GOVEDARSTVO U SVETU, EU I SRBIJI: Francuska prva po proizvodnji u EU (2)

Analitičari daju i predloge o mogućim rešenjima problema u stočarstvu, a u okviru njega i mlekarstvu. Prosečna mlečnost krava mora se povećati  na najmanje na 7.000 litara mleka godišnje. Iz ugla mlečnih govedara najvažniji potez bio bi prekid uvoza mleka, da se povećaju subvencije po grlu što bi ublažilo štetu. I na kraju da se dozvoli uvoz samo manjka mleka! Država treba da zna tačno koliko Srbiji mesečno treba mleka i sireva i samo da dozvoli uvoz manjka potrebnog tržištu! U Srbiji ima 4.720 sela, a čak u 600 njih nema nijedne krave mlekulje. Govedarstvo može biti mlečno, mlečno – mesno i mesno govedarstvo. Srbija izlazi u svet sa ponudom junetine iz prirode RS! Trenutno u tovu ih ima oko 25.000 junadi!

Piše: Branislav GULAN

Srbiji 600 sela nema nijednu kravu!

U drugoj polovini 2024. godine predviđa se da će proizvodnja goveda u EU dostići 12,1 milion grla. Taj podatak ukazuje na smanjenje od jednog procenta u poređenju sa istim periodom 2023. godine kada je uzgoj iznosio 12,2 miliona grla. Podaci Eurostata pokazuju da će i broj ovaca u drugoj polovini 2024. biti smanjen za sedam odsto na 15,6 miliona grla. Predviđa se i pad proizvodnje koza za devet odsto, na 2,4 miliona grla. Za poslednji kvartal 2024. predviđen je pad broja svinja za jedan procenat u odnosu na isti kvartal 2023.  godine iznosiće 57,7 miliona grla. Agroekonomisti predviđaju da će u ovoj, 2024. godini Francuska, sa proizvedenih 2,7 miliona grla, ostati najveći proizvođač goveđeg mesa u EU! Seljaci, u ovom slučaju su oni koji tove junad, nemaju sigurnost, jednom se proda stoka i naplati, ali su najčešće su bivali prevareni. I tako iz godine u godinu.

Najbolji dokazi takvog stanja su da je Srbija poslednjih godina proizvodila prosečno  godišnje oko 73.000 tona pa najviše do 86.000 tona junetine (strancima smo govorili mnogo, mnogo, mnogo veće podatke, nego štoje bila njihova realnost,  i stavljali ih u strategije koje su ostale u fiokama, ali su i danas validne). Jednog trenutka je bio obećan izvoz junetine Kinu čak od 500.000 tona godišnje! Obmanjiali smo sebe, narod i strance…Prema najnovijim podacima RZS u zemlji se troši po jednom stanovniku samo 3,1 pa možda do 3,5 kilograma junetine godišnje! U EZ to je za 10 puta više!

Po stanvoniku trošimo do tri i po kilograma ovog mesa! Daju se i drugi podaci pa u svet odlazi da smo mnogo bogatiji i jedemo daleko više, mesa, posebno junetine i teletine. Poneka bogata porodica, a retke su, možda i da?! Takve, ali retke poznaje i autor ovih redova.  Ne zna se tačno ni koliko junadi ima u tovu, jednom su viškovi jer se ne može prodati, drugi put kada se javi tržište nema goveda! I to je Srbija danas. I to ISTINA o ovoj oblasti.

Kako to rade susedi…

Tovljači stoke su se odlučili da vide kako to rade, susedi. Nedavno, krajem 2019.godinje, analitičlari su posetili farme u Hrvatskoj u kojoj se tada tovilo oko 120.000 junadi. U Srbiji čas ima viškova, a ali i najčešće manjkova, kada je reč ovoj, ali i drugoj stoci. Ni u Hrvatskoj nisu zadovoljni, jer je među tovnom stokom najviše uvozne teladi (iz Mađarske i Rumunije), ali su daleko ispred Srbije bar nekoliko decenija po tome. Koliko sad imaju stoke, kako su snabdeveni, i kako i koliko izvoze, nemamo zvaničnih podataka. Rešili su probleme zemljišta, probleme pašnjaka… Daju stimulacije stočarima, veće nego u Srbiji. Tove u stajama po 120.000 juandi. Od toga 20.000 imaju za turiste, koji hoće da jedu baš juand koaj je tovlejna na pašnjacima u Hrvaskoj, a sotalo izvizeu 60 zemljama bivšeg nesvrstanog sveta. 

U Srbiji je tove te stoke još uvek simboličan, u povoju, i naša proizvodnja ne može biti konkurentna. Zato su i staje prazne. Nalaze se u EU, koja godišnje iz Brazila i Argentien uvozi 700.000 tona junećeg mesa. Ali, oni neće to meso, već rekalamiraju da se kupuje meso proizvedeno od tova stoke na hrvatskim, domaćim pašnjacima i stajama. U njemu nema GMO, postiže se izuzetan kvalitet. Jer, baš  zbog takvog mesa dolaze i turisti na Jadransko more u Hrvatsku.

Svetlo na kraju tunela 

Dakle, i u Srbiji se vidi svetlo na kraju tunela zahvaljujući, entuzijastama, koji su se udružili i posle prevara, države, pojedinaca i svih drugih koji se bave ovim poslom, sudbinu ove delatnosti (zvanično, pema podacima RZS, stočarstvo u BDP poljoprivrede pre nepune dve godine učestvovalo je samo sa 28,1  odsto). To znači da smo tada mislili da su konačno bili svoju sudbinu uzeli u svoje ruke. Međutim, nema velikog poboljšanja, samo nam se to činilo. Zbog toga što se nečuej gasl proizvođala siz sela I sa njiva, počeli su problemi da se rešavaju na ulici. Jer, Vlada je to pokušalava uredbama. A, uredbe nikome nikada nisu donele ništa dugoročno dobro! Samo su ,,gasile požar’’. A, potrebna su sistemska rešenja. Njih u Srbiji, za sada nema!

Odlučili su, a kako i sami kažu ,,uzdaj se u se i u svoje kljuse“. Jer, stranci su uzimali pare, a ni u čemu nam u ovoj delatnosti nisu pomogli. Čak im je i tadašnji resorni ministar Branislav Nedimović, obećao da će pružiti pomoć, prihvatiti njihove zahteve. Ali, on je završio  mandate i otišao, a to se nije ostvarilo. A, zahtevi su se uvek, načelno, prihvatali i pred izbore. Očito je to i sad slučaj. Bolje ikad nego nikad.  Zato to treba i iskoristiti. Ali, nikada se nije valjano iskoristilo. I ostalo je na obećanjima i blagodetima o boljem  životu u agraru. Seljaci to čekaju već više od pola veka, mnogi su i otišli sa ovog sveta, čekajući taj bolji život, ali njega nema još na vidiku.

 Dakle, tovljači stoke su bili krenuli u akciju u pravo vreme. Sad, opet su uputili i mere nadležnom ministarstvu za sledeće godine. Ukoliko se one samo verbalno prihvate, već budu imale podršku od nadležnih, ali i u selima, narednih godina i decenija Srbija se može nadati i boljitku? To će biti rezultat samoorganizovanja. Ovaj potez tovljača tovne junadi, treba da bude dobar primer i drugima. Jer, decenijama vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji se godišnje manje od šest milijardi dolara. Odnosno, vrednos je tek oko 1.200 evra po hektaru.

Potreban novi koncept agrara

Stočari kažu da bi agrarna proizvodnja u Srbiji mogla da ima ukupnu vrednost da ide i blizu 70 milijardi dolara godišnje.! To je više novca nego što bi se dobilo od kopanja litijuma! Za to je potreban novi koncept agrara koji bi vodili i novi ljudi. U tom slučaju bi vrednost proizvodnje po hektaru bila ne 1.200 evra, već odmah da stigne najmanje do 5.000 evra, pa potom 10.000, a za koju godinu da se približi brojci od 25.000 evra po hektaru za jednu godinu! Ali, za to je potrebno i da agara iz državnog budžeta dobija najmanje 10 odsto novca, koliko sad i unosi u njega.  Uz samoorganizovanje, po Nordijskom zatvorenom sistemu, gde bi prerađivačka industrija bila u selima i zadrugama,  pada se tako sv eovo sprovede u delo, to može,  možda I da se ostvari! U tom slulčaju bi kao u celom svetu, novac obrtao 52 puta. Jer, to znači da bi u svakom selu bila mala fabrika, koaj bi preko zadruge otkupljivala seosku proizvodnju. U svakom selu bi bila i prodavnica, a danas ih nema u 1.000 sela Srbije. A, pema najnovijim podacima RZS u Srbiji će već 2050. godine sa mape nestati čak 3.000 sela! Za jednu deceniju bićče ih manej za 1.200 jer su sad to ruine. Njih nam ostavljaju oni koji su raniej zalagali da se godišnje gasi po 100 zadruga I poržavačli su nestajanje sela. Isti ti, trustovi mozgo za agrar Srbije, sad u poznomživotnom trećem dobu, promenili su mišljenje pa zarad promene svojih biografija, podržavaju osnivanje zadruga (do sada njih 1.100)  u selima bez prerađivačke industrije. Istovremeno o;ekuju da u ta slea do]u mladi da žive u četiri zida, da nemaju posao i gde da rade i zarade za život. Jer, u seliam nema maloih fabrtiak, pa nema juni gde da se zaposle. 

Žal za ruinama

Među onima koji kreiraju takav razvoj ruralnih sredina u Srbiji, nalazi se i Akademijski odbor za selo SANU, odnosno njegovi rukovodioci i kretaori agrarne politike, sa pogledima iz njega. Sa takvim pogrešnim razmišljanjima oni podržavaju i mnoge pogrešne odluke sadašnje vlasti, kada je u pitanju ruralni razvoj Srbije.

Foto Goran Mulić – Ostavljaju nam ruine pod sela

Zbog takvog dosadasašnjeg rada oni su i odgovorni što nam od sela ostaju ruine! Jer, prvi čovek Akademijskog odbora za selo SANU dr Dragan Škorić, nikada se nije odazvao pozivima za rad  Balkanske akakademije za selo na tradicionalnim Vlasinskim susretima, koji su se četvrt veka održavali u južnoj Srbiji. Njohvoa jedina tema je bila – selo!  Nikada nije stigao ni na jednu sesiju njenog rada, iako je četvrt veka bio pozivan. Razlog jer da ga nije interesovalo selo  i njegov razvoj! A, na tim susretima nij bilo ni honorara, osim ponekad da se plate samo troškovi putovanja!  Član SANU sad u trećem dobu, sela koje nestaju, posećuje samo sa nadležnim ministrima, da bi se fotografisao u selima, pored njih.  Fotografije, njemu i sličnima, služe da bi porikazao kako ,,žali’’ što ostavlja ruine iza sebe, a to su sela, koja posećuje tek  u trećem životnom dobu. Jer, do sada niej stizao da vodi brigu o njima niti je za njih mario! A, takvom njihovom izgledu on je dao najveći doprino, baš zatop što niej stizauo da prati njihov razvoj,a li ga nisu ni interesvvala sela! Sve dok  posete sweliam nisu po0čele da donpose, bez, znanja za tu oblast, rada i angažovanja unosne honorare! A, iza sebe za takve nagrade u celom životu, ostavljaju ruine!

Stočari da kreiraju mere!

Sela nam snestaju, stočarstvo je na izdasaju, hrana koaj može da se proizveei u Srbiji se uvozi…U Srbiji je svaki dan 500.000 ljudi gladno…Veliki broj mladih prima minimalne zarade koje nepokrivaju ni minimalnu potrošačku korpu! Hrane se sve manje proizvodi u Srbiji ona je sve i sve skuplja! Sve manja je i njena potrošnja, što prikazuej RZS. Posebno osnovnih životnih namirnica. Jer, pre samo osam godihna u Srbiji se godišnje po jednom stanovniku trošilo mnogo više svih vrsta mesa, a i više od 100 kilograma helba po jendom stanovniku godišnje. Danas se troši samo po 48 kilograma hleba 10 kilograma peciva. 

Zato proizvođači hrane, posle slatkih predizbornih obećanja, sad u Srbiji veoam često izlaze na ulicu, kako bi se čuo i njihov glas. Zahvaljujući merama koje će sami stočari kreiraju, a ne kabinetski agropolitičari u predizbornoj kampanji, u tovnom govedarstvu postojeće mere su postale predvidljive za stočare, a uvedene su i nove stimulacije.  Međutim, u svim delovima ovog stočarstva nisu ostvareni očekivani efekti naspram otvorenih mogućnosti. Sa podsticajima u kvalitetna priplodna grla brojnost je mogla biti povećana da je prihvaćen predlog Udruženja o kupovini u prošloj godini. Evo i najnovijih zahteva stočara za veće subvencije za krave i junice od 40.000 dinara. Zahtev je upućen vladi Srbije 27. decembra 2023. godine.

Proizvođači mleka u Srbiji osnovali u nacionalnu asocijaciju pa od države traže da poveća subvencije za krave sa predloženih 40.000 dinara po grlu na 55.000 dinara, a za junice sa 40.000 na 150.000 dinara, izjavio je predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije i član novosnovane asocijacije veterinary Milija Palamarević. On je za javnost rekao da je nerazumno da država subvencioniše uvoz junica za 170.000 dinara, već deset godina. ,,Tražimo da se podstakne domaća proizvodnja junica sa 150.000 dinara, umesto što je Ministarstvo poljoprivrede predložilo 40.000 dinara. Da li je realno i pametno da država podstiče uvoz junica, umesto da stimuliše domaću proizvodnju sa 20.000 dinara manje nego što daje na uvoz“, rekao je Palamarević. Dodao je da odgoj junice traje tri godine da bi se otelila i bila za mužu i da u tom periodu od nje nema nikakvih prihoda, a da su troškovi izuzetno visoki. On je još rekao da stočari traže od države i da se goveda čipuju i iz registra izbaci oko 70.000 ,,fiktivnih“ krava na koje se dodeljuje subvencija. Ta sredstva bi se, kako je naveo, mogla iskoristiti za povećanje subvencija na domaće krave i junice. Palamarević je još ističe da su stočari trenutno zadovoljni premijom  na mleko od 19 dinara po litri, a da će u slučaju da država odbije ovaj njihov zahtev za povećanje subvencija po grlu, preduzeti radikalne mere borbe za realizaciju njihovih zahteva.

Predlog stočara za Vladu Srbije

U predlogu koji navodimo pojedine stavke se odnose na opremu i alate, što je bitno za ovo govedarstvo.

Kupovina kvalitetnih priplodnih grla i podsticaji.

1. Za navedene tovne rase goveda starost grla u nabavci – kupovini: 10 do 34 meseca;
2. Podsticaj za držanje licenciranog bika tovne rase 50.000 dinara – do dva grla na gazdinstvu;
3. Podsticaj za vlasnike krava tovnih rasa (čista rasa) 40.000 dinara – broj krava u stadu do 200 (za gazdinstva i pravna lica);
4. Podsticaji za krave ukrštenih tovnih rasa 25.000 dinara (ukida se podsticaj za krave dojilje) – broj grla do 200;
5. Za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla tovnih rasa predlažemo sledeće podsticaje:

• za gazdinstvo koje zasniva proizvodnju tovne rase, a ne koristi podsticaje za mlade – do 3.000.000 dinara ili 50 odsto učešća u nabavci;

Primer: ako kupuju grla za ukupno 4.000.000 dinara dužni su da ulože 2.000.000 dinara svog novca, maksimalno mogu dobiti 3.000.000 po gazdinstvu!

• za gazdinstva koja kupuju kvalitetna priplodna grla u našoj zemlji ukupan podsticaj po gazdinstvu je 40 odsto od ukupne vrednosti kupljenih grla i do iznosa od 1.500.000 dinara;

234067456. za gazdinstva koja kupuju kvalitetna priplodna grla u inostranstvu podsticaj iznosi 60 odsto od ukupne vrednosti kupljenih grla do iznosa od 4.000.000 dinara. Ovo pravo ne mogu ostvariti gazdinstva koja koriste bespovratna sredstva fondova;
234067458.  Stimulacije za tov i korišćenje domaće teladi:

• pravo na ostvarivanje premije za utovljeno june ima gazdinstvo ili pravno lice koje za tov koristi telad od domaćih proizvođača u iznosu od 15.000 dinara, a za telad kupljenu u inostranstvu premija iznosi 5.000 dinara;
• pravo na podsticaj za utovljenu junad ima gazdinstvo i pravno lice koja tove po sistemu „uvoz radi izvoza” uz carinski nadzor u iznosu od 5.000 dinara po isporučenom junetu;

 Mere zaštite domaćeg govedarstva

• Obustava izvoza muške i ženske teladi mlađe od 150 dana za period od 12 meseci;
• Zabrana klanja ženske teladi svih rasa mlađe od 150 dana za period od 12 meseci;

Ulaganja u opremu i objekte

• Uvođenje elektronske evidencije goveda u sistemu „krava-tele” sa 60 odsto podsticaja do ukupne vrednosti od 1.500.000 dinara;
• Postavljanje solarnog sistema kao izvora energije za pumpe za vodu na pašnjacima 60% od ukupne vrednosti do 500.000 dinara (ako nije regulisano drugim merama);

Mere za zaštitu pašnjaka:

• preuzimanje površina na duži period, uz nadoknadu iz državnog fonda u iznosu od 6.000 dinara po hektaru (u okruženju je ova nadoknada 12.000-24.000 dinara), dodela na 25 godina. Korisnici: stočari sa registrovanim farmama od najmanje dve godine;

Očekujući troškovi za koje nije predviđen izvor finansiranja

• Standardizacija proizvodnje junećeg mesa – uvođenjem ,,bebi-bif’’ kvaliteta: sertifikat, kontrole, marketing.

Nosilac posla: Udruženje „Agroprofit” – Proizvodna grupa odgajivača i stručnjaci (veterinari, tehnolozi, farmeri…)

• Regionalizacija područja za gajenje rase tovnih goveda, uz korišćenje postojećih pašnjaka i „otvaranje” novih u zaštićenim i poluzaštićenim prostorima;
• Izrada mape pogodnih i održivih pašnjaka u Srbiji po regionima;
• Izrada programa za investicije u ekonomski opravdane i održive mini klanice junadi u okviru farmi (primer Češka);
• Osnivanje uzgojnog centra mlađih kategorija tovnih rasa. (Imamo projekt čime se rešava skup uvoz priplodnih bikova i junica. Moguće je sprovesti i embrion transfer);
• Uređenje prostora za izlaganje tovnih rasa na Poljoprivrednom sajmu (deo smo uredili);
• Izbor profesionalne klanice za konfekcioniranje junećeg mesa i brendiranje (postoji program) i povezivanje sa trgovinskim lancem;
• Utvrđivanje programa za obuku – „odgajivač tovnih rasa goveda” u saradnji sa poljoprivrednim školama u Valjevu i Futogu;
• Formiranje oglednog zapata tovnih rasa goveda (edukacija, promocija – biramo mesto);   

Šansa za junetinu iz prirode RS!

Stočarstvo je u ozbiljnim problemima i neophodne su hitne mere, a tu su: 

 – isplata zaostalih davanja, više državnih subvencija za tu granu, osnivanje genetskih centara;

 – u protivnom broj grla će nastaviti da pada, a uvoz mesa raste, što jeocenjeno na nedavnom stručnom skupu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, održanom 12. marta 2024. godine;

 -Stočari kažu da sa trenutnom cenom od 3,5 evra po kilogramu živih junadi, odnosno šest evra po kilogramu mesa, može dobro da se zaradi;

– ”Osnova svega je ulaganje u priplodni materijal, pronalaženje novog tržišta uz primenu ekonomske diplomatije i da se na neki način pojavimo na tržištu sa novim proizvodima kao što je “junetina iz prirode” na čemu radi naše udruženje”, ističe Čedomir Keco iz Udruženja stočara ,,Agroprofit’’ u Novom Sadu;

-Stočarstvo je u ozbiljnim problemima i neophodne su hitne mere – isplata zaostalih davanja, više državnih subvencija za tu granu, osnivanje genetskih centara;

– u protivnom broj grla će nastaviti da pada, a uvoz mesa raste!

Na stručni skup u Zemun, sa velikim ambicijama,  ali i problemima, stigao je i stočar iz Utrina kod Bačke Topole, Tibor Berze. Član je udruženja “Kasun“ koje odgaja 400 grla za tov. Planiraju da uvezu 200 novih grla, ali kažu da nemaju novca da uđu u kupovinu. “Dosta su skupi (grla), kreću se oko 2.000 do 2.500 evra, što zavisi da li su steoni. Ljudi nemaju toliko para da plate, pa da posle čekaju godinu dana isplatu preko banke, ljudi ne idu u takav sistem kupovine. Sad smo došli do toga da nemamo priplodnih bikova i to je jako velika muka”, naglašava Tibor Berze, vlasnik farme kod Utrina na severu Vojvodine. Većina stočara učesnika u raspavi, demantovala je izjavu t aktuielne minstarke agrara du su i m ispkaćena  sva dugovanja. To su istkali svi iz ruralnih sredina, ali i dobar deo njih Vojvodine!

Stočari kažu da sa trenutnom cenom od 3,5 evra po kilogramu živih junadi, odnosno šest evra za kilogram mesa može dobro da se zaradi, budući da zemlje poput Italije i Grčke plaćaju i sedam evra. Računaju i da kontejnerski izvoz zamrznutog mesa u Kinu ima veliki potencijal za zaradu. “Osnova svega je ulaganje u priplodni materijal, pronalaženje novog tržišta uz primenu ekonomske diplomatije i da se na neki način pojavimo na tržištu sa novim proizvodima kao što je ‘junetina iz prirode’ na čemu radi naše udruženje”, ističe Čedomir Keco iz Udruženja stočara Agroprofit

Subvencije usmeriti u proizvodnju i preradu!

Umesto direktnih uplata na račune velikih proizvođača, bolje bi bilo, kažu, subvencije usmeriti udomaću proizvodnju i preradu. Ukupna davanja države za poljoprivredu, kako ocenjuju, nisu mala, ali zameraju smanjen stočarski udeo u tom kolaču.

“Mi smo 2013. godine uspeli da sa 70 posto, kada je bilo davanje za stočarstvo, direktnim podsticajima da dođemo do toga da je danas svega 35 odsto podsticaja za stočarstvo, smanjili smo mere ruralnog razvoja. Prestigli sa 300 evra po hektaru u 90 odsto evropskih zemalja i stimulišemo izvoz pšenice, kukuruza da bismo posle uvozili od njih mleko i meso”, objašnjava nekadašnji ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Proizvođači i analitičari ističu da se domaće potrebe za mesom i mleko moraju zadovoljiti najpre iz sopstvene proizvodnje, kako nam ne bi dodatno rastao minus u spoljnotrgovinskoj razmeni. Samo u trgovini svinjetinom minus u 2021. godini minus je bio 72 miliona evra, a prošle 2023. godine, čak – gotovo 200 miliona.

Posebnui analizu zaslužuje procena o tržištu za našu ukupnu proizvodnju, kao i procena moći i korišćenja tačaka oslonca i alata zqa poslovanje u celom sektoru poljoprvirede. Godinama, uz manje izuzetke tragamo za odgovorom ko je i odakle je naš kupac? U sektoru goveđeg mesa, izgleda da smo blizu rešenjua, nudeći ovu robu Narodnoj republici Kini! 

,,Niz ekonomskih turbulencija na svetskom i domaćem tržištu ojačalo je potrebu za većim učešem države u agrarnoj proizvodnji, što je i potvrđeno izdvajanjem novca poreskih obveznika za potrebe poljoprvirede – najviše u novijoj istoriji! Vremena su takva da je potrebno da svaki činilac, učesnik u proizvodnji utvrdi svoj pregled obaveza i mogući doprinos za popravljanaje stanja u agraru. Zbog toga i navodimo mogući obim proizvodnje junećeg mesa i korišćenja goveda sa naših farmi’’, navodi Čedomir Keco, iz Udruženja tovne junadi ,,Agroprofit’’.

Šta ima Srbija

U uzgoju u Srbiji trenutno ima 95.000 goveda starosti do šest meseci, a 116.207 grla starosti do 12 meseci. Do 24 meseca starosti, što je veoma značajna kategorija, imamo 140.824 grla. U procesu muže, sistemu krava – tele ili u priplodu Srbija ima 363.615 grla. I u ovom broju je oko 25.000 visokokvaltitnih tovnih rasa goveda.

Međutim, karaktersitično je da od 4.720 sela u Srbiji, postoji člak 600 sela gde nema nijedna krave! Može se zaključiti, da je za ozbiljnu proizvonju i mleka i mesa, što zahteva i određeno vreme. Ceo sektor govedarstva u pogledu kvačliteta grčla, stimulativnim merama pomogla je država, ali u celini, bitka je izgubljena zbog cenovne politike prerađivačke industrije, pre svega, za meso i mleko!

Računice su pokazale da su indsutrijalci koristili sve prednosti izdvajanja premija za proizvodnju i raznih podsticaja, i da su imali priliku da biraju najbolja rešenja za sebe u podizanju svog profita! Tako danas imamo sliku,  da nemamo malih farmi tovljača junad,i koje su nestale u cenovnom vihoru, jer  tovom i ovim poslom više se nebavi 8.000 gaydinstava, a skoro je to radilo njih 12.000 u Srbiji.

Odakle početi…

• Posmatrajući stanje u svetu i Evropi u Srbiji potrebno je prvo transparentno izračunati potrebe za prehrambenu potrošnju nacije (mleko, meso, jaja, ulje i bašno)!
• Institucionalno rešiti rukovođenje viškovima i obezbeđivanje nedostatka prehrambenih proizvoda;
• Mora se liberalizovati izvoz mesa iz Srbije u Evropsku uniju oslobađanjem fiskalnog nameta za kupljeno goveđe meso iz Srbije što je nametnula EU;
• U poslovima izrade nove Strategije ravoja poljoprivrede, koja je Ustav za agrar,  (koja treba da se usvoji ove godine) , moraju se definisati prioriteti u sektorima, ekonomska i poslovna održivost uz razvojne pravce i potrebe zakonske regulative i finansija;
• Državna administracija mora se ojačati stručnom i racionalnom Upravom za stočarstvo i uvođenjem ombudsmana za hranu;
• U izbor tržišta mora se uključiti ekonomska diplomatija i celovito sagledati gde su nam najveće šanse za prodaju poljoporivrednih proizvoda. Kada je reč o goveđem mesu to je Narodna republika Kina;
• Moraju se izraditi regionalni programi korišćenja pašnjaka i odgajivačkih programa za tovne rase, sa namenom da se koriste zelene površine u brdsko – planinskim uslovima i poluzaštićenim prostorima;
• Nužno je obezbediti više novca za opremanje radionica za konfekcioniranje mesa svih vrsta, malih mlekara i prodaje;
• Potrebno je izmeniti, odnosno dopuniti zakon o regulisanju tržišta poljoprivrendih proizuvdoa upisivanjem intervencdija za reagovanje države kada se javljaju viškovi ili manjak mleka i mesa;
• Na osnovu zakona o tržištu treba precizirati uvođenje mleka za đake;
• U mlečnom sektoru, preraspodelom podsticaja treba pomoći kupovihnu kvalitetnih grla usklađivanjem nabavke prema inrteresima mladih iz regiona sa otežanim privređivanjem;
• Treba utvrditi i javno publikovati kodeks o obavezama uprave za agarna plaćanja gde su stranke gazdinstva. To podrazumeva analizu dosadašnjeg rada i rukovođenja ovom upravom;
• Za ozbiljne planove i nove programe u sektoru stočarstva potrebno je da se konačno saberu dugovi pema poljoprivrednicima po svim osnovama, što znači od isplate premija do IPARD-a;
• Treba osnovati Fond aza razvoj govedarstva za nabavku kvalitetnih grla i osnivanje Selekcionog centra (uzgoj i prodaju);
• Potrebno je raditi na novoj ponudi stočara vezano za obradu i doradu, kao i proizvdonju junećeg mesa pod imenom ,,JUNETINA IZ PRIRODE RS’’, što je pokenulo Udruženje odgajivača;
• Treba omogućiti da se pašnjaci bez nadoknade, sa progamom održavanja dugoročno izdaju samo stočarima i da preuzeti pašnjaci ne isključujuu stočare iz prava zakupa po pruincipu ,,pravo prečeg’’;

Odgajivači kvalitetnih tovnih rasa goveda poslovni oslonac vide u povezivanju sa Privrednom komorom Srbije gde su osnovali i Grupaciju za ovu vrstu stočarstva. Očekuju da će efikasnije i kvalitetno učestvovati u kreiranju agrarne politike, kao i u izradi bitnih dokumenata kojima se reguliše stočarstvo i odnos države prema ovom poslu.

U sve to, se želi uspeh u radu, u sve to mora biti mora biti uključen i Zadružni savez Srbije.

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, u prigramski pristup,  na prvo mesto stavlja da se obezbedi juneće mesto, odnosno ,,bebi bif’’. On odmah postavlja i pitanje hoćemo li iskoristiti ponuđene šanse za razvoj proizvodnje junećeg mesa u Srbiji.

Foto Goran Mulić, kvalitetna goveda, više mleka i mesa

,,Moramo održati minimalan broj organizovane proizvodnje junadi i junećeg mesa koji je bio predviđen u 2018. godini. Postoji i neophodnost postojanja stočarskih zadruga u funkciji razvoja poljoprivrede. Zato moramo da formiramo upravu za stočarstvo u okviru ministarstva poljoprivrede. Ako želimo sigurno da poslujemo potrebno je i formiranje fonda za finansiranje zadruga. Da bi sve uspešno radili trebaju i stručni kadrovi u zemljoradničkim zadrugama’’, navodi Nikola Mihailović. nKada je reč o Zadružnom savezu Srbije treba istaći da imamo 2.920 aktivnih zadrua (od toga je 75 odsto zemljoradničkih zadruga). O toga 293 imaju pretežnu delatnost u stočarsvkoj proizvodnji. Od ovog broja zadruga, oko 130 njiih se nalazi u centalnom delu Srbije, i uglavnom objedinjuju male poljoprivredne proizvođače, koji u proseku imaju dve do četiri krave. Od ukupnog broja tih zadruga, njih 94 iskazuju poslovne prihode. Treba istaći i da 30 tih zadruga radi mere selekcije u stočarstvu. Od oko 300.000 gazdinstava koja su upisana u E – agrar, oko 10 odsto njih se bavi stočarstvom!

                                                 (Autor je analitičar i publicista)