Foto: Rade Bakračević – Štajerske novice
PRODUKTNA BERZA NOVI SAD OBELEŽILA 100 GODINA POSLOVANJA
Ostvaren rekordan promet
U 2021. godini ostvaren je promet od 196.240 tona robe u vrednosti od 7,1 milijardi dinara. To je bio rekord za poslednje dve decenije. Na Berzi je lane bilo zaključeno ukupno 1.060 ugovora, a Berza je dobila i 107 novih članova.
Tokom 2021. godine, ostvareni su značajni rezultati u radu Produktne berze u Novom Sadu, a u trgovanju su dostignuti rekordni nivoi. U odnosu na proteklih 20 godina, ostvaren je najveći promet od ukupno 196.240 tona robe, ukupne finansijske vrednosti 7.11 milijardi dinara. Najviše se trgovalo u aprilu 2021. godine kada je prometovano oko 25.600 tona robe. U odnosu na prethodnu, 2020. godinu količinski promet je uvećan za 75,1 odsto, a finansijski za 161,1 odsto. U trgovanju najviše su bili zastupljeni kukuruz (47,4 odsto), pšenica (30,8 odsto) i soja (11,7 odsto). Cene ovih kultura, dostigle su rekordno visoke nivoe u robno-berzanskom trgovanju tokom 2021. godine. Ukupno je zaključeno 1.060 ugovora, što je najveći broj ugovora u proteklih 10 godina, a za 80,9 odsto više nego prethodne, 2020. godine. U odnosu na 2020. godinu, Produktnoj berzi se pridružilo još 107 novih članova, te je broj članova povećan za 52,7 odsto.Tokom godine, rastao je i broj izdatih potvrda ocen, što je bilo 14,4 odsto više u odnosu na raniju godinu. Inače tokom 2021. godine Berza je obeležila i 100 godina berzanskog poslovanja na ovim prostorima.
Tradicionalno, najveći promet na Berzi i u toku 2021. godine ostvario je kukuruz sa ukupnim godišnjim prometom od 92.947 tona. Kukuruzom se najviše trgovalo tokom drugog kvartala, kada je prometovana količina dostigla 30.410 tona robe. Na mesečnom nivou, sa ukupnih 14.388 tona, u oktobru je 59 odsto trgovanja činila ova kultura. Najniža cena kukuruza od 20,00 dinara po kilogramu zabeležena je na samom početku godine, u januaru 2021. godine, dok je svoj cenovni maksimum ova žitarica ostvarila u oktobru, sa cenom od 27,50 dinara po kilogramu.
Tokom 2021. godine, ukupno je prometovano 60.375 tona pšenice. Pšenicom se najviše trgovalo u četvrtom kvartalu, kada je prometovano preko 24.500 tona robe, od čega je najviše prometovano u novembru, sa ukupnih 14.500 tona. U ovom periodu dostignuta je i najviša cena ove žitarice roda 2021. od 33,00 dinara po kilogamu, dok je najniža zabeležena u julu, kada je trgovana po 20,00 dinara po kilogamu. Statistički, cena je tokom godine porasla za 40,9 odsto.
Interes Kine za soju
Iz godine u godinu, obim trgovanja sojom na Produktnoj berzi se povećava, te je u odnosu na prethodnu 2020. godinu prometovano za 49,9 odsto više robe. Od početka godine, soja je imala uzlazni cenovni trend, da bi u maju dostigla istorijski cenovni maksimum od 85,50 dinara po kilogramu. Interesantno je napomenuti da nije bilo terminskih ugovara za rod 2021. godine. Usled vremenskih prilika, koje nisu bile najpovoljnije za ovu uljaricu, prinosi novog roda su bili slabiji, pogotovo u Sremu i Južnoj Bačkoj. Pored vremenskih prilika u našoj zemlji, na cenovna kretanja imala su veliki uticaj i dešavanja na međunarodnom tržištu. Tokom 2021.godine, bila je izražena velika tražnja Kine za sojom, a kupljene su velike količine američke soje. S druge strane, kretanje cene na globalnom nivou određivale su i vremenske prilike na američkom kontinentu.
Značaan promet na Berzi u Novom Sadu ostvaruje se i sa ječmom. Tako je 2021. godine, cena ječma započela na nivou od 20,50 dinara po kilogramu. U februaru je trgovanje ovom žitaricom izostalo, a u martu 2021. godine je ječmom trgovano od 20,80 do 22,90 dinara po kilogramu. Manje aktivno tržište je bilo u aprilu i maju, te je u maju ječam prometovan po jedinstvenoj ceni od 23,50 dinara po kilogramu. Najviše se trgovalo tokom juna 2021, godine, kada je prometovano 1.149 tona. Krajem juna zabeleženo je prvo trgovanje ječmom novog roda po ceni od 19,60 dinara po kilogramu, a cena ovog roda je rasla i do 20,30 dinara po kilogamu. Najnižu cenu, ječam je zabeležio u julu, kada je koštao svega 19,45 dinara po kilogramu. Nakon toga, primetan je bio uzlazni trend do kraja 2021. godine. Tako je u novembru zabeležena najviša cena ječma u robno-berzanskom trgovanju od 28,50 dinara po kilogramu. U decembru 2021. godine je bio primetan blagi pad cene, te je godina završena sa nivoom od 28,20 dinara po kilogamu.
Rast cena suncokreta
U 2021. godini, suncokretom se preko Produktne berze trgovalo u količini od 8.434 tone, što predstavlja 4,3 odsto ukupnog prometa. U martu 2021. godine je zaključen prvi terminski ugovor za isporuku u septembru po ceni od 47,00 dinara po kilogramu što je bila cena od oko 400 evra po toni. Trgovanje terminskim ugovorima nastavljeno je sve do sredine aprila, kada je zaključena najviša cena od 48,79 dinara po kilogramu ili oko 415,00 evra po toni. Krajem avgusta zaključeni su prvi ugovori na spot tržištu, u cenovnom rasponu od 55,26 do 55,60 dinara po kilogamu (470,00 do 473,00 evra po toni). Nastavljen je rast cene i u narednom mesecu, kada se najviše trgovalo ovom uljaricom. Tokom septembra, prometovano je ukupno oko 3.960 tona robe, u cenovnom rasponu od 55,61 do 59,50 dinara po kilogamu (473,00 do 506,00 evra po toni). U oktobru 2021. godine postignuta je najviša cena u trgovanju u 2021. godini, od 59,70 dinara po kilogramu ili 508 evra po toni.
Za đubriva zaključena 42 ugovora
Đubrivima se najviše trgovalo u drugoj polovini 2021. godine. Zaključeno je 42 ugovora, sa ukupnom količinom od 1.863 tone. UREA je đubrivo kojim se najviše trgovalo u 2021. godini preko Produktne berze. Trgovina početkom godine se odvijala na nivou od 34,20 dinara po kilogramu (291,00 evra po toni), dok je u oktobru već zabeležen rast na 71,35 dinara po kilogramu (607,00 evra po toni). Poslednji zaključen ugovor u 2021. godini za ovo đubrivo bio je po ceni do 106,39 dinara ili 905 evra po jednoj toni. Ukoliko se uporedi prvi i poslednji zaključen ugovor u posmatranoj godini, primetan je rast od 211,08 vrednosti. UREA je najviše trgovana u poslednjem kvartalu, a tokom godine ukupno je prometovano 1.388 tona. AN-om se nije mnogo trgovalo preko Berze tokom ove godine, što potvrđuje ukupno prometovanih 150 tona. Prvo trgovanje zabeleženo je u februaru kada je cena ovog đubriva iznosila 28,30 dinara po kilogamu ili 240,00 evra po toni. Sledeći ugovori zaključeni su tek u decembru po ceni od 78,78 dinara po kilogamu što je bilo 670,00 evra po toni što je u odnosu na februar 2021. Godine rast od 178,4 odsto. Mineralnim đubrivom NPK trgovalo se tokom aprila i oktobra, a prometovano je svega 325 tona. Prvi ugovor je zaključen po 35,75 dinara po kilogamu ili 304,00 evra po toni, dok je u oktobru cena iznosila 71,35 dinara po kilogramu ili 607,00 evra po toni.
Jubilej Berze, 100 postojanja!
Još uvek pod utiskom jubileja koji je Berza obeležila u decembru 2021. godine, povodom 100 godina postojanja robne berze u Srbiji, navodi me da ovo izalganje započnem od kraja 2021.godine, navodi Janjić. Izuzetno smo ponosni na ovaj jubilej i ukoliko se osvrnemo kroz period od 100 godina, možemo samo da zamislimo koliko je trgovaca prodavalo i kupovalo robu preko Berze i koliko je zapravo zaposlenih doprinelo nesmetanom funkcionisanju berzanskog sistema i očuvanju tradicije.Namerno se osvrćem na ljude, a ne na sistem, tehnologiju ili neki drugi element, jer su ljudi ono što u svojoj biti čini trgovinu, a naročito trgovinu poljoprivrednim proizvodima, kaže Miloš Janjić, direktor Produktne berze u Novom Sadu.
,,Ako se osvrnemo na poslovanje tokom 2021. godine, možemo reći da je bilo u skladu sa jubilejom. Planove zacrtane pre pet godina uspešno sprovodimo i na putu smo realizacije osnovnog cilja, a to je širenje Berze na region. Količinski obim prometa je iznosio preko 196.000 tona, a finansijski preko sedam milijardi dinara. Ako ove cifre uporedimo sa rezultatima iz 2015. godine, vidimo da smo učetvorostručili količinski obim prometa. Na ono što smo takođe izuzetno ponosni je da smo u istom periodu gotovo 2,7 puta uvećali broj članova Berze! Što se tiče samog tržišta, 2021. godina će biti upamćena po izuzetnom skoku cena svih poljoprivrednih proizvoda u odnosu na prethodnu godinu. Poremećaj potražnje, rast cena energenata, špekulacije – samo su neki od razloga koji su globalno robno tržište podgrejali do mere usijanja. Interno, Berza je izvršila jednu od najvećih promena ka konačnom usklađivanju sa Zakonom o robnim berzama’’, navodi Miloš Janjić. On kaže da je značajno što je pušten u rad novi softver za trgovanje, koji je povećao brzinu i transparentnost samog procesa trgovanja. Omogućili smo klijentima da u realnom vremenu imaju mogućnost kotiranja naloga i praćenja kompletnog procesa trgovanja. Protekla godina je bila uspešna. Za postizanje krajnjeg cilja će biti uloženo još dosta energije, ali smo sigurni da će u narednom periodu Produktna berza realizovati sve planove i načiniti najveći iskorak svojim pozicioniranjem kao regionalna berza.
Za proteklu 2021. godinu možemo reći da je bila i više nego uspešna za novosadsku Produktnu berzu i njeno poslovanje, navodi on. Veliki ciljevi koje smo postavili ispred sebe u 2021. godini su ispunjeni, a čak i prevaziđeni. Ono po čemu ćemo najviše pamtiti ovu godinu jeste pokretanje nove platforme za trgovanje e-NSCOMEX, u koju je uloženo mnogo truda našeg tima kako bi ugledala svetlost dana. Potrudili smo se da nova platforma bude u skladu sa najvišim trgovinskim berzanskim standardima. Naši klijenti, odnosno članovi Berze sada imaju mogućnost elektronskog trgovanja žitaricama i uljaricama preko Produktne berze. Jedan od trenutnih strateških ciljeva koji sa entuzijazmom ispunjavamo jeste uspostavljanje saradnje sa stranim robnim berzama, sa vizijom otvaranja novih tržišta van Republike Srbije, odnosno kreiranjem jedne snažne regionalne Takođe, pored tradicionalnih roba poput žitarica i uljarica, Produktna berza danas ima jedinstven potencijal da postane berza roba i usluga koje do sada nisu listirane, a uvideli smo da postoji potreba za organizovanjem i uređenjem tržišta novih vrsta roba, ističe Miloš Janjić.
Protekle godine je obeležena stogodišnjica osnivanja prve robne berze. Ovo pokazuje koliki je značaj i potreba postojanje ovakve institucije. Osnovni razlog osnivanja prve srpske robne berze, bio je utvrđivanje regularnih tržišnih cena, a na osnovu zahteva poljoprivrednih proizvođača. Pored trgovanja i danas utvrđivanje regularnih cena je ostao jedan od ključnih faktora robne berze. Svojom pravnom regulativom je strogo definisano određivanje regularnih tržišnih cena. Na agencije koje i dalje pokušavaju da simuliraju rad robne berze objavljivanjem
Radoslav Pilja, direktor poslovnih operacija ističe da u 2022. godini očekuje nas nastavak usklađivanja pravne regulative sa Zakonom o robnim berzama i dobijanje dozvole za trgovanje u skladu sa Zakonom, kao i aktivnije učešće Komisije za hartije od vrednosti, kao regulatora, u uređenju tržišta. Kao jedan od najvećih izazova biće rad na uspostavljanju šireg odnosno regionalnog robno-berzanskog tržišta, a sve u cilju jačanja kapaciteta robne berze i sigurnosti naših članova. Težićemo da u godini koja je pred nama Produktna berza nastavi da jača svoje kapacitete kako bi poboljšala nivo uslug.
(B. Gulan)