
Етно вече традиционалне српске музике и српског кулинарства, КД Брдо.
Ријечи добродошлице поводом првог дана четвородневне манифестације Дана српске културе присутнима је упутио Милан Гламочанин, умјетнички руководилац и подпресједник Културног друштва Брдо. У препуној свечаној сали Друштва је обраћање започео поздравивши све присутне, а посебно је поздравио Митра Вујиновића, предсједника Друштва, затим замјеника градоначелника града Крања, г. Јанеза Чернета. Поздравио је такође и г. Горана Марковића, отправника послова у Амбасади Републике Србије у Љубљани, као и г. Милинка Шпицу, српског конзула у Словенији. У настваку уводног дијела је домаћин вечери поздраве упутио предсједнику Савеза српских друштава у Словенији г. Златомиру Бодирожи, а потом и проф. др. Душку Певуљи, редовном професору Универзитета у Бањој Луци. Милан је поздрав упутио и члану Сосвета српске заједнице у Влади Републике Словеније, г. Крстану Шућуру и тиме је завршио уводно обраћање поздравивши све присутне представнике осталих српских организација, као и присутне чланове и симпатизере Друштва.
У наставку је бесједи био позван Јанез Черне који је у свом обраћању исказао радост да присуствује оваквом догађају. Поздравивши присутне у име МО Крањ и у лично име је рекао да Општини није свеједно за овакве културне догађаје. Споменуо је да се Општина залаже за довршавање грађевинских радова енергетске санације објекта у којем Друштво има сједиште и у којем ради, истичући да ће са радошћу присуствовати и осталим долазећим догађајима који су организовани у склопу велике и значајне манифестације.

Као говорник пред присутнима се г. Горан Марковић представио ријечима задовољства да је присутан на осамнаестим Данима српске културе по реду, а наглашавајући значај континуитета рада који симболизује „пунољетство“ у трајању, као доказ вредности, доследности и посвећености у чувању и његовању традиције и културног идентитета нашег народа. Испред Амбасаде је честитао на успјесима и пожелио срећу током наредних Дана српске културе у Крању.
У наставку вечери је г. Гламочанин замолио проф. Певуљу да се обрати присутнима. Душко Певуља је говорио на свој изражајни начин наводећи да се петнаести пут налази међу члановима КД Брдо и доживљава ово мјесто и ову манифестацију као своју. „Велики подвиг је да се Дани српске културе изводе осамнаести пут, али велики подвиг је зато што се то одржава на вриједносно репрезентативан начин.“, је рекао Певуља истичући да то говори као свједок догађања и да о том „чуду“ говори свуда где се појављује – а природом свога посла путује у скоро све крајеве гдје Срби живе. Професор казује и то да је боље ништа не радити него отаљавати само да се нешто догоди и да ово Друштво то ради својски на репрезентативан начин. У наставку је је Певуља рекао да томе свједоче бројне теме којима смо се бавили кроз протекле Дане српске културе и кроз непуних тридесет година постојања. „Бројне важне теме, бројне важне госте, међу њима и неке од најзначајнијих имена српске књижевности и културе, али и словеначке књижевности и културе, кроз дух заједничарења јесте нешто што треба његовати, а вечерашње бројно присуство на овом догађају је залог да ће бити још много дана и много јубилеја – јер како радио тако ти и Господ помогао“ је навео проф Певуља.
На обраћање и питку ријеч г. Златомира Бодироже су већ сви кроз деценије рада и обраћања навикли. Златомир је поздравивши скуп казао да је јако задовољан да у име Савеза српских друштава може да поздрави овако бројан скуп. Златомир је рекао да ће његово обраћање у наставку бити више у духу оснивача овог њему јако драгог друштва, а нешто мање у функцији предсједника Савеза. Златомир напомиње да ући у тридесету годину рада јесу бројке које заиста заслужују поштовање и да није било несретлука са короном би сада имали двадесете Дане српске културе. Бодирожа такође истиче да је Културно друштво Брдо организација која је прва осмислила и извела Дане српске културе у Словенији, што је заиста импозантна чињеница. Ријечи говорника су у наставку постале јако присне и емотивне, а односиле су се на саме почетке и преброђавање препрека које су се појављивале наглашавајућу да смо ми само спона између предака и наших наследика са задатком да пренесемо културу из рода у род. Златомир одкрива и чињеницу да је кључ успјеха у истајању три деценије прије свега у томе што су у Друштву привређивали добри људи.
Након уводних ријечи предходника је предсједнику Друштва Митру Вујиновићу остало да поздрави присутне наводећи чињеницу да су међу нама присутни и представници медија, г-ђа Аљана Јоциф из јавног медија Радио-телевизије Словеније истичући да га радује чињеница да је дошло и до тог занимања са стране јавности. Предсједник је Дане српске културе свечано означио за отворене.
У наставку вечери је водитељ програмско кормило усмјерио ка културно-умјетничким садржајима који су припремљени, не скривајући велико задовољство што најављује дјевојачку групу старосног узраста од једанаест до четрнаест година треће генерације Срба из Словеније, која ће се представити у саставу „Брђанке“. Присутни су олако протумачили да се ради о значајно подмлађеној женској пјевачкој групи која се представила пјесмама: Ој ливадо росна траво, Северинке мори Северинке и Горанине ћафанине – а то је уједно и означило почетак четвородневне манифестације.

Као што је и било очекивано, наступ дјевојака је што стасом у прелијепим ношњама, што гласом очарао присутне и изазвао бурну реакцију. Међутим, био је то само увод у музички сплет које је изазвао одушевљење публике. Нико није остао равнодушан на мелодије умјетника групе Аутетно из Љубљане. Групу чине професионални музичари са словеначке класичне музичке сцене окупљени са циљем очувања и извођења традиционалне народне музике Балкана.

Првенствено се баве српском традиционалном музиком, међутим у свом богатом репертоару имају увјежбане нумере и неких других народа. Оставили су веома јак утисак снажним и импресивним наступом. Организатори музичке вечери и прве вечери у низу Дана српске културе нису скривали тежњу да ово представљање буде почетак једне плодне сарадње.

Након културног програма су сви присутни били позвани да из свечане сале пођу у клупске просторе гдје је била постављена богата трпеза за све присутне. Важно је напоменути да су храну припремале домаћице, чланице КД Брдо на традиционални начин који су училе од својих баки и мајки. У пријатном амбијенту темама и новим познанствима није било краја до касно у ноћ.

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.