Dr Marko Lopušina
MEDIJI U RASEJANJU – ČVRSTA SPONA SA MATICOM
- Danas u dijaspori imamo preko 200 medija u 50 zemalja na planeti Zemlji. To je najviše srpskih medija u tuđini ikada u istoriji našeg naroda. Oni imaju čvrstu vezu sa otadžbinom. Šire patriotizam i jačaju nacionalni identitet.
“Štajerske novice” časopis Srba iz slovenačke i austrijske Štajerske
Na panelu “Spona” o medijima u rasejanju, koji su organizovali udruženje “Most” i udruženje “Koreni”, ekspert za srpsko rasejanje dr Marko Lopušina je predstavio svoju malu studiju o značaju tih medija za maticu Srbiju i sve Srbe sveta.
- Još 1813. godine u Beču su pokrenute prve Novine serpske. Danas bečki Srbi planiraju da nastave izdavanje ove prve srpske novine. U Pitsburgu je 1901. pokrenut Amerikanski Srbobran.
Radio Čikago i list Srpsko Ogledalo proslavili su nedavno četvrt veka postojanja. To sve govori dve stvari, da su srpski mediji nastali i razvijaju se u srpskom rasejanju, a drugo da su naši mediji u tuđini žilavi i jako živi.
- Bilo ih je 2010. godine oko 90 u 25 država sveta. Danas ih je preko 200 u 50 zemalja na planeti Zemlji. To je najviše srpskih medija u tuđini ikada u istoriji našeg naroda. Imamo ih tako brojne zato što Srbi u rasejanju jako žele da budu u stalnoj vezi sa maticom Srbijom.
Od 1966. godine iseljeni radnici u Evropi su se tri decenije bavili fudbalom. Potom su se 20 godina bavili folklorom. Nove generacije iseljenih se bave filmom, televizijom i drugim medijima. Imamo danas srpsku televiziju u Minhenu, Beču, Čikagu, Sidneju, Filadelfiji i drugim metropolama.
- Imamo stotinak listova naših organizacija (“Naša reč” u Rumuniji, “Sloboda” u Čikagu”), crkvenih novina i časopisa parohija i eparhija i sajtova klubova, udruženja, društava, saveza. Sajt Srba u Mariboru “Štajerske novice” posećuje 23 miliona ljudi. Imamo na desetine Fejsbuk stranica Srba u Berlinu, Parizu, Stokholmu, Londonu, Torontu.
- Veze iseljenih Srba preko njihovih medija sa maticom Srbijom nikada nisu bile čvršće nego sada. Mediji u rasejanju su postali jako uticajni i važni za razvoj patriotizma u tuđini i za očuvanje nacionalnog identiteta.
- Evo jednog svežeg primera:
Teslina naučna fodnacija iz Filadelfije, ima Tesla televiziju, koju koristi za razvoj i očuvanje srpskog nacionalnog idenititeta. Ona realizuje u saradnji sa maticom Srbijom, projekat TESLIN NAROD o svim Srbima sveta. Radi se dokumentarni film i knjiga o slozi i jedinstvu srpskog naroda u otadžbinskim zemljama i na svim svetskim meridijanima. O tome za Tesla tv govore ugledni Srbi iz matice i rasejanja.
– Glavna teza ovog medijskog tv filma je da: Spona našeg naroda trebalo bi da bude jedinstveni Srpski nacionalni program, koji će biti predstavljen u filmu, čija premijera se očekuje 10. jula 2022. godine na proslavi rođendana srpskog genija u SAD i u Srbiji.
– Može se srpskim medijima u dijaspori zameriti da nisu dovoljno profesionalni, da muče muku sa finansiranjem, da podležu čarima industrije zabave i senzacionalizma, da nedovoljno istražuju glavne probeleme srpske nacije, da nekad rade protiv sebe, odnosno napadaju SPC i njene vladike (u Njujorku), ali je to sporadično s obzirom da su ti mediji u suštini IZVOR istine o Srbiji i srpskom narodu u tuđim zemljama. Oni su često akteri velikih srpskih manifestacija, kao što su Dani srpske kulture u zemljama EU ili Festivali srpskog filma u Americi.
– Kako se zbog preterane komercijalizacije poslednjih godina u većini srpskih medija u matici sve slabije piše o srpskoj dijaspori, to je značaj srpskih medija u rasejanju još veći. I potreba za njima u dijaspori je sve veća. Nedavno je, na primer, ugašen portal NAŠI U SVETU, ali je odmah iznikao drugi portal RASEJANJE, koji se isključivo bavi ličnostima i događajima u srpskoj dijaspori.
– Mi treba da znamo da nema potpune istorije srpskog naroda bez života zagraničnih Srba. Naša kultura i pismenost su začeti u emigraciji. SPC veliki deo svoje istorije ima u inostranstvu, gde se danas nalazi većina od 40 eparhija SPC. I naša Crkva je postala zagranična, crkva srpske dijaspore.
– U dijaspori se danas nalazi DRUGA SRBIJA, zemlja iseljenika, koja ima srpsku pamet i kapital, procenjen na 60 milijardi dolara.
– Srbija kao matica se trudi da vrati svoj iseljeni narod kući. U tom procesu uloga srpskih medija u rasejanju je veoma važna. Oni šire svest o potrebi da matica Srbija bude zdrava i napredna zemlja svih Srba sveta. Ti mediji su most i spona srpskog naroda na planeti Zemlji. A ima nas 11 miliona u 159 država sveta.
– Država Srbija i posebno Ministarstvo spoljnih poslova prepoznali su značaj naših medija u rasejanu za razvoj srpskog nacionalnog bića i naše matice. Sa njima Uprava za dijasporu i Srbe u rgeionu, a na primer, i RTS i radio Beograd, odžavaju stalne veze i sarađuju na zajedničkim projektima. RTS upravo slavi 30 godina svog Satelitskog programa za dijasporu.
Nadam se da će i Sporazum o saradnji koji potpisuju danas udruženje “Koreni” i udruženje “Most”, biti nova spona matice i dijaspore.