Gubi se bitka za vodu!
U Srbiji je prošle 2023. godine, od ukupno 3,48 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano samo 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara! To je povratak na navodnjavane površine od pre jedne decdenije. U 2022. godini bilo je navodnjavano 54.639 hektara! Najnoviji zvanični državni podaci ukazuju da se u Srbiji gubit bitka za vodu! To je 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Za navodnjavanje je u 2023. utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS. Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto. U najnovijem izveštaju RZS je navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćene kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS. To znači da se gubi bitka za vodu, to je i bitka za hranu, bitka za sela i bitka za Srbiju! U svetu se prosečno navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. Susedna Albanija već nekoliko decenija navodnjava oko 380.000 hektara svojih agrarnih površina. l zato uvek ima pre drugih povrća i voća, a dobar deo dolazi i u Srbiju.
Piše: Branislav GULAN
Evo i opadajućih rezultata u navodnjavanim površinama u Srbiji, iz godien u godinu. Navodnjavanje u 2022. godini: Nestao bIvši blagi rast hektarA pod sistemima za navodnvjanje! Tokom 2022. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavan 54.639 hektara polјoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini, saopštio tada Republički zavod za statistiku. Oranice i bašte tada su imale učešće (sa 93,4 odsto) i to je bio najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto).
Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno je bilo zahvaćeno 99.355 hilј. m3 vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.
Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,1 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odto površine.
Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemlјoradničke zadruge koje se bave polјoprivrednom proizvodnjom i uslugama u polјoprivredi i/ili upravlјaju sistemima za navodnjavanje.
Evo i podataka RZS o navodnjavanjim površinama u 2021.godieni. Sve jeto bilo jako malo, aliipak više nego u gpodini koju smo ispratili.
U 2021.godini bilo je navodnjavano samo 52.236 hektara
Tokom 2021. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavano je 52.236 hektara a poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto).
Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92.574 hilj. m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.
Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem osam odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.
Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.
Štete od suša
Zato što se njive ne navodnjavaju, štete su ogromne. Za jednu deceniju zbog suša u poljoprivredi Srbije izgubljeno je oko sedam milijardi dolara. Zbog suša koje prete ovom regionu nauka mora da stvori nove sorte i hibride! Jer, u narednih 100 godina 52 će biti sušne. A, ukoliko ne bude dovoljno vode i prirodnog đubriva, nekadašnja žitnica Evrope, Vojvodina, za tri decenije će postati pustinja, po prinosima. Jer, humus je već sad smanjen sa pet na oko 2,5 odsto.
Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje, do pojave Korone 19, kretao se oko 0,45 odsto. U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3.48 miliona hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara godišnje. Srbija, inače poseduje 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina dok je obradivo oko 4,1 miliona hektara. Izuzetak u proizvodnji je bila samo godina korone 2020. Tada je, navodno, vrednost agrarne proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara i rast proizvodnje je bio 4,6 osto. Kasnije je ta stopa povećanja smanjena. Godinu dana kasnije, 2021. godine ostvarena proizvodnja je imala pad od pet odsto! Vrednost proizvodnje se standardno u prosečnim godinama kreće između četiri i pet milijardi dolara. Izvoz u 2020. godini iznosio je 4,6 milijardi dolara, a u 2021. godini to je bilo oko 4,9 milijardi dolara. Stručnjaci ističu da je potrebno menjati strukturu proizvodnje, a kada je reč o izvozu. Umesto izvoza sirovina za hranu nužno je da se pređe na prodaju, odnosno izvoz proizvoda iz viših faza prerade. To će onda i uvećati devizni priliv od izvoza.To znači da nam je potreban novi koncept agrarne poizvodnje, zasnovan na zadružnom sistemu, u koji će biti uključena i prerađivačka industrija. Recept uspeha nalazi se u činjenici da se obrt kapitala od porizvodnje u agraru ubrza i da to bude bar 50 puta godišnje, a ne kao sad do tri puta. Stanje kakvo je sad, i šta nam predstoji do 2100. godine ukazuje na činjenice da će se u ovom veku voditi bitka za vodu! Ako budemo ovako radili, onda ćemo je sigurno izgubiti! U prošlom veku to je bila bitka za naftu.
UN o vodama…
U ovako malim površinama koje se navodnjavaju u Srbji nalaze se i razlozi zašto se u njoj po jednom hektaru proizvodi vrednost od samo 1.200 evra! U svetu kome težimo vrednost proizvodnje po hektaru, kao što je Holandija kreće se oko 25.000 evra po hektaru, a u Danskoj ona dostiže i 37.000 evra po hektaru. Odnosno zašto ukupna vrednost agrarne proizvodnje retko kad prelazi pet milijardi dolara. U takvoj proiyvodnji nećemo biti ni konkurentni sa svetom! Zbog ovakvog rada Srbija je od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Jer u Srbiji od 4.700 sela nestaje svako četvrto ili njih 1.200. U tim selima je prazno oko 200.000 kuća, a u tim praznim kućama su i prazne staje i obori. Jer, Srbija je izvoznika hrane postala zavisna od uvoza, pre svega, mesa.
Daleke 1984 godine u oborima za tov svinja je bilo više od 5,5 milina svinja. Danas ih ima manje od dva miliona. Pre samo jedne decenije imali smo i 1,1 miliona krmača prasilja, sad ih imamo manje 100.000! Sad godišnje uvozimo više od 35.000 tona zamrznutog svinjskog mesa, više od 500.000 prasića. Proizvodimo tek oko 200.000 tona svinjskog mesa i trošimo samo 15 kilograma po jednom stanovniku godišnje. Kada je reč o junećem mesu proizvodi se od 73.000 do 86.000 tona godišnje tog mesa. Troši se po jednim sanovniku manje od 3,5 kilograma godišnje. Jedino imamo rast potrošnjue sa 15 na 18 kilogama godišnje živinskog mesa. Proizvodi se godišnje oko 115.000 tona. Nekada smo u zemlji imali oko 15.000 hektara pod ribnjacima, a sad je to palo tek na nešto više odc 6.000 hektara. Godišnje trošimo manje od 50.000 tona ribe, a od toga uvozimo više od 35.000 tona. Prosčeno po jednom stanovnikju po 3,1 kilograma. A, u EU kje to više za 15 puta.
Kada se rasapdala Jugosalvoiaj u sSrbojki se proizvodilo ukuipono 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma. Sad je to manje od 400.000 tona i troši se tek nešto više od 30 kilograma godišnje po jednmm stanovniku.
Potreban novi koncept agrara
Sve ovo su rezultati loše agroekonomske politike donete 21. jula 2014. godine. U Strategiji razvoja poljoprvirede Srbije tada je napisana adaželja koja i danas postoji, a t o je da piše da će agrar kraja jula 2024. godine, imati godišnji rast od 9,1 ili u lošijoj godini 6,1 odsto. Međutim umesto da imamo obećani rast, mi sad imamo strategiju pada! To se krije od naroda. Najveći uzroci su što su najviše žedne njive jer nema vode. Pa zato se i manje proizvodi i hrane. Pored toga nema dovoljno ni prirodnog đubriva jer nema goveda u selima, prazne su staje za tov goveda i obori za tov svinja. Znači loša agroekonomska politika, po uništavanju stočnog fonda, je jača od klasične svinjske kuge i afričke kuge zajedno.
Da bi se sve to obnovilo i vratili se u prošlost, u odnosu na ono što smo tada imali, kada su bile pune staje, obori, kao i torovi za ovce potreban je novi koncept agrarne politike, zasnovane na zadrugama koji će imati i prerađivačku industriju. Taj novi koncept treba da vode i novi ljudi. Jer, ovi što su to radili u proteklim decenijama pokazali su šta su znali, odnsonjo kako netrea da se radi. Usvemu što nam osavlajju, počevo od sela, to su samo ruine. Nekada je proivodnja je bila veča, sela su bila privlačnija za život. Nije s odlazilo iz njih kao danas…
Zbog lošeg rada uništen je stočni fond!
Goveda sad ima manje od 300.000 grla (pre samo jedne decenije imali smo 891.000 grka), a od toga je sad polovina krava mlekulja. Nema ni za domaće tržite ni za izvoz. Godišnje se izveze do 2000 toan goveđeg i junećeg mesa i ,,bebi bifa’’. Istovremkeno se uveze po 84.000 tona konzumnog mleka, 10.000 tona mleka u prahu. Kada je rečo izvozu ,,bebi bifa’’ to je swad do 400 godinja godi[nje. Dakle, za 100 puta mjanje nego daleke 1991. godine kada je bilo izvezeno iz SFRJ 54.000 tona,a od toga više od 30.000 ,,bebi bifa”.
Svemu tome treba dodati činjenicu da je potrošnja hleba sa pecivima 2016. godine po stanovniku bila oko 91 kilogram, a sad je bez peciva to 48,5, a sa pecivom oko 59 kilograma godišje po jednom stanovniku! Znači, samo za šest godina manje se troši više od 30 kilograma po stanovniku godišnje.
Agrarnu politiku koju vodu Srbija kreiralo je 240 naših eksperata i jula napisali su je na 145 strana. Za to su sebe častili sa 8,2 mkilioan dolara stranih donacija koje su stigle od nekoliko zemalja. Strategiju je usvojila Vlada Srbokre 21. jula 2014. godine, kada je premijer bio sadašnji predsednik Srbije. Strategija je trebala da ide na javnu raspravu u Skupštonu Srbije. Ali, je Valda niakda nije uputilatu adresu!? Zasto nema zvaničnog saopštenja. Dakle, nju je usvojila samo Vlada, a ne Parlament. Da je usvojio i Parlament, onda bi bila obavezna za sve vlade, ovako nije… Ali je i dalje validna do kraja jula 2024. godine.
Rezultat agrarne strategije
Najgore je što trenutnim stanjem u agraru Srbije nisu zadovoljni ni poljoprivredni proizvođači, a ni potgrošači. I jedni i drugi plaćaju ceh loše agrarne politike. Jer, samo 1.200 evra je vrednost poljoprivredne proizvodnje po hektaru u Srbiji, dok se u razvijenim zemljama kreće u rasponu od 25.000 do 37.000 evra po hektaru! Ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji retko kad godišnje pređe vrednost od pet milijardi dolara
Realni rast (pad) poljoprivredne proizvodnje prema podacima RZS
- RAST 2,0 odsto
- PAD 7,7 odsto
- RAST 8,1 odsto
- PAD 11,4 odsto
- RAST 15,1 odsto
- PAD 1,7 odsto
- RAST 2,2 odsto
- PAD 5,7 odsto
- PAD 7,8 odsto
- PAD ? odsto
Neznanje vlasti!
Međutim, nedavno, na jednom skupu u Palati Srbije, zajedno sa pedesetak članova ministarstva poljoprivrede Srbije, oni su bili iznenađeni kada su čuli da postoji Strategija trategija SRbije,čiaj validnsot ističe krajme jula 2024. godine. A, nisu ni znali rezutate njenog sprovođenja. Tu analizu je trebala da uradi Vlada Srbije, Privredna komora Srbije i članovi Akademijskog odbor za selo SANU.
Ti nazovi trustovi mozgova, koji nisu sprečili godišnje gašenje po 100 zadruga u Srbiji i nestajanje svakog četvrtog sela u Srbiji, sad su promenilimišljenje. Ono što su nekada rušili sad, kako bi oprali svoju biografiju hoće da grade. Zato što to nisu uradili, ka dim je vreme bilo, zato nam sad, umesto sela privlačnih za život, ostavljaju ruine! Da bi oprali biografije dobar deo članova, kreatora agroekonomske politike Srbije, al, pre svih iz Akademijskog odbora za selo SANU, sad su najveći pobornici osnivanja novih zadruga (ima novih oko 1.100) i obnove sela u Srbiji. Obnova je krenula, ali puževim korakom. Jer od 200.000 praznih kuća u Srbiji zahvaljući akciji Ministarstva za brigu o selu, nove vlasnike jee dobilo 2.650 kuća. To je samo kap vode u moru u odnsoui na 200.000 praznih kuća! Tako su sela dobila oko 10.000 novih stanovnika. Međutim, da bi se obnovilo sve što je srušeno, potrebno je da prođe vremena koliko su od tih istih ljudi uništavana sela za poslednjih pola veka. Zato nam sad sa nestajanjem sela, nestaje i Srbija koja za poslednjih deset godina ima manje za 500.000 stanovnika!
Postoji opasnost sukoba zbog nestajanja vode!
ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA JE 1992. GODINE PROGLASILA 22. MART SVETSKIM DANOM VODA, S NAMEROM DA ISTAKNE NJENU VAŽNOST I OGRANIČAVAJUĆU ULOGU U RAZVOJU. BLIŽIMO SE VREMENU KADA ĆE POTREBE ZA VODOM PREMAŠITI ZALIHE. POSLE TOGA NUŽNO PRESTAJE RAZVOJ, ZAPOČINJU BORBE ZA VODU, A POSTOJI OPASNOST I IZBIJANJE SUKOBA ZBOG VODE! ABEZ VODE NEĆEBIT NI HRANE!
Dodaje se da su naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do 2021. godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2021. godine poljoprivredi nanele štete veće od sedam milijardi dolara. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje. Istraživanja pokazuju das u od 100 godina uvek 52 sušne! Kod nauke je da u budućnosti za takve uslove pripremi nove sorte i hibride.
ISTRAŽIVANјA: SVAKOG MINUTA 15 OSOBA UMRE U SVETU ZBOG NEMOGUĆNOSTI PRISTUPA ZDRAVOJ VODI. VIŠE OD JEDNE MILIJARDE LJUDI LIŠENO JE VODE, A PREMA TVRDNJI IZ UN, OVAJ BROJ BI SE MOGAO UTROSTRUČITI ZA DVE DECENIJE. DA BI SE TO, ZASAD, NIŠTA NE UČINI!
Požari suše!
Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetljiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlji. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlje 2040. godine u odnosu na početak veka.
Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga. To je istakao i Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”. On je između ostalog rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih poljoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Ključni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose.
Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne proemene u Evropi uključuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i poljoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promet.
Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na biljni i životinjskih svet, ali posebno na poljorivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. To govoei poslednji poda co padanjunavaodnajvanih površina. O tome najbolje pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina. Odnosno da je u 2023. godini navodnavjano bilo samo nešto više od 47.580 hekara. To nas vaća na nivo od pre decenijui po! A,svAkak vlasti obešava kako će graditi jvoe sistem ana više stotina hioljda hehktara. I sadašnja, 14 ministar u agraru od 2000. godine kada je sela u fotelju, odmah jeo bećala gradnju novih sistem na 103.000 hektara! Manje je obećala nego njeni prethodnici, ali sv su to bila o ostalobećanja želje vlastoi data selajcimai narodu.Uglavnom u predizbornim kiampanjam akakoje to bilo i 2023. godine. Jer,od njih 14 koliko ih je sedelo od 2000. godine u toj fotelji, da je svake godine izgradilo sano sistea samo nap o 10.000 hektardanas bi vodu imanovih 140.000 hektara.
Kako se navodi, u Srbiji je 2020. godine navodnjavano 52.441 hektara poljoprivrednih površina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji 2020. godine navodnjavane površine veće su za 11,9 odsto nego u 2019. godini. Za navodnjavanje je upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj 2019. godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane su orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto. Primera radi u svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto površina ili recimo u Albaniji oko 380.000 hektara. Dakle, Srbija je na dnu svetske lestvice po navodnjavanim površianmq. Jer, u Srbiji se navodnjava samo 1,4 odsto, a u svetu u proseku 17 odsto!
U višegodišnjem padu navodnjavanih površina treba tražiti i uzroke fizičkog pada poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2021. godini od pet odsto. Nedavno je bivši, 13 ministar ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, pre preuzimanaj dđnsoti u Fudbalskom savezu Srbije, izračunao da ćemo uskoro navodnjavati, još više od 100.000 novih hektara koji su u izgradnji. I to je po onoj zapisanoj od Ive Andrića večnog čekanja boljeg života u agraru. U ovom, slučaju navodnjavanja. ,,Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju’
Predizborna obećanja
Ali, narode nisu smao lagale i obmanjivale sadašnje vlasti. Nekad davno, 1977. godine evo šta s je prilikom otvaranja hidrosistema D-T-D , kad aje voda u pitanju,narodu obećao tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije. I to je ostalo obećanje pred izbore.
Napomenimo samo da je hidrosistem D-T-D izgrađen 1977. godine i da je bio plan da navodnjava 510.000 hektara i odvodi suvišne vode sa million hektara. Najveći hidrosistem u ovom delu Evrope, tad aje otvorio visoki funkcioner u SFRJ Stane Dolanc. I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje u Srbiji, koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još neostvaruje. Dokaz su podaci RZS. Planirano navodnajvanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanej sa million hektqara prewstalo da funkcioniše 2005. godin posle velikih polava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulja nije mogao da primi suvišne vode.
Piše: Branislav GULAN
Prema podacima Republičkog hidrometerorološkog zavoda (RHMZ) 2019. godina je bila najtoplija zabeležena u Srbiji od 1951. godine, i u Beogradu od 1888. godine, od kada postoje merenja. U toj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na poljoprivredu (koja je po statistici imala pad od samo 0,1 odsto?). Promene klime su takve, da imamo sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta. Agrarna proizvodnja ponajviše zavisi od ćudi Boga!
Foto RTV (Jaroslav Pap)
,,Do kraja 21. veka u Srbiji možemo očekvaiti porast srednje godišnje temperature i za 4,3 odsto u odnosu na vreme od 1961‚ do 1990. godine. Ovo može dovesti do veće dužine trajanja sušnih perioda, češćih rizika od poplava, smanjenja dostupnosti i kvaltieta pijaće vode, veće potrošnje energije, gubitka biodiverziteta, većih rizika po zdravlje ljudi… Povećanje prosečne godišnje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja dovešće do novog smanjenja prinosa i povećanja međugodišnjih fluktuacija u prinosima ukoliko se na vreme na preduzmu adekvatne mere. Uz sve to širiće se i biljne bolesti’’, navodi Miroslav Tadić.
Propadanje hidrosistema
Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega “da ocedi” plodnu bačku zemlju. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povoljno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi “Vojvodina, propadanje jednog regiona” autor Dragomir Jankov. Kanal Dunav – Tisa – Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. To je tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, shvatao je režim kao “živi organizam” kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.
Kanal D-T-D pušten je u rad 1977. godine. Puštanje brane kod Novog Bečeja, to je učinio tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. To je bio jedan od najkomplkesnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanlske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je 133 miliona kubika zemlje i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. Cilj njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 do 50.000 hektara. Dakle, funkcija navodnjanja je ostala samo obećanje i neostvarena želja na papiru.
Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja). Do 2005. godine. Međutim, 1988. je bila ključna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle “jogurt revolucije” došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je njegova erozija. Za deceniju i po došlo je do zamuljenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti.
Procena smanjenja prinosa
Procene analitičara su da će najveće štete od klimatskih promena biti baš u agraru i smanjenju prinosa. To znači da će očekivani prinosi ozime pšenice za period od 2001. do 2030. godine biti smanjen, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Međutim, za period 2071. do 2100. godine očekuje se izmenjena regionalna ranjivost: najveća relativna promena prinosa očekuje se u centralnom regionu Srbije (manje za šest odsto) i smanjenje prinosa na jugu Srbije od 10 odsto! Očekivane promene prinosa kukuruza za period od 2001. do 2030. godine imaju promenljiv znak zavisno od regiona, sa najvećim mogućim smanjenjem od šest odsto. Za period od 2071. do 2100. godine očekivano smanjenje prinosa “žutog zlata” kreće se od 52 odsto do 22 odsto na celoj teritoriji Srbije. Dobijeni rezultati su u skladu sa rezultatima dobijenim za uslove bez navodnjvanja. Analize pokazuju, da uz navodnjavanje, gubitak prinosa kukuruza do sredine 21. veka može da se umanji i do 31 odsto”.
Očekuje se i smanjenje proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe, a do 2100. godine i značajno smanjenje proizvodnje soje. Promene prinosa soje variraju od 31 odsto na severu do 41 odsto na jugu Srbije u vremenu do 2030. godine i smanjnje od 14 odsto do 20 za vreme od 2071. do 2100. godine, sa očekivanim povećanjem smanjenja u severnom i jugoistočnom regionu zemlje. Povećanje temperatura produžiti period vegatacije ozime pšenice i skratiti period vegetacije soje i kukuruza, pomeriti početak rasta unapred u proseku između (20 i 30 dana do 2100. godine) što će uticati na vremenski raspored poljoprivrednih radova.
Promene datuma cvetanja za period 2001 – 2030. godina za kukuruz, soju i ozimu pšenicu iznose nekoliko dana. Promena datuma punog zrenja, koja se kreće od sedam do 13 dana u proseku, ukazuje na ranije zrenje kukuruza, dok se kod ozime pšenice i soje ne očekuju značajnije promene. Za period od 2071. do 2100. godine očekuje se ranije cvetanje kukuruza i soje, i to za više od dve nedelje. Za kukuruz vreme punog zrenja može biti i do dva meseca ranije, što može značajno uticati na kvantitet i kvalitet prinosa. Uveliko se zapažaju promene u pogledu pojava obolenja i štetočina što predstavlja izazov za buduće mere zaštite kultura. Istovremeno, ranija setva može da bude značajan faktor adaptacije ovih kultura na očekivane promene klime.
– Kompletna poljoprivreda mora da se prilagođava vremenu koje je već stiglo. Najteže stanje je u stočarstvu koje u BDP agrara Srbije učestvuje tek sa 30 odsto. To je daleko manje od zemalja sa razvijanim stočarstvom, gde to nije ispod 60 odsto do primene nauke. Slično stanje je i u voćarstvu, vinogradarstvu, ratarstvu…zaključuje aautor ovih redova i analitičar i publicista Branislav Gulan.
Institut BioSens zajedno sa Nasom i američkim univerzitetima radi na očuvanju vodnih resursa i zemljišta u Srbiji! Novosadski Institut BioSens u saradnji sa NASA-om, University Grand Valley, Državnim i Tehnološkim univerzitetima u Mičigenu razvija sistem za monitoring i racionalno korišćenje vodnih resursa i zemljišta u Srbiji, saopšteno je danas iz tog instituta. Kako se navodi, novi projekat pomoći će srpskoj poljoprivredi da se suoči sa klimatskim promenama i da što racionalnije koristi vodne resurse i zemljište.
,,Zajedno sa američkim kolegama ćemo analizirati satelitske slike Vojvodine, pokušaćemo da damo odgovor na pitanje kako će klimatske promene uticati na domaću poljoprivredu i životnu sredinu, i šta konkretno možemo da uradimo da bismo povećali efikasnost proizvodnje i zadržali biodiverzitet’’, rekao je pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom Oskar Marko.
Prenosi se i izjava direktora novosadskog Instituta BioSens Vladimira Crnojevića, koji smatra da je ovo još jedan važan korak u procesu digitalizacije poljoprivrede čija je lokomotiva upravo Institut BioSens. ,,Trenutno, najvažnija polazna tačka za razvoj poljoprivrede su podaci. Deljenjem podataka i znanja kroz saradnju sa vrhunskim naučnim institucijama i ulaganjem u istraživanja, umnožava se intelektualni kapital, nastaju nove ideje i rešenja koja će poljoprivredu učiniti efikasnijom’’, rekao je on.
Iz BioSensa su upozorili da nepredvidive letnje padavine dovode do promene vodostaja koji u južnom slivu reke Dunav, dragocenom resursu za poljoprivredu, opada. Kako bi se poljoprivredni sektor na pravi način prilagodio klimatskim promenama, smatraju, važno je razumeti trendove u poljoprivredi, odnosno pomeranje datuma setve i žetve, promene setvene strukture, plodoreda, trajanja poljoprivredne sezone. Najavljeno je da će projekat trajati do 2024. godine, a najnovije informacije i rezultati projekta biće dostupni na sajtu Instituta BioSens.
Žega smanjila prinose
Visoke temperature, a pre svega, nedostatak padavina, na mnogim parcelama pod ratarskim kulturama 2022. godine umanjiće rod gotovo za trećinu. Zato stručnjaci pozivaju proizvođače da iskoriste podršku države i povećaju površine pod sistemima za navodnjavanje.
Poljoprivreda se suočava sa velikim problemima. Visoke temperature su samo deo razloga smanjenja prinosa. Od prolećne setve, kako objašnjava savetodavac u vrbaskoj Poljoprivrednoj stanici Vladimir Rankov, ratarstvo svake godine muči nedostatak vode. Suncokret je protekloj godina solidno podnosio žegu, ali ostale kulture već sada trpe veliku štetu, protekloh godina.
U biljnoj proizvodnji dominira suvo ratarenje. Neretko, bez realne osnove, ratari očekuju da im priroda odnosno kiša budu naklonjeni. Realnost je drugačija i sve surovija. Neophodno je više navodnjavanja, upozorava Vladimir Rankov i zaključuje da treba iskoristiti podršku države! Mnogi poljoprivrednici uz ratarstvo gaje i domaće životinje. Sada je naročito ugrožena stoka koja se drži u zatvorenom sistemu, pa se savetuje dobra higijena u objektima, i dovoljna cirkulacija vazduha
Izvor: RTV (Jaroslav Pap)
Visoke temperatire
Visoke temperature, a pre svega, nedostatak padavina, na mnogim parcelama pod ratarskim kulturama 2022. godine umanjio je za trećinu. Država nema para pa niejhtela da proglasi elementarnu nepogodu. Zato stručnjaci pozivaju proizvođače da iskoriste podršku države i povećaju površine pod sistemima za navodnjavanje. : otkupo siromašnoj poljoprviredi pare grad eaistema za navodanvjanje. A, država ih sa obećšanjiam već decenejama vara!Poljoprivreda se suočava sa velikim problemima. Visoke temperature su samo deo razloga smanjenja prinosa. Od prolećne setve, stručnajci ističu da ratarstvo uvek muči nedostatak vode. Suncokret je proteklih gdoina solidno podnosio žegu, ali ostale kulture već sada trpe veliku štetu, navodi naš sagovornik. Rekrodna proizvodnaju suncorekta od 733.706 toanb ila 2018. godine.
U biljnoj proizvodnji dominira suvo ratarenje. Neretko, bez realne osnove, ratari očekuju da im priroda odnosno kiša budu naklonjeni. Realnost je drugačija i sve surovija. Neophodno je više navodnjavanja, ali zua to im je potrebna stvarna pomoćš države, a ne samo obećanja u koej neveruju ni onikoji ih daju. Tonajbolej pokazuju rezutlati koje ostavljaju iza sebe.Da je u prošlsoti bilo bolje ukazjuu podaci RZS o visni prinosa. A, to znači daj e rerkodan rod pšenice bio 1991. godine kadda je požnjeveno 3.736.503 tone, zatim kukuruza 1986. godine je bilo ubrano 8.062.020 tona.Daleke 1955. godine pasulj koji danas uvozimo za nas, imali za domaće potrebe i izvoz, a ubrano je 101.030 tona, pa smo 1974. godine na našim njivama imali 1.148.660 tona krompira! Podaci ukazuju das mo nekada imali i paradajza za domaće tržište i izvoz. Tako smo 1977. godine imali rekordan rod od244.960 tona. Danas ponajviše uvozimo iz Albanije. A, kada je već reč o prinosiam voća, evo samo nekoloiko primera iz1969. godine. Ubrali smo 886.540 tona šljiva, pa 1969. godine 748.530 tona grožđa, 441.710 toan dinja i lubenica, 2013. godine je ubrano 516.411 tona jabuka, evropski smo rekorderi po proizvodnji dunja od 15.754 tona godišnje postignut 2013. godine, a 2011.godine ubrali smo i 91.366 tona breskvi i 44.077 tona kajsija. Dakle, budućnost Srbije nalazi se u povratku u prošlost da ima ovakve prinose!
Mnogi poljoprivrednici uz ratarstvo gaje i domaće životinje. Sada je naročito ugrožena stoka koja se drži u zatvorenom sistemu, pa se savetuje dobra higijena u objektima, i dovoljna cirkulacija vazduha.
Vode ima, ali ne na njivama
Vojvodina je jedna od najnižih tačaka evropskog tla, ovde se ka njoj slivaju reke Tisa, Dunav, Drava, Sava i, da nije gazdovanja vodama i izgradnje vodnih objekata, 50 odsto od njenih 2,1 milion obradivih površina bilo bi pod vodom, kaže Igor Kolaković, pomoćnik direktora za tehničke poslove u JP „Vode Vojvodine”. Regulisanje vodnih tokova u Vojvodini ima dugu istoriju, započela je još krajem 18. veka izgradnjom Velikog i Malog bačkog kanala, potom u prvoj polovini 19. veka regulisanjem toka Tise kada je njen tok skraćen za oko 450 kilometara. U 20. veku jedna od najvećih investicija u Vojvodini bila je izgradnja hidrosistema Dunav–Tisa– Dunav, koji ima oko 700 kilometara kanala. Sve to rađeno je da bi se odveo višak vode sa površine i stvorile plodne njive. Kada je kopan hidrosistem iskopano je 135 milioan kubika zemlje. To je tada pre polav eka koštalo milijardu dolara. Da bi se dans sisem priveo nameni potremnbo je očisitti, i+odnosno izvaditi iz njega 15 milioaj kubika mulja,. Ukoloiko se to hitno za godinu dve nesuradi hidrosistem će biti navječa promašena investicija u Evropi!
Radovi vredni 21,5 miliona evra
Kada RZS saopšti koliko se hektara navodnjava, aktulelne vlasti da bi poboljšale svoj položaj iznose činjenice o svojim žečljama za gradnju novih sitema za navdonjvanje čija gradnja još nije ni počela. A, hće da ih prkažu dkao das u već u funkciji. Već deceniju se hvale da su u toku radovi na deset projekata izgradnje sistema za navodnjavanje na teritoriji Vojvodine, koji se finansiraju iz Abu Dabi fonda, a vredni su ukupno oko 21,5 miliona evra. Među njima, najveći projekat je izgradnja crpne stanice “Jarak” na samoj obali reke Save u istoimenom naselju, vredan oko 4,8 miliona evra. Drugi po veličini je projekat izgradnje akumulacije i crpne stanice “Srbobran”, koji predviđa spajanje Krivaje sa kanalom Dunav-Tisa-Dunav, a vredan je oko 2,9 miliona evra, saopštili su iz Voda Vojvodine. JVP Vode Vojvodine planira da i u ovoj godini nastavi sa investicionim radovima, koji će doprineti povećanju kapaciteta i modernizovati sisteme za navodnjavanje. Ali, to se još n veidi kada će biti ufunkciji!Dakle, starfnost je omno što je RZS sopštio 9.januara 2024.godine da je u Srbiji 2023. godine navodnjavano samo 47.579 hektara. Znatno manje nego pre pola decenije! Pitanje je odna šta je vlast radila uradila od svojih obećanja! Zvanično pdoacoim RZS kažu – ništa!
JP „Vode Vojvodine” gazduju sa 22.000 kilometara kanalske mreže, ali nije sva ovamreža usmerena na navodnjavanje njiva. Kolaković objašnjava da ovi sistemi imaju više funkcija i služe i za odvodnjavanje vode, ali i za navodnjavanje. Iako bi kanalska mreža „Voda Vojvodine”, prema projekcijama, mogla da navodnjava oko pola miliona hektara oranica, ili četvrtinu vojvođanskih njiva, trenutno se iz njih crpi voda tek za oko 70.000 hektara. –Naši kanali su infrastrukturni kanali, da uporedim, kao što je to auto-put. Na poljoprivrednicima je da isprojektuju svoje sisteme za navodnjavanje, to što mi imamo vode u kanalu ne znači daona može odmah da se koristi na njivi. Potrebno je da poljoprivrednici razviju sisteme za zahvatanje vode, ali malo ljudi je htelo da se time bavi, to dosta i košta – kaže Kolaković.
Nije dovoljno imati osnovni kanal za navodnjavanje, potrebni su vodni objekti, odnosno podsistemi koji će se dalje granati po Vojvodini i tako omogućiti da voda stigne do pojedinačnog korisnika. – „Vode Vojvodine” su 2012. godine imali započeta četiri podsistema za navodnjavanje, a danas imaju započetih osam podsistema i izgrađenih nekoliko dvonamenskih sistema. Treba znati da je reč o kompleksnim i velikim projektima koji se grade više godina. Iz Abu Dabi fonda dalje razvijamo i otvaramo nove podsisteme za navodnjavanje, te u ovom trenutku imamo aktivnih 15 gradilišta vodnih objekata– kaže Kolaković. Iz ovih kanala vodu trenutno koriste tek 173 gazdinstva ili poljoprivredne firme i zalivaju 70.000 hektara, što je daleko ispod potencijala sistema.
Zaštita od štetnog dejstva voda, 2020.
Ali, u Srbiji probleme poenakd stvaraju i suvišne vode, odnsonjo poplave. najveće su bile 1965, pa zatim 2014. godine. Ukupna površina branjena od poplava iznosila je 1 579 479 hektara, što je u odnosu na 2019. godinu više za 5,5 odsto. Korišćena poljoprivredna površina čini 77,4 odsto od ukupne branjene površine. Dužina izgrađenih nasipa za odbranu od površinskih voda iznosi 3 628 kilometara. U ukupno branjenoj površini najveći udeo ima sliv Dunava (61,9 odsto), a zatim Morave (19,6 odsto) i Save (18,5 odsto). Površinskim vodam bilo je poplavljeno je 35.857 hektaraa površine, od čega 75,0 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. U slivu Morave poplavljeno je 21.352 hektara poljoprivredne površine, što predstavlja 79,4 odsto od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina.Podzemnim vodama poplavljeno je 34.007 hektara površine, a od toga 83,9 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. Korišćena poljoprivredna površina bila je poplavljena u slivu Dunava.
Sistemom za odvodnjavanje pokriveno je 7,9 odsto manje površine nego u 2019. godini. Sliv Dunava sa 1. 655.000 hiljada ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 hektara, i Morave, sa 239.000 hektaraa. Dužina kanala za odvodnjavanje je za 8,3 odsto veća u odnosu na 2018. godinu godinu. U 2020. godini, površina zemljišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3. 864 km2, što je u odnosu na prethodnu godinu manje za 36,6 odsto. Od toga je smireno 317 km2.
Poplave…
Površinskim vodama poplavljeno je 14.072 hektara površine u 2021, od čega 50,9 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište, saopštio je Republički zavod za statistiku.
U slivu Morave je, kako navodi RZS, poplavljeno 3.150 hektara poljoprivredne površine, što predstavlja 44 odsto od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina.
RZS navodi i da je 656 hektara poplavljeno poodzemnim vodama, od toga 95,6 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište.
Korišćena poljoprivredna površina poplavljena je u slivu Dunava. Površinskim vodama je poplavljeno 214 naselja, 57 indsutrijskih objekata, 562 kilometetara puteva i kilometar železničke pruge, dok je podzemnim vodama poplavljeno 24 nasaelja i 48 industrijskih objekata.
Ukupna površina branjena od poplava u 2021. godini iznosila je 1.763.946 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, više za 11,7 odsto.
Korišćena poljoprivredna površina branjena od poplava iznosila je 1.204.506 hektara i ona čini 68,3 odsto od ukupne branjene površine. Sistemom za odvodnjavanje obuhvaćeno je 2,3 miliona hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, manje za 6,5 odsto. Sliv Dunava sa 1,67 miliona hektara ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 ha i Morave sa 275.000 ha.
U 2021. godini, površina zemljišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3.912 km2, što je u odnosu na prethodnu godinu više za 1,26 odsto. Od toga je smireno 292 km2.
BDP SRBIJE U 2023. GODINI – PODACI RZS
Procenjeno je da je ukupna ekonomska aktivnost u Republici Srbiji u 2022. godini, merena realnim kretanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP), zabeležila rast od 2,3 odsto u odnosu na 2021. godinu. Pema podacima RZS u 2023. godini BDP Srbije iznosio je 69,5 milijardi dolara.
Dr Vitomir Vidović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta ističe, kada bi dobili nove koncept agrara, u kojem bi on bio strateška grana, on bi imao godišnju vrednost proizvodnje od 64 milijarde dolara! Danas je to godišnje oko pet milijardi dolara. Tako agrarni poslenici ističu, ako država odobri novi koncept poljoprivrede, koja će biti strateška grana. Ako država stane iaz tog projekta, ova delatnost može godišnje da donosi više novca nego što bi dobijali od kopanja litijuma! DA li će se to ostvariti zavisi od volje onih koji budu vladali ovom zemljom. (Autor je analitičar i publicista)