Vlastimir Vujić iz Budimpešte – ekskluzivno za Štajerske novice
Zašto krajnje desničarski Super tim Viktora Orbana još od marta nije uspeo da formira treću po jačini frakciju u Evropskom parlamentu
Akademik: Vlastimir Vujić
Budimpešta: 25. decembar – Desno-konzervativni Fides premijera Mađarske Viktora Orbana u političkoj areni Evropske unije nosi „cipele“ slične onima koje je obukla mađarska opozicija upravo protiv Orbana na domaćoj političkoj sceni (sic!). „Narandžasti“ u Briselu, naime, pripremaju savez sa krajnje desničarskim, populističko-evroskeptičnim partijama vrlo konfuzne ideološke osnove sa kojima – ne samo što postoje jazovi u stavovima – već su vrlo evidentne razlike i u konceptu političke borbe!? Mađarska vladajuća partija politički je prinuđena da „grozničavo“ traži nove saveznike u EU, jer u ovom trenutku nema nijednu jedinu mogućnost za realizaciju svojih interesa u Briselu!
Lideri desničara sa Apenina – Đorđa Meloni (Braća Italije) i Mateo Salvini
Podsetimo, Orbanova stranka – Fides (zbog kršenja vladavine prava u Mađarskoj) – u martu ove, 2021. godine, pod pretnjom izbacivanja iz najveće stranačke porodice u Briselu – Evropske narodne partije – svojevoljno je istupila iz ove najuticajnije unijske grupacije… Uprkos pompeznim bidimpeštanskim najavama da će u glavnom gradu EU – Fides i Orban – vrlo brzo formirati novu, krajnje desničarsku, populističku Super grupu (treću, ili čak drugu po jačini!), to se (ni posle devet meseci), osim čvrstih pregovora (u Budimpešti u aprilu, Rimu u junu, Pragu u septembru i Varšavi u decembru) – nije dogodilo?
Viktor Orban i Mari Le Pen na decembarskom Samitu desničara u Varšavi
Postoji nekoliko razloga zbog čega se to nije desilo, ali prvo vredi razumeti: Zašto i kome bi koristila velika ekstremno desničarska grupa u Evropskom parlamentu?… U uvodu napomenimo da Evropskim parlamentom već decenijama vladaju dve velike partijske porodice – Konzervativna narodna partija Evrope i leve Socijademokrate. Oni su uoči izbora za EP 2019. godine imali stabilnu većinu, bili ključni igrači u Parlamentu i sami donosili najvažnije odluke! Ali, u drugoj polovini 2019. mnogo toga se promenilo. Viktor Orban je spektakularno iščekivao „napredovanje“ krajnje desnih evroskeptičnih partija (što nije bilo nedostižno), jer su od izbegličke krize 2015. populisti bili u konstantnom usponu – pri čemu su mađarski premijer i njegov nacionalistički Fides zauzimali čelnu ideološku poziciju!… Ali istorijski prevrat Evrope – nije se dogodio!? Desilo se suprotno! Dve do tada najjače partijske familije izgubile su parlamentarnu većinu, neke su ojačali populisti, ali – ni približno koliko Liberali i Zeleni (kojima su birači poverili da u narednih pet godina bez njih ne može da se kreira novi pravac EU)… Ipak, prava promena bila je u tome što su desnica i levica u EP sada bili primorani da kontinuirano rade sa liberalnom, ponovo formiranom frakcijom Obnove Evrope i sve čvrščim Zelenima…
Novina je što je nakon izbora 2019. u Evropskom parlamentu ostala samo jedna grupa krajnje levice! Uz to, Evropski konzervativci i reformisti (EKR), uprkos što su u njoj političari iz poljske vladajuće partije Pravo i pravda (koji čine preko 40 odsto grupe) – nikada nisu bili krajnja desnica. Pre Bregzita, članovi ove grupacije bili su i britanski torijevci, koji su (više) tradicionalna konzervatina stranka nego eksplicitno krajnje desničarska partija. Situacija kod frakcije Identitet i Demokratija (ID) u kojoj dominiraju Francuska i Italija (delegacija svake zemlje čini otprilike trećinu) dijametralno je suprotna (ova grupa u svom sastavu ima italijansku Ligu, francuski Nacionalni savez i Alternativu za Nemačku-AfD) i smatra se krajnjom desnicom u evropskoj politici!
Fides mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je sebe u početku definisao kao konzervativnu stranku desnog centra, vremenom se pomerio na krajnju desnicu, a njegove političke teme i međunarodna percepcija potpuno su ga integrisale u ovaj krug! Mađarska vladajuća stranka spektakularno želi da uđe u frakciju evropske krajnje desnice, a da ne bude u savezu sa nemačkim AfD? Ako bi Orban to uradio izgubio bi (preostalu) naklonost nemačke desnice. Zato nije slučajno što u vezi formiranja nove (radikalne) desne frakcije u EP, iz Fidesovog štaba poručuju da „oni mogu da sarađuju samo sa demokratskim strankama“. Ako bi se u Briselu ponovo formirala frakcija Identitet i Demokratija (ID) – AfD bi biopotpuno isti kao Fides (s tim što je Alternativa za Nemačku bila i u prethodnom članstvu te grupacije).
Nasuprot njima, Evropski konzervativci i reformisti (EKR) suočavaju se sa još većim unutrašnjim tenzijama. I ako u EP imaju veliki uticaj (jedan njihov član predsedava komitetom i njegovi poslanici pozivaju se da sastavljaju nacrte izveštaja), za razliku od ID koji je u Briselu više izolovan od strane lidera parlamenta koji ne žele da se njeni ekstremni stavovi filtriraju u zakone i izveštaje – Rusija se nadvila nad internim prepirkama!? Poljski PiS je jastrebski okrenut prema Rusiji, redovno preklinje EU da se agresivnije suprotstavi revanšističkoj Moskvi, dok je s druge strane Marin Le Pen vrlo susretljiva prema Rusiji (pozvala je na toplije odnose sa Moskvom i javno zatražila ukidanje sankcija uvedenih toj zemlji nakon što je pripojila Krim). Orban u Mađarskoj takođe podržava prisne veze sa Rusijom, a Salvini (koji je na domaćoj sceni optužio svog rivala sa desne strane, stranku Braća Italije, da radi protiv parlamentarne grupe kako bi sačuvala svoj status unutar Evropskih konzervativaca i reformista) u Italiji se suočava sa optužbama da se Liga udvarala ruskom finansiranju tokom evropskih izbora…!
Iz centrale Orbanove stranke Fides, koja je blisko povezana sa PiS-om, tvrde da poljska partija još uvek okleva da bude u (budućoj) istoj koalicionoj grupi sa nekim od drugih potencijalnih članova. Ako bi se EKR i ID (sa Fidesom) spojili u jednu frakciju bili bi druga sila po jačini u EP (sa preko 160 parlamentaraca), bez Fidesovih poslanika – treća, a ako bi Orbanova stranka (koja je u ovom trenutku u „bestežinskom“ stanju, jer nije član nijedne grupacije) stvorila novu grupu u Evropskom parlamentu (sa po nekoliko stranka iz EKR i ID plus španskim Voksom, Danskom narodnom partijom, strankom Pravi Finci, partijom Grčko rešenje i Slobodarskom partijom Austrije-FPO) po procenama analitičara bila bi četvrta po jačini u EP!
Mnogo je političkih kalkulacija, ali i pesimizma analitičara koji tvrde da ove grupe, prevashodno na ljudskom nivou – nisu spremne za veliku koaliciju. Najveća smetnja je „nered“ između Francuza i Poljaka. Zašto bi se onda ta dva štaba i spajala. Ko bi ih vodio…?
Ima, međutim, i mišljenja da je takav savez – vrlo realan! Tu se ne bi radilo o „dugoročnom, strateškom savezu“, već o „takičkoj saradnji“ desničarskih populističkih partija. Oni će zajedno raditi na ograničavanju moći Evropske unije, a posebno Evropske komisije. Oni odbijaju političku zajednicu u korist ekonomske unije, sledeći moto da se EU ne meša u unutrašnju politiku članica.