način funkcionisanja u kome će sve biti transparentno” – rekao nam je vladika Grigorije.

        U Berlinu smo o ovom veoma važnom pitanju za srpski narod i Crkvu, razgovarali i sa ambasadorkom dr Snežanom Janković. Njenu Ekselenciju pitali smo kako Ambasada R. Srbije može da učestvuje u procesu rešavanja statusa verske zajednice SPC u Nemačkoj?

“Srpska pravoslavna crkva je jedina nadležna da rešava ovakva statusna pitanja, kao i sva druga pitanja, koja su od značaja za njen rad, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Ambasada Srbije u Nemačkoj je, razume se, u skladu sa svojim nadležnostima i mogućnostima, uvek spremna da pomogne u ovako značajnim pitanjima za naš narod u Nemačkoj” – odgovorila nam je ambasadorka Snežana Janković.

      Kako se da zaključiti, u oba slučaja, status verske zajednice SPC u Austriji i u Nemačkoj, može da reši samo kroz saradnju sa nadležnom Vaznesenskom patrijaršijom u Carigradu i uz podršku drugih pravoslavnih crkava, na primer, grčkom, ruskom, rumunskom, bugarskom, u ovim dvema zemljama sa najviše naših vernika.

     Marko Lopušina