Izvor: RTV screenshot
Suša obrala rod
Na vojvođanskim poljima, počela je žetva kukuruza naše najrasprostranjenije žitarice kojom je kako se procenjuje proletos u Srbiji posejano 950.000 do milion hektara oranica. Prinosi variraju u atarima u zavisnosti od toga gde je bilo padavina i kako su ratari obavili agrotehničke mere u proizvodnji te žitarice. Kada je obavljena prolećna setva kukuruza, želje su bile da rode bude blizu osam million tona žutog zrna. Na vojvođanskim poljima, počela je žetva kukuruza naše najrasprostranjenije žitarice kojom je kako se procenjuje proletos posejano oko miliona hektara oranica. Prinosi variraju u atarima u zavisnosti od toga gde je bilo padavina i kako su ratari obavili agrotehničke mere u proizvodnji te žitarice.
Zvaničnih podaka o prinosima još nema. VAlda praqvo šarenilo od njvie do njive. Međutim, najveća suša u Evropi poslednjih decenija obrala je rod i u Srbiji pa se može očekivati između pet i šest miliona tona zrna. Porede suše koaj je obrala gotovo trećinu očekviangio rda, ako bude pet pa ui šest miliona tona Srbija mora biti zadovoljna. Naravno, ako bude pa bi bilo dovoljno za domaće potrebe i za izvoz. Jer, za ishranu siromašngo stočnog fonda u Srbiji potrebno je oko četiri miliona tona, a sve iznad toga može da ide u izvoz.
U celoj Srbiji vlada pravo šarenilo u prinosimaTAmo gd eje bilo kieš ima poneto I da se ubere, atmo gtd eniej sušla je obrala rod. Zato se sad I preporučuej da seobavi silaža kako bise pripremila hrana za toku u predsotjećoj zimi.U Crepajačkom ataru koji se prostire na 12.000 hektara kukuruz je tradicionalno najzastupljenija poljoprivredna kultura. Zahvata oko 6.000 hektara, a ratari kažu da je u dobrom stanju uprkos nepovoljnim vremenskim prilikama. Tome su doprinele obilne padavine pre dvomesečne suše koje su smanjile štetu, kao i činjenica da Crepaja ima najkvalitetnije zemljište u ovom delu Vojvodine, prenosi RTV.
Od izvoza kukuruza u Srbiji je u 2018. godini ostvaren prihod od 230 miliona dolara. Sa takvim potezom se razvijene zemlјe ne hvale. Mi izvozimo kukuruz, pa nam njegovi kupci sa tim kukuruzom hrane svinje, koje kasnije prodaju Srbiji. Izvozimo kukuruz kao sirovinu za hranu ili da se troši za tov stoke pa da iz nje izvozi meso. U svcetu se srednjerazvijenim zemljom smatrea država koija ima svinja koliko I stanvoniak. Srbija niej ni blizui tog broja jer na tri sanvoinika ima samo jednu svinju. Daska na jednog stanovnika ima šest svinja!
Inače, izvoz kukuruza u 2021. godini Srbiji je doneo 557 miliona dolara. To je za siromašnu zemlju dobro, jer se nalazi m,eđu deset najvećih izvoznika u svetu poslednjih decenija. Ali, to je izvoz samo sirovina za proizvodnju hrane. Jer, od kukruza se može proizvesti 10.000 raznih proizvoda iz viših faza prerade. Kada bi tako radili i izvozili takve artikle koji imaju višu cenu na tržištu, znatno bi nam zzvoz ove žitarice bio veći. Ovakvi rezultati dokaz su nerazvijenog stočarstva, koje u BDP agrara učestvuje samo sa 29 odsto. To je dokaz i – nerazvijene Srbije. Jer, za ishranu stoke godišnje se u Srbiji potroši oko četiri miliona tona kukuruza. U bolјim godinama, kada nema suše, proizvede se i do 3,5 miliona tona više. Tako se izvoznici ,,žutog zlata“ iz Srbije hvale da se zemlјa nalazi među deset država, najvećih izvoznika kukuruza u svetu. A, od kukuruza u preradi može da se dobije i 10.000 različitih proizvoda iz viših faza prerade, pa da bude znatno veći prihod nego što je to bilo 557 miliona dolara u 2021. godini.
Međutim, suša je obrala dobar deo ovogodiošnjeg roda. Za domaće potrebe biće dovoljno zbog toga što nam je stočni fond na minimumu. To znači da nemaq ko u domaćim stajama I oboriam da troši taj kukuruz. Broj krava mlekuljaa je na minimumu (nezvanićčno kreće se do 200.000 grla) što se vidi i po proizvodnji mleka. Zatim u oborima je ispdo dva miliona svinja. Potvrda takvog stanja je i uvoz svinjsko mesa u Srbiju. I pored toga što nam niej dozvoljhen izvoz svionaj u EU niti transport preko zemalja EU, mi ovog mesa nemamo ni za domaće potrebe.
Inače, u 2021. godini u Srbiju je uvezeno oko 300.000 živih svinja i isto toliklo prasića. Uvoz je naasavlhjen I u ovoj godijni kada je smao za oprva tri meseca u zemlju uvezeno 12.769 tona zamrznutog svinjskog mesa. To je plaćeno 27 miliona dolara. Inače, te svinje, od kojih je uvezeno meso, hranile su se sa GM stočnom hranom.
Uvoz mesa i prerađevina bio je 166,9 miliona evra u celoj 2021. i za 7 meseci 2022. iznosio je 122,2 miliona evra. U julu 2022. zabeležena je rekordna mesečna vrednost uvoza mesa i mesnih prerađevina od 26,7 miliona evra.
Nedostatak padavina učinio je svoje tako da će ove agronomske godine,ti retki proizvđači koji će ostvariti bolje prinose kod kukuruza kao jare biljne vrste .Na to ukazuje i ratar Miodrag Trifunović iz Turije.
Berba kukuruza trebalo bi da počne u prvoj polovini sepetmbra, ali zbog nepovoljnih vremenskih uslova ove godine će poljoprivrednici shodno uslovima na parcelama berbu obaviti do polovine septembra, navela je gostujući u Jutarnjem programu Radio televizije Kruševac savetodavac za ratarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kruševac Radojka Nikolić.
Kukuruz je u Rasinskom okrugu posejan na 40 hiljada hektara, a prinosi će u proseku biti nesto manji u odnosu na prethodni period zbog obilnih padavina, od tri do pet tona po hektaru.
Rekordni prinos od blizu 10 tona zrna očekuje se na parcelama gde su primenjene kompletne agrotehničke mere, istakla je Nikolić naglasivči je zavrešeno siliranje kukuruza.
Na teritoriji Rasinskog okuga suncokret je posejan na površini od 100 hektara i ovih dana počinje žetva, ove uljarice koja je sve više iz godine u godinu zastupljena na našim prostorima, sazanjemo u Poljoprivrednoj savetodavnoj službi Kruševac.
A, kakva je situacija u vojvodjanskim atarima? Reporteri RTV javlajju da se u Beški beleže žetveni radove i nešto bolje rezultati u prinosima kukuruza.
Prošle godine pod kukuruzom bilo je posejano preko milion hektara oranica u Srbiji.Ostvaren je prosečan prinos od preko 6šest tona po hektaru i ukupna proizvodnja žutog zrna od preko šest miliona tona.Za podmirenje domaćih potreba potrebno je oko četiri do 4,5 miliona tona .
U nedelji za nama, zabeleženo je veće interesovanje učesnika na tržištu za novi rod kukuruza i soje. Cenovno, pšenica beleži rast, dok je cena kukuruza rod 2021. u padu. Ukupno je prometovano 4.790 tona robe, finansijske vrednosti 208.474.350,00 dinara.
Na tržištu kukuruza, najviše upita bilo je za novi rod ove žitarice. Uglavnom se nudio kukuruz sa povišenim procentom vlage. Stari rod kukuruza trgovao se u cenovnom rasponu od 33,50 do 34,00 din/kg bez PDV-a, ali primetno je manje interesovanje za ovom robom, što je dovelo do negativnog cenovnog trenda. Ponder cena za ovu nedelju iznosi 33,77 din/kg bez PDV-a (37,14 din/kg sa PDV-om), što je pad od 1,38 odsto. Blagi rast cena kukuruza i minimalni pšenice, dalјi pad cene soje, zabeleženi su pri trgovanju u poslednjih nedelјu dana na Produktnoj berzi. Kukuruzom prošlogodišnjeg roda trgovalo se u rasponu od 33,8 do 34,3 dinara za kilogram bez PDV-a.
Foto ,,Dnevnik’’ NS
Nedelјna ponder cena iznosi 34,24 dinara što je rast od 0,62 procenata.
“Tražnja kukuruza starog roda bila je mala, u iščekivanju ponuda novog roda. Kukuruz novog roda izostaje u trgovanju usled cenovnog spreda kupaca i prodavaca, ali i slabije ponude”, navode sa Produktne berze.
Otkupljivači izašli s cenom kukuruza – 30 dinara bez PDV-a
Sudeći po cenovnicima koje su otkupljivači objavili danas i prethodnih par dana, kukuruz je šarolik. Otkupna cena kreće se oko 30 dinara za kilogram bez PDV-a.
S njom je, recimo, izašao otkupljivač Almeks iz Pančeva. Na cenovniku objavljenom pre tri dana stoji da je kukuruz roda 2022, vlage od 14 odsto do 16 odsto – 30 dinara po kilogramu bez pripadajućeg poreza. To je 32,40, ako je PDV osam odsto, odnosno 33 dinara, ako je PDV deset odsto.
Za zrno vlage 16 odsto do 20 odsto cena se smanjuje „preračunato po formuli za vlagu“. Tako je, recimo, za kukuruz vlage od 17,1 odsto do 17,5 odsto cena 28,77 dinara bez PDV-a. Onaj koji ima vlagu od 25,1 odsto do 25,5 odsto otkupljuje se po 27,30 dinara.
Kukuruz se prima sa maksimalnom vlagom 30 odsto. Za usluge lagera potpisuje se ugovor sa sledećim uslovima: korisnik je dužan da skladišti zrn najmanje mesec dana, trajanje usluge lagera je najkasnije do kraja maja 2023, usluga ulaza je jedan odsto, kalo 0,5 odsto, usluga lagera 0,8 odsto mesečno odmah po prijemu…
Kod kupca iz Čantavira uslovi otkupa su bolji za ratare. Kukuruz sa 14 odsto vlage je 36,2 dinara s PDV-om i to važi od 14. septembra.
I otkupljivači iz Jagodine, na primer, daju više od banatskih. Od 15. septembra za ratare u tom delu Srbije važe druge cene – do 14 odsto i od 14 odsto do 16 odsto vlage cena je 36 dinara po kilgramu sa PDV-om. Od 16 odsto do 17 odsto cena je 35 dinara.
Kao cene, i rod je nejednak. Pre nekoliko dana slušali smo izjave stručnjaka za ovu kulturu kako će rod biti prepolovljen, a sinoć je u nekim mestima u Vojvodini bio pogođen jakim nevremenom i povaljan.
Kada je o suncokretu reč, na severu Bačke otkupljivači nude 63 dinara sa PDV-om, ali to je akontna cena. Heljda je 120 dinara (konačna), lan 100 dinara, sojino zrno, i staro i novo 84.80 dinara… (B. Gulan)