TUŽNA SLIKA SELA U SRBIJI: Do 2050. nestaće ih 3.000!

U Srbiji sad postoji 4.720 sela. Procena RZS je da će do 2050. godine sa mapoe nestati njih 3.000! Sela nestaju, ali sad dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela. U oko 86 odsto naselja, odnosno sela, opada broj stanovnika. U naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kako bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima! Zahvaljujući akciji Ministarstva za brigu o selu Vlade Srbije, do sada je 2.750 beskućnika dobilo na poklon od države kuće na selu!

Piše: Branislav GULAN

Ipak, tužna je slika sela u Srbiji. Od njih nam sad uglavnom ostaju ruine! Za takvo stanje ima mnogo odgovornih, pre svega, nekadašnjih rukovodilaca i kreatora  pogrešne agroekonomske politike u Srbiji, Jer, oni su se nekada zalagali da se godišnje u Srbiji gasi po 100 zadruga i podsticali ljude na iseljavanja iz sela. To je i najveći razlog zašto su nam sela ostala prazna,  a u njima staje i obori za tov svinja, torovi za ovce… Od zemlje izvoznika postali smo zavisni od uvoza mesa i mnogih drugih proizvoda koje bi mogli sami da proizvodimo!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji postoji:

  • 508.365 poljoprivrednih gazdinstava;
  • Od ukupnog broja, oko 313.495 gazdinstava se bavi stočarstvom;
  • Ukupno ima 4.073.703 miliona hektara raspoloživog zemljišta;
  • U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara njiva;

Vlasnici gazdinstava poseduju:

  • 725.408 grla goveda;
  • 2.263.705 grla svinja;
  • 1.702.682 grla ovaca;
  • 149.558 grla koza;
  • 22.022.439 grla živine;
  • 1.261.323 košnica pčela;
  • Poljoprivredom se bavi ukupno 1.150.653 lica;
  • Prosečna starost  nosioca gazdinstva je 60 godina, a svaki 11 je mlađi od 40 godina;
  • Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Najveći prosek je u Vojvodini i iznosi oko 13,2 hektara po gazdinstvu;

U Srbiji ima dosta takozvanih trustova mozgova kojima je evoluirao razum, pa su danas promenili mišljenje, za razliku od nekadašnjeg rada i zalaganja. Jer, nekada su trudili i zalagali da se godišnje ugasi po 100 zadruga u selima. Sad posećuju sela, pa se i zalažu za oporavak zadrugarstva, opstanak i ostanak sela! U trećem životnom dobu u naučnim institucijama, gde se još uvek nalaze u udobnim foteljama, zalažu se za ono protiv čega su se borili za vreme redovngo svog radnog veka. Najčešće su se nalazili na visokim rukovodećim funkcijama. Sad, odjednom idu po selima Srbije i slikaju se sa onima koji pokašavaju da spasu neka sela i varošice. I da vrate život u njih! Cilj takvih novih poseta sedih glava selima, pre svega, je pranje biografija, ali i da im kroz novi doprinos selima, ponešto zazvecka u džepovima!

  • Ubrzano, za jednu deceniju, nestaće oko 1.200 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika;
  • Prema podacima RZS Srbija danas ima 4.720 sela. Do 2050. godine sa mape će ih nestati najmanje 3.000!
  • Sva sela, koja uskoro nestaju, a to je njih 1.200 ne treba spasavati. Treba samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak! U većini se čeka samo ko će biti poslednjih da ugasi svetlo!
  • U 86 odsto naseljenih mesta, kako to piše u Ustavu, odnosno sela Srbije, smanjuje se broj stanovnika!

Sela u Srbiji polako nestaju, vreme za uzbunuFoto: Goran Mulić, svako četvrto selo u Srbiji je na putu nestanka!

  • Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naseljenih mesta!
  • Blizu 3.000 sela nema vrtića!
  • U dve trećine sela nema ambulante!
  • U 20 odsto sela nema osnovne škole! 
  • Razlog je da nema đaka da idu u njih!

U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 obradivih površina!

Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvodi suvišna voda sa milion hektara. Sve je to ostalo samo san na papiru! Jer, njive su žedne vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve, što bi se realno moglo! A, to je obećavano narodu. Međutim, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,4 odsto obradivih površina! To je u 2023. godini bilo samo 47.529 hektara!

  • Prema podacima RZS u 463, a to je10 odsto sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!
  • Čak 55 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva;
  • Više od 500 sela nema asfaltnu vezu sa svetom niti do puteva i magistrala!
  • Čak 90 odsto njih nema asfaltni put u selima!
  • U 315 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
  • Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
  • U 2.894 naselja, odnosno, sela Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
  • Prema poslednjem popisu krajem 2023. godine, a prema podacima RZS, poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 poljoprivrednika!
  • Analitičari ističu daje najveća boljka poljoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou.
  • Statistika beleži da u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!
  • Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, ne samo zbog potražnje za medom, već i zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.750 tona meda. To je tada u zemlju donelo 14 miliona dolara, što je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa!

Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, a potom i ostalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Pa kada se prodaje imao bi i mnogo višu cenu nego kao sirovina! Jer, cena takvog mesa i mleka drugih proizvoda iz viših faza prerade  izuzetno je visoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje!

Trenutno Srbija u tovu imamo oko 25.000 junadi, pa se očekuje da bude i potražnje, pre svega, za izvoz.  Uskoro će se prodavati kao junadi iz RS, što znači da nisu hranjeni GMO. Šansa za novu prodaju je Kina i bivši nesvrstani svet!

Sva ta naselja, pre svih sela, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bez upotrebne infrastrukture a tu neće ni migranti da dolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo!

Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se ljudi zapošljavaju.

Šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2050.godine. Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja preseljavaju se oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave poljoprivredom;

Prema podacima Ministarstva za brigu o selu Srbije, u njima je poslednjih godina osnovano oko 1.100 nivih zadruga! To ukazuje da je vraćen zadružni duh. Ali, nije zadružna imovina oduzeta posle Drugog svetskgo rata. Jer, siromašna država, danas nema  više od dva milijarde evra, da bi se to nadoknadilo. Kada svaka ta nova i stara zadruga na selu, budu imale prerađivačke pogon, onda će to biti dobra organizacija privlačan za bolji seoski život.  

Jer, posle demokratskih promena 2000. godine u Srbiji je obavljena pljačkaška privatizacija uz pomoć države, pa su odneti ili uništeni postojeći mali prerađivački pogoni koji su se do tad analazili u kombinatima u selima. Kada svaka ta nova  zadruga (osnovano ih je 1.100), kao i one stare u selima, bude imale i male pogone da se u njima zapošljavaju novi žitelji sela, tada će sela biti privlačna za život.

Sada u 2.750 dodeljenih seoskih kuća širom Srbije ima oko 10.000 novih stanovnika, a u tom slučaju, biće više interesovanja za odlazak u sela da se živi. Jer, u selima će tek tada biti svi uslovi za život kao i u gradu. Dobro je što je i sad jedna trećina onih koji odlaze da žive na selo i dobijaju kuće, baš iz gradova. Jer, u tim novim pogonima, gde ih ima, oni koji se doseljavaju  u ta sela, imaju šanse i da se zaposle. Radiće i prerađivati i sirovine, koji su sami proizveli, kao i ostali zadrugari  i kooperanti. 

  • Prema podacima Privredne komore Srbije, čak u 1.000 sela danas nema nijedne prodavnice! Da bi se snabdcli moraju da putuju i po 30 kilometara da odlaze u druga naseljena mesta u snabdevanje. Otvaranjem malih pogona, dobijaće se finalni proizvodi koji će se prodavati u tim budućim novotvorenim prodavnicama;
  • Prema podacima RZS u 600 sela Srbije danas nema nijedne krave muzare!
  • Potrebno je da od tih novih zadruga, bar njih nekoliko da budu poput nekadašnjeg ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’ i drugih nekada sličnih  firmi, koji bi radili kao oni nekad. To znači da se bave izvozom na veliko sve dok se ne stvore novi veliki izvoznici kakve smo nekad imali;

Po rečima Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, sektor zadrugarstva karakterišu sledeći podaci:

  • Ukupan broj zadruga 5.127. To je ukupan broj svih vrsta zadruga (zemljoradničke ili poljoprivreedne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko – omladinske, socijalne, zdravstvene, kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvonje, prometa robe i drugoih delatnosti u skladu sa Zakonom o zadrugama); 
  • Od ukupnog broja zadruga 2.902 su aktivne ili njih 57 odsto;
  • Od tog broja aktivnih zadruga 75 odsto su poljoprivredne;
  • 1.448 zadruga ima poslovne prihode!
  • 664 zadruga imaju račune u blokadi;
  • 180 zadruga se nalazi u postupku likvidacija;
  • 57 njih je u postupku stečaja;
  • 1.908 zadruga je brisano iz Registra!
  • Broj zaposlenih u zadrugama je 5.605;

Blagi  oporavak sela oseća  se kroz akciju Ministarstva za brigu o selu. To je dosadašnja dodelaa oko 2.750 kuća beskućncima Sribiji, koji prvi put rešavaju stambeni problem, pa su im uz pomoć države kupljene kuće u selima. Miholјski susreti sela nastavlјaju da bukte Srbijom izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić povodom rekordnog odziva za učešće u manifestacijama  2024. godine, i dodao „ono što prihvate sela Srbije postaje tradicionalno za celu Srbiju“. Čak 1.775 sela učestvovaće u Miholјskim susretima ove godine, a očekuje se rekordnih 250.000 učesnika i posetilaca. Bogat kulturni i sportski program  ponovo će odjekivati selima Srbije u toku leta i jeseni, od 1. juna do 1. novembra 2024. godine.

Sve je to dobro, ali za oporavak sela tim tempom biće potrebno pola veka! Za to vreme većina sela će nestati. Najveći deo stanovnika sela koji se bave proizvodnjom hrane, čekaju’i bolji život na selu, otići će sa ovog sveta. I sad se u mnog9im selima čeka ko će biti poslednji da ugasi svetlo! Njihove kuće će ostati prazne. Jer, neki nemaju naslednike, a oni koji imaju bave se drugim poslovima van granica Srbije ili žive u gradovima. Jer, agrar osim manjem broju ljudi koji se mogu nabrojati na prste, za većinu u Srbiji, nije unosno zanimanje!

 Rezultati popisa

Prema poslednjem popisu poljoprivrede u Srbiji, čiji su rezultati objavljeni početkom 2024. godine, u njoj postoji 4,07 miliona hektara poljoprivrednih površina, dok se obrađuje oko 3.257.100 hektara. Osigurava se samo 10 odsto obradivih površina. Njive u Srbiji karakteriše velika rascepkanost, a to znači da imamo oko 19 miliona parcela. U naseljenim mestima, a ima ih 4.720, čak 1.000 nema ni prodavnicu! U selima agrarom se bavi više od 508.000 domaćinstava. Od onog što se proizvede na njivama, u stajama i oborima za tov svinja, kao i torovima ovaca, radi i živi oko 1.150.653 osobe. 

Inače, u Srbiji sad živi ukupno 6,6 miliona stanovnika, a to znači za 500.000 manje nego pre jedne decenije. Vrednost proizvodnje po jednom hektaru je 1.200 evra, a ukupna vrednost proizvodnje u toj fabrici pod otvorenim nebom najviše je 5,6 milijardi dolara godišnje!  Zbog loše agroekonomske politike koja je u proizvodnji donosila samo gubitke, ugašeno je 62.000 farmi! Uz novi koncept poljoprivrede i nove ljude to bi bilo deset puta više! Ali, ako se nastavi samo ovako trebaće pola veka da se oporave sela i agrar. 

  • Popis je pokazao  da van gradskih sredina živi oko 40, odsto stanovnika Srbije;

Budući da su individualni poljoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji, realnost je da će se još više smanjiti proizvodnja hrane!

  • Prosečna starost poljoprivrednika u Srbiji je premašila 60 godina!
  • Popis stanovništva u agraru pokazao je da u Srbiji živi 1.468.000 ljudi starijih od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene;
  • Od njih, opet, 336.000 žena živi na selu;
  • U južnoj i istočnoj Srbiji ima u agraru je oko 94.000 žena;
  • Sela u kojima dominira takvo stanovništvo prirodno je da se gase!
  • Opstanak sela zavisi od ŽENA! Ugasiće se i ona sela u kojima nema žena u fertilnom dobu! Jer, ako žele da se udaju i žive na selu, rađaju decu, imaju porodice, takva sela imaju šansu za opstanak i ostanak!

Rezultati strategije pada!

To je istina o Srbiji danas i slika njenog razvoja agrara u poslednje tri i po decenije!   Jer, poslednja Strategija razvoaj poljoprivrede koja je doneta 31. jula 2014. godine i važi do 31. jula 2024. godine, obećavala je godišnji rast od 9,1 odsto, odnosno ako je lošija godina da to bude 6,1 odsto.  To je bilo nerentabilno, netačno i neostvarivo, što se pokazalo i u praksi. Pa umesto strategije rasta proizvodnje, imamo strategiju pada! Dokaz je da smo od izvoznika postali smo zemlja zavisna i od uvoza dobrog dela potrebne hrane, koju bi mogli sami da proizvedemo uz bolju organizaciju! To se, pre svega, odnosi na zamrznuto svinjsko meso za čiji uvoz od oko 30.000 tona, zatim 300.000 tovljenika i oko 500.000 prasića trošimo najmanje 200 miliona evra godišnje. Još toliko novca smo porošili pre dve gdoienj na uvozu 84.000 tona konzumnog mleka,više od 10.000 tonamleka u prahu i oko 15.000 tona sireva. Uvozovih potrepštoanj je I dlaje nastavljen.

Strategija pada u procentima

2014. godine         rast             + 2,0              odsto

2015. godina         pad             – 7,7              odsto

2016. godina         rast             + 7,7              odsto

2017. godina        pad              -11,4              odsto

2018. godina        rast             +15,1              odsto

2019. godina        pad               –1,7              odsto

2020. godina        rast              + 2,2              odsto  

2021. godina        pad              – 5,7              odsto

2022.  godina            pad                  — 7,8                 odsto

2023. godina        rast               +9,0              odsto

2024. godine,        rast?              +6,0              odsto

Sve ovo su izazovi sa kojima Srbija mora da se suoči, jer 31. jula 2024. godine izlazi važnost strategije duga jednu deceniju, nazovi Strategije poljoprivrednog razvoja, koja je sve bila osim toga. Jer, taj Ustav za poljoprivredu, sad zovu strategijom pada. Nju je kreiralo 240 eksperata Srbije, koji su tada napisali 145 strana. Nju je tada usvojila Vlada Srbije. Iako je bilo obećano, nikada nije upućena na usvajanje u Skupštinu Srbije! Zašto – nije rečeno narodu!

Za taj posao koji nije doneo, obećane, dobre rezultate, sebe su častitli sa 8,2 miliona dolara donacija pristiglih iz nekoliko evropskih zemalja. Posao koji su obavili krozu strrategiju, a loši rezultasti se vide kroz praksu, posle jedne decenije (validnost joj ističe 31. jula 2024. godine), dokaz su brojke njenog (ne)sprovođenja u praksi od 2014. godine, do danas, prikazane u prethodnoj tabeli. 

To je Srbija danas i slika njenog ,,razvoja” agrara u poslednje tri i po decenije!  Jer, sve do pojave bolesti Korona 19, za poslednje tri i po decenije agrar je imao godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto. Kada je usvajana ta strategija pada, pre nepunu deceniju, premijer je bio današnji predsednik Republike Srbije. 

Najveći veleposednici u Srbiji su:

  • Industrija mesa ,,Matijević;
  • Kompanija ,,Al dahra’’ iz Ujedinjenih arapskih emirata;
  • ,,Delta’’;
  • MK ,,Kostić’’;

Na listi su još ,,Almeks’’, ,,Ćorić agrar’’. Kompanije ,,Mile Blagojević’’, ,,Elit agrar’’, ,,Al Ravafed’’ , kompanija ,,Nicko’’… 

Industrija mesa ,,Matijević’’ u čijem sastavu je i ,,Matijević agrar’’, obrađuje oko 36.000 hektara zemljišta širom Vojvodine i oko 2.000 hektara u Hrvatskoj. Prema pisanju  ,,Forbesa” u njegovom vlasništvu je ukupno 33.000 hektara. On na njima proizvodi i komponente za stočnu hranu. 

                              (Autor je analitičar i publicista)