ПРАЗНИК КРАЉЕВА: 7. октобар –
Главни градски трг у Краљеву (Фото З. Љубојевић)
DRAGI SUGRAĐANI I DRAGI KRALJEVČANI “U RASEJANJU” ( 
), DANAS JE 7. OKTOBAR – KRALJEVDAN U CRKVENOM KALENDARU A OD 1998.g I DAN KRALJEVA. U TO IME, KRATAK POGLED NA ISTORIJU NAŠEG GRADA IZ PERA KOLEGE MIŠA DUGALIĆA Snežana Medic, Gordana Tomasevic-Radomirovic, Gordana Markovic, Miodrag Radomirovic, Marina Mojovic, Svetlana Neskovic, Adam Radomirović, Boba Čekrlić, Vanja Petrovic, Lara Markovic, Katarina Josijevic, Snezana Muratovska, Rade Bakračević, Mirjana Babic,
Државни секретар #МДУЛС Маја Мачужић Пузић је присуствовала јуче свечаној седници Скупштине града Краљева, која се је 7. октобра одржала поводом обележавања Дана града – Краљевдана.
Краљево – Град Краљево данас обележава свој дан, који зарад очувања духа Немањића, пада на верски празник посвећен Светом Симеону, краљу Стефану Првовенчаном, првом крунисаном владару у оближњем жичком манастиру. То крунисање је изнедрило и легенду о седмовратој Жичи и седам крунисаних владарa у њој па је све то, укомпоновано у грб, заставу и Дан града Краљева.
Подсећања ради, данашње име ово место је добило 19. априла 1882.године, а кумовао му је лично краљ Милан Обреновић, уважавајући захтеве грађана да се дотадашњи Карановац назове краљевским именом. Но, историјске прилике су наметнуле да се кумовска и порекне па је од 1949. до 1955. године град на Ибру носио име Ранковићево. Онда му је поново, после дугих полемика, враћено старо име које и данас носи. На грбу Краљева пише и порука којом се мештани поносе а она гласи – Нама добро, а никоме зло.
Та порука одражава традиционално гостопримство града на Ибру у који се, из разних разлога, увек више долазило него из њега одлазило. Стизали су овде и увек на гостопримство наилазили прогнани, расељени, жељни боље зараде… Стога се Краљеву и његовим житељима заиста не може приговорити затвореност, негостопримство, нехуманост… И, данас као нигде у Србији, овде је 759 избеглица из Хрватске и БиХ и 19.751 расељеника са Косова, што је 16,5 одсто становника града у ком домицилно становништво има све више социјалних недаћа.
Било је Краљево и уточиште „искорењеним“ људима других држава, јер долазили су овде и Руси избегли од бољшевичке власти. Било је 1920. и 1921. године, у краљевачкој „руској колонији“ више од стотинак породица. Они су у овом граду били изванредно прихваћени, њихова деца су имала свој вртић, школу, традиционално су организовани „Руски дани“. Једноставно, прожимале су се култура, традиција и обичаји истог, словенског духа.
Онда су 1928. године дошли Французи, њих око две стотине пристигли су у Краљево из града Вилакублеа. И, нису Краљевчане само учили производњи борбених авиона „бреге 19”, већ и тенису, моди, манирима. У близини тадашње фабрике авиона, где су француски стручњаци и мајстори радили, никла је „француска колонија“ у којој су се поред школе, вртића библиотеке француских и српских књига, налазила и три тениска игралишта, а постојао је чак и цез оркестар.Приватну француско-српску школу похађало је 43 малишана, а разних активности било је у француско-српском клубу.
Пред почетак Другог светског рата у Краљево су пристигле избеглице које су овде уточиште потражиле бежећи од немачких, бугарских и албанских фашиста. У јесен 1941. године пристигло је 2.852 прогнаника, највише Словенаца, затим становника из Војводине, са Косова и из Македоније. Нажалост, многи од њих су страдали октобра 1941. године у познатој фашистичкој одмазди, заједно са домаћинима. А, домаћини су и себи и њима желели добро, а никоме зло.
Краљево се препознаје и по централном тргу и правим улицама. Тај трг није самооснова градског језгра, већ је деценијама центар друштвених збивања. Званично се зове Трг српских ратника, а популарно „Код Милутина“.
Легенда каже да је идеју за трг кружног облика, на месту дотадашње пијаце дао сам кнез Милош, цртајући свом секретару Лази Зубану такав план на тепсији песка. Спровођењу таквих урбанистичких замисли касније је енергичношћу, строгоћом а понекад и батином помогао тадашњи председник општине Јован Сарић. Било је то крајем 19. века, а из 1901. године сачуван је први регулациони план који је у основи предвиђао данашњи изглед града.
У то време на овом тргу се најчешће трговало, о чему сведочи и запис британског дипломате Буркијеа од 3. јула 1889. године да се „у Краљеву улице у потпуној правилности радијално пружају од простране пијаце у центру која има облик правилног круга. Около су, а и по читавом граду засађене акације, магнолије и борови“. Главна варошка улица тада је називана „првим сокаком“. После су и остали грађени према правилу правих улица, па кружи легенда да су у свету по томе познати само Токио и Краљево.
После Првог светског рата трг и „први сокак“ је улепшан подизањем споменика изгинулим ратницима, импозантном фигуром српског војника. Међутим, у годинама које су „појели скакавци“ и овај војник је био „прогањан“ и „затваран“ у краљевачко гробље. Ипак, новембра 1982. године споменик је враћен на првобитно место, усред Краљева, где се и данас налази.
Данас на подручју града Краљева живи око 122.000 становника и више од 20.000 избеглих и расељених лица. Радно је активно њих 55.007, а посао има око 33.000. Радно место тражи око 14.000, па ће се у говору који нам је најавио градоначелник Томислав Илић он, између осталог запитати – јесмо ли и колико достојни краљевског имена
Признања и двојици „Политикиних“ новинара
Поводом Дана Краљева, председник градске скупштине и градоначелник уручиће појединцима и организацијама заслужна признања. Према одлуци локалне скупштине, Октобарска награда за 2014. годину биће уручена Драгану Пешићу, ликовном уметнику за стваралаштво. Диплому заслужног грађанина добиће новинар „Политике“ у пензији Борко Гвозденовић, за допринос српском новинарству и помоћ родном крају, затим Михаило Вуковић, кошаркашки тренер за врхунске резултате у спорту, проф. Др Зоран Петровић, за научна достигнућа у области машинства.
Дипломе заслужних предузећа и организација биће уручена грађевинској фирми „Николић“, предузећу „Аеро ист Јуроп“, Дому ученика средњих школа и Градском одбору Црвеног крста. Градоначелник ће доделити звање почасног грађанина генералу Маринку Павловићу, команданту Друге бригаде копнене војске, а захвалнице Радоју Главчићу, за допринос комуналном развоју града, бившем дописнику „Политике“ из Краљева Воји Благојевићу, Момиру Бакрачевићу за ширење угледа града, Снежани Томић, за племенитост и хуманост и овдашњем Фонду дијаспоре за матицу.