U zvaničnoj statistici UN 2005. godine navedeno je da će masovni pokreti lјudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalјa, što će, smatralo se tada, dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnostima oko tri milijarde lјudi neće imati dovolјno vode za piće. Svakog minuta 15 osoba umre u svetu zbog nemogućnosti pristupa zdravoj vodi. A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litara čiste pitke vode.  Raspoloživost domaćim vodama Srbije se svrstava međ najsirmašnije zemlјe Evrope! Domaćih voda ima manje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje! Vode ima najmanje tamo gde je najpotrebnija! Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovolјnijom.  Dakle, voda je bogatstvo koje nestaje, a oduvek je bila osnovni element života o čijem kvalitetu treba stalno razmišlјati. 

Piše: Branislav Gulan

Period od 2005. do 2015. godine OUN je proglasila decenijom vode pod nazivom ,,Voda je život’’. Dok je prošli vek bio vek nafte, ovaj je – proglašen vekom vode.  Jer, voda je bogatstvo koje nestaje i žeđ nam kuca na vrata. Pre dve decenije je i Svetska zdravstvena organizacija alarmantno upozorila da je već tada bilo 1,2 milijarde lјudi koji nisu mogli piti vodu bez rizika od bolesti ili smrti.  Zbog velikih zagađenja na planeti sveža voda postaje retkost, a ona je ograničeno obnovlјiv resurs. Nema je ni više ni manje, a na njeno prirodno prečišćavanje ne može se sa sigurnošću računati. Zagađenja vode menjaju karakteristike zemlјišta, pa ni ono nije više tako dobar prečistač ili filter koji bi mogao da ispravi ono što je čovek zagadio. To su uzroci zašto su rezerve pitke vode u velikoj meri smanjene.

Sveukupna količina vode koju sadrže sva živa bića predstavlјa zapreminu koja je veća od svih jezera, reka i rečica i drugih vodotokova planete Zemlјe. Molekul zvani voda, mali je ali moćan, rekao je jednom u razgovoru, sa autorom ovih redova, publicista pok. dr Zoran Petrović Piroćanac.Voda je deo ravnoteže ekoloških, ekonomskih, socijalnih i političkih sila, pošto deluju u tri domena: mineralnom bilјnom životinjskom, stvarajući vremenske prostore koji su modeli, ili čak strukture modela istorijskog razvoja.

Srbija okićena mineralnim vodama!

Procenjuje se da vode na planeti Zemlјi ima u zapremini od milijardu i četiristo miliona kubnih kilometara. Od toga je čak 97,3 odsto u okeanskim rezervoarima, po kontinentima je 2,7 odsto, a u atmosferi tek 0,001 odsto. Postoje velike količine vode u svetu, ali mnoge od njih nisu pogodne za dugotrajnu lјudsku upotrebu. Ipak, voda je molekul sa jedinstvenom karakteristikom koji je čini idealnom za izolaciju. Atmosferska vodena para, koja se brzo obnavlјa u hidrološkom ciklusu, suštinska je etapa za prenos toplote u atmosferi, kao i za otpočinjanje padavina. Globalno gledano, u prostoru od jedne godine, količina isparene vode i količine padavina približno se kompenzuju.

U istraživanjima se ukazuje i da  Srbija poseduje retko viđenu karaktersitiku – tektonska karta voda Srbije ukazuje da s obzirom na svoju veličinu, ona raspolaže jedinstvenom i gotovo neverovatnom koncentracijom da bi mogla da posluži oko 300 banja, koje po svojim  lekovitim svojstvima spadaju u najlekovitije na svetu, što je geološka posledica činjenice da Srbije leži na vulkanskom prostoru. 

Od toga geoteramlnog bogatstva Srbiji koristi samo 10 odsto!  Samo da uporedimo Srbiju sa našim susedima, gde Mađarska poseduje oko 1.300 termalnih izvora i koristi ih sa više od 90 odsto! U Srbiji sad ima oko 40 banja, a mogla bi da ima čak 300! Kada bi se korsitili svi termomineralni izhvori. 

I njih ima oko 360 velikih, ali se koriste samo desetak odsto! Postojeći termo mineralni izvori u Srbiji najbolkje su iskorišćeni u okolini Kuršumlije gde se nalazi Lukovska banja, danas sa tri hoela u tom selu!  Njiihova je iProlom banja. U tom selu nema nezapsolenih. 

                                               Foto:Arhiva Lukovska banja

Nekada se u njemu nalazhima fabriak tepai, pa kad asu vidlei da može bočlej da se živi od korišćčenja termalnigh izvoia, iygrađe nba su tri hotela. Svi su zaposleni! Ko dođe u to selo, po rečima predse nika ,,Planinke’’Rdovana Raičevkića, ako hoće da se ženi ili udaje, sve troškove svadbe, za oko 100 gostiju,snosi firma. Pored toga mladenci dobijajuu posao, pomaže im se u e[avanju stambernog problema. U ovom selu sad u osnovna škoal svake godine ima po deswetka plazniak – prvaka.

Milorad Ćirilović, naučni savetnik Geoinstituta u Beogradu i stručnjak UN za geologiju i dr Vojislav Vujanović, objavili su još 1955. godine rezultate rada postignute uz pomoć američkih satelita, odnosno mapu lekovitih voda Srbije. Autori su još tada izradili detalјnu studiju za 160 izvora: ,,Istražujući osobine i kvalitete mineralnih i banjskih voda na domaćem terenu došli smo do zaklјučka da je roj vulkana centralne Srbije (tkv vardarska zona)  ,,okićen’’ mineralnim vodama kakvih nema niko u svetu. Taj mladi vulkanizam star dva miliona godina, iznedrio je leucitske stene koje daju vaoma dragocenu ,,svitu’’ hemijskih elemenata: kalijum, litijum, radijum i stroncijum u izuzetnimn srazmerama, kao i selen i cezijum, kojih nema u vodama centralne Srbije.

I autor ovih redova, je kao član Akademijskog odbora za selo SANU (u dva mandata od 2011.do 2019. godine), 2014. godine u Lukovskoj banji (koja ima 37 termalnih izvora) kod Kuršumlije organizovao naučnu raspravu o tome koliko se koriste termalni izvori u Srbiji. Ima ih oko 360, koriste se tek 10 odsto! Susedna mađarske ih ima oko 1.300 i koristi ih više od 90 odsto! Pre nego što su izgrađeni hoteli u Lukovskoj banji na izvoruiakj su se mogal kuvati jaja, a žielji sun a njima šurili prasiće!

Termalni izvori u Srbiji predaju u vazduh toplotnu energiju u ekvivalenmtu od sagorevanja oko 250.000 tona nafte. Ako bi se istraživanju  korišćenja tih resursa prišlo ozbilјno, onda bi se uvidelo da se geotermalnom energijom iz prirodnih termalnih voda u njihovim akumulacijama u Srbiji može zameniti oko milion tona nafte godišnje, ili trećina uvoznih potreba Srbije za ovim energentom. Procene stručnjaka su da su rezerve geotermalne enrgije u geotermalnim vodma Srbije, i to samo njihov neobnovlјivi deo, jednake rezervama svih vrsta uglјa, svih ležišta, tj. u ekvivalentu od 500 miliona tona nafte. Veliki je geotermalni potencijal Srbije za proizvodnju električne energije i on se procenjuje na oko 16.000 MW električne energije.

Danas se kaže da Srbija ima oko 360 većih termomineralnih izvora voda i da ih koristi samo 10 odsto!? Istovremeno susedna Mađarska ima ih oko 1.000 i koristi 99 odsto!

ISTRAŽIVANјA: SVAKOG MINUTA 15 OSOBA UMRE U SVETU ZBOG NEMOGUĆNOSTI  PRISTUPA ZDRAVOJ VODI. VIŠE OD JEDNE MILIJARDE LJUDI LIŠENO JE VODE, A PREMA TVRDNJI IZ UN, OVAJ BROJ BI SE MOGAO UTROSTRUČITI ZA DVE DECENIJE. DA BI SE TO, ZASAD, NIŠTA NE UČINI!

S druge strane zvanični podaci pokazuju da je do 2015. godine na planeti Zemlјiživelo 7,5 milijardi lјudi. Od toga je 95 odsto bilo u zemlјama u razvoju, a ukazalo se i na to da će se uskoro udvostručiti populacija u 2000 mega gradova s više od 10 miliona stanovnika. Zbog toga su rezerve pitke vode u velikoj meri smanjene.  U zvaničnoj statistici UN, je 2005. godine bilo navedeno da će masovni pokreti lјudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalјa, što će, smatralo se tada dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnostima oko tri milijarde lјudi neće imati dovolјno vode za piće. A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litra čiste pitke vode.

Prema ocenama naučnika, količina vode koja je pre dve decenije bila dostupna svetu bila je kao i pre 4500 godina. Za poslednje dve decenije stanje se nije pobolјšalo već samo pogoršalo. Jer, samo u prošlom veku potrošnja vode se udvostručila barem dva puta, a prema nekim procenama, još toliko je povećana do danas. Procene su da je jedna od najgorih posledica rasta stanovništva sve manja količina  zdrave hrane, čiste vode… Predviđanja  su da će do 2050. godine čak 4,2 milijarde stanovnika živeti u zemlјama koje ne mogu da obezbede minimalnu količinu pitke vode od 50 litara po glavi stanovnika. Istraživanja pokazuju da u svetu svakog dana umre po 5.000 dece. Situacija u svetu postaje sve kritičnija, jer se 95 odsto kanalizacija i 70 odsto industrijskih neprečišćenih otpadnih voda izliva u vodotokove.

Loše stanje sa vodama u Srbiji

U Srbiji se stalno učilo govorilo kako smo bogti vodama. _To nije tačno i nalazimo se na dnu evroposke lestvice, po količini voda, njihovom korišćenju, a posebno je to loše u polјoprivredi. Jer, u Srbiji  se navodnjava tek 1,4 odsto  korišćenih agrarnih površina, a u svetu je to 17 odsto! To potvrđuju svake godine i podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je 2021. godine bilo navodnjavano samo 52.236 hektara polјoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj, 2020. godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U susednoj Albaniji iz koje u Srbiju stiže dosta ranog povrća, navodnjava se 380.000 hektara, dok je to u svetu prosečno oko 17 odsto polјoprivrednih površina.

Navodnjavanje kap po kap

Tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je 54.639 hektara poljoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021.godini. Ina;e, ema pdoacoiam RYS u Srbiji se trentuno korsiti, odnoisnoi oba]uje oko 3,48 miliona hektara oranica.Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odst).

Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno zahvaćeno 99 355 hilj. m³ vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8%, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto površine.

Foto: Goran Mulić

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.

U Srbiji je problem kada su suše, a to su od 100 godina čak 52 leta. Ali, problem su i suvišne vode, odnosno poplave! Tako je prošle 2021. godine u Srbiji je bilo  poplavlјeno više od 14.000 hektara! Ukupna površina branjena od poplava u 2021. godini iznosila je 1.763.946 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, više za 11,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Korišćena polјoprivredna površina branjena od poplava iznosila je 1.204.506 hektara i čini 68,3 odsto od ukupne branjene površine. Dakle, površinskim vodama poplavlјeno je 14.072 hektara površine, od čega 50,9 odsto čini korišćeno polјoprivredno zemlјište. U slivu Morave bilo je poplavlјeno oko 3.150 hektara polјoprivredne površine, što predstavlјa 44 odsto od ukupno korišćenih polјoprivrednih površina. Podzemnim vodama poplavlјeno je 656 hektara površine, a od toga 95,6 odsto čini korišćeno polјoprivredno zemlјište. Korišćena polјoprivredna površina poplavlјena je u slivu Dunava.

Sistemom za odvodnjavanje u Srbiji je obuhvaćeno oko 2.372.000 hektaraa, što je, u odnosu na 2020. godinu bilo manje za 6,5 odsto. Sliv Dunava sa 1.670.000 hektaraa ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 hektara, i Morave, sa 275.000 hektara. U 2021. godini, površina zemlјišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3.912 km2, što je u odnosu na prethodnu 2020. godinu bilo više za 1,26 odsto. Od toga je smireno 292 km2.

Voda, dobar sluga, ali zao gospodar!

Očito je da se u Srbiji,  pored upozorenja, nisu spremno dočekale ove vremenske nepogode i promene. Kao da ih od nadležnih niko nije čuo niti je za njih mario! Posledice takvog (ne) rada sad svi osećamo. Jer, prema zvaničnim, podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), 2019. godina je bila najtoplija godina zabeležena od kada se u Srbijio od  1951. i u Beogradu od 1888. godine, mere temperature! Prvu godinu leta 2019. karakterisala je učestala pojava bujičnih poplava. U istoj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na polјoprovredu koj je te godine imala pad proizvodnje od 0,1 odsto.

Analize za Srbiju pokazuju i da su srednje godišnje temperature od 1998. do 2017. godine porasle za 0,5 – 1,5 stepeni (u nekim delovima zemlјe i do dva stepena C) u odnosu na vrednosti za period 1961- 1990. godina. Posebno izražen trend zagrevanja uočava se od 2008. do 2017. godine. Promene klime dovele su i do promena u sezonskoj preraspodeli u intenzitetu padavina. Broj dana u ekstremnim padavinama poslednjih godina povećao se za više od dva puta, u odnosu na prosečne vrednosti do XX veka. Poremećen režim padavina, uzrokuje sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta.  Procena  od sad pa u budućnosti je da će uvek od 100 godina njih 52 biti sušne.Zato je zadatak nauke i instituta da stvore nove srote i hibride poljoprivrednuih kultura koje će se prilagoditi ovim novim usklvoima. To znači da bude ranija setva, kraća vegatacia, sazrevanje i ubiranje useva! 

Zahvalјujući navodnjavanju Izraelci su od pustinje napravili raj, a mi ćemo ako ovako nastavimo, uraditi sasvim obrnutu stvar, govorio je nekada prof. dr Mićo Škorić, sa novosadskog Polјorivrednog fakulteta studentima. Jer, zbog nedostatka prirodnog gnojivfa humus u zemljištu je ve smanjen sa pet na 2,5 osto. Gnovja nema jer su prazna sela. U prazhnim seliam su prazne staje jer nema goveda. To bi se popravilo samokada bi sad samo u vojvodjanskim sajala naselili 100.000 goveda, a isto toliko i južno od Beograda do granice sa Makedonijom. Inače,da bi se nadoknadio jedan santimetar humusa potrebno je da prođe 100 godina! Dakle, ako ne bude prirodnog gnojiva preti nam opasnost da se plodne njive Vojvodine, u kojoj se nalazi oko 1,7 miliona hektara, za tri do pet decenija pretvore u pustinju! Ne afričku po prašini, već po prinosima! O značaju vode dovolјno je reći da bez nje nema života i da voda predstavlјa predmet rada, sirovinu, sredstvo za rad i životnu namirnicu ali i materiju koja može pričiniti velike štete društvu. Voda je dobar sluga, ali zao gospodar!  Značajan deo privrede predstavlјaju hidrotehničke melioracije koje obuhvataju više delatnosti od kojih su najvažnije odvodnjavanje i navodnjavanje.

Nastavak ovakvih trendova očekuje se i budućnosti. Ona je već stigla i  ostvaruje se u 2022. godini. Do kraja XXI veka u Srbiji možemo očekivati porast srednje godišnje temperature i za 4,3 stepena u odnosu na period od 1961. do 1990. godine, a ovakva promena praćena promenama u režimu padavina može dovesti i do:

• Veće učestalosti i dužine trajanja toplotnih talasa i sušnih perioda;
• Većeg rizika od poplava i gubitka vodnih resursa;
• Smanjenja dostupnosti i kvaliteta vode za piće;
• Smanjenja prinosa polјoprivrednih useva;
• Veće potrošnje energije tokom letnjih meseci;
• Oštećenja i uništavanja infrastrukture i prekida funkcionisanja proizvodnje i obezbeđenja usluga;
• Veće učestalosti pojave šumskih požara;
• Gubitka biodiveziteta;
• Većih rizika po zdravlјe lјudi;

Sve ovo ukazuje na značaj uklјučivanja aspekata promena klime u strateško planiranje i investicije. Istovremeno, kako bi se smanjio rizik i gubici koji nastaju kao posledica promena klime, potrebno je pri kreiranju politika i mera u sektorima, kao što su vode, polјoprivreda, upravlјanje šumama, energetika, izgradnja imati u vidu kakve nas klimatske karakteristike očekuju u budućnosti, a kao preduslov održivosti tih istih mera i politilka. Treba imati na umu da će izmenjeni klimatski uslovi i njihova promenlјivost u budućnosti u velikoj meri uticati i na stanje rečnih tokova u Srbiji. Uticaj promena klime može da ima za posledicu sve veći nedostatak vode, povećanje rizika od poplava i ugroženost saobraćajne i druge infrastrukture.

Analize pokazuju da su klimatske promene odgovorne za 80 do 90 odsto promena vezanih za dostupnost i kvaltiet vodnih resursa. Najnovije analize na nivou EU potvrđuju da će promene klime uticati na smanjenje raspoloživog vodnog resursa, u oblastima koje su već izložene problemima sa vodosnabdevanjem. U EU i Velikoj Britaniji sa oko 51,9 miliona lјudi, kao i ekonomske aktivnosti u vrednosti od 995 milijardi evra, su izloženi problemima vodosnabdevanja. Od toga je čak 3,3 miliona lјudi i poslovanje u vrednosti od 75 milijardi evra sa izraženim rizicima i  problemima.  Istovremeno, pojave stogodišnjih poplava će se javlјati češće u najvećem delu Evrope.

Vode najmanje gde je najpotrebnija

Raspoloživost domaćim vodama Srbiju svrstava već sada u vodom najsirmašnije zemlјe Evrope! Domaćih voda ima manje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje (potreban minimum za normalan razvoj iznosi oko 2.500 kubnih metara po stanovniku godišnje). Prisutan je, resursni paradoks – vode ima najmanje tamo ge je najpotrebnija! (Vojvodina, Šumadija, slivovi Kolubare, Sitnice, Pomoravlјe) imaju manje od 500 kubnih metara po stanovniku godišnje. Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovolјnijom. Tao znači  da nauka sad ističe da je naša zemlјa siromašna sa vodom! A, nekada sun as u školi učili dam so bogati sa vodama… Sad se sve to promenilo i stanej uprirodi i učenje!

U Evropi mi smo u poslednjih šest ili sedam  zemalјa po količini dostupne vode. I to malo vode što imamo – nečuvamo, ističe prof dr Vera Nikolić, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu. Po njenim rečima vode u Vojvodini su u najlošijem stanju, ali i oko Morave ima ,,crnih tačaka’’.

Smanjenje protoka

Analizom podataka za vreme od 1949. do 2016. godine pokazalo se da na domaćim rekama u centralnoj Srbiji dolazi do smanjenja protoka oko dva do tri odsto podekadi. Tokom poslednjih decenija primećen je i povećan broj dana sa ekstremnim padavinama, kao i porast intenziteta tih padavina, koji prevazilazi sedam odsto, što je preduslov za povećanje rizika od bujičnih poplava.

U sadašnjim klimatskim uslovima Srbija je izložena poplavama usled izlivanja bujičnih tokova. Sa dalјim promenama klime predviđa se porast takvih pojava. Istovremeno tokom leta može se očekivati sve manje vode u rečnim tokovima, što se videlo već prošle 2022. godine, pa će se regioni koji imaju problem sa nedostatkom vode, u budućnsoti suočavati sa još većim teškoćama. 

Očeivanej većih kriza!

Najveće krize se prognoiziraju za vreme od 2071. do 2100. godine. U uslovima izmenjene klime, važno je da vododna i sanitarna infrastruktura budu otporne na učestale elementarne nepogode i prirodne katastrofe, kao i da ostanu funnkcionalne i nakon katastrofa. Ovakvo predviđanje primorava Srbiju, između ostalog, na izgradnju višenamenskih akumulacija, smanjenja gubitka u vodovodnim sistemima, izgradnju bujičnih pregrada, velikih hidroenergetskih objekata, malih hidrocentrala, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zaštitu akumulacija. Još pre dve decenije nauka je upozoravala da građane Srbije treba najviše da brinu zagađenja podzemnih voda. Jer, ona ugrožavaju izvorišta pitke vode.

Kada je relč o vodi, i stari grčki filozofi su je uvrstili među četiri najvažnija elementa – sa vazduhom, zemlјom i vatrom. I sve religije sveta su vodu uvrstile u svoje simbole. Pa i svi lјudi na planeti novog doba treba da poštuju sopstveni izvor života, jer bez vode sve umire, poručio je za javnost mr Srđan Novaković pre 17 godina istražujući problem nestajanja prirodnog bogatstva – vode. Analize ovog autora planirane su projektom ,,Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimaske uslove u Republici Srbij’’, koji je finansirao Zeleni klimatski fond, a implementirao Program UN za razvoj (UNDP) u saradnji sa Ministarstvom polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Nјive želјne vode

U Vojvodini bi moglo da se navodnjava više od pola miliona hektara oranica.
To je najavipo i visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc 1977. godine kada je otvarao hhdrosistem Dunav – Tisa – Dunav kod Novog Bečeja, kada je rekao da če se navodnjavati  510.000, a odvodnjavati million hektara. Navodnjavanje nije nikada bilo u funkciji kako je najavljeno, dok je odvodnvjanej jeste do 2005. godine. Tada je hidrosistem već bio pun mulja, stigle su suvišne vode koje nisu imale kud pa su u Vojvodini bile velike poplave. Tada je i utvrđeno da iz hidrositema treba da se očisti oko 15 milion kubika mulja kako bi on bio u funkciji. Odnosno plovan. 

Inače, kad je kopan hidrosistem D-T-D iskopano je oko 135 milionan kubika zemlje. Međutim, i pored velikih obećavanaj i govora kako je Srbija bogtata vodama, zemlja u njoj je žedna. Jer, navodnavja se se samo oko 1,5 odsto obradivih površina, dok je to u svetu čak 17 odsto! Njive su želјne vode. Zato što nema dovoljno vode, izostaju i davno obećane dve – tri žetve goldišnje, koliko je narodu davno obećavano.  SVaki minsitar klada je dolazio na vlast u Srbiji obeć

Avano je nove sisema za navodanvjanej na veiše stotien hilajda hetkrara,. SVe to je to osalo ob ećanje. I sadašnja ministrka Jelena Tanasković lane je obećala da seće se izgraditi novi sistemi za navodnjavanje na više od 100.000 hektara!

 To kao da nezna da se u 2022.  godini, prema podacima RZS u Srbiji navodnjavalo tek nešto više od 54.500 hektara! Vojvodina je jedna od najnižih tačaka evropskog tla, ovde se ka njoj slivaju reke Tisa, Dunav, Drava, Sava i, da nije gazdovanja vodama i izgradnje vodnih objekata, 50 odsto od njenih 1,7 miliona obradivih površina bilo bi pod vodom, kaže za javnost Igor Kolaković, pomoćnik direktora za tehničke poslove u JP „Vode Vojvodine”.

Regulisanje vodnih tokova u Vojvodini ima dugu istoriju, započela je još krajem XVIII. veka izgradnjom Velikog i Malog bačkog kanala, potom u prvoj polovini XIX veka regulisanjem toka Tise kada je njen tok skraćen za oko 450 kilometara. U XX veku jedna od najvećih investicija u Vojvodini bila je izgradnja hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav. Sve to rađeno je da bi se odveo višak vode s površine i stvorile plodne njive. Ali, danas vojvođanski ratari brinu sasvim drugu brigu: suša, kako se ocenjuje, teža nego ona zabeležena 2012. godine, svake druge godine opet desetkuje rod! U jednoj decenije [tewte od supa[ budu v’[e od 6,5 miliajrdi dolara!

Za to vreme u hidrosistemima koji su izgrađeni postoji dovolјna količina vode

,,U hidrosistemima nivo vode je u granicama propisanim pravilnikom o vodnom režimu. Imali smo problem s jednim agregatom zbog niskog vodostaja Dunava, ali i to je rešeno, te se u severnom delu bačkog hidrosistema popravlјa nivo vode. Podsistemi za navodnjavanje funkcionišu, korisnici uzimaju vodu i jako dobro se borimo sa sušom“, izjavio je Kolaković.

Gazdovanje vodama

JP ”Vode Vojvodine” gazduju sa 22.000 kilometara kanalske mreže, ali nije sva ova mreža usmerena na navodnjavanje njiva. Kada bi se uz tu mrežu samo po 100 metara izgradili sistemi za navodnjavanje, to bi onda bilo 44.000 više tih sitema.

,,Hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav ima oko 700 kilometara osnovne kanalske mreže, koja služi i za odvodnjavanje vode, ali i za navodnjavanje. Imamo i 400 kilometara kanalske mreže koja je namenjena za navodnjavanje i ovi kanali su zimi prazni, a leti se pune vodom. Osim toga, imamo i 400 kilometara dvonamenskih kanala, kod kojih se leti upumpava voda, dok zimi služe za njeno odvodnjavanje’’, objašnjava Kolaković. 

To znači da na području Banata i Bačke postoji oko 1.500 kilometara kanalske mreže koja može da služi za navodnjavanje. Iako bi kanalska mreža „Voda Vojvodine”, prema projekcijama, mogla da navodnjava oko pola miliona hektara oranica, ili četvrtinu vojvođanskih njiva, trenutno se iz njih crpi voda tek za oko 70.000 hektara?

Deo kanala sistema ,,Vojvodina vode’’ – Foto RTV

Obećanja tadašnjih vlasti, u 1997. godini bikla su da će se navodanjavati 510.000 hektara i odvodnjvati million hektara, govorio je i bivši visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc, 1977. godine prilikom završetka gradnje hidrosistema D-T-D i otvaranja brane kod Novog Bečeja. Međutim, to je ostalo od tada pa do danas ostalo samo da se govori kao o našim neiskroišćenim mogućnostima. Odvodanjavanje je funkcionisalo sve do 2005. godien, kada kanali nisu mogli više da  primaju suvišne vode zbog toga što su bili puni mulјa. Što se tiče navodnjavanja ono nikada nije funkcionisalo u tom obimu. I dalјe se govori samo o mogućnostima i o tome šta sve radimo i gradimo da bi više njiva dobijalo vodu. Međutim, zvanični, najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku imaju nešto drugačije, činjenice, sa manjim navodnjavanim polјoprivrednim površinama u Srbiji! Jer, ne da su manje površine pod vodama, nego i pod poplavlјenim njivama.  Nađi ekspreti po svemu sudeći poslo sticanja titula nečtaju najnovije podakte oi nisu u toku sa aktuelnim dešavanjima, a često govore kada je omnavodnvjanju reč da imamo veće površimne.OImasli smo ihnekad ui Jugosalvijio. Kada je obavlejna pljačkaška privatiazcija uz pomoć države, posle 2000. godine, vieših nemamo. Nekad au bile pa uništene. Inače, Republički zavod aza statistiku svake godine 9. januara saopšti aktuelne podatke ovim oblastima iz protekle godine. Samo ih treba pročitati, znati i koristiti.

Navodnjavanje u 2021. godini

Tako je rema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, tokom 2021. godine u Republici Srbiji je bilo  navodnjavano 52.236 hektara polјoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno je bilo zahvaćeno 92.574 hilјada. m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem osam odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.

Problem poplave…

Ali, u Srbiji nisu problem samo suše. Jer, kada ima suvšnih voda tada je veliki problem od poplava.  Prošle 2021. godine u Srbiji je bilo poplavlјeno više od 14.000 hektara! Ukupna površina branjena od poplava u 2021. godini iznosila je 1.763 .946 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, više za 11,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Korišćena polјoprivredna površina branjena od poplava iznosila je 1.204.506 hektara i čini 68,3 odsto od ukupne branjene površine.

Površinskim vodama u 2021. godini, prema podacima RZS, bilo je poplavlјeno 14.072 hektara površine, od čega 50,9 odsto čini korišćeno polјoprivredno zemlјište. U slivu Morave poplavlјeno je 3.150 hektara polјoprivredne površine, što predstavlјa 44 odsto od ukupno korišćenih polјoprivrednih površina. Podzemnim vodama poplavlјeno je 656 hektara površine, a od toga 95,6 odsto čini korišćeno polјoprivredno zemlјište. Korišćena polјoprivredna površina poplavlјena je u slivu Dunava.

Sistemom za odvodnjavanje obuhvaćeno je 2.372.000 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, manje za 6,5 odsto. Sliv Dunava sa 1.670.000 hektara ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 hektara, i Morave, sa 275.000 hektara. U 2021. godini, površina zemlјišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3.912 km2, što je u odnosu na prethodnu 2020. godinu bilo više za 1,26 odsto. Od toga je smireno 292 km2.

Objašnjenja stručnjaka

Naši kanali su infrastrukturni kanali, da uporedim, kao što je to auto-put, pričao je za javnost Kolaković. To što mi imamo vode u kanalu ne znači da ona može odmah da se koristi na njivi. Potrebno je da polјoprivrednici razviju sisteme za zahvatanje vode, ali malo lјudi je htelo da se time bavi, to dosta i košta, kažu stručnjaci. Nije dovolјno imati osnovni kanal za navodnjavanje, potrebni su vodni objekti, odnosno podsistemi koji će se dalјe granati po Vojvodini i tako omogućiti da voda stigne do pojedinačnog korisnika.

,, ”Vode Vojvodine” su 2012. godine imale započeta četiri podsistema za navodnjavanje, a danas imaju započetih osam podsistema i izgrađenih nekoliko dvonamenskih sistema. Treba znati da je reč o kompleksnim i velikim projektima koji se grade više godina. Iz Abu Dabi fonda dalјe razvijamo i otvaramo nove podsisteme za navodnjavanje, te u ovom trenutku imamo aktivnih 15 gradilišta vodnih objekata. Osnovna kanalska mreža Dunav–Tisa–Dunav od pre 50 godina omogućava projektovanje navodnjavanja za 500.000 hektara, izgradnja dodatnih regionalnih podsistema omogućila bi za još 500.000 hektara, ili pola Vojvodine’’, kaže za javnost Kolaković.

Ovo sve se navodi da će nekad biti kada se iygrqade nvoi sistemi. Kao što je i sadašnja ministarka najavila gradnju novih 100.000 hetkara od 2023. godine. Tose dešavalo kad je dolazhio svaki novi minsirtar. Ali, nikada  se nije dogodilo da su ti obećavani sistemi poočeli da rade. A, statistika samo to beleži!

Iz ovih kanala vodu trenutno koriste tek 173 gazdinstva ili polјoprivredne firme i navodno zalivaju 70.000  hektara, što je daleko ispod potencijala sistema. Ali ni to statisika ne bekležei, što znači das u njvie suve! Kolaković kaže da cena naknade za navodnjavanje nije razlog: ,,Mi ne možemo da nateramo polјoprivrednike da razvijaju svoje sisteme za navodnjavanje. Naknadu propisuje vlada i ona zavisi od više faktora, od instalisanih kapaciteta, hektara i korišćenih kapaciteta. Ali je sigurno da se isplati jer su prinosi stabilni i višestruko veći nego bez navodnjavanja i niko ko je izgradio sistem nije od toga odustao’’.

Igor Kolaković kaže za javnost da ”Vode Vojvodine” ove 2022. godine primećuju trend da im sve više gazdinstava upućuje zahteve za tehničke informacije, upite o tome da li pojedine parcele uopšte imaju pristup kanalima za navodnjavanje, o tehničkim uslovima i uslovima za dobijanje lokacije. Država zna za ovaj problem, zato je i uzet kredit za dalјu izgradnju sistema. Takođe, pokrajina daje subvencije za kupovinu sistema za navodnjavanje kako bi se to spustilo do nivoa polјoprivrednika.

Analitičari ističu da vrućine u 2022. letu nisu oboriti rekordno izmerene temperature iz 2007. godine! Naime, pre 15  i više godina, tačnije 24. jula 2007. godine, oboreni su mnogi dotadašnji izmereni temperaturni rekordi u Srbiji, rekao je za Kurir prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda u Beogradu. Tako je 24. jula 2007. godine u Beogradu bilo izmereno 43,6 °S, a u Smerederevskoj Palanci maksimalnih 44, 9°S. Toplotni talas koji je bio u poslednjoj dekadi jula 2022. godine bio je veoma intenzivan i dug, a maksimalne temperature su se približile vrednostima koje su osmotrene pre 15 godina!

Agrarnu politiku pored više stotina eksperata i stručnjaka od demokratskih  promena u Srbiji 2000. godine do danas je vodilo 14 ministara polјoprivrede. Svi su obećavali gradnju sistema za navodnjvanje na više od milion hektara. Sve su to ostala neispunjena obećanja. Zamislite samo da je svaki od tih 1 ministara za svog mandata  izgradio samo po 10.000 hektara! U Srbiji bi se sad, pored postojećih, navodnjavalo još 140.000 hektara. Dva i po puta više nego što se sad to čini na zvanično objavlјenim površinama. A, čak i tada bi značajno zaostajali za Albanijom, koja već decenijama navodnjava 380.000 hektara, pa sve veće količine povrća koje ranije dospeva u plastenicima i staklenicima, izvozi i u Srbiju.  Dakle, dok svet u proseku navodnjava 17 odsto obradivih površina, i to je prema zvaničnim podaciam RZS (52.236 hektara ili tek 1,4 odsto njiva koje se obrađuju – 3.488.000 hektara). U tome i treba tražiti uzroke zašto nam agrar ima rast proizvodnje za poslednje tri decnenije od samo 0,45 odsto godišnje (Validna Strategija agrara od 2014. do 2024. godine predviđala je 9,1, ili u lošijim godinama najmanje 6,1 odsto godišnje)!? Zašto se i pored doprinosa nauke da se stvore hibridi i sore mnogih kultura ravne onima ustu, one koriste samo sa 30 do 50 odsto genetskih mogućnosti. 

Zašto nam je prosečna vrednost proizvodnje po jednom hektaru samo 1.200 evra, a trebala bi da bude bar 5.000, a želјa je da stignemo do 10.000 evra vrednosti proizvodnje po jednom hektaru. Jer, vrednsto godišnej agrar ne proizvodnje već decenijama nije bial veća od 5,6 milihjardii dolara godišnje! To ćemo uspeti tek kada budemo imali više vode na njivama, zatim dve i tri žetve, što znači i veću proizvodnju sirovina za hranu. Za to nam je potreban i novi horizontali i vertikalnji concept polјoprivrede, gde bi u zadružni sistem bila uklјučena i prerađivačka industrija, pa bi se preko zadruga radilo od njive do trapeze. To bi moglo da se ostvari, ali samo uz činjenciu da se proda i naplati sve što se proizvede. I da zadruge, stare inove, njih oko 3.l000, koliko ihiam dans, budu imale prerađivačku industriju.  Naravno da i proizvođači dobiju svoj novac kako bi mogli da izmiruju obaveze prema državi i da zasnivaju novu proizvodnju. To se može ostvariti kada bi naši tvorci agrarne politike omogućuli brži obrt kapitala, da on bude najmanje 50 puta godišnje (što je na kraju svake nedelјe). Tako bi primarni proizvođači za svoj trud i znoj dobijali novac na vreme. Međutim, kratko rečeno, proizvodnja i život u najvećoj fabrici pod otvorenim nebom, danas zavisi uglavnom od ćudi i pomoći Boga!

Dakle, paori nikako da dočekaju bolјi život. Mogu da ga vide samo kad se reprizira istoimena emisija na RTS-u. Ili uoči izbora, kada im svaka vlast obećava kule i gradove. I što je beležio još i Ivo Andrić: ,,Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju. I dok je proizvođačima hrana jeftina, potrošačima u Srbiji je skuplјa nego nekim, komšijama, a na nju troše i više od 40 odsto primanja. I pri tome, više od pola miliona stanovnika Srbije živi ispod linije apsolutnog siromaštva, a rastuća inflacija i rast cena  gurnuće još neke ispod crte.

Selo danas, čekanje bolјeg života- Foto RTV

 UN o vodama…

ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA JE 1992.  GODINE PROGLASILA 22. MART SVETSKIM DANOM VODA, S NAMEROM DA ISTAKNE NJENU VAŽNOST I OGRANIČAVAJUĆU ULOGU U RAZVOJU. BLIŽIMO SE VREMENU KADA ĆE POTREBE ZA VODOM PREMAŠITI ZALIHE. POSLE TOGA NUŽNO PRESTAJE RAZVOJ, ZAPOČINJU BORBE ZA VODU, A POSTOJI OPASNOST I IZBIJANJE SUKOBA ZBOG VODE! Globalni rast cena hrane, koji je počeo i pre, a vrhuanc doživeo u prvom mesecu kada je počeo rat Rusije i Ukrajine, dva velika igrača na svetskom tržištu hrane, uznemirio je i vlast u Srbiji, koja je nespretno reagovala. Kao da se uplašila nestašica u zemlјi koja ima viškove hrane. Hrane će biti u Srbiji, ali ni u njoj, svi neće moći da je kupuju.  Biće je i u svetu dovolјno, ali za one koji imaju novca da je kupuju.

                                                                (Autor je analitičar i publicista)