Pooštreni domaći monetarni uslovi

NARODNA BANKA SRBIJE

Nakon relativno visokog rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvom tromesečju od 4,4 odsto međugodišnje, prema oceni Republičkog zavoda za statistiku, sličan tempo rasta nastavlјen je i u drugom tromesečju (četiri odsto međugodišnje). Narodna banka Srbije i dalјe projektuje da će rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biti u rasponu 3,5–4,5 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od tri odsto. Istovremeno, stopa na kreditne olakšice iznosi četiri odsto,  a stopa na depozitne olakšice dva odsto, tako da je čitav koridor kamatnih stopa povećan za 25 baznih poena. Donoseći ovakvu odluku, Izvršni odbor obezbeđuje kontinuitet umerenog pooštravanja monetarnih uslova, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske, ne ugrožavajući pritom dalјi rast privredne aktivnosti. Narodna banka Srbije, od oktobra 2021. godine, postepeno, ali kontinuirano pooštrava domaće monetarne uslove, primenom različitih instrumenata, u zavisnosti od procenjenog karaktera inflatornih pritisaka. Pored podizanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih na domaće cene.

Izvršni odbor je procenio da je, u uslovima nastavlјenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije iznad očekivanja, potrebno nastaviti sa pooštravanjem domaćih monetarnih uslova. Time Narodna banka Srbije nastoji da ograniči sekundarne efekte na inflaciona očekivanja i obezbedi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji, kao i da se, do kraja perioda projekcije, vrati u granice dozvolјenog odstupanja od cilјa.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da se geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini kroz visoke cene energenata i hrane, kao i dalјe prisutne zastoje u globalnim lancima snabdevanja, odražavaju na dalјi rast globalne inflacije. U takvim okolnostima, veliki broj centralnih banaka revidira naviše projekcije inflacije uz ocenu da su i dalјe izraženiji rizici da bi inflacija mogla biti viša i postojanija od očekivane. Zbog toga su mnoge centralne banke, uklјučujući i najuticajnije – Sistem federalnih rezervi i Evropsku centralnu banku – proteklih meseci brže od očekivanog zaoštravale svoje monetarne politike. Navedeni faktori mogu uzrokovati da izgledi globalnog privrednog rasta budu nepovolјniji, utičući pritom i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i usmeravanje globalnih tokova kapitala od zemalјa u razvoju ka razvijenijim ekonomijama.

Nastavlјen rast cena energenata na svetskom tržištu i uvozne inflacije, uz efekte suše ne samo na domaćem tržištu, već i u većem delu Evrope koji se odražavaju na dalјi rast cena hrane, za posledicu ima nešto višu inflaciju na domaćem tržištu od očekivane. Međugodišnja inflacija u Srbiji je u junu iznosila 11,9 odsto međugodišnje, od čega je oko 70 odsto doprinosa i dalјe posledica rasta cena hrane i energenata.

Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isklјučenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je u junu iznosila 6,7 odsto međugodišnje, pri čemu je važno istaći da je bazna inflacija i dalјe značajno niža od ukupne inflacije, ali niža i od bazne inflacije u zemlјama regiona sa istim režimom monetarne politike. Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilјa Narodne banke Srbije.

Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slablјenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovolјnijih izgleda globalnog privrednog rasta. U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.

Nakon relativno visokog rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvom tromesečju od 4,4 odsto međugodišnje, prema oceni Republičkog zavoda za statistiku, sličan tempo rasta nastavlјen je i u drugom tromesečju (četiori odsto međugodišnje). I pored pogoršanja izgleda za rast zone evra, proizvodnja i izvoz prerađivačke industrije u Srbiji nastavlјaju da rastu, ukazujući na to da za sada smanjenje eksterne tražnje nije imalo većih negativnih efekata na Srbiju. Tome su doprinele investicije u razmenlјive sektore iz prethodnih godina, koje su znatno povećale izvoznu ponudu, a od maja je povećan i izvoz polјoprivrednih proizvoda nakon popuštanja mera privremenog ograničavanja izvoza ovih proizvoda. Imajući to u vidu, i pored sve izraženijih rizika da će u zoni evra u drugoj polovini godine uslediti recesija, Narodna banka Srbije i dalјe projektuje da će rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biti u rasponu 3,5–4,5 odsto. Takođe, Izvršni odbor procenjuje da aktuelno pooštravanje domaćih monetarnih uslova neće imati značajan negativan efekat na ekonomska kretanja.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja klјučnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova. Prioritet monetarne politike i dalјe će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku dalјem rastu i razvoju privrede, kao i dalјem rastu zaposlenosti i povolјnom investicionom ambijentu.

Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio avgustovski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detalјnije biti predstavlјene javnosti na konferenciji za novinare 17. avgusta. (B.Gulan)