• U Vojvodini je “nestalo” 514.105 hektara poljoprivrednog državnog i zadružnog zemljišta usled nezakonite privatizacije, tvrdi Udruženje ,,Obruč’’, a objavljeno je u knjizi ,,SUDBINA ODUZETE IMOVINE’’, Branislava Gulana, analitičara i publiciste, u Izdanju BANATSKOG KULTURNOG CENTRA u Novom Miloševu, 2015. godine;
• Zbog nerešenih problema u restituciji, ponajviše strahuju zadrugari. Primer je zadruga u ,,Agro – Klek’’, jedna od tri najbolje i najuspešnije u Srbiji. Preti joj se oduzmanje njiva, kako  bi se obavili zadaci iz restitucije. 
• Zadrugari  ZZ ,,Agro – Keka’’ nisu protiv restitucije. Ali, za rešenje ovog problema oni predlažu da se umesto oduzimanja zadružne zemlje, restitucija obavi iz državnih njiva koje u opštini Zrenjanin ima oko 12.000 hektara;

• Ako se po birokratskom receptu uradi restitucija, prvo će nestati zadruga, a psoel o danas uspešn selpo Klek sa 3.000 stanovnika!

Foto: Arhiva autora – U Srbiji se obrađuje oko 3.257.100 hektara njiva.  One su rasparčane u 19 miliona parcela!

Branislav GULAN

U Vojvodini je posle Drugog svetskog rata ukupno nacionalizovano 668.412 hektara poljoprivrednog zemljišta i to od 87.000 vlasnika. Najviše je uzeto od od podunavskih Švaba, i to 389.250 hektara, od 1.193 veleposednika je oduzeto 84.000 hektara, od crkava 34.522 hektara, a nezemljoradnika 42.000 hektara, a od takozvanih neprijatelja kojima je imo konfiskovana po presudi 22.951 hektara. 

Kako je u državnoj svojini do popisanju ove knjige bilo ostalo još 240.000 hektara, to znači da će bivšim vlasnicima morati da se isplati pravična nadoknada za nešto manje od 430.000 hektara, pisao je autor ovih redova pre jednu deceniju. Ako bi se nadoknada isplaćivala po tadašnjoj  minimalnoj ceni od po 1.000 evra po hektaru, onda je tada za obeštećenje bilo potrebno oko 430 miliona evra. Prema dostupnim podacima Crkvama je vraćane sva oduzeta imovina!

U dosadašnjim privatizacijama krkateristiljo je  pomkenuti da je bilo privatiazucije zadružne imovine koja je već imala tutulare, jer je predstavlkajla zadružnusvojinu, koja je nasala udelok zadrugara, članarinim udelom zadrugara,, posloanejm zadruga I na druge načine. To je u stvari svojina zadrugara koja ne podleže privatizaciji. Konkretno nemoguće je privatizovati  privatnu imovinu, a to je u zadrugartvu suština svega.

Razlika izmežu tadašnejmk zadrugarstva i ovog danas je u to,me što se u tom zadrugarstvu   posle  Drugog svetskgo rata u zadrugu unpsmjail sva postgoje imovina zadrugara. Dans se unosi samo sa proivzdonjhaju da bi se prodala i zadrugaru isplatila!

• Prema gruboj procnei analitičara, zaružni sektor je posle Drugog svetskog rata oštećen za više od dve milijarde evra po osnovz oduzetih zemljišnih površina! 

Radi se o više od 200.000 hektara zadružnog poljoprivrednog zemljišta i nestajanju zadruga na različite načine, rekao je Nenad Ilić,  predsednik Udruženja za borbu protiv dominantne sistemske korupcije “Obruč”, koje je nastalo na inicijativu pok Verice Barać. Ilić je za knjigu ,,SUDBINA ODUZETE IMOVINE’’, autoru, pre jednu deceniju, rekao da je privatizovano 146 zadruga, i da je direktno oštećeno 50.000 radnika koji su decenijama stvarali i kupovali zadružnu imovinu, najavljujući da će se oni udružiti kako bi se zajedno borili protiv “pošasti koja se zove otimačina zadružne imovine”. Po njegovim rečima, u vojvođanskim opštinama, posle 2000. godine u obavljenoj pljačkaškoj privatiziji, obavljenkj uz pomoć države, pojavili su se novi ,,Dunđerski’’ koji su bili  u sprezi sa lokalnom “političko-tajkunskom elitom”.

“Agencija za privatizaciju se ogradila i doslovce rekla da je to zadružna imovina, koja ima titulare,  a to katastri volšebno prebacuju na lokalne tajkune”, kazao je Ilić, dodajući da je i republički pravobranilac zatražio da se ta imovina “ne prepisuje privatniku i tajkunu, ali da su katastri neumoljivi, zajedno sa političko-tajkunskom elitom na lokalu”. Ilić tvrdi i da je u katastrima, u zavisnosti od opštine do opštine, bio prinuđen da plati od 2.000 do 6.000 evra za pribavljanje dokumentacije. “Sistemska korupcija tada je toliko duboko otišla da nijedan državni aparat koji se do sada promenio, apsolutno nije zainteresovan za rešavanje problema”, zaključio je llić, koji je zatražio tada od premijera, policije, tužilaštva, suda i ostalih državnih institucija da spreče takve pojave.

Božo Raković iz Grupe poljoprivrednika opštine Kula rekao je da su svi republički i pokrajinski organi kojima su se obraćali ostali nemi, a sada im se pridružila i lokalna samouprava na opštinskom nivou. On smatra i da se Agencija za privatizaciju ponašala kao da je nedodirljiva i iznad ostalih državnih institucija.’

Veselin Muhadinović, predsednik Saveza akcionara Vojvodine, rekao je između ostalog, da su kapital svih poljoprivrednih kombinata procenjivala ista dvojica profesora, kao i da su svi kombinati prodati u maju i junu. “To znači da vam neko da posejane površine, i samo uđu u njive i sav prihod uzmu, i sa tim isplate firmu.To je pljačka velikih razmera”, kazao je Muhadinović.

Predstavnici “Obruča” i Antikorupcijske lige Balkana saopštili su da su dokaze o “krađi” državne i zadružne imovine, kao i o još destak slučajeva korupcije, kriminalnih aktivnosti i prevara u Srbiji  predočili i Evropskoj komisiji, saopštio je tada Tanjug.

Nacionalizovano oko 668.412 hektara

U Srbiji je danas aktivno oko 5.000 zadruga, od kojih je 3.000 poljoprivrednih, a među kojima 62 odsto čine zemljoradničke zadruge. Polovina ukupnog broja poljoprivrednih zadruga nalazi se u Centralnoj Srbiji, a druga polovina u Vojvodini. 

,,Tradicija Zadružnog saveza Srbije, duga je više od 130 godina, a na području Vojvodine i 170 godina zadrugarstva je poruka da imamo tradiciju, sadašnjosti i budućnost. Zadrugama je potreban pristup tržištu kapitala, jer zbog svega što se dešavalo u prethodnom periodu zadruge su iscrpele svoje akumulacije. Zato za opstanak zadrugarstva postoji i pedlog da se otvori fond za finansiranje zadruga i da nije važno kako će se on formalno zvati, već da je bitno da se zadruge finansiraju”, kaže Nikola Mihailovi’, predsednik Zadružnog saveza Srbije.  

Predlog Zadružnog saveza Srbije je da taj fond koji bi finansirao zadruge bude na republičkom nivou, da bude beskamatni i da prati ciklus proizvodnje, a to znači da ako voćka rađa u trećoj godini, to prati i grejs period, odnosno da on važi dok ne stigne prva zarada. Ocena zadrugara je da je i izgradnja skladišnih preradnih kapaciteta u zadružnom vlasništvu mnogo isplativija nego da se pojedinačno neko registruje kao gazda. „Što se tiče zadruga, nama je finalizacija proizvoda jako ključna, tako da možemo da kažemo da je zadruga jednom rečenicom jedan kontinuirani, finalni zadružni proizvod koji je sertifikovan, marketinški obrađen, lepo upakovan, a još ako pronađe put izvoza, to nam je ključ uspeha“, ističe Nikola Mihailović. Zato je važno da se što više radi na promociji zadruga i da se u njima zapošljavaju stručni kadrovi, jer je tu i ključ uspeha i očuvanja zadruga. Uz to zadruga mora godišnje kapial da obrće najmanje 50 puta! Jer, u godi postoje 52 nedelje. Uspehe postižu zadrugari u Danskoj koje taj kapital obrću  najmanje toliko puta!

Kako do savremene mehanizacije u polјoprivredi?

I ove 2025. godine, Zadružni savez Vojvodine organizovao je edukativni skup – ovog puta u Kleku, u Zadruzi “Agro – Klek”, jednoj od tri  najuspešnije zadruge u Srbiji. Teme su bile više nego aktuelne – od mehanizacije do udruživanja, a sve sa cilјem osnaživanja zadrugarstva i modernizacije proizvodnje.

U selu Klek, kod Zrenjanina, bili su predstavnici zadruga iz cele Vojvodine. Pod sloganom „Uz zadruge do savremene mehanizacije“, razgovaralo se o načinima da se kroz udruživanje dođe do novih traktora, kombajna i opreme za preciznu polјoprivredu.  Organizator skupa bio je Zadružni savez Vojvodine, a domaćin ZZ ,,Agro – Klek’’. To je zadruga sa tradicijom dugom više od 70 godina, koja danas obrađuje oko 1.200 hektara zemlјišta i zapošlјava 75 lјudi. Iz srca Banata, iz Kleka, zadrugari šalјu poruku da je zajedništvo klјuč opstanka, a mehanizacija – klјuč napretka. Zadruge poput ,,Agro Kleka’’  pokazuju da domaća polјoprivreda može da ide u korak sa Evropom – ako se znanje, sredstva i lјudi ujedine.

Zahvaljujući subvencijama Ministarstva poljoprivrede (50-65 odsto vrednosti traktora), kao i finansiranju preko IPARD programa, u poslednje četiri godine poljoprivrednici u Srbiji kupili su oko 21.000 novih traktori ističe Đorđe Mišković, izvršni direktor kompanije KITE u Novom Sadu, jedne od najvećih uvoznika poljoprivredne mehanizacije u Srbiji. Nadležne institucije treba da razmišljaju o obnavljanju i oživljavanju proizvodnje poljoprivrednih mašina, posebno kada su u pitanju laki traktori, zbog velikog broja malih poljoprivrednika. Činjenica je da je Srbija od izvoznika postala veliki uvoznik mehanizacije i opreme za agrar. Godišnje se u proseku uveze oko 2.000 novih traktora i oko 60 novih žitnih kombajna. 

Vrednost tržišta poljoprivredne mehanizacije poslednjih godina kreće se na nivou koji premašuje 100 miliona evra godišnje. Pored nove mehanizacije u zemlju je za poslednjih godinu dana, pema nezvani;nim podaica,m uvoznika, stiglo i oko 13.000 polovnih traktora koji će da dobro da dođu i da se ubrzaju radovi na poljiam u Srbiji. 

• Jer, u zemlji je danas ukupno oko 481.000 traktora i oko 46.000 kombajna i oko milionj priključnih mašna. Prosečna sarost traktorea je vćea od tri decenije. Vasnici da bi izašli u polaj od tri stara sklapaju jedna da bi obavili posvleo. Trećina trkator aj starija od vlasnika! Međutim, dobar deo te mehanizacije je stariji i od svojih vlasnika! Tako nije retkost da vlasnici od tri stara traktora za vreme sezone poljoprivrednih radova sklapaju u jedan kako bi mogli da odu do njive i da obave posloveč

U agraru Srbije i dalje su dominantni poljoprivrednici sa malim posedima, čak 78 odsto, a njihova mehanizacija je uglavnom amortizovana, i to skoro 90  odsto. U Srbiji se dans koristi 3.257.100 hektara, raspačanih u 19 milina parcela. U Srbiji postoji 508.650 poljoprivrednih gazdinstava, au svkom od njih yaposolehno je po 2,2 lica. Međutim, čak 217.623 njih su vlasnici poseda veličine do dva i po hektara. To znači da su parcele usitnjene.  Đorđe Mišković, izvpšrni dirketor u Kompaniji KITE, odnosno ,,Džon dir’’,  kaže da je popis poljoprivrede u 2023/24. godini dao realnu sliku o stanju poljoprivredne mehanizacije. 

U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku postoji oko 4,07 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga je 4,1 miliona hektara obradivo, dok se u Srbiji koristi 3.257.100 hektara.  U ovogodišnjoj 2025. godibni žetvi pšenice na oko 607.075 hektara dobijen je prinos od 3.605.000 tona. Prema podacima RZS prosečan prinos bio je 6,1 tonu po hektaru. Dovoljnio za domaće potrebe koje sa ishranom, robnim rezervama i semenskom pšenicom iznose manje od od 1,55 miliona tona godišnje. Inače, ovogodoišnja žetva u Srbji dočekana je sa rodom od million tona stare pšenice. U odnosu na desetogodišnji prosek (2015 – 2024) proizvodnja pšenice  2025 godine bila je veća je za 26 odsto.

• Prema podacima u 2025. godini rod je bio visok i dobar.  Ali rekord je bio bio 1991. godine kada je rod bio 3.736.503 tone;
• Prema podacima RZS rekordan rod kukuruza od 8.062.020 tona bio je 1986. godine…

Najveće površine u 2025. godini od oko 961.215 hektara zauzeo je kukuruz. Dobar deo očekivanog roda obrala je suša pa se ukupan rod procenjuje na oko 4,4 miliona tona. Prosečan prinos je oko 4,6 tona po hektaru.  Pošto je u Srbiji značajno smanjen stočni fond potrenbo je i manje kukuruza za ishranu sotke. Procene su da Srbiji sad treba godišnje oko 3,5 miliona tona, što je za million tona manje nego prethodnih godina.  Manje treba kukruza jer je manje  stoke u stajama i oborima

Analitičari ističu da se od kukuruza kroz više prerade može dobiti oko 5.000 različitih proizvoda pa se predlaže da se tako radi. A, to znači da se umesto sirovog kukruuza kao sirovine izvoze proizvodi iz viših faza prerade. To bi onda za nekoliko puta povećalo prihod od njegovog izvoza. 

• U 2024. godini iz Srbije je bilo izvezeno agrarnih proizvoda u vrednosti 5,2 milijardie evra, a uvezeno je za 3,9 milijardi evra. I pored teške 2024. godine agrar je ostvario trgovinski suficit sa svetom; 

Cilj Srbije je da se umesto kukuruza i pšenice izvozi meso, mleko ili biogorivo… Nedavno je Vlada Srbije donela Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2025. godinu. Novčana davanja za sertifikovano seme i po grlu su nikad veća, ali i dalje ostaju ograničenja za količinu hektara i broj grla za koja se te subvencije mogu ostvariti. To najviše pogađa veće zadruge u zemlji. Stručnjaci upozoravaju da se i ovoga puta najveći deo sredstava iz budžeta koristi za direktna davanja. Izmenom Zakona o podsticajima odvojen novac bi, kažu, mogao efikasnije da se koristi, a to bi dovelo do bržeg razvoja poljoprivrede i unapređenja položaja proizvođača hrane.

Posebno zadruga i udruženih zadruga u kooperanata u zemlji! U prethodnom periodu država je, kažu proizvođači mleka, donela nekoliko dobrih mera koje bi trebalo da stimulišu stočare da se bave ovim poslom. Između ostalog, premija za mleko je povećana na 19 dinara, a uvećane su i subvencije za junice. Međutim, i dalje su na snazi neke odluke koje destimulativno deluju, pogotovo na ozbiljne proizvođače. Jedan od problema je, navode, što su podsticaji ograničeni na najviše 300 grla.

ZSV predlaže ukidanje ograničenja na subvencije!

Da je stimulisanje poljoprivrede sa nizom ograničavajućih mera neefikasno upozoravaju i u Zadružnom savezu Vojvodine. Svoje predloge za izmene Zakona o podsticajima svojevremeno su podneli i resornom ministarstvu. Među njima su ukidanje ograničenja od 100 hektara u biljnoj proizvodnji, kao i ukidanje ograničenja do 300 kvalitetnih priplodnih grla u stočarstvu za ostvarivanje podsticaja kod zemljoradničkih zadruga i njihovih zadrugara. 

Predsednica ZSV mr Jelena Nestorov Bizonj navodi da zemljoradničke zadruge i zadrugari svoju ukupnu proizvodnju i promet ostvaruju unutar pravnog sistema. Ujedno plaćaju poreze i doprinose, a najviše su ograničeni u ostvarivanju podsticaja iz budžeta kojem najviše doprinose. Umanjenje isplata direktnih plaćanja je do sada, objašnjava, pogađalo prvenstveno zadruge i poljoprivrednike sa velikim farmama, jer su oni prvo ostali uskraćeni za ostvarivanje podsticaja iznad propisanog broja grla, a zatim su i od podsticaja koje su ostvarili, vraćali deo u skladu sa odrebama člana 33 zakona. Zbog toga je i predloženo da se zadruge, zadrugari i sva druga gazdinstva koja imaju registrovanu stočarsku proizvodnju izuzmu od primene ove odredbe.

Poslednjih godina, takođe, postoji povećana potreba za subvencionisanjem kamatnih stopa na kredite kod poslovnih banaka, sa ciljem smanjenja troškova finansiranja poljoprivredne proizvodnje iz kredita na nivo od jedan do dva odsto godišnje, u vezi sa čim je ZSV više puta predlagao nadležnim organima da se unutar podsticaja za kreditnu podršku, usmere povećana i kontinuirana sredstva u ove mere, navodi Nestorov Bizonj. 

• Ukoliko bi se usvojili predlozi ZSV, naglašava se, smanjila bi se siva ekonomija u poljoprivredi, a time i nelojalna konkurencija prema svim akterima u poljoprivredi koji posluju unutar pravnog sistema, od čega bi i državni budžet imao više koristi nego do sada;

Državne i lokalne mere ne treba da se preklapaju

U Udruženju mladih poljoprivrednika Srbije kažu da veliki broj proizvođača hrane koristi samo osnovne podsticaje, to jest, direktna davanja, dok mere ruralnog razvoja mahom koriste mlađi i bolje informisani poljoprivrednici. Stav našeg udruženja je da se kroz nacionalne podsticajne mere moraju pomoći i manja poljoprivredna gazdinstva. Ako govorimo o ostanku i povratku mladih na selo, kao i otpočinjanju poljoprivredne proizvodnje, za njih je potrebno osmisliti posebne programe podsticaja koji bi bili otvoreni tokom cele godine, kažu u Udruženju mladih poljoprivrednika Srbije. Naglašavaju da bi se takav program nadovezivao na program koji sprovodi Ministarstvo za brigu o selu kroz dodelu seoskih kuća. Ako realno posmatramo, kuća nije dovoljna da bi neko mogao trajno da ostane na selu ili da se doseli i živi na selu, već konkretna proizvodnja koja bi značila i ekonomsku održivost jednog domaćinstva i planiranje porodice, smatraju u Udruženju.

Da bi se poljoprivreda brže razvijala, kažu, potrebno je da agrarni budžet bude bar 10 odsto nacionalnog budžeta, kao i da se mere namenjene poljoprivredi na lokalu ne preklapaju sa podsticajima koje daje država. Lokalne mere podsticaja moraju prvenstveno biti usmerene na mlade i na sektor prerade primarnih poljoprivrednih proizvoda, zatim na razvoj marketinga i kanala prodaje krajnjih proizvoda. Jedino tako mali poljoprivredni proizvođači mogu postići adekvatnu i njima prihvatljivu cenu koja ih ne bi vodila u minus ili na često prisutnu ‘pozitivnu nulu’ – smatraju iz UMPS-a.

• Poljoprivreda je, objašnjavaju, “živa stvar”, pa su efekti podsticaja različiti u odnosu na to kada ih država isplaćuje. Ogromna turbulencija na tržištu kako poljoprivrednih proizvoda, tako i repromaterijala i poljoprivredne mehanizacije dovela je do toga da poljoprivrednici obično kada dobiju novac, mnoge cene drastično porastu, pa su konkretni efekti njima najmanje vidljivi. Čim država raspiše javni poziv, primetan je nagli skok cena svega što može biti deo tih podsticaja, uključujući i kredite na koje se poljoprivrednici vrlo često oslanjaju naročito kada su u pitanju veća investiciona ulaganja, navode u Udruženju mladih poljoprivrednika Srbije;

“Kažnjavanje” velikih proizvođača mleka

• Zbog nerešenih problema u restituciji, ponajviše struhuju zadrugari. Primer je zadruga u Kleku, jedna od tri najbolje i najuspešnije u Srbiji. Preti joj se oduzmanje njia, kako  bi se obavili zadaci iz restitucije. Zadrugari nisu protiv restitucije. Ali,l  za rešenje ovog problema oni prdlažu da se umesto oduzimanja zadružne zemlje, restitucija obavi iz državnih njiva koji u opštoiji Zrenjanin ima oko 12.000 hektara.Tako će se sačutavi zadruga od koje zavisi celo selo!

ZZ ,,Agro – Klek’’ nalazi se šest kilometara od Zrenjanina. Ubraja se u tri najveće farme krava u Srbiji. Raspolaže sa 1.200 hektara bradive zemlje, zatim 1.200 grla rogate stoke, a trenutno je na muži oko 600 kava. Za ratarsko stočarske poslove zaduženo je oko 75 radnika. Nastala je od seljačkih radnh zadruga formiranih neposredno posle Drugog svetskog rata. Zavidni rezltati posledica su, kako kaže direktor zadruge Radovan Bokić, posle višegodišnjeg rada kompletne ekipe ljudi.

Zadruga funkcioniše normalno i poslednjuh četvrt veka u kome je bilo devet sušnih godina u Srbiji. I štete od siša suoko 10,5  milijardi evra! Uz velike napore i muke uspeli suda obezbesde dovoljno hrane, posebno kabaste za stoku. Na taj način obezbeđeno je i preživljavanje stoke, samim tim i zadruge. A, bez dobre zadruge nema ni naprednog sela.

Zemljoradnička zadruga ,,Agro – Klek’’ u Kleku je među tri najuspešnije zadruge u Srbiji.   Ona funkcioniše zajedno sa naseljenim mestom Klek u kome se nalazoko 3.000 stanovnika. Osnovna delatnost zadruge je stočarstvo i mlečno govedarstvo, zatim ratarstvo, koje je u službi stočarstv i ribnjaka. Obrađuje se 1.200 hektara njiva, a od toga je 400 hektara pod zalivnim sistemima. U stajama ima i oko 1.200 grla goveda, ponajviše krava rase crveno – beli Holštajn, a od toga 600 krava muzilja. Dok je ostalo priplodni podmladak junadi i teladi. U sastavu zadruge je i ribnjak površine oko 80 hektara. Zadruga ukupno upošljava oko 75 stalno zaposlenih. Ali, od nje zavisi celo selo i region. U ratarstvu  je zastupljeno sve što je potrebno za stočnu hranu, na prvom mestu lucerka, kao strateška kultura, kukurz i soja. Ratarstvo obezbešuje 100 odsto potreba farme, a to je od 15.000 do 18.000 tona kabaste hrane, osim mineralnih dodataka koje ovo podneblje ne obezbeđuje. 

,,Funkcionišemo sami za sebe, domaćinski i potpuno legalno. Seljaci imaju poverenja u nas, predaju nam robu, mi im garantujemo isplatu i nemako nikakav problem u međusobnoj saradnji. Zadruga ima  blizi 100 zadrugara. Toliko i kooperanata iz katastarske opštine i mesta. Bavimo se otkupom poljoprivrednih proizvoda, prevashodno od zemljoradnika, kooperanata i zadrugara  iz Kleka, od svih 80 – 90 odsto tršišnih viškova. Posedujemo i podna skladišta i imam ugovore sa ozbiljnim skladištarima, tako da je sva roba smeštena na sigurno. Pre dve godine finansijski gledano prihodi su nam bili preko 500 miliona dinara na godišnjem nivou, od čega 20 do 140 miliona smo plaćali poreza državi. Prosečna zarada sad je veća od 80.000 dinara, sa čime smo zadovoljni. Dosta pažnje poklanja se mladima i  obrazovanju. Među zaposlenima su svi profili koji odgovaraju strukturi proizvodnje. Kod ratarstva tim je sačinjen od agronoma, inženjera zaštite bilja, tehničkih lica, koja prate proizvodnju. Kod farme je veterinar,veterinarski tehničar stočarskog profila, dok je broj zaposlenih u upravi sveden na minimum. Planovi zadruge idu u pravcu daljeg podizanja nivoa proizvodnje u svim segmentima, smanjenje troškova i idemo ka kompletnoj racionalizaciji poslovanja. Budućnost ratarstva ogleda se u njegovom intenziviranju, uvođenjem novih sistema za navodnjavanje.Radi se o ratarskim kulturama prvensteno namenjenm stočarskoj proizvodnji. Mi prinose ne merimo po jedinici površine, već po prihodu. Ne interesuje nas ni prinos kukuruza po jedinici površine već gledamo koliko ćemo ostvariti po hektaru kroz proizvedene litre mleka, kilograme ribe, mesa, što nam je značajnije od nabrajanja prinosa”, kaže Radovan Bokić, direktor ZZ ,,Agro Klek” u Kleku. 

,,Mi zapravo idemo na povećanje količine mleka po grlu. Pre dve godine to je bilo 10.400 litara po kravi godišnje. Taj rezultat ljubomorno čuvamo. Jer, to je formula uspeha zadruge! Naša zarada je je 22–23 litre muznog proseka dnevno do 32 koliko mi imao zradu.  Amaterizam u proizvodnji mleka je nedopustiv jer sve što se radi napola ne donosi pare. Primenom  racionalizacije sa istim brojem ljudi, istom opremom i mehanizacijom i strukturom ova zadruga utiče na direktne troškove. Uz povećanje od 10 do 15 odsto broja grla sniziće se cena koštanja litre mleka, a ljudi, objekti i opema biće 100 odsto uposleni. Od krava će se izvlačiti maksimum. Sad je ,,Mlekoprodukt” u krizi, džabe ako mi opstanemo, a mlekara kojoj prodajemo mleko nam propadne”, kaže direktor ZZ ,,Agro Klek”. Svi ćemo onda da imamo ogormne štete.

Proizvodnja u ovoj fabrici traje 365 dana u godini i radi se 24 časa dnevno. ,,Agro Klek’’ na godišnjem nivou proiizvede oko šet miliona litara mleka i nalazi se među tri najbolje farme u Srbiji po kvaltietu oi proizvodnji, ne i količini. Ali, dostigao se evropski rang, a to znači da krave daju u proseku više od 10.000 litara mleka po grlu! Današnji nivo proizvodnje je na 15.000 litara godišnje po grlu, kvaltietnog mleka koje ispunjava evropske standard. Zadruga više od tri decenije sve količine proizvedneo mleka isporučuje zrenjaninskom ,,Mlekoproduktu’’. Tu se radi o dnevnoj proizvodnji od oko 14.000 litara ili godišnjoj od oko šest  miliona litara ,,bele reke’’. 

• Inače, u Srbiji se proizvede godišnej oko 1,4 miliajrdi ltira mleka. Od toga je u legalnim tokovima oko 800 miliona litara, dok je ostalo oko 600 miliona  u sivoj emisiji!

• Da u seoskoj zemljoradničkoj zadruzi mogu da se primenjuju evropski standardi u proizvodnji, potvrđuje i primer ,,Agro Kleka”. U ovom poljoprivrednom kolektivu od 600 muznih krava ostvaruju prihod po hektaru na godišnjem nivou od po 6.000 evra, što je za tri ili četiri puta više od zarade koja se ostvaruje u takozvanom suvom ratarenju;

,,Mi sad realizujemo planove od pre pet godina, a planiramo za narednu deceniju da se to znatno poveća. Naša snaga je u potencijalima koje imamo. Cena na današnji dan ne znači nam mnogo. Nas interesuje koja će otkupna cena mleka biti u narednoj godini i deceniji!  Problem nije u otkupu mlekaa već je u uvozu jeftinog sira. Jer, kako će nam se platiti mleko, a ko se uvozi sve i svašta iz Evrope, po stimulativnim cenama, i to nas trenutno najviše brine. Svake godine zadruga u razvoj ulaže oko pola milion evra.  Na ovoj farmi godišnje se za ishranu stoke pripremi  se više od  14.000 pa do 18.000 tona hrane koja je proizveden na zadužnim njivama ’’, tvrdi direktor ZZ ,,Agro Klek’’ Radovan Bokić.

Jedan od problema ove zadruge je i krađa ribe iz ribnjaka, koji senalazi na 80 hektara. To je nerešen problem od pre tri decenije, zbog nesrazmerno blagih kazni prema počiniocima.

Problem restitucije

• Nerešen problem zadruge je i restitucija. Rukovodstvo ,,Agro Kleka” tvrdi da su zemlju koja je u postupku restitucije legalno 2016. godine uknjižili. Sad nam je u postupku oko 200 hektara, a nazire se još toliko, da se oduzme, ukazuje Radovan Bokić.Ako bi se to dogodilo, znači, oduzelo, to bi bio i kraj ove zuadruge! 
• Mi nismo protiv restitucije. Nečemo ni tuđu zemlju. Ali, u opštini se nalazi oko 12.000 hektara  u javnoj svojini državne zemlje. Imamo rešenje za to. Smatamo da bi za nas i i državu bilo naj bezbolnije rešenje da se iz tog državnog fonda vrati zemlja  u restituciji?! Na taj način će se sačuvati zadruga i selo. A, država će imati plaćene poreze!

Zadruga nema ozbiljnjih problema sa institucijama na lokalnom ni pokrajinskoim nivou. Međutim, prisutan je problem nerešen problem restitucije! Jer, grad Zrenjanin izdaje u yakup oko 10.000 do 12.000 hektara državne zemlje. 

• Međutim, Agencija za povraćaj zemlje,  dekretima sad preti oduzimanjem  zemlje koju je Zadruga stekla pravnim putem i 2016. godine uknjižila kao svoje vlasništvo!

Ako se tostvari ZZ ,,Agro Klek’’ neće više biti. Sa ZSV je najbolja saradnja, sa Pokrajinskim organima,  sekretarjatom za poljoprivedu isto tako. U suštini mi se ne oslanjamo mnogo na druge, osim, sami na sebe. Ovo je apolitična zadruga, gde već četvrt veka radimo bez dana blokade žiro računa. Sad hoće lokalmna birokratija da na uguši. Štete od toa će biti za vlast, narod, privredu, politiku i državu. A, nudimo bezbolno i korisno rešenje za sve, ističe Radovan Bokić.

Od 28. aprila 1998. godine, kada je registrovana kao ZZ ,,Agro – Klek’’, ni sata žiro račin nije bio u blokadi. Nismo zaduženoi od banaka, a to što imamo kredita čini jednu trećinu u odnosu na stanje zaliha. Klek, naseljeno mesto ima oko 3.000 žitelja i trećina stanovnika, direktno ili indirektno živi od ove Zadruge. Mi smo društveno odgovorna firma i podržavamo sve aktivnosti u mestu i okolini, od sportskih klubova do kulturnih manifestacija. Mesto oslonca smo penzionerima i  udruženju žena i boraca. U vreme pandemije smo dali pomoć od oko dva mliona dinara, u nekoj formi, uputili ka zdravstvenim organizacijama, što Ministarstvu zdravlja, što selu i pojedincima, kaže Bokić

Foto Goran Mulić –Ako nerazumna birokratija odluči da oduzme njive jednoj od tri najbolje Zemljoradničke  zadruge u Srbiji, nbiće dovedeno u pitanje i opstanak sela Klek, sa 3.000 stanovnika!

Kazna za dobar rad!

Drugi problem je član 33 zakona koji kaže da se onima, koji na godišnjem nivou dobijaju od države 10 miliona dinara i više, premija za mleko umanjuje za 10 odsto, a proizvođačima koji prelaze 20 miliona dinara dvostruko više. Tako se proizvođači koji dnevno isporučuju 1.000 i više litara mleka, a to su ozbiljni proizvođači, kažnjavaju sa 10 odsto podsticaja, a oni koji imaju dnevnu proizvodnju 2.000 ili 3.000 litara sa 20 odsto,  objašnjava Radovan Bokić. Ističe da se njihova farma kažnjava sa 20 odsto, što je, kako kaže, na godišnjem nivou oko 19 miliona dinara. Sve to je destimulativno za razvoj onih koji su odlučili da se definitivno bave mlečnom proizvodnjom u profesionalnom smislu, a to je danas okosnica proizvodnje mleka u Srbiji, ukazuje ovaj farmer. To je kazna za dobar rad.

Dakle, ova zadruga je preživela brojne tanzicije, sir, izvoze u Rusiju, a i sad mleka proizvedu više od evropskog proseka po kravi. Kvalitet ov ezaderuge prepoznalo je i tadašnje Ministarstvo za regionalni razvoj Srb, odnosno Ministarstvoi za brigu o selu. Na njihovom spisku među 94 zadruge pre nekoliko godina bila je i ova zadruga koje je 2018. godine dobila bespovratna podsticajna sredstva u iznosu od 15 miliona dinara okviru projekta Vlade ,,500 zadruga u 500 sela’’ za kupovinu teleskopskog manipulatgora i traktora ,,Džon Dir’’.. Farma je reprezenta, pre svega, zbog rase grla koje  su u stajama,a zatimi zbog obima proizvodnje. Zahvaljujući mehanizaciji koju imamo, mi ćemo sigurno održati i učvrtiti tu proizvodnju, nadamo se i povećati je, ukazuje Bokić. 

Prilikom obilaska Kleka, pre nekoliko godina, povodom Međunarodnog dana zadrugara, koji se od 1985. godine obeležava svake prve subote u julu,  2019. godine u ovom mestu su je sa saradnicima borivao današnji ministar za Brigu o selu Milan Krkobabić. Posle obilaska farme sa 600 muznih krava rase crveni holštajn, Milan Krkobabić je između ostalog istakao: Ovako zamišljam naša sela I Srbiju. Jedno selo – henda zadruga, 75 ljudi radi, ljudi primaju pristojne zarade i to su ljudi koji ne razmišljaju da odu. Onje tad apsoebnonaglasio i potrebu za razvojem stočarstva u Srbiji. Govoreći o zadruzi u Kleku, on je između ostalog istakao: Ovde je zaokržen ciklus – ratarstvo je u službi stoačrstva što potvrđuje činjenica koju stalno ponavljam bez razvoja stočarstva nema ni poljoprivrede! Po njeogimrečkiam u Srbiji je razbijeno nepoverenej u udruživanje, jer je za vrme trajanajq akcije ,,500 zadruga u 500 sela” za četiri godine osnovali oko 1.000 novih zadruga. 

Šta je prvi korak u jačanju domaćeg agrara

Novac koji država izdvaja za subvencije je mnogima pomogao da se modernizuju, nekima da ne propadnu, a manjina ga je iskoristila da se razvije. To, međutim, nije dovoljno da se unapredi celokupna poljoprivredna proizvodnja. Potrebno je da poljoprivreda  postane strateška grana, da se državi vrati izgubljeni prehrambeni suverenitet…. Znači mora se doneti, agrarni Ustav, odnosno valjana Strategije razvoja od 2025. pa do 2034. godine.

Mi smo izvoznici kukuruza, pšenice, suncokreta i ječma – dakle primarnih poljoprivrednih proizvoda – a uvoznici svinjskog mesa, žive prasadi, teladi, mleka i mlečnih proizvoda. Uvozimo većinu semena za ratarsku proizvodnju i sva mineralna đubriva i energente. Ako pogledamo prosečan rod u ratarskoj proizvodnji i prosečna ulaganja, postoji neka mala zarada, ali šta je sa onima koji su ispod proseka,  pita se Aleksandar Kutlešić iz Info tim logistike. Smatra da je jedan od bitnih razloga pada poljoprivredne proizvodnje dosadašnja loša strategija razvoja poljoprivrede.To znači bez jasnih ciljeva i planova, a davanje novca u takvim okolnostima je za većinu odugovlačenje propadanja, sumira Kutlešić. 

Za donošenje mera podsticanja poljoprivrede koje bi bile efikasnije, potrebno je definisati pravce razvoja. To znali da agara mora biti streteška grana u Srbiji, da se mora nvaoc obrati bar 50 ptua godišnje… Od toga da li će nosioci biti porodična gazdinstva ili kombinati do toga čega zemlji, i koliko, nedostaje i koje proizvode država može da izvozi. Vrlo je bitno unaprediti prerađivačku industriju kako bi se smanjio izvoz primarnih poljoprivrednih proizvoda. Svako selo koej imka zadrugu treg ada ima imalke prerađivačke kapacitete. Srbija nije najveći proizvođač žitarica u svetu, ali ove godine imamo najniže cene u svetu. Osnovni razlog je mala potrošnja, pa nam cenu diktiraju svetski kupci, a trošak transporta nije mali što bitno smanjuje zaradu, objašnjava Kutlešić.

Osim zaokružene proizvodnje i nastojanja unapređivanja i osavremenjavanja poljoprivredne delatnosti, odnosom prema zaposlenima, zadrugarima, kooperantima, ZZ ,,Agro Klek’’ je model koji treba da slede one zadruge koje još nisu odredile svoj put razvoja zadruge za opstanak i ostanak ljudi na selu.

• Sve ćeto biti urađeno ukoliko se restitucija ne oavi onako kako to biorakte hoće da učine. Jr, ukoliko se uraid, kako hoće birokratija, prov će se unišiti zadruga. Posle nestanka zadruge, avorfićepa đe nestati i ovo uspešno selp! Jer, bez drobre zadruge nema ni uspešnog sela!

                                      (Autor je analitičar i publicista)