NARODNA BANKA SRBIJE – STABILNOST U NEIZVESNOSTI


Redovna polugodišnja analiza pokazala – dinarska štednja i dalјe isplativija od

devizne

Ukupna štednja stanovništva nastavila je da raste i u drugoj polovini 2022. godine
uprkos nastavlјenim globalnim rizicima, zahvalјujući očuvanju finansijske stabilnosti
i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. Nakon privremene promene u valutnoj
strukturi štednje u korist devizne štednje usled neizvesnosti izazvane sukobom u
Ukrajini zabeležene u prvoj polovini godine, dinarska štednja od juna 2022. raste iz
meseca u mesec, što je pokazatelј očuvanog poverenja u domaću valutu i domaći
finansijski sistem.
Narodna banka Srbije je uradila redovnu polugodišnju analizu isplativosti štednje za
period od decembra 2012. do decembra 2022. godine, koja je još jednom potvrdila da
je isplativije štedeti u dinarima nego u evrima, kako u kratkom, tako i u dugom roku.
Takvom rezultatu su pogodovali ostvarena i sačuvana makroekonomska stabilnost
duži niz godina, odmerene i blagovremeno donete odgovarajuće mere monetarne i
fiskalne politike, relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u
evrima, kao i neoporezivanje dinarske štednje (dok se na kamatu po osnovu devizne
štednje plaća porez u iznosu od 15 odsto).
U poslednjih deset godina dinarska štednja je povećana preko pet puta i krajem 2022.
godine iznosila je 96,3 milijarde dinara. Uprkos nepovolјnom uticaju različitih
globalnih kriza u poslednjih nekoliko godina, uklјučujući i krizu izazvanu
pandemijom virusa korona, dinarska štednja beleži rast, uz povećanje učešća
dugoročnih depozita. Nakon izbijanja krize u Ukrajini početkom 2022. godine došlo
je do privremenog smanjenja dinarske štednje, pri čemu se pozitivan trend njenog
rasta nastavlјa ponovo od juna prošle godine. U pomenutom desetogodišnjem periodu
i devizna štednja raste, sa 8,3 milijarde evra krajem 2012. godine na 13,7 milijardi
evra krajem 2022. godine.
Očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru značajno je doprinela da uticaj
rasta uvoznih cena na domaće cene bude ograničen. U prva četiri meseca 2022.
godine geopolitičke tenzije i rast cena energenata doveli su do deprecijacijskih
pritisaka generisanih znatnom tražnjom za devizama od strane uvoznika energenata,
kao i velikom tražnjom građana za efektivnim stranim novcem, što je Narodna banka
Srbije ublažavala intervencijama na deviznom tržištu na strani prodaje deviza (u prva
četiri meseca neto prodala 2.270 miliona evra). Na taj način očuvano je poverenje i od
maja do kraja godine, u uslovima obnovlјenih aprecijacijskih pritisaka, Narodna
banka Srbije je intervenisala neto kupovinom 3.270 miliona evra. Na nivou

Н А Р О Д Н А Б А Н К А С Р Б И Ј Е
КАБИНЕТ ГУВЕРНЕРА

2

  1. godine Narodna banka Srbije je neto kupila 1.000 miliona evra, a dinar je
    nominalno ojačao prema evru za 0,2 odsto. Takva kretanja doprinela su rastu
    deviznih rezervi koje su krajem decembra 2022. godine iznosile 19,4 milijarde evra,
    što je njihov najviši nivo krajem meseca i godine od kada se prate podaci na ovaj
    način (od 2000. godine). Pri tome, količina zlata u deviznim rezervama dostigla je
    rekordnih 38,5 tona.
    Stabilnost domaće ekonomije i u okolnostima globalne neizvesnosti i adekvatnost
    donetih mera Narodne banke Srbije i Vlade Srbije potvrđuje i smanjenje učešća
    javnog duga u projektovanom bruto domaćem proizvodu za 2022. godinu u novembru
    na nivo od 53,5% (56,5% na kraju 2021), kao i smanjenje učešća problematičnih
    kredita u ukupnim kreditima na najniži nivo od početka primene Strategije za
    rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine) – na nivo od 3,0%.
    Potvrda dobrih rezultata Srbije u borbi s globalnom krizom ogleda se i u zadržavanju
    kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+, sa stabilnim izgledima, od strane rejting
    agencija Fitch Ratings i Standard and Poor’s, koje su kao najvažniji argument za
    svoje odluke navele kredibilan okvir makroekonomskih politika Srbije. Usmerenost
    Srbije ka dalјem sprovođenju strukturnih reformi potvrdio je i Međunarodni
    monetarni fond, koji je krajem prethodne godine odobrio Republici Srbiji stendbaj
    aranžman kao podršku dogovorenom ekonomskom programu u naredne dve godine.
    Poverenje međunarodnih investitora u zdrave i održive ekonomske pokazatelјe Srbije
    i kreditni rejting za svega jedan nivo ispod investicionog ranga potvrdio je uspešan
    izlazak naše zemlјe na međunarodno tržište kapitala u januaru 2023. godine kada je
    realizovana emisija evroobveznica u dolarima u dve tranše – ročnosti pet godina i
    deset godina u ukupnom iznosu od 1,75 milijardi dolara, pri čemu je ukupna tražnja
    investitora premašila iznos od 11,0 milijardi dolara.

Veća isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju

Analiza isplativosti štednje pokazuje da bi štediša u domaćoj valuti na ulog od
100.000 dinara oročen na godinu dana i zanavlјan godišnje u periodu od deset godina
na kraju perioda oročenja, u decembru 2022. godine, dobio preko 38.000 dinara
(gotovo 330 evra) više od štediše koji je u istom periodu na štednju u evrima položio
protivvrednost istog iznosa. (Tabela 1)

у RSDу EUR**
Штедња у RSDДец 2012.100.000113,5413Дец 2022.117,3097154.0621.313
Штедња у EURДец 2012.881113,5413Дец 2022.117,3097115.741987
Разлика у корист динарске штедње38.320327
**За штедњу у еврима, износ након умањења за порез по основу прихода од камате.

  • Просечни месечни средњи курс динара према евру
    Табела 1. Исплативост штедње – занављање у последњих десет година
    Врста штедњеОрочавањеПочетни
    улог
    Курс
    динараДоспећеКурс динара
    Улог на крају периода
    орочења

Н А Р О Д Н А Б А Н К А С Р Б И Ј Е
КАБИНЕТ ГУВЕРНЕРА

3
I nezanavlјana dinarska štednja oročena na godinu dana, u prošlih deset godina je čak u 98 odsto
posmatranih godišnjih potperioda bila isplativija od štednje u evrima.

у RSDу EUR* Штедња у RSDДец 2021.100.000117,58011,90Дец 2022.117,3097101.900869 Штедња у EURДец 2021.850117,58010,73Дец 2022.117,3097100.389856 Разлика у корист динарске штедње ̶ орочење на годину дана1.51113 Разлика у корист динарске штедње ̶ орочење на три месеца5144 Разлика у корист динарске штедње ̶ орочење на две године3.31928 Табела 2. Исплативост штедње орочене на годину дана Врста штедњеОрочавањеПочетни улогКурс динара* Каматна стопа (у %, p.a.)
ДоспећеКурс динара*

Улог на крају периода
орочења

  • Просечни месечни средњи курс динара према евру.
    ** Просечна пондерисана каматна стопа на динарске и депозите у еврима орочене до једне године – нови послови.
    ***За штедњу у еврима, износ након умањења за порез по основу прихода од камате.
    Štediša koji je od decembra 2021. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara,
    dobio bi u decembru 2022. preko 1.500 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio
    100.000 dinara u evrima. (Tabela 2)
    Kada su u pitanju depoziti oročeni na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje
    u evrima u 89 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine u svih 97
    posmatranih potperioda. Drugim rečima, u periodu od deset godina bilo je isplativije štedeti u
    dinarima bez obzira na koji je rok štednja oročena.
    Pobolјšanje i kontinuitet procesa dinarizacije, a s tim u vezi i redovno praćenje i ispitivanje
    isplativosti dinarske štednje biće jedan od prioriteta Narodne banke Srbije i u narednom periodu.