- Globalno se godišnje u svetu zaseje između 215 i 225 miliona hektara pšenice i proizvede više od 750 miliona tona!
- Kada bismo ovu brojku podelili sa osam milijardi, koliko otprilike ima stanovnika na planeti, dolazimo do prosečne proizvodnje od oko 94 kilograma godišnje po osobi. Podaci sugerišu da se širom globusa u jednoj godini pšenicom zaseje površina koja čini oko 52 odsto površine svih EU zemalja zajedno!
- U Evropskoj proizvodnji pšenice Srbija učestvuje sa ko 1,3 odsto i u proseku se nalazi se na 16. mestu. Najveći evropski proizvođač je Rusija sa 86 milona tona što predstavlja nešto više od trećine ukupne evropske proizvodnje pšenice. Istovremeno proizvodnja u Ukrajini biće manja za 40 odsto;
- Najveći evropski proizvođač žita je Rusija sa 86 milona tona;
- Kompanija KITE DOO obeležila je uspešan završetak ovogodišnje žetve;
Branislav GULAN
Foto: AK grafika*
Pšenica, trava koja hrani 70 osto žitelja sveta!
Pšenica pripada porodici trava (Poaceae, Gramineae) i ubraja se u najstarije poljoprivredne kulture.Najvažnija je žitarica za proizvodnju hleba jer se oko 70 odsto stanovništva sveta hrani pšeničnim hlebom. Uz kukuruz i pirinač, čini trio najdominantnijih žitarica globalno, kazuju podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO-a. Poznato je da se najpre uzgajala na Bliskom istoku negde oko 10.000 godina pre nove ere, da bi se kasnije proširila na Egipat, Kinu i kod nas u Evropu. Godišnje u svetu rađa oko 750 do 800 miliona tona, za potrebe I rezerve…
Bila je simbol plodnosti i bogatstva u mnogim kulturama. U starom Egiptu korištena je kao valuta, a u mnogim mitologijama predstavlja simbol života i ciklusa obnove.Popis deset najvećih proizvođača pšenice na svetu predvodi Kina, Evropska unija je drugoplasirana na ovom spisku, dok je na trećem mestu Indija. Slede Rusija, SAD, Kanada, Pakistan, Australija, Ukrajina i Turska. Globalno se godišnje u svetu zaseje između 215 i 225 miliona hektara pšenice I proizvede više od 750 miliona tona!
Prema podacima servisa Statista, nemačke onlajn platforme specijalizovane za prikupljanje i vizualizaciju podataka, u 2023. godini Kina je proizvela 136.590.000 tona, EU 133.650.000t, a Indija 110.554.000 tona.
Globalno se godišnje zaseje između 215 i 225 miliona hektara ove važne ratarske kulture, što pšenicu čini najraširenijom poljoprivrednom kulturom na svetu, gledajući površine. Ukupna proizvodnja varira, ali u proseku iznosi između 750 i 800 miliona tona godišnje, zavisno od vremenskih uslova, tehnološkog napretka i regionalnih varijacija u prinosima. Kada bismo ovu brojku podelili sa osam milijardi, koliko otprilike ima stanovnika na planeti, dolazimo do prosečne proizvodnje od oko 94 kilograma godišnje po osobi. Podaci sugerišu da se širom globusa u jednoj godini pšenicom zaseje površina koja čini oko 52 odsto površine svih EU zemalja zajedno!
FAO navodi kako joj je dobar komercijalni prinos od šest do devet tona po hektaru uz 10 do 13 odsto vlage. Međutim, svetski rekord drži britanski proizvođač Tim Lamiman koji je 2022. godine imao prinos ozime pšenice od 17,96 tona po hektaru! To je ipak redak slučaj, jer se ciljalo na rekord koristeći poseban agronomski program uz primenu posebnog sistema prihrane useva. Prema izveštaju FAO-a, najveći izvoznik pšenice je Rusija koja je u 2023. godini izvezla 48 miliona tona, dok je najveći uvoznik Egipat, koji je iste te godine uvezao 12 miliona tona ove žitarice.
U 2024. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je proizvela 2.920.000 tona pšenice. Kada je reč o regionu, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, Hrvatska je proizvela 840.000 tona pšenice, a u Bosni i Hercegovini – Federacija BiH je proizvela 80.181 tona pšenice, stoji u izveštaju Federalnog zavoda za statistiku BiH (za Republiku Srpsku precizni podaci još nisu objavljeni).
Manje je poznato da su se u istoriji vodili ratovi zbog pšenice. Kao osnovna žitarica bila je ključna za ishranu vojske i od velike važnosti za opstanak stanovništva, ali i privrede u celini. Za vreme Rimskog Carstva, vojne operacije vođene su oko kontrole područja koja su proizvodila pšenicu, posebno u Egiptu, koji je bio važan izvor ove poljoprivredne kulture za antički Rim.
Prilagodljiva kultura s više hiljada sorti
Proizvodnja je raširena gotovo po celom svetu zahvaljujući njenoj sposobnosti prilagođivanja različitim klimatskim i zemljišnim uslovima. U globalnoj proizvodnji pšenice ozima čini približno okvirno dve trećine, dok prestali udeo nosi jara, a razmer svakako varira zavisno od regiona uzgoja. Ozima se više uzgaja u područjima s blažim zimama i gde je moguće zasejati je u jesen kako bi se iskoristila vlaga iz zimskih padavina (npr. Evropa, Rusija, Ukrajina, SAD). Jara je češća u hladnijim regionima s kratkim vegetacijskim periodima (npr. Kanada, severni delovi SAD-a, Kazahstan). Globalno se u proseku proizvede između 750 i 800 miliona tona godišnje.
Na svetu postoji više hiljada sorti pšenice, a najvažnije su dve: Triticum aestivum, koja se naziva obična ili meka, te tvrda Triticum durum. Tvrda se prvenstveno upotrebljava za proizvodnju testenine, a meka za hleb, peciva, kolače.
Promocija žetve!
U prisustvu brojnih poljoprivrednika, saradnika i partnera, kompanija KITE DOO obeležila je uspešan završetak ovogodišnje žetve u Srbiji. Bili smo na licu mesta i proverili šta očekuje agrarne proizvođače, na Severu Banata. Ovo je u Srbiji bila jedna od, retkih boljih žetvi poslednjih decdenija. Pšenica je donela radost jer je dobijeno na 600.000 hektara više od 3,6 miliona tona pšenice. To je prinos koji je ovu žetvu dočekao sa milion tona zaliha stare pšenice. Rod je za radost, ali je cena za brigu kao i skladistenje pšenice. Jer, kupaca za sad nema, a niske su i cene, a na zalihama nema mesta gde da se smesti novi rod. Jer, imamo mesta za oko 3,5 miliona tona. , rod žita je ove godienj veći uz million tona sare pšenice.
Problem je i zbog tog tog što komercijalni eksperti Srbije nisu uspeli da prodaju preostalih million tona stare pšenice. Prošle godine rod je bio 2,92 miliona tona. Sad je stigla i nova posle žetve. Kako, kadi kome prodati dobar rod. Oni njiejbio rekordan. Jer, rekord je bio 1991. godine kada se raspadala Jugoslavija i kada je u Srbiji na tim površinama dobijeno 3.736,503 tona hlebnog žita. Prema raćunici Petra Radića iz Zadružnog saveza Vojvodine, cena pšencie je mnogo voiše od dabašnje tržišne. To znači, ako je proiizvošač imao na hektaru prinos od prosečnih šest tona, on ga je koštao najmanje 26,2 dinara po kilogramu. Znači proizvodio je gubitak. Jer je kilogram pšenice na Berzi u Novom Sadu, pred kraj jula 2025. godine, koštao samo 20,50 dinara, bez PDV! Dakle, sejao je i proizveo čist gubitak! Proboem je još veći što sad nema koiemk da proda svoj rad, odmnsonopšenkicu, kako bi dobio prvi novacu 2025. godini.
Znači većina poljoprivrednika je pšenicu sejala zbog plodoreda, pa im je to neka uteha. Jer, novac od pšenice je i prvi prihod u ovoj godini. A, kada će ga dobiti i za koliko prodati svoj trud, niko nezna! Novac im je potreban, za plaćanje dažbina državi, ali i priprema za jesenju setvu koja počinje već u septembru tekuće godine. Taj psoa treba da se oavi na oko milion hektara. Jer, treba zasejati pšenicu ozime useve. U ovogodišnjoj žetvi u Srbiji učestvovalo je oko 481.000 traktora i oko 46.000 kombajna koiliko ih ima u Srbiji. Žetvu je obeležio povratak traktora ,,Džon dir’’ na područje Srbije gde se obrađuje oko 3.257.100 hektara njiva. To raduje, jeru Srbija danas nema u zemlji svoje sopstvene proizvođaće mehanizaicje. Zato u obnovi voznog parka traktora i kombajna, proizvođače raduje pojava mehanizacije ,,Džon dira’’. Jer, u Srbiji je postojeća mehanizacija stara više od tri decenije. Trećina traktora je starija od svojh vlasnika! Zato pojava ovog renomiranog proizvođača raduje poljoprivrednike, naravno one koji mogu da kupe tu mehanizaciju. Najbolji primer je selo Čurug kod Žablja koje je karakteristično po tome što ima najviše traktora ,,Džon dir’’ u selima Srbije gde ima oko 4.720 naseljenaih mesta po Ustavu, odnosno sela.
“Posle osam godina uspešnog poslovanja na srpskom tržištu matična kompanija DŽON DIRA je odlučila da investira u kupovinu silosa kapaciteta 6.000 tona na ovoj lokaciji u Vojvodini. Ovom akvizicijom firma posaje sistem sa zaokruženom celinom”, kaže izvršni direktor sektora agronomije u kompaniji KITE DOO, Vlastimir Filijović. Sada, kako pojašnjava, osim ponude najsavremenije agrotehnike i pružanja usluga precizne poljoprivrede kroz odeljenje KITE tehnologije, obavljaće i otkup proizvedene merkantilne pšenice koja je uglavnom namenjena za izvoz na tržište inostranstva.
Na pitanje zašto su se odlučili da novi ogranak lociraju u Molu, a to je silos, kapaciteta 6.000 tona? U kompaninji KITTE ističu: “Smatrali smo da će prisustvo u ovom mestu, na severu Vojvdoine I u blizini Ma]arske, pružiti stabilnost lokalnom stanovništvu koje se bavi poljoprivredom, jer imati kompaniju poput KITE DOO, znači sigurnost za sve naše partnere iz okoline. Matična kompanija je odlučila da investira u kupovinu silosa kapaciteta 6.000 tona na ovoj lokaciji’’.
Izvršni dirketor kompaniej KITTE Đorđe Mišković, dodaje: ,,Osim otkupa merkantilne pčenice, ovde je u ponudi i sertifikovano seme pšenice, uljane repice, sirka, kukuruza i suncokreta, ali i sredstva za zaštitu bilja, bio stimulatori, mineralna đubriva i kalcifikator Terra Calco 95. U ovogodišnjoj, prvoj žetvi, organizovanoj na novoj lokaciji, ispoštovali smo sve partnere i dobavljače za merkantilnu robu. Roba je isplaćivana u rekordnom roku i upravo smo se zato ovde okupili, da se na kraju žetve 2025. godine, jesenjih kultura, ječma i pšenice, zahvalimo poljoprivrednicima na poverenju koje su nam ukazali.”
Ovo je bila izazovna godina u proizvodnji pšenice. Osvrćući se na prethodne godine, u kompaniji ,,Džon dir’’ kažu, da su sve protekle godine, biel ugalvnom sušne, ap su bile izazovne za sve poljoprivredne proizvođače. Osim otkupa merkantilne pšenice, ovde je u ponudi i sertifikovano seme, sredstva za zaštitu bilja… “Nažalost, svedoci smo da u poslednje dve, tri godine vladaju ekstremni uslovi za bavljenje poljoprivredom i zato ova kompanija teži da pomogne svojim kupcima”, kažu strupčnajci u kompaniji KITE, dodajući da su omogućili svojim kupcima kreditiranje od strane banaka i lizing kuća po specijalnim uslovima i sa grejs periodima otplate.Na taj način, odložiće njihove prve rate za mehanizaciju, na godinu, dve dana.
Komercijalno-finansijski direktor u kompaniji Kite Predrag Aćimović pojašnjava kakve benefite lokalni poljoprivrednici Ade imaju ako uđu u kooperantski odnos sa njima.
,,Ključna je uloga i podrška države u nabavci nove poljoprivredne mehanizacije. Subvencije će i dalje biti osnovni uslov nabavke novih mašina. Ono što bih posebno istakao jesu modeli finansiranja koje je Kite DOO omogućila za naše korisnike i kupce poljoprivredne mehanizacije, ali isto tako i za nabavku repromaterijala: Specijalna akcija preko OTP Lizinga za nabavku pogonskih mašina, pri čemu kupac odmah preuzima mašinu, a prva rata dospeva tek u julu 2027. godine, što znači da je omogućen grejs period od dve godine; Kreditna linija za finansiranje priključne mehanizacije na 24 meseca bez kamate; Kreditna linija za finansiranje navigacione opreme na 12 meseci bez kamate; Beskamatno finansiranje kupovine repromaterijala i bez naknade za obradu zahteva, sa plaćanjem u šestomesečnim anuitetima ili jednokratno dospeće za nosioce registrovanog poljoprivrednog gazdinstva.’’, rekao je Aćimovic.
Navodnjavanje će biti kao imperativ proizvodnje. Na pitanje da li poljoprivrednici kupuju opremu za navodnjavanje, stručnjaci kažu kaže da bi ona trebala da bude imperativ za sve koji posluju na prostorima gde nema dovoljno kiše. Ovo je od poslednjih dve i po decenije bila osma suša u Srbiji I celom regionu. Štete su bile oko 9,5 milijardi evra.A, država Srbija prema podacima zs u 2024. godini je navodnjava samo 48.668 hektara obradivih njiva. KOristirolo se 3.257.100 hektara. U tome i treba tražiti uzroke manjih prinosa, ali i zašto je prosečna vrednost agrarane proizvodnje na njivama u Srbiji samo 1.200 evra po hektaru! Sa takvoim proizvudonjimj njeni proizvodđači, aima508.650 gazduinstaava ne mogu biti konkuretnni!
A, savremene tehnologije u proizvodnji, znače i manje troškove, a donose veće prinosi! “Tu su državne subvencije koje bi poljoprivrednici trebali da prate, a one da ih pomažu kao i ostale finansijske pomoći putem poslovnih banaka, kako bi mogli da navodnjavaju i time maksimizuju prinose”, kažu organizatori proizvodnje KITE na ovom području. Ostaje nam da se pripremimo i da obezbedimo najbolje moguće uslove kupovine mineralnih đubriva, semena pšenice i uljane repice za sledeću sezonu”, zaključuje.
Otvaranje novih vidika
Brojni poljoprivrednici došli su da provere šta ih očekuje, u Molu, kod Ade na severu Ačke gde je komaponiaj KITE organizovala reguionalnu proizvodnju. “Kod kompanije KITE DOO nam se najviše dopada mehanizacija i tehnologija precizne poljoprivrede – navigacija”, napominje on, dodajući da otvaranje ovog ogranka u Molu nudi brojne benefite za poizvođače. Donosi pojačanje poljoprivrede i otvaranje novih vidika. A, ja sam i ljubitelj njihove mehanizacije. Otvaranje ogranka u Molu nudi brojne benefite za poizvođače’’ kaže Bogoljub iz Kikinde, novi kooperata na ovom području koji u Kikindi I okolini obrađuje 1.200 hektara.
Mojse Tamaš iz Bečeja bavi se ratarstvom na površini od 100 hektara i kaže da nije ranije sarađivao sa kompanijom KITE DOO, ali planira da proba sledeće godine “S obzirom da smo iz Bečeja, probaćemo da sarađujemo, a zanima nas repromaterijal. Mehanizaciju imamo dobru za površinu koju obrađujemo, tako da su nam sad najbitniji, repromaterijal, isplata, lager i najviše cena”, kaže ovaj proizvođač. Iako su prinosi pšenice i ječma stabilni u ovoj sezoni, dugotrajna suša i ove godine je ostavila posledice na prolećne useve. Ipak, Tamaš kaže da mu se ne isplati da navodnjava. “Sa cenama koje dobijamo za našu robu se slabo isplati. Nažalost, ne možemo navodnjavati naše useve. Ako se u budućnosti cena popravi, onda u redu. A, sa ovim cenama goriva od 179 dinara po litri da navodnjavamo, pšenicu u koju uz prinos po šest prosečnih tona tona ulažemo više od 26 dinara po kilogamu, to se neispalti. Jer, sad ako nađemo kupce, nude cena je samo 20,50 dinara bez PDV i kukuruz od 20 dinara,. Neispalti se ali moramo raditi, Nećemo njvie ne+osaviti nezasejane’’, kaže Tamaš.
Kompanija KITE DOO je prepoznatljiva po prodaji brendova mehanizacije kao što su John Deere, JCB, Kuhn, Monosem, Furrier, Bednar, SIP, Alpego, Degenhart, Grasdorf, Geringoff, sistema za navodnjavanje Irrimec, kao i ostalih priključnih mašina, ali i celokupnom agronomskom programu u koje spadaju semena uljane repice, suncokreta, kukuruza, sirka, a imaju i sopstvenu proizvodnju pšenice. U programu su još i sredstva za zaštitu bilja, mineralna đubriva, kalcifikatori kao i ostali inputi koji su neophodni za poljoprivrednike. Osnovna delatnost kompanije KITE DOO čine prodaja i servis poljoprivredne mehanizacije, prodaja motornih uljad ai mazia. Prodajni program koji njudi kompanija KITE DOOje obiman raznovrstan, a čine ga lideri kvalieta svetskog tržišta. Pored najpopularnijeg i verovatno najvećeg proizvođača poljoprivredne mehaniaczuiej na svetu, JOHN DEER, tu su još i proizvodni progrtami kompanija: JCB, KUHN, MONOSEM, BEDNAR,JOSKIN, FURRIER, LKT, ALPEGO,ZAGO, DEGENEHRAT, GRASDORF, GERINJGOFF, IRRIMEC, OTECH, SIP, SIPTEC, KOCK&SOHN i druge. Sektor AGRONOMIJA se u kompaniji KITE bavi distribucijom, semena, mineralnih ]ubriva, sredstava za zaštitu bilja i otkupom merkantilnih proizvdoa, sa posebnim akcentom na sigurna i dokazana rešenja u najvažnijim poljoprivrednim kulturama,. Prioritet ovog sektora predstavlja pronalaženje i preporuka najbooljih tehnologija proizvodnje, što omogućava sigurne i kvalitetne prinose i usmerava ka glavnom cilju u ovom polju rada – isplativosti agrarne proizvodnje!
Početkom 2019. godine predstavljen je departman – PAT (Precison Agriculutre Technology) koji ima zadataka da poveže poljoprivredu i informacione tehnologije i da kroz primenu sistema precizne poljoprivrede John Deere, poboljša performanse poslovanja gazdinstava u svim segmentima. Zato postoji proaktivna servisna služba, koja je od ključnog značaja za kompaniju KITE DOO što dokazuje dobro organizovan servisni tim. Jer, kombajn je najskuplji kad neradi kada je najpotrebniji. A, to je u vreme žetvi. Ovaj tim čini 16 mobilnih ekipa, koje su opremljene najsavremenijom dijagnostičkom opremom i servisnim alatima za najkomplikovanije servisne zahvate i obučene po najvišim standardima i servisnim centrima kompanija. Tim je u stanju da reši svaki probldem na mašinama u najkraćem roku, kako bi proizvodnja tekla nesmetano.
Dakle, pouzdanost, vrhunski kvalitet i profitabilnost proizvodnje, brzina odziva na zahteve kupaca, dopstupnost i brzina isporuke rezervnih delova, visok nivo stručnosti, iskusna, visoko obučena i mahom visokoobazoana radna sanaga, proaktivna servisna služba i podrška na daljinu, zadovoljstvo kupaca kao trajni zadatak svih zaposlenih, su garancija dugotrajnosti poroizvoda ove kompanije i usluga i po čemu će uvek biti prepoznatljivi na tržištu celog svet, pa i Srbije.
Zato je vizija, a i cilj ove koimpoanije, kad se vide četiri slova K I T E i pojave bilo gde, društvena zajednica treba da prepozna kao POUZDANU, STABILNU, INOVATIVNU I ODRŽIVU KOMPANIJU u sektoru poljoprivrede.
U skladištima oko 4,5 miliona tona pšenice, transport i cene upitni
Dakle, KITE je kompanija koja obavlja žetvu na svim kontinentima.Prisutna je u celom svetu. Pre četiri – pet decenija nalazhi se na celom Balkanu, i na teritoriji Evrope. Tada je dobrimk dleoka učestovlaa u žetvama u bivšoj Jugoslaviji. Ovo je sad samo njen povratak i u ovaj region.
Posle žetve u 2025. godini kada je proizvedeno 3,62 miliona tona pšenice u Srbiji, uz zalihe iz 2024. godini u domaćim skladištima smešteno je oko 4,5 miliona tona pšenice, što ovogodišnjeg roda, što je i rezultat izuzetno velikih prenetih zaliha. Kako Srbiji godišnje treba oko 1,2 miliona tona hlebnog zrna, pšenieeza isrhanu 6,6 miliona žitelja, robne rezerve i semensku proizvodnju, jasno je da žita i te kako imamo za izvoz. Inače, ove količine, potrebne Srbiji, pa čak i mogu da se proizvedu na površinama od 300.000 hektara. U odnosu na vreme početkq intervencije Rusiej u Ukrajini, cena ove žitarice je dvostruko niža i kreće se oko 20-ak dinara po kilogramu, bez PDV, a to prema rečima poljoprivrednika ne pokriva ni troškove proizvodnje. Oni su u prema računici Zadružnog saveza Vojvodine uz prosečen prinose od šest tona po hektaru bili oko 26,2 dinara po jednim kilogramu u 2025. godini! Uz to, Srbija se suočava i sa ozbiljnim logističkim problemima kada je reč o izvozu žitarica. Jer, nemamesta za skaldištenej takvih količoja, a teško je i prodaje.
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ / RINGIER
U Srbiji ove godne požnjeveno 3,62 miliona tona pšenice
Sa gotovo 600.000 hektara ove godne u Srbiji je požnjeveno je 3,62 miliona tona pšenice. Rod je je bio dobar, žetva, berićetna,ali ne rekrodna. Dobra rod je donjeo radost, ali i brigu. Gde da se smesti , kome I po kojoj ceni da se proda.Zato je on ostao u senci, problema.
– Pored 700.000 tona roda iz 2021. koje smo preneli u 2022/2023. i nemogućnosti izvoza zbog zabrane i izvoza u režimu kvota koji je teško bio primenjiv, imali smo tendenciju očekivanja proizvođača i vlasnika robe da će cena pšenice tokom prethodne godine rapidno rasti, te su se mnogi odlučili da robu čuvaju. Momenti da se pšenica proda po ceni od 32 do 40 dinara završili su se u februaru i zato smo ovu tržišnu godinu započeli sa istorijskim zalihama pšenice od preko milion tona, kaže Sunčica Savović, direktor Udruženja „Žita Srbije“.
Čak i da nismo imali na zalihama tako velike količine hlebnog zrna, jasno je da bi nam za izvoz ostallo više od polovine ovogodišnjeg roda. ,,Ove količine donose probleme vezano za skladištenje, jer sada, kada nas čeka žetva kukuruza žetva soje, pa koliki god bude rod zbog suše, opet ćemo imati krcata skladišta i silose. Ukoliko proizvođači budu rešili da čuvaju pšenicu i čekaju eventualno veću cenu, biće problem gde sve da smesti sve što se proizvedeJer, Srbija je 1. jula 2025. Godine godine imala na raspolaganju više od million tona stare pšenice za izvoz. Ali ne i kupaca. Zbog nezadovoljavajućih cena potražnja je mala i prodaja ide jako sporo’’, kaže Sunčica Savović, direktor ,,ŽitoSrbije’’.
U ovom trentuku teško je predvideti šta će se dešavati na tržištu. Ni ljudi koji su decenijama u žitarskom sektoru na svetskom tržištu ne mogu da daju razumno objašnjenje zašto su cene sirovina u padu dok cene hrane rapidno rastu. U strukturi izvoza žitarica pšenica se uvek nalazila na drugom mestu, iza kukuruza. Iz godine u godinu pada izvoz pšenice. Dakle, U strukturi izvoza žitarica pšenica se nalazi na drugom mestu, iza kukuruza. ,,Izvoz je u 2021. godine iznosio 1.071.000 tona, a godinu dana kasnije 789.000 tona, što je za četvrtinu manje u odnosu na godinu ranije. Od ukupnog izvoza dve trećine se odnosi na izvoz u zemlje Evropske unije, a značajno manji deo, 32 odsto u zemlje CEFTA grupacije’’, kaže prof. dr Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Rumunija preuzela lidersku poziciju!
Te godine najveći izvoz realizuje se u Italiju u količini od 306.000 tona, što čini 38 odsto ukupnog izvoza. Slede Rumunija sa 186.000 tona, Bosna i Hercegovina sa 100.000 hiljada tona, Severna Makedonija sa 86.000 tona i Albanija sa 57.000 hiljada tona. Najznačajnija tržišta su, evidentno zemlje okruženja, dok je u 2023. značajno manji izvoz u Rumuniju, koja je ranijih godina bila daleko veći uvoznik pšenice iz Srbije. Kada je reč o 2025. godini treba reći da Rumunija preuzima lidersku poziciju u izvozu pšenice iz EU. Iako EU ostaje među vodećim svetskim izvoznicima pšenice, promene u strukturi izvoza su očigledne. Rumunija je u ovoj sezoni preuzela lidersku poziciju sa 5,6 miliona tona već izvezenih žitarica, dok je Francuska pala na šesto mesto sa samo 2,05 miliona tona, što se delom objašnjava gubitkom kineskog tržišta u korsit Australije. Među ostalim značajnim izvoznicima su Nemačka, Litvanija, Letonija i Bugarska. Istovremeno, uvoz pšenice u EU je iznosio 9,76 miliona tona, što je za 19 odsto manje nego prethodne godine. Najviše pšenice je stiglo iz Ukrajine (60 odsto ukupnog uvoza), zatim iz Kanade, Moldavije, Srbije i SAD-a. Glavni uvoznici među državama članicama bile su Španija i Italija.
Na regionalnom tržištu suočavamo se sa konkurencijom. Kada je u pitanju tržište Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije i Italije, naši konkurenti su Mađarska i Hrvatska i u svakom trenutku kada je cena pšenice tamo niža nego kod nas kupci će se njima okrenuti. Pšenica se izvozi u 23 zemlje sveta. U strukturi evropskog izvoza Srbija učestvuje sa 1,1 odsto i nalazi se na 12. mestu.
– Najveći evropski izvoznik pšenice proteklih godina bila je Rusija sa preko 27 miliona tona što predstavlja nešto više od četvrtine evropskog izvoza. Na ostvareni izvoz utiče stanje na svetskom tržištu, odnos domaćih i svetskih cena, uslova i troškova prevoza, a danas i oružani sukob između velikih svetskih proizvođača i izvoznika Rusije i Ukrajine. Dešavanja vezano za crnomorski koridor odrazila su se i na prodaju pšenice proizvedene u Srbiji.
Uticaj geopolitičkih dešavanja na tržište žitarica
Velika količina robe na zalihama, čini se zadaje iste glavobolje i brige kao kada žito ne rodi. Geopolitička dešavanja u velikoj meri su uticala na smanjenje tražnje za domaćom pšenicom.
Od početka sukoba u Ukrajini, Srbija ima veliki problem u izvozu naše pšenice, pre svega, zato što je nama glavno tržište bila Rumunija, odnosno luka Konstanca. Možemo reći da se najveći deo našeg izvoza svodi na dopremanje baržama, budući da je to bio najjeftiniji transport, do Konstance. Odatale dalje tu pšenicu prodaju velike multinacionalne kompanije, kaže Aleksandar Bogunović, iz Privredne komoe Srbije.
Dešavanja vezana za crnomorski koridor, proteklih godina, odrazila su se i na prodaju pšenice proizvedene u Srbiji. Različita situacija je bila kada je crnomorski koridor bio otvoren i sada kada je zatvoreni kontrolisano otvoren. Ono što se dešavalo dok je bio otvoren je da je velika količina žitarica iz Rusije i Ukrajine uspela da dođe na međunarodno tržište po izuzetno niskim cenama što je dovelo do pada cena na berzama, pa samim tim i kod nas. Zatvaranjem koridora, dolazi do nove problematike. Problemi su izazvani zbog drugih načina transporta, pre svega, orijentacije na suvozemni put preko Poljske i dalje prema zemljama EU, ali drugim koridorom, a to je Dunav. Ukrajinsko žito bilo je, tako, s jedne strane preplavilo silose u Konstanci, a sa druge strane je odvuklo najveći deo barži tj. brodara da posluju sa transportom robe iz Ukrajine, onemogućavajući nama lakši transport i dižući troškove transporta našim izvoznicima. U trenutnoj situaciji nama su povećani troškovi transporta i potražnja za pšenicom iz Srbije je manja, tako da izvoza skoro i nema. Na nama je samo da se nadamo da će cene da se pokrenu na gore i da će se prostor u Konstancu osloboditi i za našu robu.
Ograničenja u kopnenom prevozu žitarica
U novonastaloj situaciji naši izvoznici moraju da traže alternativne načine da prevezu robu. Od početka rata u Ukrajini, ukrajinska pšenica ima tretman da se može bez carine uvoziti u zemlje EU, a to je nama zbog konkurentnosti stvorilo problem. Da ne zanemarimo i logističke probleme koje imamo u izvozu. Tu se ne govori o problemima kamionnskog transporta. Problemi koje imamo na železnici postoje već dugi niz godina. Malo je popravljeno stanje sa jednim brojem novih kompanija kojima je železnica dopustila da njihovi vagoni za prevoz rasute robe budu u funkciji na našoj železnici. Ali, stanje pruga i dalje nije ništa bolje. U jednoj meri smo rasterećeni što se tiče dostupnosti vagona, što je u prethodnom periodu bio problem, ali zastoji na samoj železnici i dalje postoje.
Luka Konstanca u Rumuniji – prekop koej odlazui pšenica iz Srbije
Blokiranjem Konstance pitanje je da li i gde Srbija može da proda svoje žito. Srbija nema kapacitete da samostalno izvozi na daleka tržišta! Blokiranjem Konstance pitanje je da li i gde Srbija može da proda svoje žito. Često se čuje u medijima afričko tržište, Kina… Mi ne prodajemo našu robu van Konstance. Ono što ide suvozemnim kanalima ide u region, pre svega, vozovima i malo šleperima. Ali, to je manji deo robe. Najznačajniji izvoz je u Konstanci. To je za nas krajnje tržište, jer naše kompanije nemaju silose tamo, nemaju prekookeanske brodove koji mogu da vuku veliki količine žitarica. O ve godine prodaja za izvoz u većim količinama još nije počela, a ovo su isksutva iz proteklih godina.
Poznavaoci proilika kažu da jedna barža može da preveze između 1.000 ili 1.500 tona, zavisno od plovnosti Dunava. Istovremeno jedan prekookeanski brod nosi i do 60.000 tona tereta. Da biste napunili jedan tanker treba vam 50-ak barži da odvezete robu do luke, treba da je izlagerujete u silosu, pa da je pretovarite na brod, da imate tu logistiku… Samo kompanije koje imaju takvu flotu mogu da se bave prodajom žitarica po celom svetu, a to ne rade naše kompanije, kažu pozanaoci prilika za obvavljanja ovih poslova. Kada se čuje da je naše žito završilo na primer u Egiptu ili Kini treba znati da se takve nabavke rade tenderski. I onda onaj ko ima i našu robu u Konstanci to kombinuje sa ostalim žitom. Tako u jednoj od pregrada u prekookeanskim brodovima može biti i naše žito. Ali, to nismo izvezli mi, već je to prodao neki međunarodni trgovac. Zemlje EU štite svoje proizvođače zabranom uvoza ukrajinske pšenice.
Zbog poremećaja na tržištu koje je izazvala pšenica iz Ukrajine, prethodnih godina bio je zabranjen uvoz ove žitarice u pet zemalja Evropske unije. Za razliku od Bugarske i Rumunije, Mađarska, Poljska i Slovačka su zabranu nastavile da primenjuju I kada je Evropska komisija odlučila da je ne obnovi. Protiv zemalja za koje se tvrdilo da krše međunarodne obaveze Ukrajina je podnela tužbe Svetskoj trgovinskoj organizaciji. A, minismo njen član, niti se zna da li ćčemo pre postati njena članca, pa tek onda Evropske unije, što bi bilo normalno. Sve te zemlje koje su veliki proizvođači, pre svega, Mađarska, Poljska, Slovačka su, da bi zaštitile svoje tržište, zabranile uvoz, ali su ranije dozvolile tranzit ukrajinskog žita preko njihove teritorije. Čak i ako se Ukrajina poziva na neka pravila STO, u slučaju poremećaja na tržištu vi možete da intervenišete takvim odlukama. Oni tim meramam s punim pravom štite svoju proizvodnju i proizvođače.
U Evropskoj proizvodnji pšenice Srbija učestvuje sa ko 1,3 odsto i u proseku se nalazi se na 16. mestu. Najveći evropski proizvođač je Rusija sa 86 milona tona što predstavlja nešto više od trećine ukupne evropske proizvodnje pšenice. Istovremeno proizvodnja u Ukrajini biće manja za 40 odsto.
Najveći evropski proizvođač žita je Rusija sa 86 milona tona.
U Srbiji je završena žetva pšenice za 2025. godinu. Prosečan prinos prinos na oko 600.000 hektara je oko šest tona. Bilo je 3,62 milioan tona roda. Troškovi proizvodnje po kilogramu uz prinso od šest tona po hektaru bilisu su 26,2 dinara. Cena na berzi je oko 20,5 dianra. Dakle, proizvođači su sejali i imali gubitak na proizvodnji. U ovom trenutku teško je predvideti koje će površine zauzeti na jesen u Srbiji.
Kada se govori o tržištu žitarica uvek se gledaju neki desetogodišnji proseci. Uvek imate neku godinu koja bude jako dobra, neku koja bude loša. Tržište je prilično labilno, pogotovo unazad nekoliko godina. Imali smo sada problem i vezano za manifestacije klimatskih promena od superćelijskih oluja, preko grada, obilnih padavina, vetrova do suše. Jako je teško sada menjati setvenu strukturu. Imate ljude koji su dugo u toj proizvodnji i imaju adekvatnu mehanizaciju, znanje, iskustvo, radnu rutinu… Setvena struktura ne varira mnogo po biljnim vrstama od godine do godine. Maksimalno je to 10-ak odsto. Može da se desi da se na svetskom nivou smanje zalihe, pa da se poveća tražnja. Vrlo su nepredvidiva dešavanja na tržištu.
Stručnjaci kažu da postoje brojni problemi sa kojima se susreću poljoprivredni proizvođači. Od niskih podsticaja, preko nestabilnog tržišta, problema sa otkupnom cenom, visokih troškova proizvodnje, do limitirajućih faktora više produktivnosti kao što su male i rascepkane površine, zastarela mehanizacija… Na makroekonomskom nivou, dodaju, potrebno je na odgovarajući način dugoročno rešiti finansiranje proizvodnje i otkupa i stabilizovati tržište. Jedna od mogućnosti povećanja proizvodnje jeste i povoljnije finansiranje, odnosno dobijanje kredita pod povoljnim uslovima od poslovnih banaka.
Uskoro bi u Srbiji trebalo da počne setva pšenice…
Najbolji savet koji se ratarima može dati kako bi imali stabilan priliv finansijskih sredstava tokom cele godine je organizovati prodaju tako što će 30 odsto svoje poizvodnje prodavati pre žetve, 30 odsto u samoj žetvi, a preostalih 30 odsto čuvati za dalju prodaju, koja god ratarska kultura da je u pitanju. Tržište pšenice je tokom čitave prošle nedelje bilo dosta mirno, uz slabu tražnju i ponudu. Berzanski ugovor za pšenicu zaključen je na cenovnom nivou od 20 dinara za kilogram, što ujedno predstavlja i ponder cenu. U odnosu na prethodnu nedelju, cena je bila viša za 3,63 odsto, navode na Produktnoj berzi.
Poljoprivrednici očekivali da će cena pšenice rasti, a desilo se suprotno!
– Pre nekoliko godina pšenica je u sezoni bila 41 dinar, a ove 21. Dinar. Ako prodaju sve će opet biti zadovoljni jer će dobiti nvoac da izmie obaveze i da se proipremk za jesenju setvu. A, kada je pšenica bila na ceni da se može zaraditi vglasti u Sribji koje se ne razujemo u ove poslove kretanja na tržštu, iako smo imali pune silose i previše roda za svoje potrebe, nisu dozvolile proizvođačima izvoz! Direktno su uticali da ništa nae zradae, kada su mogli! Sada je cena do 21 dinar. Ja sam ostavio pšenicu, nadajući se da će cena ići gore, ali izgleda da sam se prevario. Bolje bi bilo da sam odmah prodao po 21 dinar, pogotovo što će sada da dođu na naplatu i lager i fumigacija, kaže Stevan Radovančev, poljoprivrednik iz Zrenjanina.
Poljoprivrednici su u problemu, vraćaju arende, pozajmljuje se novac, uzimaju kredite. Žito se mora posejati, zbog plodosmene, a kako i na kojoj površini videćemo. Pitanje je i koliko će se prihranjivati. Lično, malo će se smanjiti površine, u odnosu na prošlu godinu, ali zbog plodoreda mora da se seje, objašnjavaju proizvođači.
(Autor je analitičar i publicista)