Marko Todorović
Ruska akademija prirodnih nauka kandiduje za nominaciju za Nobelovu nagradu za književnost gospodina prof. dr. Mihaila Petra Vukasa, akademika i književnika iz Beograda, jer veruje da je ”svojim književnim radovima dotakao granice univerzalnog i poslao poruku istine celom čovečanstvu”. Moskovski univerzitet Lomonosov kandiduje za Nobelovu nagradu profesora Marka Todorovića iz Šapca, zbog ”unapređenja Periodnog sistema elemenata i zbog više od 300 patenata iz oblasti ekologije”.
Mihailo Vukas
Ova dva Srbina predstavlaju danas srpsku pamet u svetu. Doktor Vukas je lekar, hirurg, doktor nauka, profesor, akademik i književnik. Piše na (“Suza iz oka kanula, zašto”, “Igra sudbine”, “Srce na dlanu”) srpskom, latinicom i ćirilicom, na švedskom, engleskom, ruskim pismom, narodskim jezikom sa primesama turcizma, engleštine, mađarskog, bugarskog dijalekta.
“Ja sam hirurg koji je držao hiljadu puta ljudsko srce na dlanu i koji je spasao toliko ljudskih života. Pedagog sam i mislilac, koji svoje znanje nesebično deli i daruje drugima. Humanista sam i spasilac ljudi u egzistencijalnoj nevolji, bolesti, povredi, rani. Pacifista sam, koji je javno protiv rata, jer je sobom doneo zlo i pokor svim narodima na Balkanu bez obzira na boju kože, veroispovest, kulturnu tradiciju i običaje, pesmu (epsku i lirsku o mladosti i o starosti)”, govori za sebe doktor Vukas.
Rođen je 1939 godine u Nišu u pravoslavnoj porodici. Diplomirao je 1963. na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta i iz Srbije je 1968. godine upućen u Švedsku na specijalizaciju „dečje kardiovaskularne hirurgije“, gde je ostao da radi. Imao je hiljadu operacija na ljudskom srcu.
Vukas je čuvar srpske duše u tuđini. Zabrinut za svoje potomke, koje je u situacijama kada mu se radni dan produži do sutra, pokušavao da svoju decu rođenu u Švedskoj, ne vaspitava preko telefona. Vernik je koji veruje u Čoveka i u Boga, nauku i veru. Prošao je kroz iskušenja i patnje naroda, osetio herojstvo i izdajstvo, strah od ranjavanja, bolove ranjenika, koji kada traže pomoć prvo zovu majku, potom Boga, pa doktora.
Suprug je, otac, deda, koji danas sedi za porodičnim stolom sa osamnaest stolica i okružen sa četiri doktora medicinskih nauka.
Srpski naučnik dr Marko Todorović ima 72 godine. Kandidovan je za najvažnije i najprestižnije svetsko priznanje iz oblasti hemije. Živi na svom imanju u Trbušću kod Šapca, gde ima laboratoriju u kojoj se bavi naučnim radom. Njegove patente primenjuju mnoge svetske kompanije.
“Imao sam ponude od Kanade i Amerike do Brazila da predajem i bavim se naučnim radom, ali sam odlučio da ostanem ovde u svojoj zemlji. pored nauke i tehnike, čoveku su neophodni vera u Boga i poverenje” – objašnjava Marko Todorović.
Todorovićev san je da na svom imanju izgradi Hram nauke, gde će dolaziti mladi stručnjaci iz svih oblasti i unapređivati svoja znanja.
“To će biti moja zadužbina, moja zaostavština onima koji žele da se bave naukom. Cilj mi je i da objavim još knjiga i naučnih radova i otkrijem još nešto iz svoje oblasti. Osećam da još imam puno toga da uradim i da nisam još sve rekao” – kaže Todorović.
Od Ruske akademije nauka nagrađen je zlatnom medaljom, a na mnogim univerzitetima širom sveta koriste se moje verzije Periodnog sistema. Dobitnik je više od 400 priznanja i 30 zlatnih medalja za inovacije.
Ako dobiju Nobelovu nagradu za književnsot, odnosno za hemiju profesor Mihailo Vukas i profesor Marko Todorović bili su prvi pravoslavci koima je to uspelo. I Vukas i Todorović bi novac od Nobelove nagrade koristili za razvoj srpske nauke i posebno mladih naučnika.
Marko Lopušina