SVETSKA BANKA: Ekonomski rast Srbije će se ubrzati na tri odsto u 2024. godini
Ekonomski rast Srbije će se ubrzati sa dva odsto ove godine na tri odsto u 2024. godini, i na 3,8 odsto u 2025. godini, navedeno je u novom Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan. Ceo region Zapadnog Balkana, nakon usporavanja ove godine, zabeležiće umereno ubrzanje ekonomskog rasta na tri odsto sledeće godine i na 3,5 odsto 2025. godine, u uslovima oporavka u Evropskoj uniji, koja je glavni trgovinski partner ovog regiona, navedeno je u izveštaju.
Svetska banka (SB) navodi da niža inflacija u regionu treba da doprinese rastu raspoloživog dohotka i pruži podršku potrošnji.
Foto: Arhiva NBS
“Uprkos višestrukim šokovima, zemlјe Zapadnog Balkana uspele su da zabeleže rast, otvore nova radna mesta i smanje stepen siromaštva, što ukazuje na snažne osnovne ekonomske pokazatelјe ovog regiona”, rekla je direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju. Po njenim rečima, Zapadni Balkan i dalјe napreduje u sustizanju razvijenijih ekonomija Zapadne Evrope, ali nejednakom brzinom, što zahteva cilјane reforme kojima bi se ekonomski oporavak konsolidovao i prerastao u održivi rast.
Stopa zaposlenosti dostigla je istorijski najvišu vrednost. Tako je prosečna stopa zaposlenosti u regionu Zapadnog Balkana ove 2023 godine dostigla novu istorijski najvišu vrednost od skoro 48 odsto, a od sredine 2022. do sredine 2023. godine otvoreno je 103.000 novih radnih mesta. Uprkos nedavnim pomacima, učešće u radnoj snazi je još nisko, što, uz dubok rodni jaz, otežava smanjenje siromaštva, a privrednici se i dalјe žale na nedostatak radne snage.
U izveštaju SB, izeđu ostalog, piše da je neophodno povećati ulaganja u povećanje otpornosti na elementarne nepogode, i u polјoprivredi.
“Ako zaštite polјoprivredu od prirodnih rizika i učine je otpornijom, ekonomije Zapadnog Balkana mogle bi da nastave da povećavaju produktivnost polјoprivrede, uprkos nepovolјnom uticaju klimatskih promena”, izjavila je viša ekonomistkinja Svetske banke i jedna od autora izveštaja Nataša Rovo.
Inflacija u Srbiji, iako pada, i dalјe među najvišima u Evropi! Svetska banka je procenila da će godišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u ovoj 2023. godini biti oko dva odsto, iako se u drugoj polovini godine očekuje ubrzanje ekonomske aktivnosti.
Kako je rečeno na prezentaciji izveštaja, ekonomija Srbije je u prvoj polovini ove godine ostvarila rast po nižoj stopi od očekivane, pri čemu je početak godine bio naročito nepovolјan i rast je u prvom kvartalu procenjen na samo 0,9 odsto. Navedeno je i da je inflacija u Srbiji, iako je počela da pada, i dalјe među najvišima u Evropi, a njen povratak u cilјani raspon Narodne banke Srbije (NBS) se očekuje sredinom 2024. godine.
Viši makroekonomista SB za Srbiju Lazar Šestović rekao je da su fiskalne performanse Srbije bolјe od očekivanih, da je deficit niži nego što se predviđalo i to najviše zahvalјujući dobrim rezultatima na strani prihoda. Šestović je naveo da se javni dug Srbije stabilizovao na oko 56 odsto BDP-a, naglašavajući da su procene da će deficit tekućeg računa biti niži od očekivanog i da će iznositi oko 2,5 odsto BDP-a, a nastaviće se i snažan priliv stranih direktnih investicija.
“Pošto polјoprivredna sezona nije bila tako loša, nadamo se da će cene hrane početi brže da padaju. E, sada ostaje s druge strane taj zarez da se vidi kako će da utiču ova povećanja akciza koja su se desila nedavno, jer će to svakako da poveća cene. Nažalost, inflacija ostaje na nekom višem nivou do kraja godine uz smanjenje tek sredinom iduće godine“, rekao je Lazar Šestović.
Cilјanje inflacije u Srbiji
Srbija ima ciljanu inflaciju. Cilјanje inflacije (inflaciono targetiranje) predstavlјa monetarnu strategiju Narodne banke Srbije počev od 2009, s tim što su elementi ovog režima u praksu postepeno uvođeni od 2006. godine.
Monetarni odbor Narodne banke Srbije usvojio je u decembru 2008. Memorandum o cilјanju (targetiranju) inflacije kao monetarnoj strategiji, kojim se definiše formalna primena režima inflacionog targetiranja od 1. januara 2009. godine. Principe ovog režima monetarne politike Narodna banka Srbije je postepeno uvodila u praksu na osnovu Memoranduma o novom okviru monetarne politike, usvojenog u avgustu 2006. godine., pi[e iyme]uostalog na sajtu NBS.
Memorandum o cilјanju (targetiranju) inflacije kao monetarnoj strategiji sačinjen je u skladu sa Sporazumom Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije o cilјanju (targetiranju) inflacije, koji je usvojen u decembru 2008. godine.
Osnovni principi režima inflacionog targetiranja
Cilјana stopa ukupne inflacije, kao godišnja procentualna promena indeksa potrošačkih cena, jedina je numerička smernica za monetarnu politiku koju sprovodi Narodna banka Srbije. Narodna banka Srbije nastoji da podrži i sprovođenje ekonomske politike Vlade pod uslovom da time nije ugroženo ostvarivanje cilјane stope inflacije, niti stabilnost finansijskog sistema.
Cilјanu stopu inflacije utvrđuje Narodna banka Srbije u saradnji s Vladom, na osnovu analize tekućih i očekivanih makroekonomskih kretanja i srednjoročnog plana korekcije cena na koje Vlada ima direktan ili indirektan uticaj.
Cilј za inflaciju se utvrđuje kao jedinstvena vrednost sa dozvolјenim odstupanjem, merena godišnjom procentualnom promenom indeksa potrošačkih cena, za nekoliko godina unapred.
FOTO: Dokumentacija NBS
Narodna banka Srbije cilјanu stopu inflacije postiže promenama referentne kamatne stope, koja se primenjuje u sprovođenju glavnih operacija na otvorenom tržištu (trenutno, u sprovođenju jednonedelјnih reverznih repo operacija). Ta kamatna stopa predstavlјa osnovni instrument monetarne politike, dok ostali instrumenti monetarnog regulisanja imaju pomoćnu ulogu – doprinose nesmetanoj transmisiji uticaja referentne kamatne stope na tržište, kao i razvoju finansijskih tržišta, bez ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema.
Narodna banka Srbije sprovodi režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa. Intervencije na domaćem deviznom tržištu sprovodi radi ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara prema evru, kao i radi očuvanja stabilnosti cena i finansijskog sistema i održavanja adekvatnog nivoa deviznih rezervi.
Narodna banka Srbije sprovodi monetarnu politiku na transparentan način koji se oslanja na efikasnu komunikaciju s javnošću.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije, prema utvrđenom rasporedu sednica, donosi odluke o monetarnoj politici i redovno obaveštava javnost o ostvarenju utvrđenih cilјeva za inflaciju i merama koje preduzima radi njihovog ostvarivanja u budućnosti. Takođe, na konferencijama za štampu, koje se organizuju četiri puta godišnje povodom objavlјivanja Izveštaja o inflaciji, detalјno se obrazlažu markoekonomske projekcije i monetarna politika i daju odgovori na sva pitanja javnosti.
Operativne smernice cilјanja inflacije:
Utvrđivanje cilјeva inflacije
Cilјanu stopu inflacije utvrđuje Narodna banka Srbije u saradnji s Vladom, na osnovu analize tekućih i očekivanih makroekonomskih kretanja i srednjoročnog plana korekcije cena na koje Vlada ima direktan ili indirektan uticaj.
Cilј za inflaciju se utvrđuje unapred, da bi se definisao okvir za odlučivanje o monetarnoj politici na srednji rok i usidrila inflaciona očekivanja, U slučaju Srbije, odluka o cilјu za inflaciju se donosi za tri godine unapred, sve dok se ne završi proces nominalne, realne i strukturne konvergencije prema Evropskoj uniji. Budući da taj proces još uvek traje, cilјana inflacija je blago iznad kvantitativne definicije cenovne stabilnosti i nivoa cilјane inflacije u razvijenim zemlјama (2,0% ili 2,5%). Izvršni odbor Narodne banke Srbije, na sednici Izvršnog odbora od 8. decembra 2022. godine, odredio je cilјanu stopu ukupne inflacije, za period od januara 2023. do decembra 2025. godine u visini 3%, s dozvolјenim odstupanjem ± 1,5 p. p. (Memorandum Narodne banke Srbije o cilјanim stopama inflacije do 2025. godine).
Cilј za inflaciju se utvrđuje kao jedinstvena vrednost sa dozvolјenim odstupanjem, merena godišnjom procentualnom promenom indeksa potrošačkih cena. Cilј za inflaciju predstavlјa precizan i jasan signal javnosti o nivou inflacije koju centralna banka nastoji da postigne. Takođe, cilј je simetričan, što centralnoj banci olakšava komunikaciju s javnošću u slučaju ne samo prebacivanja već i podbacivanja cilјa.
Širina dozvolјenog odstupanja od cilјa (± 1,5 p.p.) ukazuje na zonu koja se smatra prihvatlјivom za kretanje inflacije, uzimajući u obzir činjenicu da može doći do brojnih prolaznih šokova manjih razmera koji će izazvati kratkoročne oscilacije stopa inflacije, ali neće zahtevati reakciju monetarne politike. Odražava opredelјenje Narodne banke Srbije za stabilizaciju ekonomske aktivnosti, pošto obezbeđuje prostor za fleksibilnost monetarne politike bez narušavanja njenog kredibiliteta.
Ostvarivanje cilјeva inflacije
Cilјanu stopu inflacije Narodna banka Srbije nastoji da postigne promenama referentne kamatne stope, koja se primenjuje u sprovođenju glavnih operacija na otvorenom tržištu. Ta kamatna stopa predstavlјa osnovni instrument monetarne politike, a odluke o njenoj visini donose se na osnovu analize ekonomske situacije, ocene budućih kretanja i srednjoročne projekcije inflacije. Prilikom odlučivanja o referentnoj kamatnoj stopi, važan je vremenski pomak između odluke o njenoj visini i ispolјenih efekata na krajnji cilј, tj. inflaciju, koji u slučaju Srbije iznosi oko godinu dana.
Ostali instrumenti monetarnog regulisanja imaju pomoćnu ulogu – doprinose nesmetanoj transmisiji uticaja referentne kamatne stope na tržište, kao i razvoju finansijskog tržišta bez ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema.
Cilјana inflacija je srednjoročni cilј, što znači da ostvarena inflacija može kratkoročno odstupati od cilјane usled egzogenih poremećaja. Narodna banka Srbije dozvoliće privremeno odstupanje inflacije od utvrđenog cilјa u slučaju kada bi vraćanje inflacije na cilј u kratkom vremenskom periodu zahtevalo takve promene u monetarnoj politici koje bi izazvale makroekonomske poremećaje.
Izveštavanje o ostvarivanju cilјeva inflacije: transparentnost i odgovornost monetarne politike
Delujući na transparentan način i odgovorno prema javnosti, Narodna banka Srbije
- objavlјuje saopštenja sa sednice Izvršnog odbora istog dana kada je sednica održana;
- održava konferencije za štampu guvernera po potrebi, radi objašnjenja razloga zbog kojih je Izvršni odbor doneo određenu odluku, kao i zbog odgovora na sva eventualna pitanja javnosti;
- objavlјuje Izveštaj o inflaciji tromesečno, koji predstavlјa najvažnije sredstvo informisanja javnosti o dešavanjima u ekonomiji koja opredelјuju odluke Izvršnog odbora i aktivnosti centralne banke.
Koordinacija monetarne, fiskalne politike i politike dohodaka
U režimu cilјanja inflacije koordinacija monetarne i fiskalne politike je od klјučnog značaja. Vlada se Sporazumom o cilјanju (targetiranju) inflacije obavezala da će sprovoditi održivu i predvidivu fiskalnu politiku u skladu s cilјanom inflacijom.
- Memorandum o cilјanim stopama inflacije do 2025.;
- Izveštaj o rezultatima ankete o inflacionim očekivanjima;
- Radi definisanja okvira za odlučivanje o monetarnoj politici na srednji rok i usidravanja inflacionih očekivanja, odluka o cilјanoj inflaciji donosi se unapred, za tri godine, dok se ne završi proces nominalne, realne i strukturne konvergencije prema EU;
Očuvanje makroekonomske stabilnosti
Uprkos višedimenzionalnoj krizi koja traje više od tri godine, Srbija je uspela da sačuva stabilnost svoje ekonomije i poverenje potrošača i investitora, o čemu svedoči kumulativni realni rast BDP-a u periodu 2020-2022. od oko 9,5 odsto, rekordni prilivi SDI, nastavak rasta zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, kao i najviši nivo deviznih rezervi.
Inflacija dostigla vrhunac u T1 2023. i od aprila se nalazi u padu (10,2 odsto u septembru). Me]ugodi[nja inflacija će opadati u celom periodu projekcije, a njen povratak u granice cilјa očekuje se u 2024.
Na nivou godine i dalјe očekujemo stopu rasta BDP-a u rasponu od dvd do tri odsto. Projektovani rast BDP-a za 2024. kreće se u rasponu tri do četiri odsto, a u srednjem roku očekujemo povratak na pretkrizne stope rasta od četiri osto, piše na sajtu NBS. Realni rast BDP-a u 2023. iznosio je 1,7 odsto, dok se u drugoj polovini godine očekuje ubrzanje rasta na oko tri odsto. Zbog znatno povolјnijih rezultata u periodu januar-avgust, projekcija tekućeg deficita za 2023. je revidirana sa 3,1 milijardi evra (4,5 odsto BDP-a) u majskoj na 1,7 mlrd evra (2,5 odsto BDP-a) u avgustovskoj projekciji.
Zahvalјujući proizvodnoj i geografskoj diversifikaciji i izvozno-orijentisanim investicijama, izvoz robe i usluga je u 2022. ostvario je rast od preko 30 odsto, dok je za sedam meseci 2023. zabeležio medjugodišnji rast od oko 13 odsto. • Prema ARS, stopa nezaposlenosti je u 2022. bila na najnižem nivou od 9,5 odsto, a u 2023. je iznosila 9,6 odsto. I fiskalna kretanja bolјa su od očekivanih, uz ostvaren blagi deficit na nivou republike od 13 milijardi dinara (0,2% BDP-a). Učešće javnog duga centralne države u BDP-u je u avgustu 2023. iznosilo 50,9 odsto BDP-a.
Referentna kamatna stopa je zadržana na nivou od 6,5 odsto u oktobru 2023. Godine u uslovima nastavka popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavlјene opadajuće putanje domaće inflacije i njenog očekivanog povratka u granice cilјa u horizontu monetarne politike. Takođe, uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta – kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera. Stabilnost bankarskog sektora je očuvana, navodi se izmeđuostalgona sajtu NBS. ((B.Gulan)