ŽITNICA POSTAJE PUSTINJA

Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, njive bi uskoro mogle da postanu neplodne! Nivo humusa u zemljištu je samo oko dva odsto, što je granica optimalnog! Krajnji je momenat da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu uskoro nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope

Branislav Gulan

Stručnjaci upozoravaju da je nivo humusa u zemljištu već oko dva odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije je, inače, pre početka intenzivne poljoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama (u drugoj polovini XX veka), bilo je više od pet odsto, a samo u prethodnih 20 godina, taj nivo je pao sa 3,5 na ispod tri odsto. „Krajnji je momenat da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu uskoro nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope“, ističe Jovica Vasin, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ustanove od nacionalnog značaja, u Novom Sadu. Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti već su vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju. Stanje se može popraviti samo ako bi u Vojvodini bilo 100.000 junia  i još toliko južno od Beograda. To bi doprinelo da imamo dovoljno prirodnog djubriva, mesa za domaće tržište i izvioz I da ispunimo kontigent izvoza ,,bebi bifa’’ od 8.875 tona.

Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije iznad pet odsto, a danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je i to što rapidno opada stočni fond – u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva (u Srbiji ima 4,1 miliona hektara obradivih polja) ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva.

S druge strane dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima RZS voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica, ili 46.823 hektara. Istovremeno u svetu se navodnjava čak 17 odsto površina! Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će, čak i ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, ali bez stajskog đubriva Vojvodina, već za pola veka, postati pustinja! Naravno po prinosima. A, zaoravanje, umesto paljenja žetvenih ostataka, moglo bi i te kako da pomogne oporavku njiva. Subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak, što državu ne bi koštalo puno, bilo bi dragoceno. Kad je reč o obnavljanju stočnog fonda, treba naglasiti da je to dugotrajan proces. Činjenica je da u stvaranju BDP u agraru Srbije stočarstvo učestvuje samo sa 29 odsto, a u svetu najmanje sa 60 odsto!

Rešenje problema treba tražiti u oporavku stočarstva i povećanju broja goveda. U tom kontekstu zanimljiv je podatak da četiri najveća tajkuna u Srbiji raspolažu sa više od 120.000 hektara oranica. Kada bi po svakom hektaru imali samo po jedno uslovno grlo goveda to bi značilo stočni fond od 120.000 junadi (Srbija je na početku 2018. godine imala samo 12.000 junadi). Posle izvoza u Tursku nema podataka koliko ih je ostalo u tovu i za koliko je zasnovan novi tov. Dalje to znači da bi sa 120.000 junadi imali dovoljno i prirodnog gnojiva za đubrenje zemljišta. I ne samo to – imali bismo 10.000 tona ,,bebi-bifa’’ za izvoz u EU.

,,Sad je u 2021. Godini iz Srbije izvezeno samo 400 tona, ovog najkvalitetnijeg junećeg crvenog mesa, što je za 100 puta manje nego daleke 1990. godine. Sve to govori da se višegodišbnhje smanjenje stočfngo fodna Srbije odazilo I na povećani uvoz mesw. Sao za prvih devet meseic 2022. Godine smao za uvoz svinjetine, potoršeno je vieš od 132 miliona evra. Problem je u destokvoankim stočnjom fondu i brzih rešenja za izlazak  iz ove krize nema. Doka kriez je da je za poslednej tri deceniej prepolvokljen borj stoke u Srbiji. PObnovan nema jer je rfaspdoato priplodno stado.  Z aoporavak će biti potrenbo mnogo godina. Razloa za stmanjenje stoičangfo fodna je mnogo,m ali je najveći taj što se uvozi zamrznuto svinjsko meso. Postsigli smo dobre rezutlate u genetici, ali se ne primenjuju u praksi jer je veća zarada na uviozu nego na proizvdinu. Najveći dokaz loše agroekonomske poltike rada je činjenica što stočarstvo u BDP agrara učestuvje samo sa 29 odsto, što je karakteristika nerazvijennuih nezamalja. Na ovakvko stanej sitžu upozhrenaj vveć trfi deceniej,m jer je godišnji pad čak tri odsto. Međutim, mnitpša se nije uradilo da se Zaustgavi pad broja stoke u Sajama, oboriamk i torovima. Eto, saza devet meseci 2022. Godine za uvoz zamrznutoig svinjskigo mesa potrošeno je 132 miliona evra, i u 2021. Godini to je bilo 110 milioan evrfa, a 2020. godine je bilo potrošeno 102, milioan evra u godini pre Korone oko 99 miliona evra, kaže Nenad Budimović, sekretar za stoačrstvo Privredne komore Srbije.

Analize pokazuju da mi sad sa sopstveniom proizvdnjom ni približno nezadovoljavamo proizvodnju mesa. Političari tvrde da  pored krize mesa, još uvek imamo samovoljnost sa svinjskim mesoom od čak 90 odsto. Medjtuim, u stoaćrstvu Srboije danas s eproizvdoi samo oko 400.000t na svih vrsta mesa oi sa juvoznim količinama troši po stanovniku oko 40 kilogama. Mesa su puen posle uvoza ii pokolakj domaće stoke. Pokolj se dešavfa u znak protesta zbog nakardne, uvozen ekonomske politiek, kada je ova grana u pitanju. Jer, sad se u Sribji proizvudoi 200.000 tona svih vrsta mesa manje nego pre tri dccenije.

 Kriza stočarstva

,,Ono je šansa za brz oporavak zemlje je genetika koja je pomogčla da dobijamo po 38 prasića poo kkmači. Ako bi se poltikaq odlučial da u agqaru možemo da imamo godišnji prihjdo veći od 60 miliajrdi doalra godišnej to bi zemklju izvuklo iz krize. Već za godinu danjam umesto dva miliakn asvinaj mogli bi u oboriamk da imamo 18 milioan, a već za nekoliko godina uz novi koncept agrara mogli bi da imamo kao Danska, čak 32 miliona svinja. Ranije smo imali stomke, ali nismo iamoli da izvizimo Sad imamo tržišta, ali nemamo stoke. Danas u svetu srednej razvijena zmelja ima svinja koliko i stanovnika.

Istovremeno Srbija jde u ovogpo godini u okruženju, odnoisnio zemkjajma gde mkože da se otpremi svinjskog meso, prodato ovog proizvdoa za oko 38,5 miliaon eva.  Protekloihj godian to je bilo po 32 miliona evfra.  Najbolji priemr kako trebgaq da raidmjo dajui nam Nordijske zemlej, Pre svih, Danska. Ova zemlja i Srbija imaju približan broj stanovnika, ali Danci proizvode tri puta više hrane nego što im je potrebno, na oko 2,6 miliona hektara, dok mi imamo 4,1 miliona obradivih površina, ali opet kupujemo hranu od drugih.

Po tovu svinja Danska je prepozana u sveti jer su svinje u Danskoj glavni poljoprivredni proizvod. Sva hrana u ovoj nordijskoj zemlji nastaje u zadrugama, odnosno firmama zadrugara koje se bave preradom u fabrikama čiji su vlasnici, opet, zadrugari. Stručnjaci iz zemlje i sveta kažu,  Srbija je veoma dobro mesto, ima stručnjake i talente, ali – mora nešto da uradi sa svojom zemljom. A, nje ima čak 4,1 miliaon hetkara, od kojih se, prema pdoacima RZS, korsiti 3.476.000 hekkara. Njihov savet je da se više ulaže u efikasne farme. Mora se uzeti u obzir i genetika, nije dovoljno da se kupuju jeftine svinje. Danska genetika se razvijala više od 100 godina. Danas na primer, kompanije kada prodaju svinje, uče farmere kako dalje da postupaju sa svinjama. Njihove farme omogućavaju i uštedu ali i manje emitovanje CO2. Veliku ulogu ima način pravljenja objekata ali i ishrana, kaže profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Vitomir Vidović.Po njegovim rečiam potreban nam je noivi koncpet agrarne poltike,  po koem če vlasnci  od njvie do trpeze biti proizvdojčai hrane. To će biti zatovrne koncpoet proizvondej , od nive do klancie, prerade i prodaje. Na taj način uemsto dva do tri ptua capital će se obratit  50 ptua godišnje Toi će doprienti da sepoveća vrednsti poriizvdinej u Sribji sa 1.00o prov na pet, pa 10.000 evra. Jer, razvijenik kojiam težimo iamnju preko 20.000 evra.

Za razliku od Danske koja je u svinjogojstvu poznata i cenjena, kod nas je stočni fond desetkovan. Domaći tov možda pokriva 30 odsto potreba stanovništva, a imamo hrane da othranimo svinje, ne samo za domaće tržište, veći i za izvoz. Primder je Danska  koja je 120 godina bila siromašna zemlja, a danas, zahvaljujući zadrugarstvu i što je poljoprivredno prehrambeni sektor jedan od najznačanjnijih u zemlji, velika sila u proizvodnji hrane. Doika krize u Sribji je da je  proteklih nekoliko godina svinjogojstvo počelo da se gasi jer je više stotina hiljada krmača završilo u klanicama i da nemamo sada ni prasadi, ni mesa a ni priplodnih grla. Pre jedne deceniej imakli smjo 1,1 miliona krmača prasilja,a sad imamo manje oko 130.000!?

U vreme kada je poečo raspad Jugsolavije iz nje je u svet bilo izvezeno 54.000 tona ,,beibi bifa’’. Tada je najveći deo otišau SAD, za njihovu vojsku. Tada je od izvoza ,,bebi bifa’’ u svet, Beograd kupio ,,Lejlland’’ autobuase. Od ukupngo izvoaz tad aje iz Srbiej u svet godišpnej odlazilo najmanje po 30.000 tona ,,bebi bifa’’. Podsetiću da od 1996. godine imamo dozvolu za izvoz 8.875 tona ,,bebi-bifa’’ na to tržište, ali se nikada nismo primakli tim količinama. Primera, radi 2015. godine izvezeno je samo 315 tona, 2016. godine oko 420 tona, 2017. godine 480 tona, godinu dana kasnije tek nešto višeod 300 tona. Nakon toga pa sve do 2022. godine prosečan godišnji izvoz ,,bebi bifa’’ je između 300 i 400 tona godišnje. Da je reč o skronnim količinama o tome najbolje svedoči podatak da je 1990. godine iz Jugoslavije bilo izvezeno 54.450 tona, od čega iz Srbije 30.000 tona ,,bebi-bifa’’. U 2018 godini proizvedeno je oko 75.000 tona junetine. Tro[imo postanvoibuiku samo ;etiri kilogqama ovog kvalitetnog crvenog mesa.

Proces uništavanja stoke

Proces uništavanja stočarstva sa prodajom, ali ne i obnovom fonda, počeo je 2018. godine kada je Turska u svetu kupila 54.000 tona govedine, a u tome 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena bila je 3.959 evra po toni, dok je iz Srbije to meso kupljeno po ceni od 5.314 evra po toni.  Na početku 2018. godine godine Srbija je u tovu imala samo 12.000 junadi. Najveći deo je morao biti zaklan. Zbog visokog kvalieta stoke, to meso Turci su Srbiji platili čak 34,2 odsto više od prosečne cene po kojoj  su meso kupovali u svetu. Jedan od razloga je što se stoka u Srbiji hrani zdravo, sa hranom bez GMO … Prema ovim podacima, uvoz govedine iz Srbije vredeo je 19,2 miliona evra i učestvovao je sa deset odsto u ukupnom uvozu ovog mesa u Tursku prošle godine.

U Srbiji se hvalimo sa izvozom u Tursku, čak je bila ugovorena i dvostruka prodaja. da bi se meso izvezlo u Tursku. Sad nema podataka, osim simbolično povećanih stimulacija za tov, da li je i za koliko obnovljen stočni fond! Zvbzulčnbi se ustule da unani 891.055 goveda u Sajama. Stoačlri kažću da nema ni 500.000. Najboljni podatak aje da se smnanjuuje I proizvdonai mlekia koja je bila stabili8zovana na 1,5 milijardi litara godišnej. Zvanično, pe nekoliko dana, je javljeno da je Srbiaj smanjila proizvodnju mleka u 2021. godini za 100.000 miliona litara. Pored toga poslednjih godian zbog skupe stočen hrane, Istialri praićiam daju mleko. Procena je da oni svake godien na tajk način ,,prospu’’ po 100 miliona litara mleka. Nije problem prodati ovo meso u svetu. Zaduženi za poljoprivredu treba da unaprede stočarstvo, a prodaju mesa kada ga bude, obaviće komercijalisti firmi koje se bave izvozom!

I ukuona proizvdnaju mesa je značajno smanjena na vrme od pre tri decenije. Tada se u SRbiji godišnej proizvodilo po 650.000 tona svih vrsta mes ai trošilo po stanvoniuku oko 65 kilograma godoišnjei. Sad se proizvdoi 200.000 tona manje i troši po 20 kilogama manje po stanvoniku godisnje. Ali, zato se u zemlju koja je bila poznata po izvozu, pored junećeg mesa, uvozi i svinjsko meso. U 2021. odini uvezeno je u nekoliko turnusa oko 300.000 prasića. Ioko 330.000 živih svinja. Za prvih devet mesecki 2022. Godien za uvoz zamrznurtog svinjsklgo mesa iz EU potrošeno je 132 miliona dolara!

Ako se zna da EU uvozi godišnje 700.000 tona junećeg mesa iz Brazila i Argentine to znači da bismo kompletnu proizvodnju mogli da plasiramo na to tržište. Predstavnicima vlasti u Srbiji, pre pola deceneije, bilo je ponuđeno da u narednih pola veka u EU izvoze po 50.000 tona ,,bebi-bifa’’ godišnje, ali su oni ostali gluvi na tu ponudu. Nudili su svinjsko meso koje nema prođu na tom tržištu!

                                            (Autor je analitičar i publicista)