Vlastimir Vujić, ekskluzivno za Štajerske novice
EU prvi put protiv jedne od svojih članica pokrenula tzv. Mehanizam za zaštitu vladavine prava
FINANSIJSKE SANKCIJE MAĐARSKOJ?
Pokretanje motivisano velikom zabrinutošću Evropske Komisije u vezi sa korišćenjem evropskog budžeta u Mađarskoj, povezanog s uslovima za dodelu javnih ugovora (tendera), nedovoljnoj kontroli i transparentnosti u korišćenju sredstava, kao i nedostacima u borbi protiv prevara i korupcije. – Orbanov novi „džoker“ protiv EU – veto Budimpešte na Šesti (najteži) paket sankcija Moskvi, koji uključuje embargo na uvoz ruske nafte
Brisel zvanično pokrenuo postupak protiv Mađarske – u skladu s mehanizmom vladavine prava
Evropska Unija prvi put je 26. aprila protiv jedne od svojih članica pokrenula tzv. Mehanizam za zaštitu vladavine prava! U pitanju je – Mađarska! Toj državi sada prete ozbiljne finansijske sankcije. Kako (i kada!) je sve počelo?
Komesarka EU za transparentnost i vrednosti Vera Jourova
Godinama je pitanje „svih pitanja“ u EU glasilo: Kako se nositi s vladama država-članica koje sistemski ruše osnovne demokratske vrednosti i potkopavaju načelo vladavine prava? Polemika i konradiktornosti oko te teme trajali su punu deceniju, da bi Brisel konačno dogovorio takozvani Mehanizam vladavine prava koji je trebao da stupi na snagu početkom prošle, 2021. godine!
Na pretnju EK za zaštitom vladavine prava u Mađarskoj, Budimpešta odgovorila pretnjom veta na Šesti paket sankcija Rusiji
Nakon što su Budimpešta i Varšava podnele tužbu protiv ovog instrumenta, trebalo je još godinu dana da Evropski sud pravde (ECJ) u februaru ove, 2022. godine – proglasi taj mehanizam kompatibilnim s pravom EU i time pravno valjanim! Sada se on prvi put koristi: protiv Mađarske, zemlje EU koja je zbog antidemokratske transformacije sa Viktorom Orbanom 2010. i bila povod za pokretanje čitave rasprave o vladavini prava.
I 26. aprila 2022. Zamenik šefa EK Margaritis Šinas u Briselu je saopštio da je Komisija Evropske Unije pokrenula postupak protiv Mađarske u skladu s mehanizmom vladavine prava. Glavni razlozi su brojne indicije za korupciju i nepravilnosti na javnim konkursima u toj zemlji (u koji je uključen i novac iz fondova EU!), kao i ugrožavanje nezavisnosti pravosuđa i slobode medija. Mađarska bi mogla da bude podvrgnuta vrlo strogim finansijskim sankcijama i – potencijalno bi mogla da izgubi stotine miliona evra subvencija EU! Budući da se radi o novcu koji je ekonomski vitalan za Mađarsku i svake godine čini do 4 odsto BDP-a, to bi moglo da bude sredstvo za zaustavljanje Orbanove vlade u procesu razgradnje načela vladavine prava u toj državi (tome se bar nadaju kritičari mađarskog premijera).
Komplikovana primena Mehanizma
Mađarska vlada ima tri meseca da odgovori na pismo Evropske Komisije. Ona pri tome s komisijom može da se dogovara i o konkretnim potezima i rokovima u kojima bi trebalo da se reše problemi.
Ako Komisija ne bude zadovoljna odgovorom Budimpešte – može da uvede finansijske sankcije! One bi, međutim, na snagu mogle da stupe najmanje za šest do devet meseci!? Problem je i što te sankcije kvalifikovanom većinom mora da potvrdi i Evropski Savet (telo šefova država i vlada EU). To znači da najmanje 15 od 27 država-članica, sa najmanje 65 odsto stanovništva EU – mora biti saglasno sa tom merom!
To je značajna, mada ne i nepremostiva prepreka… Slučaj sa postupkom u vezi sa Članom 7 Ugovora o EU je – drugačiji. Kod njega se državi-članici može oduzeti pravo glasa u Evropskoj Uniji – što faktički predstavlja isključenje iz članstva bez formalnog izbacivanja iz Unije! Tu odluku mogu da donesu samo jednoglasno sve ostale zemlje EU, a prilično je sigurno da bi u slučaju Mađarske barem Poljska bila protiv nje (i obrnuto). Zato je novi-stari predsednik Francuske, Emanuel Makron, 10. maja javno najavio formiranje Evropske političke zajednice (EPZ) u EU koja će upravo o pomenutim problemima odlučivati i čije odluke će biti punovažne prostom većinom!
Nova „igra“ Orbana protiv Brisela
U ovom, prvom slučaju, pomenuti Mehanizam može se koristiti samo ako su u neki od slučajeva kršenja vladavine prava – uključena sredstva EU! Bez toga uslova, Evropska Unija ne može da interveniše čak ni u ozbiljnim slučajevima korupcije?! Samo opšta pretnja nezavisnosti pravosuđa može biti razlog za pokretanje postupka uvođenja sankcija.
Zbog toga kritičari taj mehanizam vide pre svega kao instrument za borbu protiv korupcije, a manje kao neko efektno sredstvo protiv opštih kršenja vladavine prava.
Da je pomenuti (i hvaljeni!) Mehanizam za zaštitu primene vladavine prava vrlo brzo postao deo NOVE političke igr(ic)e Viktora Orbana (koju već dugi niz godina igra!) protiv EU(!) pokazao je i rusko-ukrajinski rat koji se u ovom trenutku vodi. MAĐARSKA VLADA JE NA BRISELSKU PRETNJU ZA ZAŠTITU VLADAVINE PRAVA ODGOVORILA SVOJOM PRETNJOM!…
ULOŽIĆE VETO NA ŠESTI (NAJTEŽI) PAKET SANKCIJA EU RUSIJI, KOJI UKLJUČUJE EMBARGO NA UVOZ RUSKE NAFTE U SADAŠNJEM OBLIKU!
Orban je „veto“ obrazložio da bi aktuelnim predlogom Evropske Komisije o zabrani uvoza ruske nafte predstavljao „atomsku bombu“ bačenu na mađarsku ekonomiju, dodajući da je Budimpešta spremna da pregovara ako vidi novi predlog koji bi zadovoljio interese Mađara!
Evropska Komisija 6. maja izmenila je predlog za embargo na rusku naftu kako bi se (umesto do 31. decembra 2022.) za Mađarsku, Slovačku, Češku i Bugarsku – produžio. Prema izmenjenom predlogu, Budimpešta i Bratislava će nastaviti da kupuju rusku naftu iz naftovoda do kraja 2024. godine, dok je za Prag rok do juna iste godine, pod uslovom da ranije ne dobija naftu naftovodom iz Južne Evrope.
„Godinu, do godinu i po dana, koliko smo od Brisela dobili za diverzifikaciju – nije dovoljno ni za šta! Da se ceo ovaj proces završi minimalno je potrebno pet godina, a on podrazumeva ogromne investicije u domaće rafinerije, naftovode i transport – kako bi mogao da se transformiše sadašnji mađarski sistem koji se oslanja oko 65 odsto na rusku naftu. Da li je pametno ulagati u tolike razmere za rezultat za četiri do pet godina, budući da se rat u Ukrajini dešava sada – zapitao se premijer Viktor Orban koji i dalje „čeka“ da vidi novi predlog Komisije, ali predlog koji u celosti uvažava mađarske interese!
I predsednici EK, Ursuli Fon der Lajen, koja je po ovom pitanju 9. maja posetila Budimpeštu i u Karmelićanskom manastiru u Budimu sa Viktorom Orbanom imala radni ručak – mađarski premijer ponovio je „odrečno“ – NE!
„Planirani Šesti paket sankcija Brisela Moskvi – uništio bio energetsku bezbednost Mađarske, jer bi bilo nemoguće nabaviti naftu potrebnu za rad mađarske privrede – bilo od kuda? Mi smo dvotrećinski zavisni od ruskih energenata i najdolučniji smo protivnik postepenog uvođenja embarga na naftu iz Rusije. Predsednica EK je ovim predlogom namerno ili nenamerno napala evropsko jedinstvo! Ni Mađarska, niti EU u celini nisu spemne da prihvate i primene mere sankcija koje jednu za drugom predlaže Evropska Komisija. Njihova primena zahteva enormna ulaganja u razvoj alternativne infrastrukture za snabdevanje i potpunu reorganizaciju rafinerija u Mađarskoj i istočnim zemljama. To su vremenski zahtevni postupci koji iziskuju od nas izdašna ulaganja. TIM POVODOM EVROPSKA UNIJA IMA ZA NAS ADEKVATNA FINANSIJSKA SREDSTVA SAMO NA PAPIRU! – ocenio je Orban nakon susreta sa Fon der Lajenovom.
U međuvremenu, iz Atine je u Brisel stigao nagoveštaj da predlog embarga u svim oblicima dodira s ruskom naftom ugrožava interese globalno moćnog lobija grčkih brodovlasnika (inače vlasnika najbrojnije LNG tankerske flotile na svetu)…. Takođe, zvanična Nikozija istakla je neslaganje s delom predloga o embargu koji zabranjuje računovodstvene usluge akterima ruskog petrobiznisa… I iz Zagreba je u glavni grad EU stigao predlog za izuzeće Hrvatske od zabrane na uvoz ruske nafte, zahvaljujući kojoj bi mogla i posle 2022. da za potrebe rada rafinerije u Rijeci uvozi derivat za proizvodnju dizela…