• 

JORGOVANKA TABAKOVIĆ

Prošla godina izazova i kriza

Narodna banka Srbije (NBS) u 2022. godini: Proaktivnim delovanjem ublaženi efekti višedimenzionalne globalne krize, kaže guverner NBS dr Jorgovanka Tabaković. Inflacija od 15,1 odsto je ni\a nego u reigonu. Čak 70 odsto nje je uvoznog karaktera.Ojačao dinar prema evru. Kada je rečo javnom dugu on je krajem novembra 32,2 milijarde, 53,5 odsto BDP-a

Na kraju novembra prošle 2022. godine, javni dug Srbije iznosio je 32,29 milijardi evra, što je 53,5 odsto bruto društvenog proizvoda, objavilo je Ministarstvo finansija. Od januara do novembra deficit republičkog budžeta bio je 81 milijardu dinara, pri čemu su ostvareni prihodi od 1.519,1 milijardu dinara, a rashodi od 1.600,1 milijardu, objavlјeno je na sajtu Ministarstva finansija. U novembru je deficit bio 106,3 milijarde dinara, naplaćeni su prihodi za 137,5 milijardi, od čega su poreski prihodi iznosili 120,9 milijardi. Najveći deo poreskih prihoda čine uplate PDV i to 64,4 milijarde dinara, akciza su 29 milijardi dinara, a porez na dobit doneo je 12,1 milijardu. Neporeski prihodi doneli su 15,7 milijardi, a priliv donacija u novembru iznosio je 0,9 milijardi. Rashodi su iznosili 243,9 milijardi, od čega su rashodi za zaposlene bili 29,3 milijarde, kapitalni izdaci 23,9, subvencije 19,5, rashodi za korišćenje usluga i roba 17,7, a transferi za obavezno socijalno osiguranje 18,1 milijardu dinara. Najveća pojedinačna rashodna kategorija u novembru, od 103,6 milijardi dinara bili su izdaci za nabavku finansijske imovine namenjene prevazilaženju negativnih efekata energetske krize. Kada je reč o budžetu opšte države u periodu januar-novembar ostvaren je fiskalni deficit od 29,8 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit od 74 milijarde.

U Srbiji je prošla godina izazova i kriza, ali sad se ova najavljuje da će biti još teža!

 Isprepletane krize

Uradili smo mnogo i tokom 2022. godine, koja će ostati zapamćena kao godina velikih izazova i isprepletanih kriza.

• za više od 700 miliona evra po osnovu intervencija na deviznom tržištu, za koliko je više kupila nego prodala deviza.

• zabeleženim – u decembru su prvi put premašile 18 milijardi evra.

• i u 2022. godini povećali smo, za 1,1 tonu, na rekordnih 38,5 tona.

• – u ukupnom iznosu od 4,9 milijardi evra.
• 2022. biće rekordna i po prilivima stranih direktnih investicija. Na nivou cele 2022. procenjujemo da će priliv bruto stranih direktnih investicija iznositi između 4,3 i 4,4 milijarde evra, što će biti za oko 10% više nego 2021. godine.

• u ukupnim kreditima spušteno je na istorijski najniži nivo od 3,0%, dok je 2012. godine svaki peti kredit bio problematičan.
• zahvalјujući paketu mera Narodne banke Srbije iz avgusta, iznositi više od 7 milijardi dinara u periodu od 12 meseci.
• , koji uvećava vrednost svake pojedinačne kompanije u zemlјi, uprkos velikim globalnim potresima.

Inflacija je niža nego u zemlјama sa sličnim režimom monetarne politike

Kretanje inflacije od početka 2022. godine vođeno je faktorima na strani ponude, pre svega, rastom svetskih cena hrane i energenata, koje su na inflaciju u Srbiji uticale i direktno i indirektno – povećavajući inflaciju u zemlјama koje su naši najveći spolјnotrgovinski partneri.

• dok je cenovni šok na svetskom nivou bio višestruko manji;
• kupna inflacija u Srbiji od 15,1 odsto u novembru niža je nego u zemlјama sa sličnim režimom monetarne politike;
• aznu inflaciju održali smo na znatno nižem nivou u odnosu na ukupnu inflaciju, dok je u zemlјama sa sličnim režimom monetarne politike bazna inflacija dvocifrena;

Relativnu stabilnost kursa dinara prema evru očuvali smo i u najizazovnijoj godini tokom protekle decenije

I u godini za nama, koja je za domaće devizno tržište bila najizazovnija tokom više od jedne decenije, Narodna banka Srbije je sačuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru.

Uticaji iz međunarodnog okruženja – geopolitičke tenzije i rast cena energenata bili su osnovni faktor snažnih deprecijacijskih pritisaka u prva četiri meseca ove godine, podstičući u martu snažnu tražnju građana za stranom gotovinom u menjačnicama i bankama. Narodna banka Srbije reagovala je blagovremeno i odlučno u tom delu godine:

• .

Turbulentan period iza nas

Činjenica da smo i u tako turbulentnom periodu očuvali stabilnost i deviznog segmenta i ostalih segmenata domaćeg finansijskog tržišta preokrenula je situaciju i, uz veće poverenje i obnavlјanje delovanja faktora na strani ponude deviza, od maja ponovo preovladavaju pritisci ka jačanju dinara.

• Narodna banka Srbije je neto kupila 2,98 milijardi evra na deviznom tržištu;
• godine, Narodna banka Srbije je u segmentu intervencija na deviznom tržištu u plusu (više je kupila deviza nego što je prodala) za više od 700 miliona evra;
• je peta od poslednjih šest godina (od 2017. godine) da je Narodna banka Srbije neto kupac deviza – u ukupnom iznosu od 4,9 milijardi evra.

Devizne i zlatne rezerve dostigle su nove najviše nivoe

Devizne rezerve naše zemlјe su tokom 2022. godine uvećane na nove najviše nivoe, uprkos nezapamćenoj višestrukoj krizi koja je pogodila svet.

Bruto devizne rezerve su krajem novembra iznosile 17,3 milijarde evra, što predstavlјa njihov najviši nivo krajem meseca od kada se prate podaci, a tokom decembra su prvi put premašile nivo od 18 milijardi evra! Time su tokom 2022. godine bruto devizne rezerve povećane za više od 10 odsto, odnosno 1,8 milijardi evra.

U 2022. godini nastavlјeno je i povećanje zlatnih rezervi, kupovinom 1,1 tone zlata iz domaće proizvodnje – količinski, zlatne rezerve su krajem novembra dostigle rekordnih 38,5 tona, ukupne vrednosti 2,1 milijardu evra.

Očuvan je status Srbije kao poželјne investicione destinacije

,,Srbija će u 2022. godini imati novu rekordnu godinu s prilivima stranih direktnih investicija između 4,3 i 4,4 milijarde evra (prema operativnim podacima za decembar). Kao i tokom prethodnih godina, više od polovine priliva usmereno je u razmenlјive sektore, a najviše u prerađivačku industriju, koja je klјučni izvozni sektor srpske privrede. Očekujemo da će izvoz prerađivačke industrije u 2022. godini premašiti nivo od 23 milijarde evra, što je za oko četiri milijarde evra više od izvoza prerađivačke industrije u 2021. godini“, navodi guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Na korak do investicionog rejtinga

O pozitivnoj percepciji Srbije kao investicione destinacije govori i očuvan kreditni rejting Srbije na korak do investicionog, uprkos globalnim potresima.

U svojoj poslednjoj oceni iz decembra 2022. godine, agencija Standard and Poor’s posebno ističe kredibilan okvir makroekonomskih politika, dok je adekvatan nivo deviznih rezervi naveden kao jedan od važnih stubova odbrane naše ekonomije od potresa iz eksternog okruženja. Kao važne faktore očuvanja kreditnog rejtinga Standard and Poor’s ističe i kredibilnu monetarnu politiku Narodne banke Srbije.

,,Decembarski izveštaj rejting agencije Standard and Poor’s još jedna je potvrda dobrih rezultata Srbije u borbi s višedimenzionalnom globalnom krizom. Našim merama i proaktivnim delovanjem, uz punu koordinaciju nosilaca ekonomskih politika u zemlјi, očuvali smo osnove rasta i u globalno nikad izazovnijim okolnostima. Time je očuvano i investiciono i potrošačko poverenje, koji su važan uslov dalјeg rasta naše privrede”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković povodom odluke agencije Standard and Poor’s.

Uz očuvanu stabilnost bankarskog sektora, Narodna banka Srbije nastavila je da podržava lakše otplate kredita i lakši pristup finansiranju

Očuvano poverenje u ankarski sistem!

• odsto), uz povolјnu strukturu kapitala (skoro 95 odsto čini najkvalitetniji osnovni akcijski kapital).
• , koji i dalјe beleže dvostruko veće vrednosti od minimalno propisanih.
• – učešće problematičnih kredita na kraju novembra 2022. godine svedeno je na 3,03 odsto, što je najniža vrednost od kada se prati ovaj pokazatelј;

• za poslovanje Sberbank Srbija – Narodna banka Srbije je reagovala prva u regionu i u najkraćem mogućem roku i nakon sprovedenih svih zakonom propisanih radnji, AIK banka postala je vlasnik Sberbank Srbija a.d. Beograd sticanjem 100 odsto akcija te banke.

Prudencijalne mere

Doneta je privremena mera kojom se bankama daje mogućnost da ublaže negativne efekte promene cena hartija od vrednosti na kapital banke pod uticajem globalne krize, čime se podržava i dalјi rast kredita privredi i stanovništvu.

Usvojen je paket mera kojim se trajno štiti standard građana u pogledu platnih usluga koje su potrebne za svakodnevne životne aktivnosti. Ograničena je i propisana cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama na 150 dinara i precizirana njegova garantovana sadržina. Obezbeđeno je da sve banke koje su povećavale naknade za platne usluge građanima od 1. januara 2021. godine ove naknade umanje za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre njihovog povećanja i da u narednoj godini dana ne povećavaju naknade u vezi s platnim računom.   sedam milijardi dinara u narednoj godini dana.

Nastavili smo da podržavamo privredu i građane Srbije i u 2022. godini radi lakšeg servisiranja obaveza.

Radi očuvanja životnog standarda građana, Narodna banka Srbije je u avgustu naložila svim društvima za osiguranje koja su od 1. avgusta neosnovano povećala premiju osiguranja od autoodgovornosti u proseku za oko 22 odsto da u najkraćem roku tu premiju vrate na prethodni nivo.

Usvojili smo i propis kojim onemogućavamo da se ovakve okolnosti ponove, tako što smo posebno uredili postupak donošenja odluka u društvima za osiguranje koje se odnose na uslove i tarife premija obaveznih osiguranja. Isto tako, propisom smo  predvideli viši stepen odgovornosti članova uprave i ovlašćenih aktuara u društvima za osiguranje koji učestvuju u donošenju navedenih odluka.

Pobolјšanja uslova pod kojima građani obavlјaju menjačke poslove

Radi stabilizacije menjačkog tržišta, kao dela deviznog tržišta, a nakon eskalacije sukoba u Ukrajini, usvojili smo izmene i dopune propisa kojima se uređuju uslovi i način obavlјanja menjačkih poslova, kao i uslovi i način kontrole menjačkog poslovanja.

Dalјi razvoj usluga baziranih na instant plaćanjima i projektima podrške procesu digitalizacije u Srbiji

• u toku 2022. godine (zaklјučno sa 25. 12. 2022. godine) realizovano je preko 52 miliona transakcija, što je rast od preko 25 odsto u odnosu na 2021. godinu;
• ;

• ;
  • ;
  • ;
  • ;
  • ;

• ;

• ;

• :

• ;

•  omogućeno je prihvatanje kartica DinaCard-UnionPay na celokupnoj prihvatnoj mreži, odnosno na svim POS i ATM uređajima i internet prodajnim mestima u zemlјi. Prva banka izdavalac koja će početi s masovnim izdavanjem navedenih kartica je Banka Poštanska štedionica. Na preko 60% POS terminala i na preko 85 odsto bankomata omogućeno je i prihvatanje kartica UnionPay izdatih u inostranstvu u prihvatnoj mreži DinaCard;

Digitalizacija menice

Dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama i nadzor nad tržištem virtuelnih valut

Individualna i kolektivna zaštita prava i interesa korisnika finansijskih usluga

I u toku 2022. godine, Narodna banka Srbije nastavila je da odgovorno i aktivno vrši funkciju zaštite korisnika finansijskih usluga.

• odsto bilo osnovano;
• odsto bilo osnovano (rešeno u korist klijenata banaka); 
• pet miliona dinara; 

mere u kontrolnim postupcima. U okviru tih kontrolnih postupaka trenutni direktni materijalni efekat je oko 22 miliona dinara, s tim da će taj efekat do kraja godine biti znatno veći, jer banke još uvek preduzimaju aktivnosti na osnovu mera Narodne banke Srbije iz ove godine;

• pet miliona evra na godišnjem nivou;

„Uprkos izazovima kakvi u globalnoj ekonomiji nisu zabeleženi tokom poslednjih nekoliko decenija, srpska ekonomija je i tokom 2022. godine, u uslovima nekoliko kriza koje su se međusobno preplitale, nastavila da raste i da se razvija. Savladavanju izazova, ublažavanju ekonomskih posledica pandemije i energetske krize i nastavku privrednog rasta i razvoja, doprinela je i Narodna banka Srbije – merama koje su donete u punoj koordinaciji s Vladom Republike Srbije. Bili smo u mogućnosti da reagujemo zahvalјujući izgrađenim mehanizmima odbrane i stvorenim rezervama. Na nivou 2022. godine, devizne rezerve Srbije su dostigle najviši nivo, relativna stabilnost kursa dinara nijednog momenta nije bila dovedena u pitanje, a naš  bankarski sektor je ostao stabilan i dobro kapitalizovan. Srbija se u dužem periodu dokazala kao zemlјa dobrih makroekonomskih performansi i svi rezultati ostvareni i u najizazovnijim uslovima važan su stub odbrambenih mehanizama i u narednom periodu, ali i garant očuvanja perspektiva rasta”, zaklјučila je guverner Jorgovanka Tabaković. (B. GULAN)