Navršilo se dvadeset godina od kako su prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina došli u Beograd i trajno se naselili u Srbiji. Odlukom Vlade SR Jugoslavije, 2001. godine, porodici Aleksandra Karađorđevića Trećeg je ustupljen na korišćenje dvorski kompleks na Dedinju u Beogradu, u kojem i danas žive. Bio je to, posle šest decenija izgona i života u emigraciji, zvaničan čin povratka članova kraljevske dinastije Karađorđević kući.

• 

       Princ prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je rođen 1945. godine u Londonu, u porodici izgnanog kralja Petra Drugog Karađorđevića i kraljice Aleksandre od Jugoslavije.  Rođen je  u hotelu “Klaridžis” gde su u egzilu živeli njegovi roditelji. Britanska vlada je tada proglasila hotelski apartman broj 212 jugoslovenskom teritorijom. Karađorđevići su zahvaljujući svojoj kumi, kraljici Elizabeti uspeli da prežive emigraciju. U Englesku se prva sklonila kraljica Marija Karađorđević, koja je posle tragedije u Marselju, kada je 9. oktobra 1934. ubijen kralj Aleksandar, živela povučeno u skromnom stanu u Londonu.

• 

       Zvanično naslednik kralja Petra Drugog, prestolonaslednik Aleksandar nije se dugo godina osećao kraljevski, jer je u Velikoj Britaniji živeo i radio prvo kao oficir, a potom kao službenik osiguranja.

      Smrću oca, koji je preminuo u Denveru 1970. godine, princ Aleksandar Treći Karađorđević je postao novi srpski kralj.

       “ Kao naslednik prestola odlučio sam da ne koristim titulu kralja. Verovao sam da bi to bilo besmisleno u egzilu. Istovremeno sam veoma jasno rekao u to vreme da se ne odričem svojih prava i titule, kao ni dinastijskih prava na krunu”, rekao mi je jednom prilikom prestolonaslednik.

      Jedine njegove veze sa kraljevstvom bilo je sa britanskom kraljicom Elizabetom.

       „ Kraljica Elizabeta Druga je moja kuma. U vreme kada me 1945. godine krstio patrijarh Gavrilo u Vestminsterskoj opatiji, ona je bila princeza. Njen otac kralj Džordž VI, takođe, je bio moj kum kao i mom ocu, kralju Petru. Vojvoda od Edinburga, suprug kraljice Elizabete, blizak je rođak moje majke kraljice Aleksandre, ćerke grčkog kralja Aleksandra“, otkrio mi je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević svoje porodične veze sa Vindzorima.

        Prvi put na tlo Srbije, otadžbine njegovih roditelja i predaka Aleksandar Karađorđević je kročio u vreme početka demokratskih promena, kada mu je domaćin bio stranka SPO i njen vođa Vuk Drašković. Sećam se da je prestolonaslednik kleknuo i poljubio zemlju Srbije.

       “ Moj prvi dolazak u Srbiju sa porodicom, 1991. godine, bio je ispunjen jakim emocijama. Dočekalo nas je nekoliko desetina hiljada građana, i ja sam zaista bio dirnut. To je bilo ostvarenje moga sna da se vratim kući i jedna od prekretnica u mom životu”. izjavio je tom prilikom Aleksandar Karađorđević.

        Prošlo je deset godina dok država Srbija nije zvanično odobrila boravak nezvaničnog kralja srpskog naroda u Beogradu. Imovina, Kraljevski kompleks nije vraćen Karađorđeviću, već mu je dat na korišćenje, uz državnu apanažu za održavanje Starog i Belog dvora na Dedinju.

     “ U trenutku kada sam se 2001. godine uselio u Dvorski kompleks, on se nalazio u stanju potpune oronulosti. Bio sam prinuđen da prodam imovinu u Londonu kako bih obavio najneophodnije popravke i obezbedio održavanje kompleksa. Do sredine 2004. godine, kada je Dvorski kompleks ponovo vraćen na državni budžet, moja porodica finansirala je njegovo održavanje. Sve naše lične troškove plaćamo iz sostvenih sredstava, a ne iz budžeta”, otkrio mi je Aleksandar Karađorđević.

        Početkom 21. veka u Stari dvor na Dedinju pristigli su i kraljevići Aleksandar, Petar i Filip Karađorđević. Sva trojica poslednjih godina žive u Londonu, ali se nakon ženidbe sa Danicom Marinković, kraljević Filip odlučio da sa supugom i sinom Stefanom živi u Beogradu. Nezvanično, to je bila odluka kraljevske porodice, da se kraljević Filip priprema za naslednika oca prestolonaslednika Alekasndra Karađorđevića Trećeg.

        Kada se je prestolonalsednik doselio u Srbiju, u njoj je već godinama na Oplencu živela porodica princa Tomislava. Stric prestolonaslednika Tomislav Karađorđević je bio aktivan patriota tokom građanskog rata u bivšoj SFRJ. Nije insistirao na svom kraljevskom poreklu. Preminuo je u julu 2000. godine, a u Srbiji su ostali da žive njegova supruga Linda i prinčevi Mihailo i Đorđe Karađorđević, koji su se oženili u Srbiji i zasnovali svoju porodicu.

         Povratkom u Srbiju prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je postao starešina kraljevske porodice, koja je od njega očekivala da će ih useliti u Dvorski kompleks. Kako se to nije dogodilo, jer je prestolonaslednik podstanar u sopstvenom dvoru i jer u dvorcima nije bilo mesta, ni uslova za život svih Karađorđevića iz srpske dijaspore, kneginja Jelisaveta Karađorđević je podigla glas pobune protiv nesuđenog kralja.

        Jelisaveta (1936) kao ćerka kneza Pavla Karađorđevića, koja je odrasla na Starom dvoru je tvrdila da je to njen dom. Vratila se iz SAD, gde je živela u Srbiju, krajem 20 veka. Već 2004. godine učestvovala je na predsedničkim izborima i osvojila 2,01 odsto glasova. Zahtevala je političku rehabilitaciju svog oca i dobila je 2011. godine, a država joj je vratila i nacionalizovanu vilu “Crnogorka” 2014. godine. Njenom rođaku, bratrancu i prestolonasledniku Aleksandru dvorovi nisu vraćeni, već mu je država ponudila da ih otkupi za pola miliona evra.

        I Vladimir Karađorđević, sin kraljevića Andreja Karađorđevića iz SAD, vratio se pre dve decenije u Beograd sa namerom da trajno ostane i živi u Srbiji. Nije dobio smeštaj u Starom i Belom dvoru na Dedinju, pa je uvređen pokrenuo kampanju protiv prestolonaslednika Aleksandra i princeze Katarine. I vratio se u Nemačku, gde živi sa princezom Barbarom.

      Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, kako sam saznao, jako boli nezadovoljstvo kneginje Jelisavete, princa Vladimira i drugih članova dinastije, ali nije u mogućnosti, jer nije vlasnik Dvorskog kompleksa da u njemu udomi sve Karađorđeviće iz inostarnstva.

      U uslovima finansiranja putem državne apanaže, koja je godinama sve manja, ličnih prihoda, koji su sve tanji i donacija kraljevskih kuća iz sveta, porodica Karađorđević je, ipak, organizovala nekoliko značajnih manifestacija.

       Rehabilitovani su izgnani članovi kraljevske porodice  iispunjen je njihov zavet da budu sahranjeni u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. U porodičnoj kripti od 2013. godine počivaju zemni ostaci kralja Petra Drugog, kraljice Aleksandre i kraljice Marije, kraljevića Andreja, koji su živeli i umrli u emigraciji. Bila je to državna sahrana srpskih monarha.

        Potom su Srbiju posećivale krunisane glave Evrope i sveta, kao gosti države i dinastije Karađorđević.

      „ Porodica Karađorđević je u rodbinskim vezama sa grčkim, španskim i britanskim kraljevskim porodicama kralja Konstantina, kralja Huana Karlosa i kraljice Elizabete. Britanska kruna je jako zainteresovana za saradnju sa Srbijom. Kao znak te volje Vindzora, Srbiju i Kraljevski dvor posetio je moj rođak princ Čarls, koji je poznat kao veliki poštovalac Srba i pravoslavlja”, rekao mi je prestolonaslednik.

         Čuveni pisac istorijskih romana Nikola Moravčević iz Čikaga, napisao je prvu autorizovanu biografiju prestolonaslednika Aleksandra Drugog Karađorđevića. Iako je rukopis predat princu pre godinu dana, knjiga još nije štampana, jer navodno princeza Katarina nije njome zadovoljna. Prestolonaslednik Aleksandar, međutim, to demantuje i kaže:

       “ Moja biografija je dramatična i mnogo teška. Ima u njoj priča i teških pitanja, koja traže temeljna objašnjenja. Kada budem razrešio ove probleme, nadam se, uskoro biografija će biti objavljena !”   

          Karađorđevići danas na Dedinju žive u atmosferi državnog zaborava kraljevske porodice, ali i zaborava sopstvene istorije. Prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću je zvanično uskraćeno da učetvuje u državnim manifestacijama i da se javno pokazuje srpskom narodu.    

    “ Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević se sa porodicom iz izgnanstva vratio 2001. godine da stalno živi u Srbiji. Time je želeo da potakne demokratske promene u Srbiji i da ojača srpski nacionalni duh. Nije prihvaćen od političke elite, pa i društva na najbolji način. Naime, bivši komuinisti i njihovi naslednici i dalje više veličaju Josipa Broza Tita, koji je razarao Srbiju, nego srpskog kralja, koji je stvarao Srbiju. Princ Aleksandar Karađorđević se zbog toga nije pokolebao i nije se vratio u Veliku Britaniju“, kaže Jevđa Jevđević, vođa srpskih  monarhista   

Marko Lopušina