• Šargarepa, povrće koje se u domaćinstvu koristi svakodnevno, potiče sa tla centralne Azije, a ona za koju se smatra da je najbolja – proizvodi se upravo kod nas, u mestu nadomak Novog Sada, u Begeču. U prestonici šargarepe u Begeču, nadomak Novog Sada, u toku je vađenje povrća kojeg je u ranoj i kasnijoj setvi posejano na oko 600 hektara. Po šargarepi povrtari iz Begeča ubrajaju se već godinama unazad u najveće na Balkanu, a ove sezone imaće je oko 30.000 tona. ”Begečani su šargarepu 2017.godine zaštitili oznakom geografskog porekla, ali taj sertifikat neće nositi celokupan ovogodišnji rod. Kada je  2017. godine dobijen sertifikat, tada je već markicu sa oznakom geografskog porekla imala šargarepa posejana između 150 i 180 hektara, čiju je setvu i razvoj kontrolisala sertifikaciona kuća za kvalitet”, kaže direktor zadruge ”Begečki povrtari” Goran Zec. Celokupan rod otići će, osim na domaće tržište i u zemlјe u okruženju.

Rekordna proizvodnja šargarepe u Srbiji bila je 2010. godine kada je bilo proizvedenhoi 101.180 tona. Posle toga došlo je do padanja proizvodnje. Oporavak je počeo 2019. godine kada je bilo proizvedeno 39.541 tona, a 2020. je to bilo čak  52.740 tona.

                  Šargarepa za tržište: Foto ZZ ,,Begečki povrtari”

Šargarepa se već godinama u Begeču seje na približno istim površinama. Da je Begeč prestonica ovog povrća najbolja potvrda je činjenica da se u ataru ovog sela više proizvodi šargarepe nego u celoj susednoj Hrvatskoj!. Posle Begeča po proizvodnji se ističu Poljska i Turska. Medjutim treba istaći da se šargarepa ne proizvodi samo u Begeču već još i u niz sela u Srbiji. Prvi primer je Futog, udaljen od Begeča samo šest kilometara. U njemu je šargarepa potisnula vekovima tgradicionalnu proizvodnju kupusa i paprike.  Ne samo potisnula proizvodnju već je privukla proizvodjaće da se odreknu proizvodnje kupusa ii paprika te da na tim njivama sad proizvode šargarepu. Jedan od takvih proizvodjača je mladi poljoprivrednik Stefan Vidović, iz okolnog Futoga, koji godišnje sad proizvede oko 1.500 tona šargarepe. Po njegovim rečima, problema oko prodaje i za tršište nema. Jer, veća je potražnja od proizvodnje! On značlajan deo svoej proizvdiknej čak i izvizi. Inale, kad aje o ovo najmladjem proizvdojaču u reigon ureč, treba istaći daima samo 22 godine. Po zanuimanju je medicinski tehničar, ali se cela porodica bavi samo proizvodnjom povrća, pa je  on na radu umesto u nekoj bolnici, ili nekoj seoskoj ambulanti, odlučio se da ostane na njivi.

Nije dobro što u Srbiji nema kalitetnog semena šargarepa mora da se uvozi. Begečki povrtari ga uvoze iz Francuske i Holandije. Po jednom hektaru treba im oko 1.000 evra za seme, plus troškovi za skupo djubrivo, pa trake za navodnjavanje drugu agrotehniku. Po rečima Gorana Zeca, direktora zadruge u Begeču, proizvodjači su se sad i modernizovali, imaju vadilice za šargarepu pa im to znatno olakšava posao i ubrzava vadjenje njihovih proizvoda iz zemlje. On još dodaje da je ove godine povrtarima suša znatno poskupela proizvodnju. Znači njive su se morale navodnjavati non stop. Sve je poskupelo, a to znali vadjenje vode iz zemlje, pa negde na struju a negde pumpe rade i na naftu ili benzin. Nadaju se ceni, bar da se nadoknade povećani troškovi. (B.Gulan)