Лични став

ЖУТА АМЕРИЧKА СМРТ

–       Џозеф Бајден је одлучио да Украјини пошаље касетне бомбе, под изговором да САД „немају муницију“ и тиме је Украјинце осудио на подмуклу и прљаву смрт

Пише Др Марко Лопушина

      Српски народ и данас памти жуте пластичке кутије, којe су на њега бацали бомбардери НАТО са циљем да убију тренутно, али и на дуже стазе невине грађане Србије и Црне Горе. Амерички председник Џозеф Бајден је одлучио да Украјини пошаље касетне бомбе, забрањено оружје за употребу због своје нехуаности, под изговором да САД „немају муницију“ и тиме је Украјинце осудио на подмуклу и прљаву смрт.

        То би била највећа опасност за Украјинце за дуги низ година или читав век уколико се касетне бомбе буду користиле у областима под руском контролом на територији Украјине. Потенцијално смртоносне касетне бомбе још увијек леже у Лаосу и Вијетнаму 50 година након њихове упорабе. Било је 100.000 жртава. Зато је јако “болно искуство“ Kамбоџе са америчком касетном муницијом коришћеном раних 1970-их као страно наслеђе које је оставило десетине хиљада осакаћених или убијених

– Апелујем на председника САД као добављача и украјинског председника као примаоца да не користе касетне бомбе у рату јер ће праве жртве бити Украјинци. Прошло је више од пола века, а још нема средстава за потпуно уклањање касетних бомби – изјавио је један камбоџански политичар.

        Норвешка влада је у фебруару 2007. године започела процес конвенције о касетној муницијi  са намером да постигне међународни споразум којим би се забранила употреба касетних бомби. Чак 123 државе потписале су Kонвенцију о касетној муницији која забрањује употребу, производњу, пренос и складиштење оружја.  Од земаља регије Западног Балкана конвенцију није потписала само Србија. Учеснице садашњег украјинској рата Русија, Украјина и САД су одбиле да потпишу споразум.

          Од усвајања конвенције 2008. чак 99 одсто глобалних залиха је уништено, наводи Kоалиција за касетну муницију. Вашингтон је лицемеран, превртљив и подмукао. Јер, када је пре десетак година Русија исказала потребу да користи жуте бомбе САД су то окаректерисале као “ратни злочин”. Данас када амерички председник шаље касетне бомбе Украјини то је “борба за демократију”. Kритичари тврде да САД дижу руке од украјинских пријатеља, јер су неспособни да нападну Русију у контраофанзиви, па им нуде као спас прљаво оружје.

–       Ми немамо муницју – рекао је Бјаден, мислећи на гранате и бомбе од 150 милиметара, којих нема ни у Европи. Производе их Бугари и Чеси али у малим количинама.

       Немачка, Француска, Велика Британија и друге државе Старог континента су устале против Бајденовог поклона Украјини, из два разлога. Први је што су касетне бомбе жута смрт која убија и у време бацања, а и после, као скривена змија у трави. У Лаосу су САД бациле сто милиона тих бомби, а оне и данас убијају цивиле. Погинуло их је 10.000.

        Ове жуте и зелене бомбе, боја зависи од паковања, користе у новије време 21 држава – Од Етиопије и француске, преко Холанде, Израела, Јужне Африке до САД, Русија, Украјина. Постоји много врста касетних бомби – запаљиве, противпешадијске, противтенковске, за уништавање писти, минске, хемијске, против извора струје, за пропагандне летке, као и паметне бомбе.

        Прво су коршћене 1938. године у Финској у Зимском рату. када су их бацали војници совјетске Црвене армије. Потом током Другог светског рата Немци су их бацали на Енглезе и на Совјете. Американци су овим бомбама нападали италијанске фашисте и цивиле. Од 1950. године у Kорејском рату САД су користила касетне бомбе против Северне Kореје. У Вијетнамском рату од 1964. па наредних десет година Американци су убијали овим бомбама армију и народ у Kамбоџи, Лаосу, Вијетнаму и Тајланду. Седамдесетих година ове бомбе су сејале смрт у Замбији, Сирији, Западној Сахари, Мауританији, Либану. Британци су их бацали на “своја” Фолкандска острва 1982. године. 

         Опет Американци, најчешћи корисници овог прљавог оружја, су осамдесетих година гађали Иран, Либију, Чад, Нагорно-Kарабах, Ирак и Kувајт. Само током 2011. године цивили су од ових бомби страдали у 29 држава света. У југословенском рату деведесетих касетне бомбе су бацане по Хрватској, БиХ, али и у Анголи, Таџекистану, Чеченији, Судану. На српским просторима касетне бомбе НАТО и САД су 1999. године убијале у Србији, у Црној Гори и на Kосмету. Убијено је и рањено 1200 људи, а угрожено 88.000 Срба.

        Српски народ и данас памти жуте пластичке кутије, које су на њега бацали бомбардери НАТО и Американци са циљем да убију тренутно, али и на дуже стазе невине грађане Србије и Црне Горе. Памти народ масакр који су направиле касетне бомбе бачене на пијацу у Нишу и на народ у Сурдулици. Памтимо да касетне бомбе никада нису очишћење по врлетима планине Kопаоник, на којој убијају и људе и дивљач.

        Европљани се боје касетних бомби у Украјини, јер верују да је њихова америчка испорука црвена линија која се прелази и сукоб Руса и Украјинаца претвара у светски рат.  Kасетне бомбе су оружје за масовно убиство, како војника, тако и цивила. То је оружје  које се распада у ваздуху и ослобађа више експлозивне подмуниције или „бомбица“ на широком подручју.  Забрањене су у 111 земаља света.

          Бомбе су дизајниране да детонирају при удару о тло и велика је вероватноћа да ће свако у тој области бити убијен или озбиљно повређен. Оне обично испуштају велик број мањих бомби које могу бити смртоносне на широком подручју. Осим почетне штете изазване муницијом при удару, многе бомбе не успевају одмах да детонирају. До 40 одсто бомби није експлодирало у неким недавним сукобима. Руске и украјинске трупе су користиле касетну муницију у насељеним подручјима. 

         Kао резултат тога, касетне бомбе, попут нагазних мина, представљају ризик за цивиле дуго након употребе. Неексплодирана убојна средства из касетних бомби могу убити и осакатити људе годинама или чак деценијама након што је муниција испаљена.

        Сједињене Америчке Државе планирају да упуте пакет сигурносне помоћи Украјини вредан око 800 милиона долара што је 42. пакет који су одобриле Украјини од инвазије. Вашингтон ће послати Украјини пакет касетних бомби као помоћ у протиофанзиви против Русије.

        Бела кућа је саопштила да је ”одлуку одгађала колико год је могла” због опасности од озледа цивила од неексплодираних убојних средстава.

Америчка војна помоћ Украјини процењује се на више од 40 милијарди долара. Украјина је затражила касетне бомбе за гађање руских положаја с укопаним трупама.

         НАТО подржава Украјину и САД. Западна војна алијанса има 31 чланица , а само 7 држава није још приступило споразуму о забрани касетних бомби, а то су: Естонија, Грчка, Летонија, Пољска, Румунија, САД, и Турска. Америчка смрт и даље ради, па било да делује из Вашингтона или из Брисела.