SVET, KINA, EU, HRANA I SRBIJA 

Prazna obećanja SANU

https://www.agrotv.net/wp-content/uploads/2024/05/cow-5181635_1280.jpg

Foto: GORAN MULIĆ

U Srbiji je već nekoliko decenija stočarstvo  i cela poljoprivreda su na izdisaju. Sad se gasi 1.200 sela, a to su ona koja imaju manje od po 100 stanovnika. Nakon poslednjeg popisa RZS je objavio da će u Srbiji do 2050. godine nestati ukupno čak 3.000 sela!  Oni koji sad hoće da obnove selo u osmoj i devetoj deceniji života, do pre samo nekoliko godina zagali su se za godišnje gašenje 100 zadruga i nisu sprečili nestajanje sela! U poznim godinama života promenili su mišljenje, evolurala im pamet, pa bi sad da podižu ono što su rušili. Idu sa nadležnim ministrom koji hoće nešto da uradi, na obnovi sela i vraćanju zadruga u život pa se zajedno slikaju da bi oprali sopstvene biografije. Aktivistima koji imaju vremena i volje za obnovu sela, nije dobar izbor duštva tih odlazećih kadrova, koji su odgovorni državi i narodu za gašenje zadruga, ostavljanje sela u ruinama…Oni su odgovorni za takvo stanje, a sad hoće da to što su srušili,  da obnavljaju. Ali, nemaju biološkog vremena za to!  Jer svi znaju da oni ostavljaju ruine od sela i od zadruga. Znači nisu rušili sela nego su rušili Srbiju! Za to bi trebalo da odgovaraju!

Piše: Branislav GULAN

Oni i sad samo obećavaju kao što su to radili kao trustovi mozgova, i pre pola veka, a iza njih ostaje i godišnji pad agrara, moraju da znaju, da neće sa pohvalama završiti političku karijeru! O tome najbolje ukazuju analize i podaci o proizvodnji agrara nekad i sad. Jer, po tim rezultatima, budućnost agrara Srbije nalazi se povratkom u prošlost. To najbolje pokazuju nekadašnji rezultati o izvozu mesa i drugih agrarnih proizvoda u svet, zatim ako se pogledaju nekadašnji rekordi u vrhunskoj biljnoj proizvodnji…  Jer, proizvodnja je nekad bila mnogo viša nego što je od kada oni obećavaju bolju budućnost sela i poljoprivrede. Trebalo bi i sami da pogledaju analize RZS u kome se vidi da je rekordan rod pšenice pre tri i po decenije bio 3.736.500 tona, zatim da je daleke 1986. godine ukupan rod kukuruza u Srbiji bio 8.062.020 tona, da je rod krompira koji sad uvozimo 1977. godine bio 1.148.660 tona, pasulja smo 1955. godine imali čak 101.030 tona, a 1977.godine rod paradajza je bio 244.960 tona, a 1984 godine smo dobili na njivama Srbije i 34.890 tona belog luka, zatim 1989. godine proizvedeno je 4.920.600 tona šećerne repe… Ili 1969. godine bilo je ubrano  886.540 tona šljiva, a iste godine i 748.530 tona grožđa, što je dvostruko više nego sad. Jer, sva proizvodnja je smjanjena od kada oni kreiraju agrarnu politiku! Dakle, oni nisu gradili poljoprivredu boljitka, već gubitka. 

U svemu tome učestvovao je i Akademijski odbor za selo SANU, uz podršku svog prvog čoveka, i njegovih najbližih saradnika. Sad  po medijima nude budućnost agraru i selima. A, treba obnavljati ono štu su oni uništili. Uništavali su ih pola veka,pa sad treba toliko vremena i da se vrate zadruge, da se zaustavi iseljavanje iz sela. Sela su već izgubljena za mlade koji su stasali, jer treba da podižu nova sela i da spasavaju varošice. Na to su trebali članoviAkademijskgo odbora za selo SANU da upozoravaju kroz analize o spčro vođemnju Strategijea razvoja poljoprvired e isela uSrbiji. Ali, oni se tim poslom nisu bavili jer, ih selo ugalvnom niej intersovalo, sves dok niej formkriano inistarstov zabrigu u sleui, pa prohjdo od proajde injoihovih ideja o gašenju sela, počeo da zvecka i u njihovim džepovima!

Ali, kreatori agroekonomske politike ne žele da vude šta ostavljaju iza sebe! Među njima je sa sad najdužim stažom i akademik Dragan Škorić, sa svojim najbližim saradnicima, koji večito obećavajau svetlu budućnost, a ona je sve dalje. Dokaz je da koji uporno već više od jedne decenije, od kada je reaktiviran Akadmeijski odbot za selo SANU, propagiraju ovu strategiju čija validnost izlazi  31. jula 2024.godine.  A, njeni rezultati su katastrofalni! To je i njihovo delo! Slika njihovo0g znanja i rada! Jer je to strategija pada! Prvi čovek odbora niti je inicirao niti je  dozvoljavao  da se analizira njeno sprovođenje u životu, da se ukaže na slabosti, pa da se poveća proizvodnja! I svi kreatori, njih 240 koji su napisali 145 strana strategije, pre jedne decenije, moraju zato da snose  odgovornost! Među njima odgovoran je i prvi čovek odobra za selo SANU, ali i ceo Akademijski odbor za selo SANU, Vlada Srbije, Proivredna komora Srbije, koji nisu analizirali ni upozoravali na njeno loše rezultate u njenoim sprovođenju. Od kada oni to rade, selu i poljoporivredi je sve gore i sve teže. Oni izulaze i probleme traže na ulici, jer ovako se njihov glas ne čuje. Istovremeno tada vlast im obećava med i mleko. A, uvek su izneverili, odnosno prevarili proizvođače, ali i narod. I dok im se sve obećava, ali dugo  se čeka, pa problemi ostaju, a agrar tone sve dublje. Jer, nitpša se ne rešava sistemski. Samo se ,,gase požari’’ . Ali, to dugoročno nikada nikome nije donelo dugoročno poboboljšanje stanja. Teškoće će ostati sve dok se sistemski to sve nereši! Zamislite Srbiju, poljoprivrednu zemlju, u kojoj agrar  nije  strateška privredna grana! To im se proizvođačiam hrane samo obeća ponekad kada izađu na ulicu da traže pravdu. Jedino tada se čuje njihov glas.
Oni, moraju da izlaze na ulice, da bi im se čulo glas i vapaj! Jer, er se probolemi ne rešavaju, dok ne izađuna ulcie. A, to nije dobro ni za njih ni za državu. Tada im se obećava svetla budućnost, koja je tu, kažu vlasti, samo oni treba da je vide i da u njoj da uživaju. Odmah se o donose se uredbe i ,,gase se požari’’. Rešavanje problema uredbama, dugoročno nikada nikome nije ništa dobro donelo. Ni vlastima ni proizvođačima hrane. Jer, problemi se moraju sistemski rešavati!  Prošle 2023. godine 7. Juna,  članovi ovog istog Akademijskog odbora za selo SANU, raspravljajući takođe o teškom stanju u stočarstvu obećali su bolju budućnost, a posle toga njihova obećanja, pre svega, članova Akademijskog odbora za selo SANU, bili su masovni protesti na ulicama! Data su tada mnoga obećanja, ali sanej se niej poboljšalo! Samo se menjaju ministri. U ovoj oblasti sad je 15 ministar na redu od demokratskih promena 2000. godine!
Još veća obećanja su se ponovila i ove 2024 godine, kada su 15. maja 2024. godine u SANU opet održali NAUČNO – STRUČNI SKUP O ,,BUDUNOSTI SELA I POLJOPRIVREDE U SRBIJI’’ – strukturni problemi i modeli održivog razvoja. Opet su se samo ponovila davno data obećanja, pa onaj ko bude još dugo živeo moći će samo da ih se seća! Glavni organizator tog skupa u SANU, višegodišnji (od 2011. godine), ali i sadašnji predsednik Akademijskog odbora za selo SANU i njegovi najbliži višedecenijski saradnici, opet su obećali narodu med i mleko, kao i svetlu budućnost na selu iz koga su svi oni davno otišli. Napustiloi sui sela jer ih život unjima nije ni interesovao. 
Da je to tačno, potvrda je činjenica das u dve i po decenije bili pozivani na balkansku Akademiju za selo koja se pdržavala u Vlasotincu i okolnim selima.  To je sve odrđžavao pok dr
Đura Stevanović, rodomk iz tihkrajve, inače višedecenijski profesor sociologiej sela na Poljoprivrednim fakultete u Zeemunu. Ali, prvi čovek Akademkijskog odborta za selo SANU niakda se nije odazvao nijednom pozivu da učestvuje  u njenom radu! REtki su bili članovi Akademijskgog odbota za selo SANU kloj su se odazivali tim pozivima. Izuzeak je jedino prof dr Zorica Vasiljević. Članovi Akademijskog odbora za selo nisu dolazili, jer, im tamo nije bilo privlačno, nisu im se puničli džepovi!  A, dolazili su naučnici iz celog svet. Jedino, ovih naši kreatori loše agararne poliktiek tamo nisu viđani. Nije bilo honorara! Imali su prečeg posla, da godišnje gase po 100 zadruga i da prepuste stihiji vremena sela iz kojih su pobegli! Želja im se ispunila. Sad nestaje 1.200 sela u kojima ima manje od po 100 stanovnkika. Prema podacima RZS do 2050. godine na mapi Srbije biće manje 3.000 sela. Sad ih ima ukupno 4.720!
Nepoštovanej agrarnog Ustava!
 Narod bi imao budućnost u selu i poljoprivredi, jedino ako bi ih vratili na one prinose koje su imali pre tri ili četiri decenije! Ovako ih samo obmanjuju! Oni na svakom svakom skupu samo govore kako će biti još lepše živeti na selu iz koga su oni pobegli! Prvi čovek Akademijskog odbora za selo SANU se primakao kraju devete decenije! I tako o budućnosti slatkog života naroda na selu (iz koga se beži, on obmanjuje narod više od pola veka)! Jer, i dalje širi istu nerealnu priču.
Delo  poput pnjegovih priča i saradnika, vidi se kada krenete po Srboiji. Jer, u 90 odsto sela nema ni asfaltnog puta, 2000 sela nema bankomat ni poštu, Srbija je zavisnja od uvoza hrane. Njihovo delo vidi se iz rezultata ove poslednje strategije čija validnost izlazi 31. jula 2024.godine.  A, ona je za agrar Ustav koji se nepoštuje! 
 Strategija pada proizvodnje, u agraru u procentima 2014. – 2024.

2014. godine                               +  2,00                         odsto

2015. godina                              –  7,70                          odsto

2016. godina                              + 7,70                          odsto

2017. godina                             – 11,40                          odsto

2018. godina?                          + 15,10                          odsto

2019. godina                            – 1,70                            odsto

2020. godina                           + 2,20                            odsto

2021. godina                            – 5,70                            odsto

2022. godina                           – 7,80                             odsto

2023. godina?                           + 9,0                            odsto

2024. godina, očekuje se?          + 6,0                           odsto

Za to vreme od sela ostaju ruine, uskoro će nestati njih 1.200, a do 2050 godine, prema podacima Republičgog zavoda za statistiku, manje će ih biti na mapi Srbije čak ukupo 3.000.  Dakle, tu svetlu budućnost obećava pola veka, obećao je obećao i 2023. godine, a isto ponovio, bez realnosti  i na skupu organizovanom 2014. godine opet u SANU. On će uskoro napuniti devet decenija, ali I dalje obmanjuej narod. I uvek daje, ista prazna obećanja. Davno je otišao iz selai i sad kada ode negde sa onima koji hoće da ga obnavljaju, on naglašava šta bi on voleo da ta sela imaju. A, imao je pola veka da to uradi, ali se zalagao za gašenje 100 zadruga godišnje i nestajanje sela. U 90 odsto sela
Srbije danas nema ni asfaltnih puteva. Čak 500 njih nema ni asfaltnu vezu sa svetom.
U 1.000 sela nema prodavnice!
Ipak kreće se , mkic po mic uobnovi seka. Jder, od 200.000 pšaznih kuačp koji je bilo 2017. godine broj se smanjio za nijansu. Zahvaljujući akciji koju vodi Ministarstvo za brigu o selu Vlade Srbije, do kraja maja 2024. godine beskućnicima u Srbiji dodeljeno je 2.905 praznih kuća u Srbiji. To je država finansirala i dodelila beskućniciam koji prvi put rešavaju stambeni problemi, a nisu stariji od 45 godina! Naravno ako su se opredelili za život u selu. U selima je osnoano i 1.100 novih zadruga.  Mešutim, toje samo formalnost, jer nema u njima života u četiri dobijena četiri zida, sve dok svako to selo i zadruga nedobiju po jednu malu fabriku, odnosno prerađivački kapacitet. To znači da onaj ko dobije kuću, može da radi i u zadružnoj fabrici da proizvodi i prodaje, kao robni proizvođal agrarne proizvode. U tom slučaju bi svako selo u Srbiji imalo i prodavnicu hrane. A, danas, prema podacima Privredne komore Srbije u 1.000 sela Srbije nema nijedne prodavnice!

Zato se i ističe  da je dobro je što je MBS na kraju maja 2024. godine beskućnicima dodelilo još 155 kuća širom Srbije koje dobijaju mlade vlasnike.

„Još 155 lepih kuća širom Srbije dobija mlade vlasnike. Posebno raduje što ima porodica sa velikim brojem dece“ izjavio je ministar Milan Krkobabić, nakon što su odobreni novi zahtevi za kupovinu sesokih kuća sa okućnicom”.

Krov nad glavom dobiće još 226 odraslih i više od 90 mališana. Među porodicama koje odlaze u naselja čak 49 jedinica lokalne samouprave širom Srbije, od Sombora do Gadžinog Hana, Kosijerića i Pirota, ima ih i sa petoro, šestoro pa i više dece! U selu Kruščić, u Opštini Kula, obezbeđen je dom za samohranu majku sa osmoro dece, a u selima Kikinde i Zrenjanina skućiće se dve sedmočlane porodice.

Po rečima zamenika predsednika Komisije agroekonomiste Milana Prostrana, po broju dodeljenih kuća prednjače Sombor sa 16 i Odžaci sa 12, ali će oživeti i 10 napuštenih domova u selima Surdulice, Vladičinog Hana, Blaca i Vranja. U somborsko selo Bezdan  useliće se četiri porodice.

„Činjenica je da se ovaj program ukorenio, da daje izuzetne efekte i da bi kao takav trebalo još dugo da traje. Ima izuzetan strategijski, razvojni i demografski značaj“, rekao je Prostran i dodao da će ovoga puta najveća kuća od 248 kvadrata i sa oko 14 ari placa uskoro postati dom porodice u Staparu kod Sombora.

Najveća okućnica od oko 64 ara pripala je pojedincu u Boki kod Sečnja. I ovoga puta je najjeftinija kuća kupljena u Žitištu u selu Begejci za 415,4 hiljada dinara. Sa 155 odobrenih domova, ukupna cifra oživelih napuštenih kuća popela se na 2.905. To je dobro što se radi, ali da bi se selo oporavilo za taj proces je potrebno više od pola veka. Za to vreme sela će nestati, ali ne da će se oporaviti! Jer, posle demokratskih promena 2000. godine u Srbiji je obavljena pljačkaška privatizacija uz pomoć države i odneta je prerađivačka industrija. Siromašna Srbija nema novca da u svakom tom selu gde je osnovano 1.100 novih zadruga podigne po malu fabriku. 

A,stanje u zadrugarstvu ni dans ne cveta. O otme najbolji govore aktuelni podaci.Iako je Srbija u prošlosti pokazala znatne potencijale u zadrugarstvu, nedostatak strategijskog pristupa i investicija u sektor ostavili su polјoprivredu u senci. Promovisanje udruživanja i zadrugarstva moglo bi obezbediti veću efikasnost i produktivnost u polјoprivredi, posebno u stočarstvu, koje predstavlјa značajnu oblast za razvoj. Podrška razvoju zadrugarstva, kroz formiranje specifičnih fondova i podsticajnih mera, kao i fokusiranje na inovacije i tehnološki razvoj, mogli bi doprineti oživlјavanju seoskih područja i unapređenju životnog standarda polјoprivrednika. Osnaživanje zadrugarskog sektora kroz stručno usavršavanje, pristup kapitalu i modernizaciju proizvodnje moglo bi dovesti do značajnih pozitivnih promena u polјoprivredi Srbije.

Do 2050. nestaće 3.000 sela!

U Srbiji sad postoji 4.720 sela. Procena RZS je da će do 2050. godine sa mape nestati njih 3.000! Sela nestaju, ali sad dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela.  Jer, sa nestankom sela preti opasnost da nestane i Srbija! Zato spašavanjem sela, spašavamo i Srbiju! U oko 86 odsto naselјa, odnosno sela, opada broj stanovnika. U naselјenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kako bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima! Kroz akciju MBS do sada je 2.905 beskućnika dobilo na poklon od države kuće na selu! To što je urađemnop je smao kap vode u moru velikih problema! 

 Ipak, tužna je slika sela u Srbiji. Od njih nam sad uglavnom ostaju ruine! Za takvo stanje ima mnogo odgovornih, pre svega, nekadašnjih rukovodilaca i kreatora  pogrešne agroekonomske politike. Jer, oni su se nekada zalagali da se godišnje u Srbiji gasi po 100 zadruga i podsticali lјude na iselјavanja iz sela. To je i najveći razlog zašto su nam sela ostala prazna, a u njima staje i obori za tov  svinja, tororvi za ovce… 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji postoji:

  • 508.365 polјoprivrednih gazdinstava;
  • Od ukupnog broja, oko 313.495 gazdinstava se bavi stočarstvom;
  • Ukupno ima 4.073.703 miliona hektara raspoloživog zemlјišta;
  • U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara njiva;

Vlasnici gazdinstava poseduju:

  • 725.408 grla goveda;
  • 2.263.705 grla svinja;
  • 1.702.682 grla ovaca;
  • 149.558 grla koza;
  • 22.022.439 grla živine;
  • 1.261.323 košnica pčela;
  • Polјoprivredom se bavi ukupno 1.150.653 lica;
  • Prosečna starost  nosioca gazdinstva je 60 godina, a svaki 11 je mlađi od 40 godina;
  • Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Najveći prosek je u Vojvodini i iznosi oko 13,2 hektara po gazdinstvu;

     U Srbiji ima dosta takozvanih trustova mozgova kojima je evoluirao razum, pa su danas promenili mišlјenje, za razliku od nekdašnjeg rada i zalaganja. Nekada su trudili i zalagali da se godišnje ugasi po 100 zadruga u selima. Sad u posećuju sela, pa se zalažu za oporavak zadrugarstva, opstanak i ostanak sela! Ubrzano, za jednu deceniju, nestaće oko 1.200 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika;

  • Prema podacima RZS Srbija danas ima 4.720 sela. Do 2050. godine sa mape će ih nestati najmanje 3.000!
  • Sva sela, koja uskoro nestaju, a to je njih 1.200 ne treba spasavati. Treba samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak! U većini se čeka samo ko će biti poslednjih da ugasi svetlo!
  • Statistika beleži da čak u 600 sela danas nema nijedne krave!
  • U 86 odsto naselјenih mesta, kako to piše u Ustavu, odnosno sela Srbije, smanjuje se broj stanovnika!
  • Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naselјenih mesta!
  • Blizu 3.000 sela nema vrtića!
  • U dve trećine sela nema ambulante!
  • U 20 odsto sela nema osnovne škole!
  • Razlog je da nema đaka da idu u njih!

U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 obradivih površina! Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvodi suvišna voda sa milion hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žedne vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve, što bi se realno moglo! A, to je obećavamo narodu. Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,4 odsto obradivih površina! To je u 2023. godini bilo samo 47.529 hektara!

  • Prema podacima RZS u 463, a to je10 odsto sela, odnosno naselјenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!
  • Čak 55 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva;
  • Više od 500 sela nema asfaltnu vezu sa svetom niti do puteva i magistrala!
  • Čak 90 odsto njih nema asfaltni put u selima!
  • U 315 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
  • Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
  • U 2.894 naselјa, odnosno, sela Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
  • Prema poslednjem popisu krajem 2023. godine, a prema podacima RZS, polјoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 polјoprivrednika!
  • Analitičari ističu daje najveća bolјka polјoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou.
  • Statistika beleži da u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela!
  • Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, ne samo zbog potražnje za medom, već i zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.750 tona meda. To je tada u zemlјu donelo 14 miliona dolara, što je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa!

Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, a potom i ostalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Pa kada se prodaje imao bi i mnogo višu cenu nego kao sirovina! Jer, cena takvog mesa i mleka drugih proizvoda iz viših faza prerade  izuzetno je visoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i polјoprivredne proizvodnje!

Trenutno Srbija u tovu imamo oko 25.000 junadi, pa se očekuje da bude i potražnje, pre svega, za izvoz.  Uskoro će se prodavati kao junadi iz RS, što znači da nisu hranjeni GMO. Šansa za novu prodaju je Kina i bivši nesvrstani svet!  Sva ta naselјa, pre svih sela, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bez upotrebne infrastrukture a tu neće ni migranti da dolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo! Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravlјena, ali i ona doživlјavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se lјudi zapošlјavaju.

Prema podacima Ministarstva za brigu o selu Srbije, u njima je poslednjih godina osnovano oko 1.100 novih zadruga! To ukazuje da je vraćen zadružni duh. Ali, nije zadružna imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata. Jer, siromašna država, danas nema dve – tri milijarde evra, da bi se to nadoknadilo. Kada svaka ta nova i stara zadruga na selu, budu imale prerađivačke pogone, onda će to biti dobra organizacija sela, privlačnih za bolјi seoski život. Šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2050.godine. Opstati i ostati mogu samo ona naselјena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselјa sve više se preselјavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave polјoprivredom. U većoini sela čeka se ko će biti psoednji da ugasi svetlo!

Razgledanje ruina

O lošem u svem tome treba istaći da se predsednik Akademijskog odbor aza selo SANU, kloji se nije bavio zadrugama i selima kad mu je bilo vreme, sad vratio da ih obilazi zajedno sa ministrom za Brigu o selu. Sad zajedno razgledaju ruine za koje su jedni od odgovornih, pre svega, ljudi iz vlasti, a to je između ostalih i Akademijski odbor za selo SANU, koji nije ukazivao na pogrešnu politiku i propuste. Kada je počelo gašenje zadruga i  nestajanaje sela.  Kako su radili u poslednjoj deceniji vidi se iz analize Strategije o razvoju agrara od 2014. do kraja jula 2024. godine. Stalno su kao i nedavno, 15. maja 2024. godine, na skupu o budućnosti agara, netačno obećavali bolje dane života u agraru i u selima koja nestaju. Podaci ukazuju da im je život u selu sve teži, pa da se iz njega beži!  Samo poneakd i poneko se snađe uz pomoć vladajuće partije, pa postane meta medija i propagande o lepotama života i turizma na selu. Takve mogućnosti retko ko ima u Srbji, bar od njenih žitelja i legalno stečenih zarada u njoj.  I pre pola veka i pre deceniju i po i prošle godine, evo i sad! Narodu treba taj boljitak već danas, a ne za narednih pola veka, jer čekajući dosadašnja obećavanja, mnogi su otišli sa ovog sveta. 

Oni koji ostaju, neće dočekati taj boljitak koji im ova družina iz SANU, ali i mnogi drugi iz političkih struktura obećavaju. Posle svih tih starih i novih obećanja, poljoprivredi i selima je sve teže! Pretvarajući im život u obećanja i čekanja, trustovi mozgova u Akademijskom odboru za selo SANU, ne prikazuju rezultate Strategije razvoja agarara Srbije kojoj 31. jula 2024 godine ističe validnost!  Jer, je ona pisana kao strategija rasta proizvodnje u agraru od 9,1, odnosno u lošim godinama od 6,1 odsto. Međutim, i pored upozorenja, to se nije ostvarilo pa imamo strategiju pada, a ona je i njihovo delo. Jer nikad manja agrarna prizvodnja u Srbiji nije bila. Vrednost njene godišnje proizvodnje po hektaru je bila samo 1.200 evra,a kažu da je to sad tek 1.000 evra, i ukupna vrednost agrarne proizvodnje nikada nije stigla željenih šest milijardi dolara! 
A, mogla bi da bude i 70 milijadi dolara! Toliki je bio BDP Srbije u 2023. godini! Naravno, kada bi se doneo novi koncept agrarne politike, koja bi bila strateška grana. I da taj projekat vode novi, mladi kadrovi, puni znanja i željn. Ovi koju su radili tuproamšenu straqtegiju, sa netačnkim ki lažnkim podcima, kako su govporili njeni anaqlitiačri, sebi su za taj rad častili sa 8,2 milioanj eva, donacija iz stranih zemalja prfistiglih za pisanje tog dokuetna. I baš taj dokumesnt u kome su oni svoje ,,znanje’’ skupo naoaltili svka eogidn iuvodi seljake da protestuju na ulicama. 
Dakle ovaj Akademijski odbor za selo SANUneka pogleda ove rezutlate, a ne da njihova obećanja o budućnosti daju sad kada su prišli kraju devete decenije života. Da su dobro radili sad bi uživali u tim rezultatima. Ovako treba da se stide svojih dela. Pitanje je zašto to nisu uradili valjano kad im je bilo vreme. Pre pola veka!? Tada su sa svojom naukom pa i sad kao trustovi mozgova u ovoj oblasti, obmanjivali narod pa i sad. Obmane se sastoje u stalnoim  obećavanju svetlije budućnosti, ističući kako je ona u agaru stigkla, samo je tregbva uzeti. U svojim porukama čak ukazju kako je prizvođači hrane još nekoriste! Jer, prvi čovek akademijskog odbora za selo SANU, iako je pozivan dve i po decenije, nikada nije došao na sednice – Vlasinskih susreta gde su se održavali skupovi Balkanske akademije za selo, koja se održavala u Vlasotincu, i okolnim selima. A, razlog je što u tom forumu  nije bilo novca da bi mu zveckalo u džepovima u siromašnim selima, već je to sve bio volonterski rad! Nije dobro što sad obećavaju budućnost u selima koja su oni i rušili! Jer, neka pogledaju analize, pa evo u tekstu i podataka RZS, o budućnosti koju smo imali, kada su prinosi u agraru u pitanju, ali su je oni uništili! 
Njihova pogrešna mišljenja mogla su se videti i iz saopštenja sa održanog skupa u SANU 15. maja 2024. godine. Davali su decenijama obećanja iz hrama nauke SANU, pa i 7. juna 2023.godine, ali i ove godine. Ništa se od toga nije ostvarilo. A, nekada, pre nekoliko decenija, imali smo rezultate koje su  baš oni uništili, pa sad nude opet boljitak, pre nego što odu sa ovog sveta. A, ta njihova obećanja donela su samo propast poljoprivrede u Srbiji. O tome se najbolji vidi u rezultatima Strategije razvoja poljoprivrede, donetoj krajem jula 2014. godine, čija validnost prestaje 31. jula 2024. godine. Usvoila ju je Vlada Srbije, ali nikada nije upućena na razmatranje i usvajanje u Skupštinu Srbije.
Evo i njenih rezultata, čiju analizu je morao da uradi i Akademijski odbor za selo SANU, vlada Srbije, Privredna komora. Ali, nisu se setili! A, Strategija poljoprivrede je Ustav za ovu privrednu delatnost, koja još uvek nije strateška grana! Zašto, odgovor treba da daju vlasti! Oni to nisu analizirali, istekla je decenija, loši su rezultati, a trustovi mozgova u araru,  koji su bili njeni i autori, sad opet obećavaju bolju budućnost za selo i seljake u Srbiji. Svetlu udućnost su obećavaju već decenijama. I 7. juna 2023. godie, a sad su to isto ponovili 15. maja 2024. godine, Autori strategije su 240 trustova mozgova a u agraru Srbije koji su napisali 145 strana strana i obećali boljitak. Za taj promašeni boljitak odnosno propast agrara tada su sebe častili, sednicama na  provodu na Zlatiboru, Tari drugim okolnim luksuznim mestiam za provod, duže vreme, z avreme izrade strategije čija validnsot uskoro, 31. jula prestaje. Rezultata toga je da je njih 240 napisalo 145 strana štetne i neostvarive strategije sa netačnim podacima. Za taj posao sebe su častili i podelom oko 8,2 miliona dolara, tada pristiglog novca, odnosno donacija iz nekoliko evropskih zemalja. 

Boljitak koji se obećava nikada da stigne, već se uvek govori o budućnosti, obećanjima i očekivanjima. Ta budućnost treba seljacima danas, a ne za narendih pola veka, kako su to nedavno po ko zna koji put ponovo obećali na sednici Akademijskog odboraza selo na sednici u SANU. Jer, oni su tvorci ovog lošeg stanja u agraru. Pa netrebaju im njihova nova nerealna obećanja! Ta budućnost proizvođačima hrane treba već danas, a ne za pola veka, kako se do sada to radilo, govorilo i obećavalo. Jer, sutra će biti kasno za te koji je obećavaju, ali i za sve druge koji je čekaju! Uostalom Strategija kojoj uskoro izlazi validnost je Ustav za poljoprivredu. Umesto obećanja, koja su dali ljudi koji vode i Srbiju, ponovo to isto govore kao i pre nekoliko decenija, obećavajući svetlu budućnost, a stigla je propast agrara! 

Lažni , netačni, štetni i neostvarivi podaci!

Kada je Strategija pisana i usvajana u Vladi Srbije, pre jedne decenije, tadašnji premijer, bio je današnji predsednik Republike Srbije. Tada je boljitak obećan i napisan sa netačnim, lažnim, štetnim i neostvarivim podacima za državu, govorio je tada nekadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije prof dr Koviljko Lovre. Ali, niko ga tada nije slušao. Svi koji to nisu prihvatili sad bi trebalo da odgovaraju za uništvanje države, jer je to donela primena ove strategije pada. Jer, sa nestajanjem sela i smanjivanje broja stanovnika  za 500.000 u jednoj deceniji, a sad sa nestajanjem sela i varošica, nestaće i Srbija! Zato sad treba spašavati sela i varošice kako bi se spasila Srbija! Ali to netreba dozvoliti da rade oni koji su odgovorni za ovakvo stanje u agaru Srbije. Dosadašnjim kreatorima ove agroekonomske politike treba da se zahvalimo za loše urađeno. Neki od njih  treba i da odgovaraju za stanje u kome se zemlja nalazi kada je ova oblast u pitanju.  Strategija razvoja, sad ima i novo ime – jer umesto obećanog rasta proizvodnje od  9,1, ili 6,1 odsto godišnje, od  jula 2014. pa do 31. jula 2024. godine, to je Strategija pada proizvodnje od 2014. do 2024. godine koju prikazuje i dokazuje i analiza RZS.

Jer, slika Srbije danas je i da se ne sprovodi agrarni Ustav, a to je Strategija o razvoju agrara, doneta krajem jula 2014. godine i važi do kraja jula 2024. godine. Evo i njenih katastrofalnih rezultata u praksi, koji su porikazanji u desetogodišnjoj analizi koju je radila RZS. Jer, za poslednje tri i po decenije agrar Srbije se sve do pojave bolesti Korone 19, godišnje razvijao po stopi od samo 0,45 odsto. Strategija je predviđala godišnji rast agrara od 9,1 osto, odnosno u lošijim godinama da če to biti bar 6,1 odsto. Umesto rasta, to je strategija pada, pa agrar ima pad proizvodnje i država mora da uvozi hranu!

O tome tome šta je uništeno govore i podaci iz njihove prošlosti, ali i po onome što i danas nude, a ni sami neće dočekati još lošije rezultatt od tih njihovih novih kreacija koje se sad primenjuju. Jer, budućnost koju oni obećavaju Srbija je davno imala. Netreba se ugledati na to što oni nude i obećavaju, jer, oni su za poslednjih pola veka od kada vode ovu zemlju i – doveli do gašenja sela, pa sad treba spašavati i varošice. A, kada nestanu sela neće biti ni države Srbije! To je već u primeni. Rezutlati su ruine od kuća, gašenje sela, obavezan uvoz  hrane koju možemo sami proizvesti, a to su krompir, luk, paradajza, pa čak i svinjsko mesa, riba, pa i mnoge druge potrepštine koje bi mogli sami proizvoditi za domaće ali i svetsko tržište. To su rezultati njihove politike koju su kreirali i vodili poslednjih pola veka! Davno je prošlo vreme kada su morali i sami da osete, da se povuku kada vide da ne mogu i ne znaju ili ne umeju, pa da posao prepuste mladima da kreiraju svoju budućnosti i novi koncept agrara. Taj posao u Srbiji treba da vode i novi ljudi, koji treba sebi i svojim pokolenjima da obezbeee život ovog vremena. Jer, ovi su pokazali šta su nam ostavili – ruine i nestajanje sela, malu proizvodnju. Sa njima ako se tako nastavi neće se oporaviti, ni opstati ni ostati Srbija! Oporavka,a da bi stogle srednej rezavijne EU, neće biti još za šest decenija! To je i rezultat rada kreatora agroekonomske politike Srbije, koju još vode trustovi agrarnih mozgova u SANU, ali i drugim institucijama.  Pitanje je samo kako da sami neosete da su odavno zavšili svoju misiju, da su sad višak i smetnja da se radi.  Dobro bi došlo njihovo iskustvo. Ali u njemu ima višeg lošeg nego dobrog! Jer, dobrih rezultata je malo, pa je bolje da se ni to nekoristi! Jer, više su štete učinili gašenjem zadruga i sela, nego što su dobrog ostavili iza sebe. Trebali bi samo da se osvrnu na svoj rad, a ne samo da se slikaju pored onih koji hoće da ispravljaju i peru njihove grehe. Dokaz greha je i da sad na kraju, loše loše urađenog, i dalje obećavaju blistav boljitak? Ali, to je sve na kraju dugačkog štapa! Tako je bilo i pre pola veka kada su isto to obećavali. Niko taj boljitak osim njih samih nije dočekao ni osetio! Većina je otišla sa ovog sveta. A, da su uništili više nego što su smeli, da su neodgovno sve to radili, pa je pitanje zašto nisu i odgovarali za tako neodgovoran rad, već sad kroz slikanje u porušenim selima, peru svoje biografije. Da su radili valjano sad bi uživali u plodovima svoga rada. Ovako treba da odgovaraju za sve loše. Obećavaju da će selima vratiti nekadašnji sjaj. Seljacima to treba već danas, a ne da opet čekaju da prođe pola veka. Šansa u Srbji za oproavak ove  oblsti postoji. To je novi, nordijski  koncept poljorpvirede, koji bi sprovodili novi stručnjaci, koji poznaju, ovu oblast. 

Najveći odgajivač goveda Indija! 

Govedarstvo čini značajnu granu stočarstva i nivo njegove razvijenosti predstavlja osnovni prametar razvijenosti ukupne poljoprivredne proizvodnje jedn zemlje. Godišnja potrošnja goveđeg mesa izražena po stanovniku u svetu iznosi oko 10 kilograma. Regionalno posmatrano najveća potrošnja je u Severnoj Americi, gde ona iznosi 30 kilograma po jednom stanovniku. U Srbiji to je tek nešto vgiše od tri kilograma. U Evropi najviše junadi se tovi u Francuskoj. Najpovoljnija područja za razvoj ove grane su prvenstveno livade i pašnjaci.  U Srbiji ima 4.720 sela, a čak u 600 njih nema nijedne krave mlekulje. Govedarstvo može biti mlečno, mlečno – mesno i mesno govedarstvo. Srbija izlazi u svet sa ponudom junetine iz prirode. Trenutno u tovu ih ima oko 25.000 junadi! Šansa postoji u bivšem  nesvrstanim svetu sa kojim smo nekad valjano saradjivali. Neuika nova politiak sve je to zaboravial, pa se sad poenko seti pa pokušava da vrati stre odnose u ovo novije vreme.  ,,Broj goveda u svetu iznosi oko 1,5 milijardi grla u proizvodnom ciklusu. Najveći odgajivač goveda je Indija, sa 200 mliona grla, koja daje 13 odsto ukupnog svetskog broja. Ona je specifična zemlja gde se zbog verskog faktora goveda uzgajaju i radi proizvodnje mesa i mleka, ali ne za svoje već, pre svega, inostrano tržište. Proizvodnja goveđeg mesa u svetu iznosti 68 miliona tona godišnje, što iskazano po stanovniku iznosi nešto ispod 10 kilograma. U strukturi svetske proizvodnje goveđe meso zauzima treće mesto (iza svinjskog i pilećeg) i učestvuje sa 22 odsto. Regionalno posmatrano najveći proizvođač je Amerika koja daje skoro polovinu svetske proizvodnje. Na trećem mestu nalazi se Evropa iza Amerike i Azije, sa učećšćem od 16 odsto. Vodeći svetski proizvođač goveđeg mesa su SAD sa proizvodnjom od 12 mliona tona, što čini skoro 20 odsto ukupne svetske proizvodnje. Prosečno u SAD se godišne kopje oko 35 miliona grla goveda. Postoji više od 60 klaničnih industrija. Od toga četiri kompanije kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD“, navodi analitičar prof. dr Branislav Vlahović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Četiri kompanije kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD su:

https://www.makroekonomija.org/wp-content/uploads/Goveda-SAD.png

Tržište goveđeg mesa može da se podeli na dva podrtržišta:

  • Tržište svežeg i hlađenog mesa – uglavnom potiče od utovljenih mlađih kategorija goveda i
  • Tržište zamrznutog goveđeg mesa – starijih kategorija, koje se uglavnom, koristi za preradu (konzerve, hamburger,, kobasičarski proizvodi…)

Međunarodni promet svežeg i hlađenog mesa iznosi 3,5 miliona tona, dok promet zamrznutog mesa iznosi oko 5,6 miliona tona. Ukupan promet na niovu je od desetak miliona i u isti dospeva 15 odsto ukupne svetske proizvodnje ove vrste mesa. U strukturi prometa goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza pilećeg i svinjskog sa učešćem od 27 odsto. Vrednost izvoza goveđeg mesa u svetu iznosi oko 45 milijardi dolara godišnje. Sa stanovišta obrade u međunarodni promet dolazi u četvrtima (prednja i zadnja četvrtina) kao i u osnovnim delovima takozvano konfekcionirano meso. Sa sanovišta temperature može biti hlađeno (do četiri stepena), duboko zamrznuto meso (od minus 18 do minus 200 stepeni i odmrznuto, odnosno defrostrirano meso.

Najveći regionalni izvoznik hlađenog i zamrznutog goveđeg mesa je Evropa, koja u svetskom izvozu učestvuje sa 25 odsto. Vodeći svetski izvoznik goveđeg mesa je Indija koja izvozi 1,5 miliona tona, a tu dominira zamrznuto meso. U međunardonom prometu učestvuje sa 15 odsto. Na međunarodom tržištu ostvaruje ukupnu vrednost izvoza od skoro pet milijardi dolara. Najveći izvoz usmeren je u Vijetnam, Egipat i Maleziju. Veliki izvoznici predstavljaju i zemlje Evropske unije, zahvaljujući, pre svega, merama jedinstvene agrarne politike (Common Agricultural Policy – CAP). Zemlje ove ekonomske grupacije usvojile su jedinstvene standarade za promet goveđeg mesa, na osnovu mesnatosti – EUROP.

Najveći regionalni uvoznik goveđeg mesa, takođe, je Evropa! Ona apsorbuje trećinu ukupnih svetskih količina! Najveći uvoznik goveđeg mesa u svetu su SAD koje uvoze oko milion tona, što čini oko 10 odsto ukupnog godišnjeg sveskog uvoza. Za SAD je karakteristično da je najveći proizvođač goveđeg mesa, ali predstavlja i najvećeg svetskog uvoznika! Za to postoji nekoliko razloga, pre svega, visok nivo potrošnje, visokih dohodak potrošača… Prilikom uvoza mesa SAD primenjuje razne vidove barijera, pre svega, uvozne kvote, razne vrste tarifa, tehničke barijere koje se odnose na zdravstvene i sanitarne zahteve, kao i poštovanje visokih standarda kvaliteta, najveći uvoz se realizuje iz Australije, Meksika i Kanade. Najveći svetski uvoznici su Kina, Japan, Rusija i Ialija. Zajedno sa SAD apsorbuju trećinu svetskog uvoza.

https://www.agrotv.net/wp-content/uploads/2024/05/cows-5080091_1280.jpg

Niskorišćeni pašnjaci za tov goveda u Srbiji!

Najveći globalni potrošač goveđeg mesa su SAD sa nešto preko milion tona godišnje. Slede Brazil, Kina, Argentina i Rusija. Godišnja potrošnja goveđeg mesa izražena po stanovniku u svetu iznosi oko 10 kilograma. Regionalno posmatrano i najveću potrošnju imaju potrošači u Severnoj Americi gde potrošnja iznosi više od 30 kilograma po jednom stanovniku. U Evropskim zemljama potrošnja je niža, pre svega, usled navika, i iznosi skoro 20 kilograma godišnje po jednom potrošaču. 

Najveću potrošnju u svetu ima Argentina sa 54 kilograma. Visoka domaća proizvodnja, kao i navike u potrošnji uticali su na potrošnju i ove vrste mesa. Najveći svetski potrošači prikazani su na histrogramu 73. Evidentno je da među najvećim potrošačma nema evropskih zemalja, koji su relativno mali potrošači ove vrste mesa. Najveći evropski potrošač je Danska. Na potrošnju goveđeg mesa značajan uticaj imaju i kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom takozvane ,,brze hrane“ – fast food.

Proizvodnja i tržište goveđeg mesa u Srbiji

Prema podacima RZS, u boljim godinama kada su bile pune staje, u Srbiji se nekada uzgajalo čak dva miliona goveda, pa oko 920.000 goveda… Uzgoj goveda bio je organizovan kod dva vida proizvodnje, u agroindustrijskom (poljoprivrednim) preduzećima i porodičnim domaćinstvima. Uzgoj goveda sad je dominantan u vlasništvu porodičnih gazdinstava, koja poseduju preko 90 odsto stočnog fonda ali i uzgajaju mali broj grla po domaćnstvu. Agroindustrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu boljeg rasnog sastava. Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajuii po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto kupnog broja grla u Srbiji.

Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji u proseku uglavnom iznosi oko 73.000 do 86.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi oko 10 kilograma. Potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina prizvodnja je iznosila oko 120.000 tona! U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemljama. U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 – 480 kilograma). Neodgovajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolje veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na broj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak 30 odsto, što je svakako nezadovoljavajuće u odmosu na ukupnu produkciju mesa u zemlji.

U zemlji Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla godišnje iznosi  oko 320.000, a od toga manje od polovine kolje se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla.

Potrošnja Srbiji

Pprema najnovijim podacima sad potrošnja goveđeg mesa u Srbiji od 3,1 do 3,5 kilograma godišnje po jednom stanovniku. U strukturi potrošnje nalazi se na trećem mestu iza pilećeg (sa 18) i svinjskog (sa 15 kilogama mesa godišnje). Ostvaruje se tendencija značajnog pada u odnosu na raniji period kada je iznosila čak i 15 kilograma godišnje, junetine. Ova sadašnja potrošnja značajno je manja od evropskog proseka. Upoređujući maloprodajne cene goveđeg mesa sa ostalim vrstama mesa treba istaći da je ova vrsta mesa dosta skuplja, prosečno za oko 20 odsto od svinjskog i za 40 odsto od pilećeg mesa, što će i dalje utidcati na manju potrošnju ove vrste mesa.

Meso goveda stavlja se u promt kao: teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (govedina).

  • Teleće meso – dobijeno klanjem teladi, starosti od tri nedelje do šest meseci, težine trupa od 25 do 125 kilograma, stavlja se u promet kao teletina I, II i III kategorije;
  • Juneće meso, dobijeno klanjem junadi, i to nekastriranih muških grla, starijih od 30 meseci i bikova starijih od 18 meseci;
  • Goveđe meso, dobijeno klanjem ženskih i kastriranih muških grla starijih od 30 meseci i bikova starijih od 18 meseci;

Prema osnovnim delovima trupa, polutki, četvrti, juneće i goveđe meso stavljaju se u promet kao juneće, odnosno goveđe meso, I,II i III katgegorije. Meso, potslabina (biftek) stavlja se u promet kao meso van kategorije (potslabinom) junećeg i goveđeg mesa podrazumevaju se i mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).

  • Pod junećim odnosno goveđim mesom I kategorije podrazumevaju se meso buta bez kolenice i delova trbušine. Juneće meso I kategorije i goveđe meso I kategorije stavljaju se u promet sa ili bez kostiju;
  • Pod junećim i li goveđim meso II kategorije podrazumeva se meso slabina bez poslabina, meso leđa i meso plećke;
  • Pod junećim odnosno goveđim mesom III kategorije podrazumeva se meso preostalih delova polutke: vrat potplećka, grudi, rebra, trbušina, kolenica i podlaktica;

Spoljnotrgovinska razmena

Ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije dosta je skroman i iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje. To vrednosno iznosi oko osam miliona dolara. Izvoz je usmeren samo u pet zemalja sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz iznosi oko 700 tona. Najveći uvoz realizuje se iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore. Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spoljnotrgovinske razmene goveđeg mesa.

Kriza tovnog govedarsta Srbije!

Tovno govedarsvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljni stoke, drugi put je problem sa tržištem… Pošto se država javljala sa različitim merama, koje nisu donele rezultate stočari su sami odučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana.

Da je stanje devastirano najbolje ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija. Tada je u svet iz te ,,trule“ Jugoslavije izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa“. Od toga samo iz Srbije oko 34.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa’’ u kolilini od 8.875 tona godišnje. Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, posle toga staje u Srbiji su ispražnjene. Prazno je blizu 200.000 kuća, skoro isto toliko staja za tov stoke u Srbiji! Za oporavak treba pola veka!

Rezultati loše politike su da se proteklih godina, recimo, ,,bebi bif“ iz Srbije 100 puta manje izvozio nego pre tri i po decenije. Sad već daleke 1991. godine kada se raspadala SFRJ iz nje se u svet izvezlo 54.000 tona ,,bebi bifa’’. Od toga je iz Srbije bilo više od 34.000 tona! Međutim, to je posle išlo silaznim putanjom pa sad godišnji izvoz iznosi tek 300 do 400 tona! To je za 100 puta manje nego pre tri i po decenije! Ti loši rezultati u Srbiji, doveli su stočare u sitauciju da se sami organizuju. Naravno ukoliko žele boljitak u ovoj oblasti.  Jer, shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste samo merama države i stihiji tržišta. Jer, poješče ih velike multinacionalne kompanije!

Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i 58,9 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska, Mađarska, dok je najniža u EU – na Malti. Govor brojki prikazuje broj stoke u ovoj privrednoj grani. Prema podacima RZS na kraju 2018. i početku 2019. godine stanje u Srbiji je bilo sledeće:

GOVEDA:
•    Nekada, ne tako davno, u Srbiji je bilo oko 881.000 goveda. To je bio istorijski minimum u pre smao deceniju i po. Ta brojka bila je manjaje svake godine za dav do tri odsto. 

  • Prema najnovijim podacima RZS, iz 2024. godine, na osnovu poslednjeg popisa, u Srbiji trenutno ima oko 725.000 goveda!? Poznavaoci prilika, stočari i analitičari, sumnjaju u ovu brojku, tvrde da ih je mnogo manje!?
  • Prema zvaničnim podacima RZS u 2016. godini bilo je oko 892.000 goveda;
  •  Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku, sve je veoma brzo poklano i bilo je izvezeno, ali posle toga nije obnovljen tov pa su staje ostale prazne  (podaci Zadružnog saveza Srbije);
  • Zvaničnih podataka o novom tovu u 2019. godini za sada nema. Pominje se brojka od 25.000 junadi u tovu, što znači da je najava izvoza pokrenula i tov. Ako je tako to je dobro! Potrebno je prvo vratiti poverenje kod tovljača stoke, a posle će oni i napuniti staje sa junadima za izvoz!
  • Turska je, recimo, u 2018. godini bila uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra;
  • Jedino je Srbiji tada bilo više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju!

Po poslednjim podacima RZS slično stanje je i u drugim granama stočarstva. Svi imaju pad, osim ovčarstva. Prema podacima RZS u Srbiji  je 2020. godine bilo još 1,7 miliona ovaca, 2,7 miliona svinja, 196.000 koza, 16 miliona živine…Sad je to znatno manje!

Prema podacima RZS na kraju 2022. godine stočarstvo Srbije je u BDP agrara učestvovalo samo sa 28,1 odsto.Veruje se da se ta brojka danas, na početku 2024. godine, približila cifri od oko 20 odsto!? Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja. Među njima je i Srbija!

Jer, stočari ističu da u oborima nema više od 1,5 miliona svinja! U stajama je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona krmača, a stočari kažu da ih sa ima manje od 100.000… Sa tim brojem ne može da se obnovi fond svinja, pa se one moraju uvoziti! U 2023. Godinji u Srbiji je uvezeno oko 30.000 tona zamrznutog svinjskog mesa treće kategorije, a to je GMO hrana, zatim 500.000 prasića, oko 300.000 svinja za klaničnu industriju. 

Poslednji veći izvoz svinjskog mesa iz Srbije bio je 1991. godienj u vrednosti od 762 miliona dolara. Posle je stigao raspad Jugoslavije, sankcije, blokade, kuge, pad proizvodnje i potrošnje. Sad smo  na nivou da nemamo dovoljno ovog mesa ni za svoje potrebe pa se najveći deo zamrznutog mesa uvozi iz Španije. Tamo je prizvodnja jeftinija za 40 odsto nego u Srbiji, jer se stoka hrani sa GMO proizvodima. Za uvoz svinjskog mesa Srbija sad godišnje troši više od 200 miliona evra. 

https://lh7-us.googleusercontent.com/rlaHQsiAh0V68yqPDYC0A7gWfQsYFwvWSCdAgvwGaQ5XebcgB5XJKDUxboG5Zu_d_ciNQ6IW6cxPUThsw3YokkXVQc_va6CeGFOJZIBoqNF0lSEQsq2cKM5dSoEBJca57NcFbGaqCMa9jf46WC815w

FOTO: Goran Mulić – Izbor rase za tov junadi, prvi korak ka uspehu!

Blago Srbije!

Najnoviji popis u 2023. godini pokazao je koliko Srbija poseduje ovog blaga, među kojima je:

  • 508.365 poljoprivrednih gazdinstava;
  • Oni obrađuju 3.257.100 hektara njiva;
  • Gaji se ukupno725.408 goveda;
  • Tovi se 2.263.705 svinja;
  • U Srbiji postoji i 1.702.682 ovaca;
  • Tu je i 149.558 koya;
  • U njoj postoji i oko 22.022.439 živine;
  • Tu je i 1.261.323 košnica za pčele;
  • Poljoprivredom u Srbiji bavi se 1.150.653 radnika!
  • Za 10 godina broj farmi u Srbiji je manji za 62.000!
  • U 600 sela Srbije danas nema nijedne krave!

Siromašno stočarstvo

Proizvođači hrane kaži da stočarstvo Srbije u BDP agrara sada učestvuje sa oko 20 odsto. Sve ispod 60 odsto je na nivou nerazvijenih zemalja. Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa”. To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Više od 34.000 tona bilo je iz Srbije. Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa’’ poslednjih godina:

  • U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa’’;
  • U 2016. godini u svet je otpremlјeno 420 tona ,,bebi bifa”;
  • U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa’’;
  • U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa”;
  • Od 2018. do 2024. godine izvoz se kretao između 300 i 400 tona ,,bebi bifa’’;
  • To je 100 puta mjanej ne go pre tri i po decenije!

Kako se tvrdi, u Srbiji je u 2023. godini od 228.000 grla mlečnih krava, koliko ih je do nedavno bilo po zvaničnim brojkama vlasti, dobilo oko 1,4 milijardi litara mleka. Međutim, stočari ističu daje taj broj krava, realno manji za 78.000! Od proizvedenog mleka, godišnje se proizvede oko 60.000 tona sireva. U Srbiji se proizvodi oko 70 vrsta sireva u zemlji. Od toga oko 15.000 tona izvozi. Međutim, u Srbiji se godišnje uveze oko 85.000 tona konzumnog mleka, zatim više od 10.000 tona mleka u prahu, koje je čak i kancerogeno, i više od 12.000 tona sireva.

Od postojećeg mlečnog stada u Srbiji  se dobijalo godišnje oko 1,5 milijardi litara mleka. Stočari kažu da u vreme skupe stočne hrane prasići popiju po 100 miliona litara mleka! Jer, je to jefitniji način ishrane. Uz to bio je i godišnji pad proizvodnje mleka za 100 miliona litara. Dobri poznavaoci prilika kažu da je krava mlekulja znatno manje nego što statistika prikazuje. Jer, zahaljujuci nauci porasla je njihova mlečnost pa se kreće od 7.000 pa do 9.000 litara u proseku. Znači sa manje grla dobija se ista količina ,,bele reke’’. 

Dokaz krize…

 Dokaz krize u stočarstvu je da sve više ima sela gde se podiže spomenik, seljaku, kravama, pa se ukazuje, na činjenicu, ako se ovako nastavi, da će deca uskoro moći, kravu muzaru,  da ih vide jedino u zoološkim vrtovima! U svemu tome bitno je istaći da dugo građani čekaju da počne sa radom labortatorija  za mleko u okolini Batajnici. Jer, ona je davno završena, mnogi funkcoioneri su se slikali povodom tog njihovog uspeha, završetka gradnje laboratije. U njenu gradnju je uložen ogroman novac! Jer država Srbija nema novca da kupi opremu! Svake godine, pa i ove sad, se obećavao početak njenog rada, ali su to samo ostala predizborna obećanja! Slično je i sa mlekom. 

Zemlje u kojima stanovnici najviše konzumiraju mleko i prerađevine:

  1. Danska……………..900,00 kilograma godišnje;
  2. Finska………………361,19 kilograma godišnje;
  3. Švedska…………… 355,86  kilograma godišnej;
  4. Holandija…………..320,15 kilograma godišnje;
  5. Švajcarska………….315,78 kilograma godišnje;
  6. Grčka……………….314,69 kilograma godišnje;
  7. Srbija……………….200,00 kilograma godišnje;

Kada je reč o mleku u Srbiju je u 2022. godinu, prema podacima RZS,  oko 84.000 konzumnog mleka, pa mleka u prahu 9.663 tona,  u vrednosti od 39,4 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska. Isti državni izvor, carina, navodi da je uvoz sireva i drugih mlečnih proizvoda takođe nije izostao. U Srbiju je u 2022. godini iz uvoza stiglo 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 6,59 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili sireve su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija. Dakle, samo za uvoz mleka i mlečnih proizvoda samo u 2022. godini potrošeno je više od 100 miliona evra. Te količine su još povećane prilikom uvoza u 2023. godini, sa tempom rasta i u 2024. godini. Sve nstavljaneo kao što se i do tada radilo. Tendencija uvoza mleka, mleka uprahu i sireva, ka i mesa svih vrsta, se nastavlja. Srbija je od zemlje izvoznika postala zavisna od uvoza, da bi tržište bilo valjano snabdeveno. Poznavaoci priliku ističu da nedostatak domaćeg mleka i mlečnih proizvoda „…nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Mora proći dugačak period kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio’’…

Moraju se obezbediti uslovi da se u Srbiji za svakog stanovnika obezbedi bar po 400  litara mleka godišnje, zatim da u staji  svakog stočara bude najmanje prvo 20 pa do 40  krava muzara smatra profesor Poljoprivredngo fakulteta u Zemunu dr Milan St. Tošić, iz Zemuna. Proizvodnja mleka, potrebe i korišćenje u Srbiji ne bi trebalo da se razlikuju od onih u Evropi. Po prirodnim uslovima proizvodnja mleka u Srbiji je čak u boljem položaju. Srbija ima odlične uslove za proizvodnju kukuruza kao osnovne hrane i bar slične uslove za proizvodnju trava, sena i silaže za stoku. A, svake godine i kada je ona loša, mi imamo kukuruza za izvoz. Razlog je što nema stoke u Srbiji da ga troši, pa je uvek dovoljno četiri miliona tona ,,žutog zlata’’. Po tradiciji i iskustvu u govedarstvu naša zemlja takođe je visoko cenjena. Na osnovu svega toga bi mogla lako da obezbedi sopstvenu proizvodnju mleka za svoje potrebe od najmanje 400 litara po stanovniku godišnje (dans trošimo sa preradom, oko 200  litara po stanovniku godišnje). Time bi Srbija u velikoj meri doprinela kod održavanja kvaliteta obradivog zemljišta preko vraćanja većih količina organskog đubriva, što bi i povoljno uticalo na povećanje radnih mesta i održavanje industrije prerade mleka. Umesto svega toga, Srbija je u Evropi pala među države koje su prisiljene da mleko ili njegove proizvode dobrim delom i uvoze, navodi Tošić. To znači i da se prosečna mlečnost krava mora povećati  najmanje na 7.000 litara mleka godišnje. Nije legenda, niti mit, podatak koji su otkrili istraživači iz britanske kraljevske bolnice u Glosteru, a to je da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali! U oba slučaja – Skandinavci dominiraju. Očigledno da neka veza postoji!                                                                      (Autor je analitičar i publicista)

 
 
FOTO: RADE BAKRAČEVIĆ – ŠTAJERSKE NOVICE. MARIBOR 1- 2 JUNIJ 2024 – TRG LEONA ŠTUKLJA DRŽAVNO PRVENSTVO – KOŠARKA 2024
 
 
MARIBOR – 2. junij 2024.Začenja se 59. Festival Borštnikovo srečanje Prvi festivalski teden v znamenju tujih gostovanj in mednarodne koprodukcije Borštnikovega srečanja Maribor – Uvod v Festival Borštnikovo srečanje bo pripadel tujim gledališkim skupinam v spremljevalnem programu in prvi festivalski lastni produkciji Konec sveta v treh dejanjih, ki je nastala v okviru evropsko podprtega projekta Senčna pandemija. Programsko jedro obsežnega dvotedenskega festivalskega dogajanja tudi letos predstavlja izbor slovenskih uprizoritev selektorja Blaža Lukana, ki se potegujejo za festivalske nagrade, ob domačem občinstvu pa si jih bodo ogledali tudi tuji selektorji, kritiki in gledališki profesionalci. Lastna festivalska uprizoritev Konec sveta v treh dejanjih je nastala v partnerskem sodelovanju z Zagrebškim gledališčem mladih in Beograjskim dramskim gledališčem v okviru mednarodnega projekta Sence pandemije: skriti glasovi, ki ga sofinancira program Ustvarjalna Evropa. Temelji na besedilih treh avtoric Kristine Kegljen Pod krilom, Katje Gorečan Aktivistke in Tijane Grumić Svet si zasluži konec sveta. Torkova premiera je že razprodana, vstopnice so na voljo za ponovitvi v sredo ob 19. uri in četrtek ob 10. uri. Uprizoritev je režirala mednarodno uveljavljena režiserka Selma Spahić, zaznamuje jo feminističen in avtorski pristop k problematiki nasilja nad ženskami v času pandemije. Danes, 3. junija, ob 20. uri bo kot prvo tuje gostovanje na sporedu Angel zgodovine v režiji Sare Bonaventura, Claudia Cirrija in Daniele Villa, ki je leta 2022 prejela nagrado UBU za najboljšo italijansko gledališko predstavo. Uprizoril jo bo italijanski umetniški kolektiv Sotterraneo iz Firenc, ki preizkuša raznovrstne uprizoritvene forme v razmahu med klasičnimi frontalnimi in specifičnimi prostorskimi praksami, ki obravnavajo nasprotja in temne plati sedanjega časa. (Foto: Arhiv FBS) V sredo, 5. junija, ob 20. uri sledi predstava Patricka Brontéja in Nicole Mossoux Svetovja. Izgubljena bitja, nenavadni posamezniki, ki so preživeli zgodovino, in z njo kaos, vojne, kuge; bitja, ki se pojavljajo in izginjajo, vznikajo iz znanih prizorov in nenadoma utrnjenih želja. Med življenjem in onstranstvom, resničnostjo in fikcijo, gledališčem in plesom umetniški kolektiv Les Arrière-Mondes ustvarja podobe karnevalske srhljivosti in temne, baročne lepote ter osvetljuje trenutke omamljenosti in negotovosti. (Foto: Julien Lambert) This is my truth, tell me yours je avtorski projekt hrvaške dramaturginje in pisateljice Jasne Žmak, ki bo na sporedu v četrtek, 6. junija, ob 18. uri. V predstavi se Žmak, v vlogi glavne performerke, ukvarja s svojim odnosom do umetniškega polja, pri čemer preizprašuje lastne in tuje avtorske pozicije ter odgovornost in tesnobo, ki ju implicirajo. Na videz nepovezani temi tinitusa in patriarhata postaneta osrednje okostje predstave, ki deluje na meji med stand-up komedijo in predavanjem. Ljubezen, balet in elektronska glasba se bodo vznemirljivo prepletli v sodobni baletni predstavi Vezi duš avtorice in koreografke Sharon Eyal, ki bo kot otvoritvena predstava letošnjega festivala na sporedu v petek, 7. junija, ob 20. uri. Ta koreografsko izjemno zahtevna uprizoritev v produkciji nemškega tanzmeinz je prejela ugledno nemško gledališko nagrado faust.