hutterstock/Maxim Ibragimov

Državna revizorska institucija (DRI) saopštila je da je u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini od 2021. do 2024. godine uloženo više od 58 miliona evra, ali planirano povećanje navodnjavanih poljoprivrednih površina nije postignuto, jer svi novoizgrađeni i rekonstruisani sistemi nisu pušteni u rad. Pema yvani;hnim podacima RZS, u Srbiji se u 2024. godini navdoanvajlo samo 48.668 hektara njvai koje se koriste. Godinu dana pre toga, dakle, 2023. godine u Srbiji je bilo navdonavjano samo 47.529 hetktara. Svue njvie u Sribji hne mogu da daju ni visoek prinose.  Zato su rekordni prinosi pšenice, kukuruza, šećerne repe, krompira,  pasulja, voća i povćrša, bili pre četiri i pet decenija. Dakle, budućnost poljoprivrede Srbije nalazi se prvo u povratklu u prođlost. Posel oga nauak trega da se prialgodi novimj kliamskim usloviamj i da stvori sorte i hbire  za nvoe vreme i klimatske uslovfe u Srbiji. Slišajuči da ćče u narendih 100 godina biti 52 supehn godine. I da je Sribja u protesklih četvrt veka imala devet supbnuh godiuha u kojuiamj je šteta bila 10,5 milijardi evra. 

Rešenjaj ima. A, to je da  pooljoprivred au Sribji postane stateška privredna grana. Da se napuen stja esa goveda da  ih bud debar dva milioanj grla, da u obirmja bude bar šest  milioanj svinja, u tgoroivam oko tri i po miliona ovaca, i vieš od 90 miliona živine. 

• Pre toga mroa da se vrati prehrambesni suverenitet Srbiji!
• Danas je velilian prosečnog gazdinstva u sRbijui 6,4 hektara.  Na njemkui sejgai po jedna krava, pet svinja,tir ovce, postoje i po tri košnice, kao i po 43 živine;
• Prose;na starost nosioca gazdinstva u Srbiji je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mladi od 40 godina!

Prema podacima RZS u državi Srbiji se u 2024. godini od korišćenih 3.257.100 hektara  njiva navodnjavalo smao 48.668 hektara njiva! Godinu dana pres toga, dakle 2023. gdine navodnjavalo se samo 47.529 hektara… Nekada davne 1977. godine kada je posle tri decenije gradnje tadašnji visoki funkcioneir SFRJ Stane Dolanc pustio u rad hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav kod Novog Bečeja, narodu je obećano da će se navodnvjati čak 510.000 hektara njiva. To se nikada nije dogodilo… Sadašnjih 508.365  proizvođača hrane ili 1.150.653 stalno zaposlnih na porodičnim gazdinstvima (ili 2,2 lica zaposlena po svakom gazdinstvu) čekaju, a to se nikada da nije dogodilo. I pored stalnih obećanja. Suvišne vode, sa million hektara, odvođene su sve do 2005 godine.Tada kanali nisu mogli da prime suvišne vode. Pa su bile poplave. Jer, kada su kopani kanali iskopano je 135 miliona kubika zemlje. Posle su četiri i po decenije ti kanali  bili zapušteni i u njima se sad nalazi 15 miliona kubika mulja koje treba očistiti. Ukoliko se to ne uradi, ovo će biti jedna od najvećih promašenih investicija u Srbiji posle Drugog svetskog rata. Potrebno je kanakl da se očiste od mulja, pa posle toga da se koriste u privredi i transportu, turizmu u dovođenju gostiju… Tada će koristi imati svi, država, privreda, narod, budžet… Ili ako ostane ovako, najveću štetu će  imati država i oni koji žive u njoj. A, to  je manje od 6,6 miliona stanovnika koliko ih sad ima u Srbiji.  A, njih je svake godine, prema podacima RZS sve manje u Srbiji, za po 37.000,  (koliko ih više umre nego što se rodi)  bez onih koji svake godine odlaze iz Srbije sa kartom u jednom pavcu.

Izveštaj DRI o reviziji svrsishodnosti poslovanja “Upravljanje sistemima za navodnjavanje u javnoj svojini” navodi da su sistemi za navodnjavanje izgrađeni na površini od oko 105.000 hektara, što je manje od šest odsto zemljišta koje ima povoljne uslove za navodnjavanje

Za razliku od drugih evropskih zemalja, Srbija ima veoma nisku zastupljenost navodnjavanja, sa navodnjavanim površinama koje u 2022. godini čine oko dva odsto obradivog zemljišta.

Najveći sistemi su na području Vojvodine, pre svega u Bačkoj i Banatu – oko 75 odsto, što je uslovljeno kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem i značajnim količinama tranzitnih voda (Dunav, Tisa i Sava) na ovom prostoru. 

Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, u 2024. godini ukupna površina koja se navodnjava iznosi 48.668 hektara, što je nešto manje od 20 odsto planiranih količina za navodnjavanje do 2034. godine.

Zbog neodržavanja i nebrige vlasnika i korisnika, sistemi su u funkciji na značajno manjoj površini, utvrdili su revizori DRI.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od planiranih 160.000 hektara poljoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021–2023. godine, realizovano je samo 30 odsto tog plana.

Uprkos kapitalnim ulaganjima od preko 58 miliona evra u infrastrukturu za navodnjavanje u ovom periodu, pojedini sistemi za navodnjavanje nisu stavljeni u funkciju.

Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja fizičkih objekata, kao što je brana i akumulacija “Mali Iđoš”, crpna stanica “Mali Iđoš 2”, podsistem “Srbobran” i sistem “Jaseničke kapi”.

Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izradi ključnih planskih dokumenata, među kojima je i program navodnjavanja i odvodnjavanja u Srbiji za period do 2032. godine, koji je i pored obezbeđene tehničke podrške u iznosu od 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava i dalje u fazi izrade.

nisu uspostavila potpunu i pouzdanu evidenciju o sistemima za navodnjavanje, niti su u registar vodnih objekata unela sve relevantne elemente infrastrukture, poput kanala i crpnih stanica.

Većina sistema nije preneta na upravljanje JVP Srbijavode zbog lošeg fizičkog stanja, nedostatka dokumentacije o izgradnji ili vlasništvu, zaključuje revizor. (B.Gulan)