Колумна
Московски Патријарх и целе Русије Кирил (фото: Раде Бакрачевић)
СРБИ У РУСИЈИ ИЗГУБЉЕНИ НАРОД
Др Марко Лопушина
Допунске школе српског језика, које ће похађати српска деца која живе у Русији, почињу са радом у три руска града: Москви, Санкт Петербургу и Сочију. Тим је оживела идеја Арно Гујона, директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, који је реализацију овог пројекта договорио са делегацијом Министарства спољних послова Русије.
Српска група “Извор” из Москве
Неће то бити велике школе са бројним ученицима, јер Русија поседењих година има све мање Срба. У Руској Федерација која има 144 милиона становника Срби представљају малу етничку групу са званично 20.000 наших људи, који имају дозволу боравка и дозволу за рад. Током грађевуинске сезоне, међутим, у Русију дође до 70.000 Срба на привремени рад. Углавном су то грађевински стручњаци и радници.
Историјски подаци говоре да је у 18. веку, када је велики број наших људи пристигао на просторе Руске Империје, овде боравило чак 100.000 Срба. Временом се њихов број смањивао, јер су многи умирали, одлазили даље у друге земље, неки се враћали у своју српску отаџбину, а неки су постајали Руси.
Због недостатка Срба генерал Јован Хорват је изгубио српске државе Нова Сербија и Славеносербија у руском цасртву, јер у ово насеље- државу није успео да доведе 16.000 становника. Дуго деценија потом број Срба у Русији уопште није био познат. У време револуција и ратова државна статистика није бројала странце.
За комунистички СССР странци су били непожељни, па чак и наши емигранти проруске политичке оријентације, који су се доселили после кризе у односима Москве и Београда1948. године.
Када су се председници Никита Хрушчов и Јосип Броз помирили, а југословенско-совјетски односи стабилизовани, у СССР су прво кренули представници наших великих државних предузећа. Осамдесетих је, према службеним подацима било око 90.000 југословенских привредника и радника. Амбасада Југославије је годишње издавала 12.000 пословних виза нашим људима за одлазак у СССР. Срба је у СССР-у тада било од Москве преко Урала до Владивостока.
Распад Совјетског Савеза 1991. који је изазвао одвајање великог броја његових република и свођење земље на Руску Федерацију имало је за последицу смањење броја наших људи у новој држави. Већину новодосељених Срба су почетком деведесетих чинили руководиоци, стручњаци и радници српских грађевинских предузећа и трговинских фирми..
Почетком 21. века у Руској Федерацији живи и ради најмање 55.000 Срба. То су пословни људи и спортисти гастарбајтери. Већина њих живела је у Москви, а много мање у Петрограду, Краснодару, Јекатеринбургу и Сочију.
Срби се овде врло брзо асимилују, стекну руске пријатеље и нову „родину”. То је друго велико српско отечество, за разлику од оног првог које је настајало пре пет векова на тлу велике Русије. Њега чине Срби из пет сеоба и пет генерација.
Српски народ је у великој Русији вековима остављао дубок траг свог постојања. Руски цар Иван Грозни је био по мајци Србин. Признао је Српску православну цркву и отворио њено Подворје у Москви. Сава Владиславић је био царски гроф. Чланови династија Карађорђевић и Петровић су постали рођаци династије Романов.
У новије време Руску Федерацију грађевинар Мирко Латиновић је са успехом градио Руску националну банку и хотеле широм федерације. На Московском универзитету најбољи страни студенти су Срби.
Пандемија корона вируса и економска криза изазвана санкцијама Запада према Русији омели су развој грађевинског тржишта и последњих три године Срби нестају са пословне карте федерације. Број наших предузећа и радника нагло опада, Њихово место на тржишту рада и послове заузимају Турци.
Срби су заборављени народ данас у Русији, јер је напуштају због недостатка послова и лоше егзистенције.
Због тога ми је у Амбасади Србије у Москви, преклане речено да „не постоји тачна евиденција наших људи који живе и раде у Руској Федерацији“. Постоји само процена да је реч о 20.000 стално настањених Срба у Русији.
Наше Допунске школе српског језика у Москви, Санкт Петербургу и Сочију, ојачаће везаност српских породица са ђацима за Руску Федерацију. И вероватно зауставити српско исељавање, а са друге стране уздићи статус руских Срба у овој држави.