На данашњи дан 29. новембра 1922. године, рођен је Душко Радовић

  На данашњи дан пре 99 година, 29. новембра 1922. године, рођен је Душко Радовић, српски књижевник, писац, песник, афористичар, новинар, уредник дечјих емисија на радију и телевизији, дечјих часописа и ТВ серија. Рођен је у Нишу, а умро је 16. августа 1984. године у Београду. Породица Радовић потиче из Чачака, где је била вискоко цењена као честита, просвећена и врло образована. Отац Угљеша је по професији био железничар, а деда је био прота у Чачку, тако да је Душко од најранијег детињства повремено проводио дане у Чачку код деде. Мајка Софија је била домаћица пореклом из Ниша, из породице Стефановић. 

      1928. године породица се сели из Ниша за Суботицу где Душко завршава основну школу и 6 разреда гимназије. Школовање је наставио у Београду студирајући филозофију. По завршетку рата постао је извођач књижевних радова и писао је: скечеве, афоризме, најаве, одјаве, хумореске, песме, приче, сценарије за игране и документарне филмове. Радио је у листовима: “Змај”, “Пионир”, “Кекец”, био је главни уредник “Пионирских новина”, уредник 

Програма за децу Радио-Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник једног од најбољих листова за децу у Европи, “Полетарац”, новинар “Борбе” и од 1975.-1983. године уредник Студија Б. Широким народним масама је познат по емисији “Београде, добро јутро” у којој је од 1976.-1983. године публику забављао афоризмима који су објављени у три књиге и продати у 300.000 примерака. Написао је велики број књига од којих су неке преведене на енглески, руски, немачки и друге светске језике.

      Његова најпознатија дела су: радио игра “Капетан Џон Пиплфокс” (1953.), песме “Поштована децо” (1954.), песме “Смешне речи” (1961.), песме и приче “Причам ти причу” и “Тужибаба и још 9 једначинки” (1963.), телевизијска серија “На слово, на слово” (1963.-1965.), поема “Че, трагедија која траје” (1969.), песме “Вукова азбука” (1971.), песме “Зоолошки врт Београд” (1972.), афоризми “Београде, добро јутро 1” (1977.), “Београде, добро јутро 2” (1981.), “Београде, добро јутро 3” (1984.), поезија и проза за децу у четири књиге: “Понедељак”, “Уторак”, “Среда” и “Четвртак” (1983.). Дечји хор “Колибри” у свом репертоару често изводи песме Душка Радовића као што су “Мрак”, “Плави зец”, “Страшан лав”, “Шта је на крају”, “Песма о млеку”, “Татин музичар”, “Све што расте хтело би да расте”.

      Добитник је многих престижних признања као што су Невен и Младо покољење, Награде змајевих дечјих играра, Награде стеријиног позорја, Седмојулске награде и диплому Ханс Кристијан Андерсен за дечју књижевност. Постхумно је добио БИГЗ-ову награду. Мало позориште “Душко Радовић” у Београду носи његово име. Душко Радовић преминуо је у Београду 16. августа 1984. године.

Најпознатији афоризми Душка Радовића су:


– Лопта је као удавача. Не мувај се око ње ако немаш озбиљне намере. Ако не мислиш да је узмеш.
– Ако решите све проблеме своје деце, они неће имати других проблема сем вас.
– Тешко је бити дете и бити добар.
– Кад неко нема шта да каже о томе шта јесте, најчешће говори о томе шта није: није блесав, није сисао весла, није мачији кашаљ, није наиван, није чувао овце…
– Лоше књиге могао би писати свако. Међутим, писци су само они који их пишу.
– Жене које су се добро удале, јутрос иду колима на посао. Возе их мужеви који су се лоше оженили.
– Волите се када нисте заједно. То је права љубав. Ко уме да воли само кад је заједно, тај не прави питање с’ ким је.
– Ако већ тучете децу, туците их без разлога, јер су сви други разлози глупљи.
– Јуче је један родитељ завапио на родитељском састанку: Дајте ми добро дете, па ћете видети какав сам ја отац!

      Удружење Чачана у Београду са поносом се сећа Душка Радовића као човека чија породица потиче из нашег родног града, а који је много подарио култури, уметности и дечјем стваралаштву наше земље.