ODGOVOR ZAPADNIM VLADAMA I FONDACIJAMA U MAĐARSKOJ
PIŠE VLASTIMIR VUJIĆ
Novi udarac na Soroša: Orban pravi svoje fondacije pod okriljem mađarske države i uvodi kineske univerzitete
Vlada konzervativnog premijera Viktora Orbana pripremila tlo za stvaranje „nezavisnih fondacija” koje će raspolagati ogromnim držanim novcem i delom državne imovine koje će imati zadatak da rade stvari od „javnog interesa”
Mađarski konzervativni preijer Viktor Orban je već nekoliko godina kost u grlu liberala na Zapadu. Optužuju ga da je autokrata koji guši mađarsku demokratiju, pa do toga da je ruski i kineski igrač u Briselu. Orban ne samo da za to ne mari već, naprotiv — kao da je još više motivisan kritikama sa Zapada te vuče još oštrije poteze u nameri da temeljno uruši sve poluge preko kojih bi mogla da se poljulja njegova vizija Mađarske koja se očito ne sviđa mnogima na Zapadu.
Trebalo bi imati na umu da je Orban upravo produkt zapadnog sistema koji je godinama, posebno devedesetih, preko fondacija, stipendija i nevladinog sektora uticao na razvoj elite i društava u potkomunističkim zemljama. On je 1989. dobio stipendiju od Soroš Fondacije kako bi studirao političke nauke na Pembruk koledžu u Oksfordu. Orban je danas jedan od najvećih neprijatelja upravo tih struja koje su ga stvorile.
Desno-konzervativni Orban da bi ostao na vlasti (16 godina vlada, od toga 12, ili tri mandata zaredom — u kontinuitetu) već je učinio mnogo toga kako bi, iz njegovog ugla — zaštitio Mađarsku od štetnog stranog uticaja, odnosno, iz ugla opozicije — kako bi osigurao svoju vlast. Najviše je učinio na promeni vlasničke strukture u tri četvrtine mađarskih medija (koji su u ovom trenutku u kampanji „blaćenja” opozicije za parlamentarne izbore naredne godine) i (još jednog) „novog” izbornog zakona koji (jedino) pogoduje njegovoj partiji Fides-KDNP.
I sam Orban postaje svestan da — iako uživa stabilnu i snažnu podršku u mađarskoj javnosti — posle 12 godina provedenih na vlasti u kontinuitetu, sve više raste zasićenje u javnosti. Sledećeg proleća Mađari idu na parlamentarne izbore i ako opozicija uspe da održi postojeće jedinstvo, lako bi moglo da se desi da Fides Viktora Orbana izgubi vlast.
Mađarski premijer se zato pobrinuo da, čak i ako izgubi vlast, on i njegovi saradnici — još dugo ne izgube moć u državi, pre svega u polju ideja i društvene politike. Orban je tako upravo počeo da stvara — kako tvrde kritičari, pravu „paralelnu državu“ — sistem u kome će nezavisne fondacije (a ne državni organi) — raspolagati i imovinom i politikom institucija kojima su na čelu.
Osnova tog plana ima naizgled komplikovani naziv — „Fondacija za upravljanje imovinom od javnog interesa koja obavlja javne zadatke”. Početkom maja državni parlament na budimpeštanskom Košutovom trgu dvotrećinskom većinom usvojio je Zakon o osnivanju te nove institucije i formirao prve 32 fondacije takve vrste.
Većina njih će biti nosioci odluka državnih univerziteta i time se praktično kompletni visokoškolski sistem Mađarske prebacuje u „naručje“ fondacija (uključujući i i pripadajuće institucije kao što su univerzitetske klinike). Manji (ali bitniji) deo tih fondacija je opšteg karaktera i zadužene su za gotovo sve poslove koje ima država, i to: od obrazovanja, porodice, umetnosti, mladih i sporta pa do medija, zaštite životne sredine, poljoprivrede, nauke. Sve do održavanja međunarodnih odnosa i podrške mađarskoj manjini u inostranstvu. Na taj način se svaka buduća vlada Mađarske manje ili više direktno prisiljava da „deli“ vlast i moć sa ovim fondacijama i institucijama koje će, nesumnjivo, biti konzervativne provinijencije i u kojima će Orban imati jako uporište. U prevodu, čak i ako izgubi vlast, Orban će imati jaku odstupnicu u društvenoj eliti i institucijama koje su ključne za razvoj ideja i stavova u mađarskom društvu.
Crvena traka na vratima univerziteta: studenti u Mađarskoj su više puta organizovali proteste u znak protivljenja merama Viktora Orbana (izvor: BBC print screen)
Moć, novac i uticaj — zauvek
Te fondacije će biti opremljene milijardama. Osim univerziteta i njihove imovine, fondacije preuzimaju nekretnine svih vrsta, od zgrada do dvoraca, parkova i šuma. I ne samo to. Da bi bile likvidne, država im prepušta i udeo u državnim kompanijama.
Prema zakonu (koji je Fides za ovaj projekat doneo), pomenute fondacije delovaće samostalno (i neće podlegati nikakvom državnom nadzoru). Teoretski, fondacije će moći da izdaju novac samo za predviđenu namenu, ali s obzirom na to da niko neće moći da ih kontroliše, zapravo će moći da rade šta god žele. Da bi to i „pravno” osigurali, poslanici „narandžastih” (Fides-KDNP) u decembru 2020. doneli su zakon prema kojem je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu da bi se promenila ovlašćenja tih fondacija i način njihovog funkcionisanja. A malo je verovatno da će proevropska opozicija uspeti da osvoji toliku većinu na izborima sledeće godine.
Dalje, na čelu tih fondacija biće upravni odbori čije članove će imenovati upravo njegova vlada po njihovom osnivanju. I to na neograničeno vreme. Potom, oni će sami imati pravo da imenuju svoje naslednike. Među poverenicima koji su (javnosti) već sada poznati su ministri, državni sekretari i brojni poslovni ljudi bliski Viktoru Orbanu.
Neophodnost novog modela sa fondacijama kabinet mađarskog premijera obrazlaže konstatacijom „da državni angažman u 21. veku mora da se preispita i da javni zadaci moraju efikasnije da se obavljaju…”.
Mađarska opozicija, međutim, „reformu” smatra nastavkom Orbanove „pljačkaške privatizacije” i — ako ona zaživi — „najvećom krađom u istoriji Mađarske”. „Najoštrije osuđujemo to što ovaj režim želi da se spasi tako što prenosi javnu imovinu i prihod od poreza u privatne ruke sledbenika Fidesa. Ako pobedimo na izborima, imovinu koja je data tim fondacijama ponovo ćemo vratiti državi i čitavom mađarskom društvu. Ali, svesni smo da to sada, formalno neće biti nimalo lako, i da će zapravo zahtevati „revoluciju pravne države”. Jedinu mogućnost (u ovom trenutku) vidimo u pozivanju na član C, stav drugi mađarskog Ustava. Taj član se odnosi na zabranu formiranja diktature i samovoljne vladavine i određuje da je svako ovlašćen i obavezan pravnim sredstvima da onemogući takva nastojanja”. — stoji u saopštenju udružene opozicije Mađarske.
Fudan — vruća tema unutrašnje politike
Takođe, vrlo oprečni stavovi vlasti i opozicije u Mađarskoj u ovom trenutku su i po pitanju dolaska kineskog „Fudana” u Budimpeštu. Iako vlada ističe da je reč o prestižnom univerzitetu, jednom od najboljih u svetu, kritičari se plaše da bi ta institucija zasenila mađarske univerzitete, a strahovanja se odnose i na ideološku pozadinu, koja je pod uticajem kineske Komunističke partije. Ima, takođe bojazni i za nacionalnu bezbednost.
Protivnici projekta skreću pažnju na ogromne troškove osnivanja i izgradnje univerziteta, koje bi trebalo da plate isključivo mađarski poreski obveznici. Mađarska bi, za početak, izdvojila oko 100 milijardi forinti (279 miliona evra), dok bi Kina obezbedila zajam od 450 milijardi forinti (oko 1,25 milijardi evra) za troškove izgradnje univerziteta koji će ukupno iznositi 540 milijardi forinti (oko 1,5 milijardi evra), što je iznos jednak kompletnom obimu finansiranja celokupnog mađarskog visokog obrazovanja. Pored toga, graditelj projekta bila bi kineska firna China State Construction Engineering Corporation Ltd, koja je ranije više puta bila osumnjičena za korupciju i nezakonit nadzor. Nedostatak državnih konsultacija i netransparentnost takođe su česti razlozi za javne kritike Orbanovoj vladi i po ovom pitanju.
Ministar za inovacije Laslo Palkovič, u međuvremenu je naglasio da na univerzitetu Fudan neće biti nikakvih operacija tajnih službi, niti ideološke indoktrinacije i ocenio da, s obzirom na to da univerzitet treba da bude izgrađen od temelja, „ovo nije tako velika novčana suma”.
SAD su takođe izrazile zabrinutost po tom pitanju. Prema američkom Ministarstvu spoljnih poslova, Univerzitet Fudan pruža Kini „uporište da širi svoj uticaj u Evropi i suzbija intelektualne slobode u visokom obrazovanju”.
U najnovijoj izjavi, ministar Palkovič je rekao da vlada Viktora Orbana namerava da pomenuti projekat proglasi prioritetnom investicijom, što bi, kako je dodao „znatno olakšalo postupak investiranja”. Šef kabineta premijera, Gergelj Guljaš, potvrdio je da je vlada spremna da podrži inicijativu Palkoviča i da je doneta „jasna odluka da se i studentski grad i kampus Fudan izgrade u elitnom Devetom okrugu (kvartu) Budimpešte”, dok kompletna opozicija insistira na izjašnjavanju građana o ovim pitanjima, isključivo putem — referenduma.
Slučaj Srbije i drugih postkomunističkih zemalja
Ukoliko prethodno opisani plan Orbanu pođe za rukom, uspeće ono što mnoge post-komunističke zemlje, uključujući i Srbiju — nisu uspele. To je da od sopstvenih sredstava stvore institucije koje će graditi društvenu (a time i buduću državnu) elitu koja će zauzimati istaknute institucije u društvu. Dok u Srbiji na univerzitetima, u fondacijama i komisijama na važnim mestima većinom stoluju predstavnici takozvane Druge Srbije, koji šire stavove i poglede koji su prvenstveno u skladu sa fondacijama poput one koju finansira Soroš ili politika vlada zapadnih zemlja, u Mađarskoj je u toku nastojanje da se stvori sopstveni nacionalni sistem za stvaranje državne elite koja će držati nacionalnu liniju. Sa druge strane, ipak, postoji bojazan da će se sve to pretvoriti u burazersku nameštaljku preko koje će oni koji su bliski Orbanu dobiti uhlebljenje i uticaj